MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

DA LI KAKO KORISTITI INTERNET ZA MODERNU MISIJU?



o.Gavrilo
Prva dva potpitanja su praktično rešena velikim brojem aktivnih pravoslavnih misionara na Internetu. Možda najaktivniji među njima je protođakon Andrej Kurajev. On je, doduše, vremenom postao prilično kontroverzan po nekim svojim stavovima, ali je nesumnjivo učinio dosta na polju Internet misije i na tome mu treba odati dužno priznanje. Njegov lični sajt (www.kurajev.ru) je primer jednog misionarskog sajta koji sadrži pravoslavna štiva, forum i linkove (veze ka drugim sajtovima). Srpski misionari su takođe niz godina aktivni: najpoznatiji internet misionarski projekti su Svetosavlje, Verujem, Lepavina, Žive reči utehe.

Zanimljivo je da status jednog od najvećih internet misionara među pravoslavim Srbima nosi jedan stari monah - arhimandrit Gavrilo (Vučković), nastojatelj manastira Lepavina, koji u tom domenu pokazuje velike uspehe u radu. To, naravno, ne znači da svi monasi treba da postanu internet - misionari, niti da je to prizvanje njihovog čina - đakoni bi, zbog specifičnosti svoje službe, bili daleko adekvatniji za internet misiju, pogotovo u domenu pomoći sveštenicima i episkopima, koji treba da preuzmu duhovno rukovođenje. Sa druge strane, ogroman i plodan trud o.Gavrila je za svako poštovanje i pokazuje da je priziv Božiji za misiju konkretne ličnosti u konkretnom trenutku i istrijskom kontekstu iznad svake uniformnosti i sistemskih rešenja.

(Odlomak iz knjige: “Čovek i informacione tehnologije, pogled iz pravoslavne perspektive”, strana 92. Prezviter Oliver Subotić, izdavač “Bernar”, Beograd)

Nenad Badovinac
Prezviter otac Oliver najbolje razume odnose crkve i novih tehnologija, jer je unutar Srpske Pravoslavne crkve zadužen za izučavanje novih tehnologija. Odličan poznavalac internet tehnologije, pronalazi u ocu Gavrilu najvećeg srpskog internet misionara i dokazuje da ne postoji generacijska jaz izmedju novih tehnologija i pravoslavnih misionara.
Dragica Mamić
Pomaže Bog,Oče Gavrilo, blagoslovite!Razvojem informacionih tehnologija i našim učešćem u ovom virtuelnom svijetu pružena je velika mogućnost misionarenja među korisnicima društvenih mreža. Ogroman je Vaš trud i vizija širenja duhovnosti među nama kojima je neophodno duhovno obrazovanje. Sajt manastira Lepavina ,kao i Internet Radio Blagovesti čiji ste osnivač i urednik , Vaš je doprinos da mnogi prepoznaju Put,Istinu i Život .Svi mi koji posjećujemo ova izvorišta duhovnosti, ili svojim komentarima uzimamo učešća u temama koje postavljate, smo na neki način i misionari ,i rasprava o temama, tekstovima i životnim situacijama je dušekorisna. Vaše duhovno rukovođenje je putokaz, a naše učešće je poslušanje Vama kao duhovniku. Što se Više obrazujemo u Vjeri našoj Pravoslavnoj lakše je i blagodatnije učešće naše u Spasonosnom Liturgijskom Sabranju, pod okriljem Crkve naše Pravoslavne. Vaš rad na internetu je od velike pomoći i našim parohijskim sveštenicima jer lakše slijedimo njihova upustva. Molim Vas oče Gavrilo praštajte na malo dužim komentarima :).
Radomirdrugi Vucic
Prvo pitanja „da li treba“, i drugo pitanje „kako treba“ misionariti putem interneta i uz pomoć modernih informacionih tehnologija moguće je i odvojeno razmatrati. Pošto je ovo samo odlomak iz knjige Olivera Subotića moguće je da se oba pitanja u nekom drugom poglavlju dalje obrađuju. Ipak određene zaključke, na koje se možemo osvrnuti, nudi i ovaj odlomak,

Samo postojanje misije i misionara unekoliko daje potvrdan odgovor na prvo pitanje da li treba uopšte misionariti smatra autor.

