MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

STARAC JEFREM: O ISPOVESTI I DUHOVNOJ KORISTI



1. Ova tvoja ispovest mi je donela radost duši, jer se joj se obradovali Bog i anđeli, koji su je očekivali svakog trenutka. Uspeo si da posramiš đavola, koji se toliko raduje kada neko krije svoje pomisli od duhovnog oca.
 
Zmija, kada izađe iz svog gnezda, žuri de se sakrije jer predoseća da će je neko udariti. Tako je i đavolska pomisao  poput zmije otrovnice. Kada izađe iz čovečijih usta, topi se i nestaje jer je ispovest smirenje, a đavo ne može da podnese ni miris smirenja, pa kako bi mogao da se ostane nakon smirenja i iskrene ispovesti?
 
Eto čedo  moje, želim ti uspešan početak i da paziš. Nemoj da se stidiš preda mnom, ne gledaj me kao čoveka, nego kao Božijeg predstavnika. Sve mi govori, čak i ako nešto loše misliš o meni, jer ja imam iskustvo o đavoljem uticaju i znam kako se bori protiv čoveka i da duhovna čeda imaju prosta srca i ako im dolaze nečiste pomisli, to je zbog zlobe đavola ili zbog egoizma duhovnog čeda, koje je samo dopustilo sebi da padne  i da ima takve pomisli prema duhovnom ocu, a koje treba zato više da se smiri.
 
Zato nemoj biti tužan. Uvek ću se radovati, kada mi budeš govorio slobodno i iskreno, jer bez iskrene ispovesi nije moguć nikakav napredak u duhovnom životu.
 
2. Pa čedo moje, budi bez brige, ja sam preuzeo tvoje breme, zato te samo molim da se umiriš, ti mi pišeš olovkom, ali ja osećam moć, značenje i suštinu napisanog, ulazim u duh tvojih reči. Molim te, umiri se već jednom, sve ti je oprošteno kroz ispovest, đavo je prozreo tvoj karakter i muči te, ali nije ništa tako ozbiljno kao što mi pišeš, tj. pomisli koje te muče su delo đavola da bi te bacio u očajanje, u brigu itd. Sve što se dogodilo baci u morsku dubinu, u bezdan, pa zacrtaj novi životni put.
 
Ako budeš opet razmišljao na taj način, znaj da ćeš postati podsmeh đavolu, molim te poslušaj me, na ispovesti ti je sve to oprošteno, nemoj se ponovo vraćati na otpisan dug, nemoj češati staru ranu zbog koje si toliko propatio, nemojte da te obmanjuju misli da je tvoja krivica, jer da nisi tu osobu nisi odveo lekarima takve pomisli bi bile opravdane. Ali ti si izvršio svoju dužnost,  Bog je želeo da ga uzme, zbog razloga koje samo On zna po Svojoj beskonačnu mudrost a ti misliš da si ga ubio! Pazi da ti se te pomisli ne ugnezde duboko u srcu, jer je to veština đavola, da prouzrokuje zlo na način koji on zna kao iskusan prepredenjak, koji je posredstvom očajanja povukao mnoštvo njih u bezdan pakla.
 
Veština đavola je da kada se nešto desi, pa vidi kako se čovek žalosti zbog toga, odmah mu umnoži crne misli - navodno opravdane, pa tako baca nesrećnog čoveka u buru da se udavi, a kad se bura stiša čovek shvata da se mogao udavit u čaši vode.
 
3. Budi smiren i ispovedaj se od sada pa nadalje, jer je u ispovesti sadržano sveto smirenje, bez kojeg nema spasenja. Velika je radost đavolova kada uspe da ubedi čoveka da sakrije svoje đavolske pomisli, jer tako postiže svoj planirani dušegubni cilj.
 
4. Neka se često ispovedamo sa pobožnošću i čistom savesti. Da slušamo savete duhovnog oca. Da se neprestano molimo. Da održavamo sećanje na smrt, a Svesilni Bog neka nas udostoji večnog života kraj Njega, da se zajedno radujemo sa svetima u proslavljenoj Crkvi.
 
5. Pisao sam ti o savesti, da moramo paziti da ne radimo nešto što će biti uzrok da nas naša savest prekoreva i osuđuje. Imaj na umu da Bog sve vidi i da se ništa ne može sakriti od Njegovih očiju. A kako da lažeš pred Bogom? Zar ne znaš da je laž od đavola i ako ne paziš postaje navika a zatim i strast, a da lažljivci neće naslediti carstvo Božije? Boj se Boga, Bogu nisu ugodna tvoja materijana prinošenja, ako ne paziš na unutrašnju čistotu srca, jer ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati .
 
Brini se za svoju savest, jer nam je smrtni čas nepoznat. Ako svom povereniku ne isplatimo sve što mu dugujemo, on će nas odvesti na sud bez milosti, a tamo će naša usta biti kao zapečaćena jer nećemo imati opravdanja.
 
6. Svake noći ispitaj kako je protekao dan, a ujutro kako je protekla noć, da bi znao kakav dug ima tvoja duša, a ako je u gubitku, pokušaj da ga nadoknadiš uz pažnju i prisiljavajući sebe, a je u dobitku, zablagodari svom nevidljivom pomagaču, Bogu. 
 
Ne dozvoli da te savest muči dugo vreme, nego žuri da joj daš ono što traži, da te ne bi odvela kod sudije i u tamnicu. Da li tvoja savest traži veću revnost pri molitvi? Daj joj to i bićeš izbavljen od odlaska kod sudije. Nemoj gušiti spasonosni glas svoje savesti tako što ćeš ga ignorisati, jer ćeš posle kajati.
 
7. Pazite da budete iskreni u svojim delima i u svojim rečima, a posebno na ispovesti, jer Bog ispituje srca i utrobe i ništa nije skriveno pred pogledom Njegovog budnog oka. 
 
Bojte se Boga jer Bog se ne da obmanjivati, ne može se prevariti, i strogo kažnjava neiskrenost. Zato pazite kad ste neposlušni i kad prikrivate svoje grehove, sve to iskreno priznajte tokom ispovesti, da vas ne nadvlada egoizam i prikrijete istinu i ostanete nepopravljeni i ostrašćeni. 
 
Pazite jer  vreme prolazi, protiče i smrt dolazi onda kad je ne očekujemo, pa odlazimo nespremni i nečiste savesti, koja će nas osuditi na strašnom sudu Božijem. 
 
Popravite se u svemu ukoliko hoćete da dočekate dobre dane bestrašća i mira.


Prevod sa grčkog Pavkov Sanja
26 april 2013 god.
 
Iz knjige «Očinske pouke» starca Jefrema igumana manastira Filotej

Izvor: http://kotsarikos.com/

Pročitano: 5280 puta