MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ARHIMANDRIT JOAKIM SPETSIERIS IZ NOVOG SKITA



Priče iz života
 
Kada se rodio o.Joakim, njegov deda, mirski sveštenik o.Janis, prorekao je da će dečak nositi njegovo ime, i da će takođe biti sveštenik. Deda je posedovao dar prozorljivosti; predvideo je i čas svoje smrti. Po svršetku Sv. Liturgije prišao je carskim dverima i rekao prisutnima: ”Ovo je moja poslednja Sv. Liturgija.” Otišao je kod svoje kćerke, koja je bila udata, a kada mu je ona poslužila kafu rekao joj je: ”Ovo je poslednja kafa u mom životu.”

Otac Joakim (Janis Spetsieris) rodom je iz Kefalonije. Otac mu je bio zemljoradnik, veoma pobožan čovek. Dok je radio, pevao je crkvene pesme. Posebno je voleo one posvećene Časnom Krstu: ”Krst je čuvar celog sveta...i rana demona.” Jedne noći, neki čovek na koga je bila bačena anatema naljutio se na ovog bogoljubivog čoveka i udario ga je jako u nogu. Iako se nije razboleo, tražio je da vidi sveštenika, a kada se ispovedio rekao mu je: ”Na taj i taj dan oče dođi da me pričestiš, jer ću umreti.” Imao je predskazanje smrti tri dana pre nego što će se upokojiti. Otac Joakim je tada bio daleko od kuće i svi rođaci su bili za to da mu se javi da je otac na samrti. Međutim, njegov otac im je rekao: “Nemojte ga zvati. Neće stići na vreme.”
 
Kada je o. Joakimu bilo 18 godina, krenuo je na Sv. Goru. Pešačio je od Soluna da bi stigao na Atos, u gradinu Presvete Bogorodice. Nije želeo da ostane u manastiru  Vatopedu, mada ga je manastirska bratija zadržavala. Ali on nije hteo, zbog skandala koji se u to vreme dogodio u manastiru.
 
Iz Vatopeda, o.Joakim je otišao  u Novi Skit, tačnije u keliju sv. besrebrenika Kozme i Damjana, koja je bila jedna od najstarijih u skitu (skit je bio posvećen Rođenju Presvete Bogorodice). Moguće da je poznavao tamnošnje starce, o.Kristofora  i o.Sinesija.
 
Otac Kristofor je prethodno živeo u manastiru Kutlumušu i bio je veoma strog. Slao bi o.Joakima da po ceo dan pomaže na izgradnji vodovoda. Noću, kada bi o.Joakim čitao Minej  (bogoslužbena knjiga sa pesmama za svaki dan u mesecu) ili Psaltir, zaspao bi od umora. Tada bi starac uzeo knjigu i njome ga nežno udario po leđima govoreći:

”Umri, i otići ćeš u raj.”
 
U mladosti, o.Joakim je bolovao od tuberkuloze, koja je tada bila teško izlečiva. Jedne subote, starci su otišli na groblje i ostavili ga samog u keliji. Otac Joakim je preklinjao Presvetu Bogorodicu da posreduje, da izmoli da napusti ovaj život, kako više ne bi mučio svoje starešine. Tada mu se javila Presveta Bogorodica. Od struka naniže bila je sva u plamenu. Rekla mu je: “Ko se u mene uzda, neće strahovati ni u ovom ni u budućem životu.”
 
Jednom su o.Joakim i njegov učenik o.Teofilaktos otišli u manastir sv.Pavla (glavni skitski manastir)na praznik Sretenje Gospodnje, tj. manastirsku slavu. U to vreme sveti Mitropolit milotopoliski Jeroteos boravio je na Sv. Gori. Tokom Sv. Liturgije, u momentu osvećenja Časnih Darova, o.Joakim je video svetlost, kako silazi sa kupole i prekriva Časne Darove. Naložio je svom učeniku da nikome ne govori o tome dokle god je živ.
 