Ovaj se zaključak međutim može dopuniti i činjenicom da su se misionari pojavili, jer se javila potreba za njima. Ljudi su npr. bili dezorjentisani, nesigurni, imali duhovna pitanja, bili otuđeni, rastrojeni, koristili su svakako moderne medije, bili izloženi raznim čulnim utiscima, reklamama, muzikom, vizuelnim nadražajima, živjeli su raspršeno po svim oblastima zemaljske kugle, kretali se na socijalnoj vertikali i horizontali gore, dolje; imali su pitanja, na koja je moguće dati duhovan odgovor u kontekstu modernog svijeta i interdisciplinaran odgovor, a to je i obaveza duhovnih činova. Odgovor je svakako potvrdan na prvo pitanje, jer kako uspostaviti identitet u vrijeme potpune poroznosti identiteta. Okolnosti modernog života nametnule su nove načine misionarenja. Takođe možemo se osvrnuti na misiju Crkve uopšte tj. na širenje jevanđeoske poruke, koja je starija i od modernih tehnologija i potiče iz apostolskih vremena. Znači u Slovu Gospodnjem i apostolskom poslanju možemo tražiti jedan stariji odgovor i određen korijen prvog pitanja“ da li treba“. Crkva je odvajkada koristila medijski prenos informacija i znanja primjeren svome vremenu i na taj način pomagala ljudima. Ako bi danas negirali potrebu za misijom putem modernih tehnologija, na neki način bi hrišćani negirali neke suštinske stavove svoje vjere, a to je uspostavljanje međuljudskih odnosa i socijalnosti, što čovjeku omogućava da lakše prebrodi životne izazove, pa bilo to i uspostavljanje socijalnosti putem modernih tehnologija. U tome se slažemo sa autorom. Ostaje otvoreno pitanje da li je to samo đakonska funkcija, kako predlaže autor, ili je dugoročna obaveza da se duhovnici sve više opismenjuju u informacionim tehnologijama isto kao što se nekad podrazumijevalo da znaju da čitaju i pišu. Stalno obrazovanje je imperativ današnjeg čovjeka. Odsustvo želje za obrazovanjem u ovom pogledu kod bilo koga, značilo bi možda odricanje od potrebe za duhovnim poslanjem i odricanje od duhovno- iscjeliteljske misije. Naravno da ne može svaki duhovnik biti prevashodno internet-misionar niti od danas do sutra može da izuči moderne vještine i obrazuje se shodno istorijskim izazovima, ali dio njegove misije je i virtuelni prostor, koji je ujedno i medijski, koji naseljavaju mase duša, kojima neko daje duhovni odgovor, ili treba da obezbijedi duhovnu hranu i pokaže im kako da se s jedne strane duhovno sigurno kreću kroz jedan sasvim normalan prostor u životu modernog čovjeka, a s druge strane da mu pokaže kako da zadrži i izbori se za svoju slobodu i nezavisnost u svijetu, koji počinje da čovjeka porobljava raznih tehnološkim zamkama i lancima . U ovom kontekstu ne treba da zaboravimo da ono što smatramo informacionim tehnologijama je u sprezi i sa drugim tehnološkim oblastima, nanotehnologijama npr. ili brzim obradama podataka, koji su recimo vezani za moderno arhiviranje itd. Zatvranje očiju pred ovim tehnološkim fenomenima i odsustvo želje za obrazovanjem, napredovanjem i informisanjem u ovom pogledu, može da bude pogubno po budućnost i opstanak nekih ljudskih zajednica, koje možda smatraju da se izolacijom i ignorancijom mogu sačuvati i spasiti.

Načini misije su razni i uvijek je to dinamičan proces, koji ide naporedo sa razvojem tehnologija i promjenama u društvu. To znači da praktična rješenja postoje, ali takođe znači da problem nije konačno riješen, niti uopšte treba očekivati definitivna rješenja, jer naučna i tehnološka otkrića i nadahnuća se ne mogu zaustaviti . To bi bilo u sukobu sa procesom društvenih promjena i civilizacijskim procesom. Navedeni su primjeri misionarskih projekata i pojedinih duhovnika, među kojima se izdvajaju otac Andrej Kurajev i u okviru SPC otac Gavrilo Vučković. U slučaju oca Gavrila Vučkovića, autor ističe primjer konkretne ličnosti u konkretnom trenutku i istorijskom kontekstu iznad svake uniformnosti i sistemskih rješenja. To jeste tačno u smislu da do prije pojave internet-duhovnika nije postojao obrazac, iskustvo, niti sistem , već da su oni bili preteče duhovnog rada u virtuelnom prostoru. Ipak, ako se udubimo npr. u rad oca Gavrila, naziremo sistem i obrazac, ili postavljanje određenog obrasca, koji je u skladu sa klasičnim liturgijskim životom, koji praktikuje iguman lepavinski i koji prebacuje u raznim varijacijama u sferu virtuelnog.

