MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ATONSKI DNEVNIK - DRUGI DEO



o.Gavrilo
Posle akatista Majci Božijoj, obično čitanog pred veče, idem u arhondarik (soba za goste manastira). Umor lomi celo telo, posebno ruke. Prsti se od rada u bašti praktično ne savijaju, i same ruke je teško podići –neverovatno teško. Ležim i, tonući u san, padam ili u san ili u nekakav zaborav. Vidim – stojim u centru velikog hrama. On je polusrušen. Na zidovima sa skoro izbrisanim freskama, na ispucalom kamenom podu, svuda su tragovi razaranja i pustošenja. Nekakvo sitno kamenje, ostaci drvenih greda, paučina i prašina… Sve to pada u očina prvi pogled i u prolazu i što je najvažnije – o užasa! –to se dešava oko mene.Vidim kako sa svih strana, stežući oko mene obruč, idu besovi. Njihova lica, ili bolje rečeno njihove maske, ja ne vidim jasno. Ona kao da su razmazana, nejasna, ali njihova tela… O, užasa! Uvek, kada se setim toga, ja iznutra osetim jezu od te neopisive, nezamislive odvratnosti.
 
Opseda me panični, sve proždirući strah. U tom stanju ne možeš da uradiš skoro ništa. Svest je u agoniji, telo se gubi i prestaje da te sluša. Pokušavam da se suprotstavim, da izgovorim molitvu, ali uzalud!Kao da su reči zaboravljene i pokušavam da ih se setim s ogromnim naprezanjem volje. Vreme teče užasno sporo. I što je jači stres, to vreme sporije teče.
 
Besovi su sve bliže. Negde na ivici podsvesti se javlja misao – prekrsti se. Stavi krsno znamenje na sebe, ogradi se od njih. 
 
Pokušavam da podignem ruku, ali ona se ne podiže!, I prsti, toliko umorni i u grču od celodnevnog rada, ne mogu da se spoje… Besovi se smeju. Njihov smeh je užasniji od njihovog izgleda. Ne daj, ne daj mi, Gospode, da ga i dalje slušam. To čak nije smeh, to su nekakvi zvuci koji te lišavaju svake nade, parališu volju, pustoše i umrtvljuju dušu…S neverovatnim naporom moja ruka se malo podiže, ali se istog trenutka pojačava pritisak, smeh postaje jači, bukvalno moji slabi pokušaji ih zabavljaju i vesele. Ja nemo vičem, zovem Hrista, Bogorodicu i čak ne mogu da ih nazovem po imenu, jednostavno znam da im vičem, ali moj krik tone u toj čudovišnoj kakofoniji, koja me okružuje.Osećam da se, kako postajem slabiji, neka lepljiva paučina namotava na mene, okivajući celo telo. Kako se polako podiže ruka, kako se neverovatno teško spajaju prsti. Krug se zatvara. Oni su sve bliže. O užasa, užas te noći se urezao u moje sećanje zauvek! Uspevam da se prekrstim očajnim naporom, praktično na granici gubitka svesti.Sve vidljivo odjednom postaje svetlije, odstupa i postaje bukvalno sablasno, nacrtano i rastvara se kao dim. Živ sam…
 
P.S. Ovde na svetom Atonu shvataš, da je plavo južno nebo, plavo toplo more, lepote gore Aton – samo spoljašnjost, iza koje se krije sva dubina duhovne borbe za celi svet. Ovde ljudi dolaze vođeni svojim srcem. Čini nam se da nam je srce blizu, ali po Svetom Pismu ono je tamo, gde je blagodat za naše srce. Jednima duhovna borba otkriva radost njihovih srca – Hrista, drugima pokazuje sva zla sveta, koje se udružilo da nas pogubi. Ali njihov trud je uzaludan, jer ako je Bog s nama, ko je protiv nas? I eto mi nalazimo svoje srce pred očima Božijim i često nas njegova dubina plaši, tako se rađa plač pokajanja, koji će biti senkom naše radosti, o Hriste, celog našeg života.
 