Otac Joakim je imao dobre odnose sa mitropolitom voloskim Germanom: često je išao u njegovu eparhiju, gde je propovedao i ispovedao verni narod. Jedna blagočestiva žena, koju je, zbog njenog milosrđa, sveti podvižnik zvao Tavita ili majka siromašnih, (kasnije je ova žena postala monahinja Marta,  koja je  pomogla u pisanju biografije o.Planasa), rekla je o. Teofilaktosu, učeniku o.Joakima: ”Jednom, starac je služio Liturgiju  u hramu Sv. Nikolaja u Volosu i desilo se da i ja budem prisutna tamo. U vreme Velikog vhoda, videla sam da njegova stopala nisu dodirivala pod.”
 
Kada se njegov učenik ne bi pričestio, nije mu dozvoljavao da čita zahvalne molitve. Rekao bi: “Ja sam se pričestio, dakle, ja trebam i da pročitam zahvalne molitve.” Jednom, nakon završetka Sv. Liturgije spremao se da izađe iz Oltara, i bio je sav u suzama. Učenik mu je prišao i neshvatajući o čemu se radi upitao: “Starče, zašto plačete? Da Vas nisam u neznanju nečim rastužio?”
 
”Ne, sine,” odgovorio je on. ” Samo sam se setio naše Presvete Bogorodice.” Možda je video nešto, ali nije želeo da o tome govori.
 
Nakon službe, oni bi ponizno pročitali molbeni kanon Presvetoj Bogorodici, a kada bi starac pročitao razrešnu molitvu, rekao bi svome učeniku: ”Hajde oče Teofilaktose, skuvaj šoljicu kafe sada, s blagoslovom naše Bogorodice.” Ceo dan mogao je da živi jedući malo hleba i pijući po malo kafe. Imao je veliko uzdržanje. Vodu je pio samo za stolom. Neki bi ga upitali: ”Starče, da li postite i uzdražavate se i od vode?” Zabranio je svom učeniku da pije vodu nakon povečerja. Rekao mu je: ”Budi strpljiv i primićeš svoju platu. Kako su oci uspevali?”
 
Uvek je čitao službe u crkvi, čak i zimi, bez zalaganja peći. ”Bilo je trenutaka,” pričao je o. Teofilaktos, ”kada bi nam noge promrzle od hladnoće. A starac bi me tešio rečima. - Sine, sveti oci su se molili na stubovima, a mi želimo toplu sobu? Imamo mi toliko da kupimo drva, ali je napor dobar za telo.”
 
Bio je veoma strog po pitanju svojih duhovnih dužnosti. Posebno je vodio računa o jasnom čitanju i harmoničnom pojanju. Polako je pojao i polako čitao, sa umiljenjem. Jednom, u glavnoj skitskoj crkvi, neki monah je čitao brzo, a starac ga je upitao: ”Zašto čitaš tako brzo? Treba da se moliš.”
 
Govorio bi svom učeniku: ”Nemoj da čitaš brzo, jer ćeš upropastiti jezik i navićićeš da uvek budeš u žurbi.”
 
U jednoj od skitskih kelija živeo je jedan monah, koji je obmanut lukavim, zavideo o.Joakimu. Svaki put kada bi o.Joakim napustio svoju keliju, čim bi ga monah video iz daleka,  počeo bi da viče na njega: ”Ti si u prelesti, ti su prokletnik, jeretik...” Otac Joakim nikada nije odgovarao na napade. Jedan monah je otišao starcu i rekao mu da ga taj monah uvek kleveće, a o.Joakim mu je nedvosmisleno odgovorio: ”Neću ti dozvoliti da govoriš tako o mom dobrotvoru.” I pokazao mu je vrata. Ovaj monah je otišao odmah do onog drugog i rekao mu šta mu se dogodilo. Taj je došao sebi, pokajao se, otišao o.Jakimu, učinio pred njim veliku metaniju i zamolio za oproštaj. Od tada je redovno išao kod starca. Dakle, svojom trpeljivošću, on je pomogao bratu da se oslobodi strasti.
 