Ovdje nije samo pitanje da li i kako treba misionariti modernim informaciono-duhovnim putevima, već postoji i treće pitanje, koje se tiče inovacija u modernim duhovno-informacionim vještinama. Impulsi za inovacije obično dolaze iz sfere nauke, ali duhovni svijet, pa time i duhovnici, imaju određen priziv i pozvanje da se aktivnije uključe u ove prostore i u sintezi sa naukom i duhovničkim iskustvom sa ljudima da ponude odgovore u svijetu, kome permanentno prijeti opasnost da društveni disbalansi pređu u potpuno rastrojstvo. U tome je danas jedan važan duhovnički priziv i obaveza.

Uostalom podsjetimo se da je uopšte misiji, koja je dovela tokom vjekova do stvaranja globalnog sela, otkrića novih kontinenata i svjetova,prethodio blagoslov, blagoslov iz duhovne sfere.
Dusica Zivojinovic
Slava Bogu koji uvek daje dobro ljudima, kroz svoje Bozje ugodnike. Kao sto rece sestra Dragica, evo koliko smo naucili od naseg oca Gavrila, i koliko smo se odvratili od zla i propasti, zahvaljujuci tom spasonosnom znanju i poukama. Jos i najveci dar, svakodnevna molitva za sve nas! Hvala oce na vasoj velikoj ljubavi! Hvala, sto i mi mali i neuki, slusajuci i citajuci, vase Pravoslavno Misionarenje, kopiramo i ucimo, nama drage i voljene osobe.
Jovana Čonjić
Da treba-treba,kako-nisam kompetentna,ali znam zasto-zbog svih nas koji citamo,pogledamo,prokomentarisemo,usvojimo,zamislimo se,naucimo,primjenimo,preobrazimo,prodobrimo....
Dejan Raketić
da,slavabogu
Ljiljana Sindjelic Nikolic
Dobro kaže prezviter Oliver Subotić u svojoj knjizi da je „ogroman trud o. Gavrila za svako poštovanje i pokazuje da je priziv Božiji za misiju konkretne ličnosti u konkretnom trenutku i istorijskom kontekstu iznad svake uniformnosti i sistemskih rešenja.“ Moglo bi se poći i dalje u analizi internet duhovništva arh. Gavrila. Arh. Gavrilo doneo je zapravo novu viziju misionarenja, otvorio nove vidike i svoje duhovno znanje proširio na internet prostor, ili još lepše, internet prostor osolio onom „solju“ bez koje bi život bio bljutav i čak nemoguć. Ušavši u svet tehnike, kompjutera, informatike doneo je sa sobom neprocenjivo duhovno znanje koje je otelotvorio u svom životu i onda ga ponudio svima onima koji imaju oči da vide i uši da čuju. Naravno, prilagođeno onima koji su se usudili da kroče u svet internet duhovnosti. Sudeći po njihovim reakcijama pojava arh. Gavrila nije bila tek puka novost u njihovim životima, već važan događaj koji osmišljava njihov život, često vraća iz ćorsokaka na pravi put donoseći duhovnu i životnu radost. Naravno, treba odmah razjasniti, arh. Gavrilo u internet prostoru nije klasičan ispovednik, niti duhovnik kakav može biti samo u ličnom, konkretnom odnosu i susretu. Svoje dugogodišnje, dragoceno duhovno iskustvo prenosi preko interenta svima koji se priključe, duhovno osoljujući razna životna pitanja, dileme, probleme. I to na dohvat ruke, onog trenutka kada svako od nas reši da se uključi u virtualni duhovni prostor. Odgovara na brojna pitanja, sam nudi teme i podstiče na razmišljanje, zapravo ceo čovekov život, svet oko nas vidi kroz duhovnu prizmu. Tako osmišljava, produhovljuje interent prostor, opravoslavljuje brojne internet korisnike. Na kraju, a ne i najmanje važno je da ljude koji se susreću na tom internet prostoru uvodi u jednu bogatu pravoslavnu zajednicu, upoznavaje ih i upućuje na međusobnu komunikaciju što je u današnjem individualizovanom i otuđenom svetu veoma važno.
