MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Seoska crkva, posvećena Svetom Nikolaju, zadivljuje takvim čudima, nad kojima “mozgaju” naučnici Odeskog botaničkog vrta i Odeskog regionalnog biroa sudsko-medicinske ekspertize …

U vreme mog hodočašća u selo Kulevča Odeske oblasti Sveto-Nikolajevska crkva je bila puna naroda. Toga dana se praznovala Kazanjska ikona Majke Božije koja se proslavila još u Carska vremena. U Ukrajini za tu ikonu znaju vrlo dobro pošto je ona povezana …sa poznatom bitkom pod Poltavom 1709 godine. Pokazalo se da su po naredjenju Petra prvog Kazanjsku ikonu Majke Božije donosili na bojevno polje. I kada je ovozemaljski Car poveo svoju vojsku u napad, Carica Nebeska je nadahnjivala ruske vojnike na razbijanje švedskog kralja Karla XII, koji je komandovao najjačom vojskom u Evropi.

Danas Kazanjska ikona privlači k sebi ne ratnim, već mirnim čudima! Ukrašena je osušenim ljiljanima, na kojima se lepo vide mlade lukovice. Oživeli cvetovi nežno obavijaju Prečistu i Bogomladenca, ali pritom ne zaklanjaju Njihove Svete Likove. Zadivivši se toliko ovom neobičnom pojavom, obratio sam se za objašnjenje nastojatelju crkve Nikolaja Čudotvorca svešteniku Saratskog regiona protojereju Pavlu Nogi. Pričajući o tom čudu, otac Pavle je izneo iz oltara pismeni zaključak specijalista Botaničkog vrta Odeskog nacionalnog univerziteta Mečnikova – doktora bioloških nauka Aleksandra Sljusarenko i mladjeg naučnog saradnika Zinaide Kotikove. U tom dokumentu je crno na belo napisano: “Šestog maja 2005 godine nastojatelj Sveto-Nikolajevske crkve u selu Kulevča Saratskog regiona Odeske oblasti, protojerej Pavle Noga je u vrtu odsekao listove i stabla travnatog rastinja i stavio ih u crkvu: jedan deo – na kiot (ram) Kazanjske ikone Majke Božije, a drugi iznad kiota. Sredinom juna uoči praznika Svete Trojice (19.06.2005.) stabljike biljaka su dvaput izrasle i procvetale. U prvoj dekadi jula listovi, stabljika i cvet tog travnatog rastinja su počeli postepeno da se suše, a početkom avgusta su se potpuno osušili. U oktobru 2005 na potpuno osušenim stabljikama biljaka počele su da se obrazuju mnogobrojne lukovice-“deca” bele boje, a neke od njih su porasle i dale zelene listiće…”

Posle brižljive analize i sastavljanja fototablica zaključeno je da “istraživani uzorak predstavlja osušeno stablo travnatog rastinja koje najverovatnije pripada vrsti belog ljiljana”. Pritom odeski naučnici nisu mogli da objasne kako su se u uslovima odsustva tla, dovoljne količine vlage i hranljivih materija na potpuno suvim stabljikama obrazovale žive lukovice.

Biblijski ljiljani

Kako su prošle tako su i ove godine ljiljani takodje procvetali na dan Svete Trojice, koji se slavio osam dana ranije nego prošle godine – 11 juna. U vezi sa tim naš dopisnik je pozvao direktora Odeskog Botaničkog vrta Aleksandra Sljusarenka. Umesto komentara gospodin profesor je obećao da će sprovesti nova istraživanja. Pritom on nije mogao da objasni zbog čega beli ljiljani koji su stavljeni na kiot Bogorodičine ikone ne cvetaju po prirodnim zakonima, već se svake godine prilagodjavaju promenljivom datumu praznika Svete Trojice.