Jednom na praznik, dikej, upravitelj skita rekao mu je da skine svoje odežde, jer neće sa ostalima služiti Sv. Liturgiju. Otac Joakim se nije uopšte uznemirio; učinio je onako kako mu je rečeno, seo je na jednu stolicu sa naslonom i mirno pratio Sv. Liturgiju. Zatim je otišao za trpezu, poslužio se hranom koju je dikej pripremio, kao da se ništa nije dogodilo. Tolika je bila njegova trpeljivost i smirenje.
 
Otac Joakim je u Halkidi služio kao propovednik. Žena iz tog mesta ispričala je njegovom učeniku: ”Kada je moj sin polagao ispite za upis na Vojnu akademiju, otišla sam o.Joakimu s molbom da se pomoli, da moj sin položi prijemni. Otac je odgovorio: -U ovom trenutku, sada, Vaš sin je već položio. I stvarno je bilo tako.”
 
Bio je sveštenik u Korintu osam godina. Dve devojke koje je o.Joakim ispovedao, otišle su jedne večeri da ga vide i on im ispričao mnogo toga korisnog za njihove duše. Već je bilo kasno i o.Joakim je upalio lampu. Nije bilo svetla. Dok su razgovarali, sestre su videle goluba na ramenu o.Joakima. Ovo je o.Teofilaktosu potvrdila jedna od devojaka, koja to videla.
 
Kada se pevalo ”Dostojne jest” on ne bi kadio ikone, kao što je pravilo, već je ostavljao kadionicu pred ikonom Presvete Bogorodice. Kada su se pevale pohvalne pesme Presvetoj Bogorodici, on ni onda nije kadio ikone.
 
Jedna studetkinja pokušala je da se uda za studenta koji je želeo da stupi u monaštvo. O.Joakim mu je savetovao da bude oprezan. Devojka je za to saznala i otišla kod starca da ga kritikuje zbog toga. U jednom trrenutku, bila je veoma ljuta i rekla je: ”Čak iako Vam moja namera smeta, ja ću se udati za njega.” Ubrzo posle ovoga devojka se ozbiljno razbolela; bila je skoro na samrti. Čim je njena majka saznala razlog, požurila je da pronađe oca Joakima  i povela ga je kući. Starac je bio radostan da je vidi, da joj oprosti, pročita molitve i ona se nakon toga potpuno oporavila.
 
Jednom, o.Joakim je služio Sv. Liturgiju u hramu sv. Sila bestelesnih, u manastiru Petraki. Tokom Liturgije, đakon, koji nije učestvovao u sakarmentu i koji je bio van oltara, ušao je unutra i počeo žestoko da kritikuje o.Joakima. Starac je odgovorio mirno: “Đakone, sine moj, meni izgleda da nisi baš stabilan na nogama.” Đakon se okrenuo da izađe iz oltara, ali je pao i slomio nogu. Kada se Sv. Liturgija završila, o.Joakim je otišao da vidi šta mu se dogodilo. Đakon ga je upitao: ”Starče, da  li ste me prokleli?” Otac Joakim je odgovorio: ”Ne sine, ali kako si smeo da se tako ponašaš u Oltaru, za vreme Sv. Liturgije, u vreme kada i sami anđeli drhte?”
 
Bez obzira na loše stvari, koje su mu ljudi činili, on nikada nije uzvraćao na loš način. Uvek je imao na umu: “Blagosiljajte, a ne kunite” (Rom. 12, 14). Kada bi ga neko rastužio, tog čoveka bi se prvo setio za vreme pripremnih molitvi pred Sv. Liturgiju.
 
Jednom je neki monah kritikovao starca Joakima bez ikakvog razloga. I dok se čovek prema njemu ponašao tako grubo, starac uopšte nije odgovarao na njegove napade. Kada je monah otišao o.Joakim je upitao o.Teofilaktosa: “Sine, šta sam mu učinio da tako govori samnom?”
 