Borislav Štulić
Pomaže Bog Oče! Blagoslovite. Uistinu me je obradovala vijest da Vas je o. Oliver prikazao kao pozitivan primjer širenja Sv. Jevanđelja putem internet tehnologija. Dokazali ste do sada mnogo puta da godine nisu nikakva prepreka ka obavljanju duhovne misije koju Vam je Gospod podario. U prilog ovoj tvrdnji idu mnoge činjenice... od listića koje ste štampali kako biste ljudima iz okoline manastira približili riječ Gospodnju, preko časopisa "Put, Istina i Život", zatim duhovne tribine, web sajta, skype-a, kasnije Facebook profila, itd. Ništa Vam nije smetalo da se uhvatite u koštac sa modernim tehnologijama jer ste kao jedan od rijetkih shvatili da kuda idu ovčice, treba poći i pastir. Vaš trud i rad je do sada prepoznat mnogo puta, a pominjanje u knjizi o. Olivera samo je jedno od takvih priznanja. Meni kao jednom od Vaših duhovnih čeda laska kada pročitam da neko sa ljubavlju pominje moga o. Gavrila i odaje priznanje njegovom trudu i radu. Na žalost, mnogo je i onih koji smatraju da nije na duhovnicima da se bave ovim vidom misionarenja. Ne znam da li to govore iz straha od neznanja ili nečeg samo njima znanog, ali činjenica je slijedeća "Bog je dao čoveku da bude gospodar od svega stvorenog. Dao mu je i slobodu i kreativnost. To stvaralaštvo čovek projavljuje od samog stvaranja. Ali, kako se čovek kroz greh odvojio od Boga, on često u svom palom stanju pokušava da bude gospodar svega stvorenog uzdajući se u svoj razum i svoje snage, a ne uz pomoć Boga. Da bi bio gospodar svega stvorenog potreban mu je Gospod." - o. Dositej Hilandarac. Zaista, samo je sa Gospodom moguće činiti velike stvari. Savladati moderne tehnologije nije teško... Koristiti se njima da bi se toplota vjere hrišćanske uselila u srca i duše onih koji se tim modernim tehnologijama služe je uistinu pravi podvig. Da Vas uvijek Majčica Božija čuva i da Vam da snage da spasonosnu misiju nastavite i u budućnosti! Cjelivam Vašu pastirsku desnicu i molim očinski blagoslov.
Saša Lazić
Sada bi bilo gotovo i nezamislivo bez internet misionarenja, kolike bi duše ostale gladne...
Stamenko Mijatović
Mislim da reći za oca Gavrila "jedan stari monah " je suviše jednostavno, jer od njegova želja za učenjem u korištrenju novih tehnologija samo je veća želja za misionarenjem i širenjem riječi božije. Otac Gavrilo ima mnogo više želje za učenjem i savladavanjem novih načina misionarenja nego mnogo mladih(ali samo po godinama) . Vjerujem da će i naše sveštenstvo bez razlike na životnu dob početi masovnije koristiti nove tehnologije u misionarenju ,a veliku pomoć i neiscrpan izvor savjeta imaće od oca Gavrila .
Mislim da svaki monah ne treba obavezno da postane internet-misionar ali da treba da poznaje osnove internet komunikacije jer ko zna kad može da mu zatreba .
Tankosava Damjanovic
«I, gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vetar koji brda razvaljivaše i stene razlamaše...Ali, Gospod ne beše u vetru. A, iza vetra dođe trus, ali, Gospod ne beše u trusu. A, iza trusa dođe oganj, ali, Gospod ne beše u ognju. A, iza ognja dođe GLAS TIH I TANAK. I, TO BEŠE GOSPOD». (I Knjiga o carevima 19; 11-12)