Interesantno je da su se suvi ljiljani rascvetali i na Kasperovskoj ikoni Presvete Bogorodice (zaštitnice Odese), koja se nalazi u toj istoj seoskoj crkvi. To čudo je zainteresovalo i kijevskog biologa Mariju Boljšakovu, koja je otputovala u selo Kulevča kao poklonica. Na intervjuu je priznala da je lično bila u crkvi Nikolaja Čudotvorca i uzela odsečene bele ljiljane, koje je otac Pavle osveštao. Bio je to 28 april 2006 godine (praznik obnovljenja crkve Presvete Bogorodice pored Živonosnog Istočnika u Konstantinopolju). Po povratku kući Boljšakova je jedan ljiljan odnela u Kijevo-Pečersku Lavru. Kako se samo ona zadivila kada je na praznik Svete Trojice (to je bilo pre pola meseca) osušeni ljiljan pustio mladice...na ikoni Uspenja Presvete Bogorodice. Tu informaciju je potvrdio i lavrski blagajnik Arhimandrit Varsonufije. Prema njegovim rečima u crkvi Svih Prepodobnih Pečerskih «ljiljan i danas raste na čudesan način». U kiot ikone, gde se nalazi sam cvetak, ne dolazi ni vazduh ni voda…

Kako se pokazalo, Ukrajinci su blagočestivu tradiciju da se ljiljani donose u crkvu preneli stanovnicima grčkog ostrva Kefalonija. Njega takodje nazivaju ostrvom čuda. A to je sve zbog toga što se tamo dešavaju dogadjaji koje je teško nazvati običnim. Svake godine uoči praznika Uspenja Majke Božije na ostrvu dolazi do malog zemljotresa, a na sam dan praznika pada kiša, koja je u to vreme godine tamo prava retkost. Ali to još nije najvažnije čudo, već njegov uvod. Na praznik Blagovesti Presvete Bogorodice Kefalonjani donose u crkvu bele ljiljane, koji su slični onome, sa koga se Presvetoj javio Arhangel Gavrilo. Ti cvetovi se stavljaju u kiot ikone Majke Božije «Panagija-Krini», gde i ostaju bez vode skoro do praznika Uspenija Presvete Bogorodice. I tada se dešava nešto predivno: na suvim stabljikama ljiljana se rascvetavaju nežno beli cvetovi – i to pet meseci posle toga kako su bili posečeni iz vrta! Na praznik Uspenija Majke Božije posle Liturgije u crkvi se služi moleban, cvetovi se osvećuju i dele vernicima koji su tog dana došli u crkvu. Te suve stabljike ljiljana su slične našim dušama koje su isušene od bezverja i sumnji. Belosnežni cvetak kao da nam napominje da za Boga nema ništa nemoguće i da naša duša ogrezla u gresima takodje može da se rascveta i ozari Božijom blagodaću.

Treba napomenuti da su ljiljani biblijski cvetovi. Sam Gospod svedoči o tome u Jevandjelju od Mateja: «Pogledajte na poljske ljiljane, kako oni rastu, niti se trude, niti okreću: ali kažem vam da se ni Solomon u svoj svojoj slavi nije odevao tako kao svaki od njih» (Mt. 6, 29).

Krv na ikoni

U Sveto-Nikolajevskoj crkvi u selu Kulevča se takodje može videti kopija Iverske ikone Presvete Bogorodice, koja se proslavila još u vreme cara-ikonoborca Teofila (829-842). Po predanju, kada ju je vojnik udario mačem, na desnom obrazu Prečiste se pojavila krv… Danas kopija te ikone ne krvotoči ništa manje od njenog originala. U to su se uverili ne samo vernici, već i predstavnici Odeskog regionalnog biroa sudsko-medicinske ekspertize Igor Vinogradov i Jurij Zagorujko. Rukovodeći se instrukcijama profesora Grigorija Krivde koji je bio u selu Kulevča, oni su tokom tri dana istraživali fenomen Iverske ikone Majke Božije. Pretpostavka o tome da je neko od vernika «ubrizgao» krv, nije potvrdjena. Kako je pokazala ekspertiza, kiot ikone nije otvaran 35 godina (od tada kako su je ukrasili raznobojnim bljnim ornamentom u vidu cvetova jarke boje).

- Ta ikona pripada vizantijskom stilu, naslikana je uljanim bojama na dasci krajem XIX početkom XX veka – tvrdi sudsko-medicinski ekspert-kriminalist I kvalifikacionog razreda Jurij Zagorujko. – Pri istraživanju ikone i njenog kiota primećen je neorganski pigment braon boje na bazi gvoždja, verovatno oksida gvoždja. A gvoždje se kao što znamo nalazi u hemoglobinu krvi: ono ima važnu ulogu u transportu kiseonika u ćelijama ljudi i životinja. Ali sama krv nije pronadjena u istraživanim uzorcima. I zato ne možemo da govorimo o krvi, već o mrljama u vidu krvi na liku Majke Božije. Uostalom nije isključeno da je primećeni oksid gvoždja mogao da udje u sastav hemoglobina u krvi, medjutim kao rezultat složenih hemijskih procesa on se iz organskog jedinjenja pretvorio u neorgansko. Ali najviše zadivljuje sam proces takozvanog krvotočenja: ono je počelo pre oko tri godine i od tada se neprekidno povećava. Nije poznato čime je izazvana ta čudna pojava. Samo je jedno jasno: ona je van naše spoznaje. Nju je nemoguće objasniti sa materijalističke tačke gledišta ...