Kada se taj monah vraćao u svoju keliju, pao je preko stepenica i povredio nogu. Kada se oporavio krenuo je u manastir Sv. Pavla. Na putu do manastira, stigao je mazgu, koja nikada nikoga nije udarila. Naprotiv, bila je veoma pitoma. Monah joj je prišao, ništa ne sluteći, a ona ga je tako jako udarila po istoj nozi koju je povredio na stepeništu.
 
Starac je jednom negde pošao brodom. I dok se penjao na brod, jedan putnik je počeo da se podsmeva: “Imamo sveštenika sa nama. Danas stvari neće ići kako treba.” Otac Joakim mu je odgovorio: ”Sve i svi će biti uredu, osim tebe.” Ubrzo, čovek je osetio vrtoglavicu i onesvestio se. Ljudi su ga podigli, a kada se oporavio, otišao je kod starca, načinio pred njim metaniju i zamolio za oproštaj.
 
Jedna žena iz Atine pitala je starca da se moli za nju, jer nije imala poroda. ”Otići ću na Sv. Goru, moliću se i napisaću Vam pismo.” On se tri nedelje intenzivno molio – kada bi ga ljudi pitali za nešto, obično su dobijali odgovor za to vreme – a onda je napisao u pismu ovoj ženi: ”Nećeš imati dete, jer ga nećeš podizati na hrišćanski način, i njegova duša biće osuđena. Zato ti Gospod ne daje poroda. To je ono što mi je otkriveno kroz molitvu.”
 
Jednom se dogodilo da je starac krenuo negde brodom, a kapetan je napustio svoj položaj radi neke raspusne žene. Starac je bio strašno uznemiren i zabrinut zbog toga. Ubrzo, čuo se strašan prasak: motor je eksplodirao.  U početku mislili su da će brod udariti u stenu. Ali, uspeli su da doplove i da se usidre u Stajlidi, gde je dalje putivanje otkazano.
 
Otac Joakim je često služio Sv. Liturgiju  u Ameliji, u Atini, gde je kneginja Olga išla u crkvu. On je poznavao kneginju i često je odlazio na dvor. Kneginja je želela  da o.Joakim postane episkop, i  da ga pošalje za Rusiju.

 

 
 
Dok je boravio u Atini jedna žena, koja nije mogla da ima poroda, posle poslednjeg pobačaja, postala je očajna, čak i na doktore. Čula je za starca i krenula da ga pronađe. Pala je pred njegove noge, preklinjući ga da se moli za nju. Starac je otišeo do hrama svetih Besrebrenika, izneo je mošti sv. Kozme i Damjana, i rekao: ”Drži ih uz sebe.” Zatim joj je pročitao razne molitve,  i rekao: ”Ne brini, imaćeš dete.” I zaista, žena je rodila. Bila je presrećna  i zatražila je fotografiju starčevu, kako bi je čuvala u kući, kao blagoslov i zaštitu.
 
Jednom, starac je plovio brodom u Pirej kada je zaduvao strašan vetar, koji je čak uplašio i kapetana. Putnici su plakali, posebno žene i deca. Zavladala je panika. Starac se spustio u trup broda, pronašao ugao i legao. Kada je to učinio, video je goluba kako leti nad njegovom glavom govoreći: “Idite na spavanje, a ja ću nastaviti da motrim i zaštitiću vas. Idi i reci posadi da ćete svi bezbedno stići u Pirej, i niko neće biti povređen.” Starac se popeo na palubu i ohrabrio putnike. I zasita, svi su stigli u pristanište živi i zdravi.
 