Autor:Ivan Rosa

NemanjaiDanijela Mladenovic
Jeste Oče.
Snežana Moretić
Moram da podelim poslednje Vaše rečenice,blaže mi dušu:"....I eto mi nalazimo svoje srce pred očima Božijim i često nas njegova dubina plaši, tako se rađa plač pokajanja, koji će biti senkom naše radosti, o Hriste, celog našeg života."O.Gavrilo
Miloranka Ilić
Jer ako je Bog snama , ko je protiv nas .....
Tatjana Trencevska Cvetkova
golema sreka za nas sto ve imame o. Gavrilo
Nenad Badovinac
Dragi dnevniče, okreni novu, praznu stranicu, kako bih mogao i današnjeg dana svojim pokretima ruke opisati neopisivo radosne kontakte sa Ocem.
Saša Lazić
Ali, nevjerojatno, ovaj opis događaja, sve identično, skoro u slovo, samo je završetak bio drokčiji, Gospod se pojavi u obliku jake svjetlosti, nekako iz srca ta svjetlost počela izlazit i besovi isparili kao dim na vjetru razvejani... Bože, hvala Ti na pomoći...
Gloria Inexcelsisdeo
vredni zapisi
Natasa Ilic Milovac
Boze spasi.
 

Vesna Jovanovic
Gde je srce naše, tu je i blago naše.
Mirjana Jovicic
Blagoslovite o.Gavrilo, kako je lepo, uverljivo opisan strašan san, da se naježiš pri pomisli da bi mogao slično sam, nedaj Bože sanjati.Divno nas je podsetio na dubinu duhovne borbe, monaški plač pokajanja za celi svet - senku naše radosti.Svoju veru i zahvalnost u to sam jednom spontano iskazala stihovima: "Mir vam monasi snagu želim...Molite za nas srca čista, do slavnog drugog dolaska Hrista.Time se tešim i veselim, u svemu tome se ogleda Bog." I mi svi, nedostojni, mali, bi trebalo u srcu i umu da delamo molitvu neprestanu i blagodarnost, a rukama dobrodetelj, ali za čas nas prljavi talas svetovnih, životnih briga udalji od Gospoda, pa se čudimo svojim promašenim potezima i posledicama - pogubnim.
Dunja Neda
Pomaže Bog,oče Gavrilo! Pomaže Bog braćo i sestre! Zaista je, i divno,i teško biti monah! Ali toliko časno i milo pred Gospodom da On s ljubavlju svojom pomaže monasima i svima onima u kojima je vera čvrsta, u svakom, i najtežem iskušenju.Čitajući ove redove,dragi Oče,i sama sam billa u nekoj,meni toliko neobjašnjivoj situaciji : Da li je to bio samo san,ili - ne znam!? Mnogo sam radila i u školi i kući, ali na molitve Gospodu i Presvetoj Majci nikada nisam zaboravljala.Nitko me nije mogao otrgnuti od,i najmanje pomisli na Gospoda! Ta ljubav i toplina je uvek bila u meni.Noćima sam imala pravi mir za proučavanje i Svetog Pisma,i za čitanje časopisa Put,Istina i Život,za čitanje Akatista Presvetoj Majci i mnoge druge knujige vezane o važnosti molitve i duha.Znam da onaj nepomjanik nikada ne miruje i da će učiniti sve da nas otrgne od Gospoda.Još uvek nisam sigurna da li je to bio samo san ili " nešto drugo ", možda rezultat velikog umora i napornog rada.Samo znam da sam i dalje bila čvrsto vezana uz Krst naš časni,uz molitve,uz manastire,uz sve moje mile i drage verujuće prijatelje,uz monahe ,monahinje,sveštenike i Vas,dragi Očpe koji ste nam svima,i meni,u svim nevoljama pomagali.Neka su Gospod i Presveta Majka sa svima onima koji su život svoj zavetovali Gospodu i molitvama svojim danonoćno umoljavaju Gospoda za sav narod.A Vama,oče Gavrilo,dao,dragi Bog dug život u zdravlju,strpljenju,molitvama i duhovnoj radosti.Amin! Bože daj!Slava Bogu,i sada,i uvek,i u sve vekove vekova,amin.
 
 
(ova tema ima 4734 posete)

 

Pročitano: 5575 puta