Zašto je Gospod Isus Hristos sišao među ljude? Da grešnike spase «od kojih sam prva ja». Ceo život Isusa Hrista na zemlji jeste bio misionarenje. Kada Bogomajka zagrli Jelisavetu «zaigra dete u utrobi njenoj». Dakle, Božanska Sila se već javila detetu u utrobi Svete Jelisavete, potonjem Svetom Jovanu Krstitelju. Rođenje Isusa Hrista pastirima se javlja kao velika Svetlost, kojom svetli Bogomladenac, Anđelima, svima... Mudracima Božanska Zvezda pokazuje put, mali Isus Hristos već kao dvanaestogodišnji dečak propoveda u hramu Solomonovom, a nakon Svetog Krštenja u reci Jordanu Njegov misionarski put ne prestaje sve do Njegovog Vaznesenja.
A onda, Gospod Svojim Vaskrsenjem i Vaznesenjem, Svoju Tvorevinu, Svoj narod, ne ostavlja kao siroče, već nam ostavlja Svoje Apostole i Svoje prezvitere da propovedaju veru, da spasavaju duše.
Tako su činili i Sveti Oci, a tako čine i naši današnji prezviteri, duhovnici, misionari, koji upotrebljavaju sva moguća sredstva, Bogom darovana, za širenje Reči Božije. Nema veće plate od «pronalaženja zabludele ovce i vraćanja u njeno stado».
Arhimandrit Iguman Gavrilo Lepavinski je svoj misionarski rad otpočeo i mnogo pre razvoja najnovijih svetskih tehnologija, jer je osetio u kakvom grehopadu živi naš narod i koliko mu je potrebna pomoć Crkve, a preko Nje pomoć izaslanika Božijih. Ali, kad se s Božijim dopuštenjem, pojaviše i ove internet mreže, eto sreće, otac Gavrilo odmah oseti da se sada Reč Božija za vrlo kratko vreme može da proširi po celoj Vaseljeni. Otac Gavrilo ne časi ni časa, hvata se u koštac ne samo sa novim tehnologijama, već i sa oponentima, i rizikom da ne bude shvaćen, seda za računar... Kreću direktni duhovni razgovori, koji su mnoge ljude spasili sigurne smrti, kreću besede, kreću prevodi drugih duhovnika, vesti iz Pravoslavnog sveta, časopii, duhovne tribine, duhovni listići, Akatisti, radio «Blagovesti», molitva, molitva, molitva... «Ko ima uši da čuje...» Koliki je to samo rad i trud? Ali, otac o tome, i pored svoje bolesti, kao da ne razmišlja, jer, koliko se duša zagrejalo? Koliko se zabludelih ovaca vratilo svome Pastiru?
Rekla bih da je misionarenje, ustvari, smisao postojanja, a i sveta dužnost svakog čoveka, tim pre sveštenstva i monaštva, jer su za to rukopoloženi Duhom Svetim. Hvala ocu Gavrilu na ovolikom trudu i radu, hvala za ljubav njegovu nelicemernu, hvala za molitvu spasonosnu.
Hvala Prezviteru Oliveru Subotiću što ne zaboravlja naše duhovnike i što je ovoj temi posvetio mnoge redove svoje knjige «Čovek i informacione tehnologije, pogled iz pravoslavne perspektive».
Lana Vasovic
Naravno da treba!Kako-ovako kako to radi o.Gavrilo uporno, predano, strpljivo,hrabro, koristeći sve što mu nove tehnologije omogućavaju, ne dozvoljavajući da mu godine budu bilo kakva prepreka za prihvatanje novog (i ne slažem se sa definicijom "stari monah", njegov duh je i te kako mlad i radoznao!)
Dunja Neda
Pomaže Bog oče Gavrilo! Pomaže Bog braćo i sestre u Hristu!Uspela sam samo da pročitam ove prelepe i iskrene rečenice oca Gavrila,sestre Tankosave i svih mojih braće i sestara u Hristu,ali ne mogu da sada napišem moje osećanje i izrazim ljubav koju zaslužuje naš otac Gavrilo i svi vi.Upravo je zvonilo i moram na čas,ali ću nastaviti po dolasku kući iz škole.Svako vam dobro od Gospoda i Presvete Majke,amin.Bože daj!Slobodanka
Alessandro Monachós
Čestitamo na inicijativi, tako da smo u skladu u Brazilu. Zagrljaji iz Brazila!


(ova tema ima 3332 poseta)

Pročitano: 10408 puta