Jednom, tokom Velikog posta, starac je želeo da napusti skit  da bi ispovedio svoju duhovnu decu van Sv. Gore. U to vreme, putovanje je bilo teško planirati, zbog otežanog transporta. Poslao je svog učenika  u obližnji skit Sv. Ane,  da kaže kapetanu, da na putu za Dafni stane na pristanište Novog Sikta i primi starca na brod. Ali, kapetan nije hteo i uputio se ka luci Dafni bez starca. Starac se okrenu svom učeniku i rekao: ”Ja ću otputovati danas. Pitao sam Presvetu Bogorodicu, i Ona mi je tako rekla.” O.Teofilaktos je posmislio u sebi: ”Šta pričaš starče? Kako da kreneš kad nemaš prevoz? Kako ćeš da otputuješ?” Ubrzo, na pristanište Novoga Skita pristao je brod iz Skopelosa, koji je nosio ulje i vino. Kapetan je bio starčev poznanik. Svaki put kada bi došao u Novi Skit, posetio bi starca da bi od njega uzeo blagoslov. Isto se desilo i ovoga puta. On se popeo do skita sa drugima i starac ih je poslužio uobičajeno kafom, rakijom i ratlukom. I otplovio je sa njima istoga dana.
 
Kada je o.Joakim  hteo da uradi nešto, prvo bi  pitao Presvetu Majku Božiju, i sv. besrebrenike Kozmu i Damjana. On ništa nije radio bez njihovog blagoslova. Jednom je o.Hrizostom (monah iz Novoga Skita, koji se upokojio 1975. god), otišao o.Joakimu i pitao ga da zajedno služe Sv. Liturgiju u njegovoj kapelici.
 
“Oče Hrizostome,” rekao je on, ”pitaću sv. besrebrnike, i ako oni mi dozvole, doći ću.” Tako da je otišao pred ikone svetitelja i usrdno se pomolio. Onda se okrenuo o.Hrizostomu i  rekao mu: ”Doći ću, svetitelji su mi dali blagoslov.”
 
Jednom je otišao u jednu skitsku kapelicu da odsluži Sv. Litrugiju. Kada su završili, rekao je svom učeniku: ”Više ovde neću dolaziti da služim. Video sam loš znak.”
 
Nije rekao šta je video. Starac te kelije, (bilo je to u vreme promene kalendara), stalno je osuđivao sveštenike i episkope.
 
Drugi starac došao je starcu Joakimu i bio je veoma oštar u svojoj kritici zbog promene kalendara. U stvari, izrazio se veoma grubo. O.Joakim mu je odgovorio nekoliko puta, ali jednoga dana rekao je svom učeniku: “Molim te, pokaži starcu gde su vrata.” Od tada, čovek se više nikada nije vratio u starčevu keliju. U takvim slučajevima, starc se vodio po rečima Jevanđelja: ” Ko tajno opada bližnjega svojega, toga izgonim”( Ps. 100,5).
 
Otac Joakim nije bio mnogogovorljiv. I nikada nikoga nije osuđiivao. Provodio je vreme u bogosluženjima, učenju, molitvi i pisanju. Nije išeo u tuđe kelije, osim u retkim prilikama. Bio je ozbiljan. Jednom, jedan monah došao je u starčevu keliju,  i u šali njegovog učenika prozvao: ”Avvas.” Kada se ovo dogodilo nekoliko puta, on im je rekao: ”Obojica zatražite jedan od drugog oproštaj i ne dozvolite da se to ponovi, ili vam sleduje epitimija. Monasi ne treba da se šale.”
 
Imao je običaj  da kaže: ”Monah koji nije smiren, neće videti lice Božije.”
 
Susretao se sa teškim situacijama kao ispovednik. Bio je veoma strog i poštovao je kanone. Jednom, jedan monah iz idioritmičkog manastira, došao mu je na ispovest. Pre ispovesti, on ga je upitao: “Imate li golobradog mladića u monastiru? Da li jedeš meso?”Kada mu je monah odgovorio potvrdno, on mu je rekao: ”Na tvom putu, ja te neću voditi dalje. Te dve stvari su dovoljne da te pošalju u pakao.”
 