Odeski eksperti nisu mogli ništa da zaključe ni u vezi mirotočive ikone Apostola Filipa. Posle podrobnog rada, napravili su sledeći analogni zaključak: «Uzorak koji je poslat na istraživanje podseća na organsku materiju sličnu ulju, čije je poreklo nemoguće utvrditi».

U vreme ekspertize došli su do još jednog «iznenadjenja»: posle formiranja spektrograma (grafičke predstave) mira i krvi se pokazalo da su krvne linije (a njih je tamo bilo veoma mnogo) u potpunosti podudaraju sa linijama mira! A količina gvoždja u krvi je odgovarala količini gvoždja u miru. Kada su začudjeni eksperti to saopštili ocu Pavlu, on je mirno odgovorio: «U tim uzorcima samo je spoljašnost različita, a suština je ista – Božanska»...

Po veri vašoj neka vam bude ...

Danas se u crkvi Nikolaja Čudotvorca može videti mirotočenje na Golgotskom Krstu, kao i na Kasperovskoj ikoni Presvete Bogorodice, miro koje sveštenik deli svima onima koji to žele. To miro namazano na vatu je u kući jedne blagočestive žene izraslo u biljku sa dvanaest cvetova ...

Po svedočenju očevidaca, čudotvorne ikone imaju blagotvorno dejstvo na fizičko i duhovno stanje poklonika i parohijana. U vreme Bogosluženja mnogi od njih dobjaju isceljenje, ostavljajući cedulje sa blagodarenjima: «Cela porodica se molila za dobijanje deteta. Zatrudnela sam. Slava Tebi Gospode!».

Kako je naš dopisnik uspeo da sazna, za poslednje tri godine u Sveto-Nikolajevskoj crkvi je zabeleženo više od četiri stotine slučajeva isceljenja i neočekivanog pozitivnog rešenja svih mogućih životnih problema (koliko ih je u stvari bilo samo je Bogu poznato). O čudesnoj pomoći ljudima svedoči i crkvena knjiga u kojoj vernici detaljno opisuju svoje priče. Tako smo saznali za šestogodišnju Nastenjku Stojanovu, kojoj su postavili strašnu dijagnozu zloćudnog tumora u stomaku. Kada su joj rasekli stomak pokazalo se da je tumor dostigao strašne razmere (10x9x8cm). Zbog toga su odeski lekari odbili da je operišu. Posle dolaska u crkvu Svetog Nikolaja devojci je postalo mnogo lakše. Kada su je roditelji odveli na operaciju u Kijev, pokazalo se da se tumor ...osušio(!).

Svoje čudesno isceljenje je opisao i 32-ogodišnji Roman Omeljčuk: «U Odeskoj regoinalnoj bolnici su mi postavili dijagnozu glomerulonefrit (oboljenje bubrega). U oktobru 2004 godine sam sa rodjacima bio u toj crkvi. Celivao sam Kasperovsku ikonu Majke Božije. A otac Pavle je prislonio na moje bolesne bubrege čudesno obnovljenu ikonu Nerukotvorenog Spasitelja. Posle toga se desilo isceljenje što su potvrdili klinički podaci i podaci laboratorijskog istraživanja».

- U ovome nema moje zasluge – zaključuje naš razgovor protojerej Pavle Noga. – Sva čuda se dešavaju samo po Božijoj milosti. Radi čega? Ljudi treba da shvate da biti sa Hristom – znači biti u Crkvi Hristovoj, a ne upadati u sve moguće jeresi, raskole i sekte. Mi treba da se ukrepljujemo u našoj veri Pravoslavnoj i da se češće setimo novozavetnih reči Apostola Pavla: «A kada se umnožio greh, počela je da se uvećava blagodat» (Rim. 5, 20).