MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Svestenik otac Sergej je nekako proslog leta setao centrom Tule. Iznenada ga je neka sila povukla u Nikolo-Zarecku Crkvu. Sergej je usao u Crkvu, stao na kameni plato, i cuo glas: “Ovde pociva jeromonah Efrosin”. Izbezumljeni svestenik je zamolio blagoslov za raskopavanje, od vladike Aleksija, arhiepiskopa Tulskog i Belevskog. Za to se zainteresovao i nastojatelj Crkve otac Viktor.

- U zoru, pre nego sto sam otvorio plato od opeke, imao sam vidjenje, - seca se crkvenjak Vladimir Silov. - Pored prozora nasuprot oltara se pojavio monah sa kamilavkom na glavi. On je prekrstio oltar, bukvalno blagoslovio mesto za otkopavanje i nestao u vazduhu. Pri iskopavanju, ispod starih cigli je pronadjen grob. Ostaci su pripadali svesteniku - na to su ukazivali fragmenti crkvene odezde i dugmad, koja su nosili svestenici u XVII veku. Ali neko je oskvernio grob: kosti su bile izvadjene iz groba i polomljene.

- Ja sam vec hteo da zatvorim grobnicu, kad se na grobu pojavila cudna svetlost, - prica otac Viktor. - Ona je primecena i na videosnimku: mi smo sve snimali na traku. Svetlost je nestala posle sest sekundi. Ugledao sam plato od cigala na koga je ukazivala svetleca tacka, i pod njim sam nasao lobanju Efrosina.

Tek sto smo kosti preneli u Crkvu, pocela su da se desavaju cuda. Mosti koje su vremenom pocrnele smo ocistili tako da su dobile zlatnu boju, i pocele da blagouhaju. Iz gvozdenog dela na kome se grob nalazio je poteklo miro. A ljudi su poceli da pricaju da su mosti jeromonaha isceliteljske - neki su se izbavili od alkoholizma, dobrocudnih tumora, a jedna zena koja nija mogla da ostane u drugom stanju je zatrudnela.

Nedavno, u februaru, Efrosin se javio ocu Viktoru.

- Molio sam se u oltaru, - kaze on. - Odjednom se sa bocne strane pojavila figura u crnoj rasi sa kamilavkom na glavi. Visina ovog “prividenja” je bila otprilike 1m60cm. Ekspertiza je pokazala da su pronadjeni ostaci pripadali coveku bas te visine. On je neko vreme stajao okrenut ledjima prema meni, poklonio se nad zrtvenikom, a zatim je izasao iz oltara i kao da je ispario.

Otac Viktor pretpostavlja da je Efrosin sluzio u jednoj od tuljskih Crkava i da je umro 1700 godine. 1729 godine su njegovi ostaci preneseni u Nikolo-Zarecku Crkvu. “Prividjenje” jeromonaha su mnogo puta vidjali i vernici, pa slikari-mestani zele da prema njihovom opisu naslikaju tog svestenika, ali u arhivima nije nista pronadjeno o Efrosinu.

Vladimir Lagovski, Svetlana Jelisejeva