U Novom Skitu nije bilo bdenija u kirjakonu 15. avgusta, jer se u kapeli Uspenja Presvete Bogorodice služilo večernje. U to vreme, bilo je 80 do 100 očeva u skitu, dovoljno za dva bdenija. Dok je o.Joakim spavao, javio mu se anđeo Gospodnji i pokazao mu sve skitove i manastire na Sv. Gori. Rekao mu je. ”Vidiš li? Ovde drže bdenije u čast Presvete Majke Božije, i ovde drže takođe. Zašto ne biste i vi?”
 
Zatim mu je pokazao monahe iz Novoga Skita, kako seku drva i nose ih negde. I dodao: ”Oni mogu da rade, ali ne mogu da idu na bdenije.” Sledeće godine, on je o svom trošku održao bdenije  u kirjakonu, i bilo je dva bdenije 15. avgusta u Novom Skitu.
 
Prilikom jednog boravka u Atini, uspešno je rezrešio jednu komplikovanu situaciju.

Mlada devojka, kći sekretara ambasade, imala je protivzakonitu vezu sa trgovcem i odlučila je da izvrši samoubistvo. Mislila je da se baci u bunar, koji je bio u dvorištu, ali je oklevala. Na kraju, rešila je da ode  u Faliro i utopi se. Na putu, setila se o.Joakima, i odlučila da prvo ode i vidi ga, a zatim da plan sprovede u delo. Dakle, ona je otišla i, po Božijoj promisli, ispričala o.Joakimu svoje namere. O.Joakim joj je rekao: ”Sedi ovde, sad ću da se vratim.” Brzo je otrčao u crkvu sv.besrebrenika Kozme i Damjana,  i revnosno se pomolio za dušu koja je bila u opasnosti. Onda je otišao nazad kod devojke i rekao joj: ”Uradićeš onako kako ti budem rekao.” ”Oče, idem da se utopim, neću Vas poslušati.” Starac ju je posavetovao: ”Idi kod njegove majke i kaži joj da si od danas njena ćerka.” Dakle, ona je otišla i uradila onako kako joj je o.Joakim rekao. Majka mladog trgovca bila je ganuta: “Ja nisam dostojna da imam takvu ćerku.” (Devojka je bila obrazovana i znala je nekoliko jezika). Starčeve molitve spustile su raj na zemlju, i njima je devojka prevazišla sve prepreke  i iskušenja. Mladić je došao kući u večernjim satima i odlučili su da se venčaju.
 
Nekoliko  godina kasnije, o.Joakim je šetao po Atini, kada je čuo kako ga neko doziva. Okrenuo se i video ženu, koja mu je prilazila, govoreći: ”Da li me prepoznajete? Ja sam ona koja je htela da se utopi, a Vi ste me spasili. Ovo je moj suprug, a ovo je naše dete.”
 
Starčeva molitva bila je toliko jaka, da je mogla da podigne čoveka iz mrtvih, kada je psiha u pitanju.
 
U Lamiji, bio je neki crkveni nadzornik, koji nije podnosio o.Joakima. Uoči jednog praznika, u nedelju, reče mu: “Neću ti dozvoliti da sutra propovedaš. Kad počneš svoju propoved, poslaću tas okolo.” I zaista, kada je o.Joakim počeo svoju propoved, nadzornik je uzeo tas i krenuo po hramu, misleći da će tako prekinuti propoved. Upravo tada, o.Joakim je rekao: “Neka nevernici napuste crkvu. Neću se pomeriti do večeri sa ovog mesta, i neprestano ću govoriti da nevernici napuste crkvu.” Pošto je ove reči starac ponovio nekoliko puta, nadzornik nije mogao da izdrži više, uzeo je tas i vratio ga nazad na mesto. Tada je starac nastavio svoju besedu.
 
Jednom je neki monah otišao kod njega na ispovest, a taj je imao novaca u štedionici. Starac ga je ukorio: “Ti si monah i imaš novac u banci?” U principu , on nikada ne bi dozvolio ljudima da kupuju loto tikete i tome slično.
 
Tadašnji episkop gitejski i oitilski poslao je pismo sv. Sinodu, tražeći  da se pojedni delovi Sv. Liturgije skrate. Kada je starac čuo za to, poslao mu je pismo, u kome ga je iskritikovao. Između ostalog, rekao mu je:

”Šta ti misliš, ko si? Liturgiju su napisali svetitelji i stubovi crkve, pa ko si ti da menjaš  Sv. Liturgiju?”
 
Kasnije vladika se susreo sa starcem i upitao ga: ”Starče, da  li si me ti ukorio zbog pisma u kojem sam predložio Sv. Sinodu da skrati Sv. Liturgiju?”
 
”Ja sam,” odgovorio je starac iskreno, bez straha. Episkop mu je dao nekoliko obrazloženja, koje su po njegovom mišljenju išle u korist skraćivanju Sv. Liturgije -  činjenice da vernici postaju umorni, da bi propovednici Jevanđelja imali više vremena na raspolaganju... A o.Joakim je odgovorio: “Ako se ljudi umarju na Sv. Liturgiji,  bolje bi bilo da nisu ni došli u crkvu, nego da se zbog njih skraćuje Sv. Liturgija.”
 
Kada mu se kraj približio, rekao je svom učeniku. ”Bolje da umrem sine, nego da gledam zlo koje snalazi Crkvu.”


Kao učenik u Rezario školi, o.Joakim imao je sv. Nektarija za direktora. Kada je svetitelj podigao manastir na Egini, o.Joakim bi često odlazio da ga poseti. Čak i nakon svetiteljeve smrti, odlazio bi na njegov grob i molio se tamo na brojanici.Osetio bi miomiris koji je dolazio od groba.
 
Jednom, o.Joakim se ukrcao na brod u Pireju, da bi otišao na svetiteljev grob, i da bi mu odao svoje poštovanje i molitvu, kao što je bio običaj. Iz nekog razloga, njemu nepoznatom, kapetan je mislio da je on vladika, pa je podigao zastavu. Kako se brod približavao Egini, čula se sirena borda. Sveštenici i mirjani okupili su se na pristaništu da bi dočekali vladiku. Ali vladika nije došao i sveštenici nisu mogli da shvate zašto je kapetan to uradio. O.Joakim im je rekao: ”Nemoj da se uzbuđujete. To se dogodilo zato što je ovo poslednji put da dolazim da odam moju počast svetitelju.  Sv. Nekatrije je želeo da mi se zahvali na ovaj način.”
 
I to je zasita bio poslednji put da je o.Joakim posetio manastir. Posle te posete on se razboleo i nikada više nije posetio Eginu.
 
Tokom Velikog posta 1943, o.Joakim se razboleo od srčane insuficijencije. Bilo mu je teško da se spusti do kirjakona za Strasnu sedmicu. Njegov učenik mu je rekao da odmori u keliji.
 
“Ne” rekao je on ” i ja ću poći. Možda neću biti živ sledeće godine da proslavim ove dane.”
 
Leto je bilo sparno. A njegova stopala su oticala. Shvatio je da je bio na putu za nebeski Jerusalim. U snu je izgovarao pozdrave.
 
Rekao je svom čeniku: ”Ja umirem,a moja duša izgara pozdrave.”
 
Veče uoči njegove smrti, septembra 1943, video je sv. Nektarija  u snu i ponovo je rekao učeniku da se sprema za put. Sutradan je usnuo u Gospodu.
 
Bratstvo arhimandrita Spiridona Ksenou (Novi Skit)
 
 
Prevod sa engleskog prof. Bojana Srbljak
16 januar 2013 god.
 
Izvor: http://www.pemptousia.com/2012/11/24092/
 
Izvor: http://www.pemptousia.com/2012/11/archimandrite-ioakeim-spetsieris-new-skete-mt-athos-part-i%ce%b9/

Pročitano: 3359 puta