MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ČUDESNO JAVLJANJE ARHISTRATIGA MIHAILA



Krajem X, pocetkom XI veka, kada je vizantijska imperija bila na vrhuncu svog procvata, slava saracinskih pirata je takodje bila najveca. Ne bojeci se nicega, pirati su pristajali na ostrva u Egejskom moru, pljackali naselja, palili kuce i zarobljavali ljude, koje su zatim prodavali kao roblje. 
 
Ostrvo Lesbos, bogato i veliko, postalo je omiljeno mesto napada nemilosrdnih pirata. U rejonu Lesvados, nedaleko od naselja Mandamados, nekada se uzvisavao velicanstveni manastir Svetih Nebeskih Sila Besplotnih, koji je osnovan pre mnogo vekova. O njegovoj istoriji se moze saznati iz zivog predanja u tom mestu, koje se sacuvalo do nasih dana. Spolja je taj manastir licio na zamak i bio ogradjen tvrdjavskim zidom i strazarskim tornjem. Pirati nikako nisu uspevali da savladaju tu tvrdjavu, i zavetna zelja vecine od njih je odavno bila da vide razrusen manastir. 

Jednog proleca je predvodnik pirata Serhan, jak, tamnokos, krupan covek sa sekirom i krivim macem za pojasom, pozvao svoje vazale i rekao: “Ovoga puta cemo uci u manastir, bez obzira cega nas to stajalo! Sve sto tamo nadjete – zadrzite. Ja za sebe hocu samo zlatnu casu iz Crkve. Iz nje cu da pijem vino."

Sam Serhan nije imao nameru da ucestvuje u napadu. To je za njega bio previse sitan posao. Pirati su uzeli kurs prema ostrvu Lesbos. Do ponoci su stigli do manastirskih zidina i sakrili se medju drvecem. Monasi, ziveci bezbrizno posle zimske tisine, nisu cuvali manastir kako treba i nisu cak ni slutili nadolazecu opasnost. U jednom trenutku se cuo udarac u metalnu plocu, pozivajuci monahe na jutarnju sluzbu. Koraci monaha koji su silazili u Crkvu, su se ritmicno pronosili drvenim balkonom. Uskoro je sve postalo tiho, i vodja razbojnika je dao znak. Jedan od pirata je bacio kuku sa privezanim uzetom, popeo se na zid i ubrzo otvorio manastirska vrata. Sa strasnim kricima, pirati su upali u Crkvu. Pre nego sto su monasi uspeli da se osveste sta se dasava, svi su bili ubijeni. Poslusnik Gavril, jedini koga se piratski noz nije dotakao, se nalazio u oltaru. Videci neizlaznost situacije, hrabri mladic se u magnovenju popeo na krov Crkve. Krvozedne ubice su pocele da ga prate. Ali se odjednom odozgo zacuo strasan krik, i krov se na cudotvoran nacin pretvorio u pobesnelo more! Na penusavim talasima, pojavio se ogroman, ljut vojnik, koji je izvadio plameni mac i krenuo na pirate. Nesrecnike je spopao nadljudski strah, i bacivsi oruzje i ono sto su ukrali, u panici su poceli da beze iz Crkve. 

Gavril, zadivljen cudom koje je ucinio Arhangel, je sisao i kleknuo pred ikonostas. Dosavsi sebi od uzbudjenja, iskusenik je pogledao na ikonu. Ali ga je posmatrao jedan Lik! Prepun zivota, on je zracio bozanstvenom sladoscu. Iskusenik je pozeleo da naslika taj lik. 

- Arhagele, - pomolio se – zamoli Gospoda da upokoji duse moje brace, a meni pomozi da naslikam tvoj divni Lik! 

Gavril, nadahnut Svetim Athangelom, je uzeo sundjer, sa strahopostovanjem skupio krv postradalih monaha u canak, pomesao je s belom glinom i poceo da nalepljuje Lik nebeskog zastupnika. Od samog pocetka, Gavril je osetio prisustvo i pomoc nebeskog Arhistratiga. Ruke iskusenika, vodjene nevidljivom silom, brzo su naslikale Lik Arhangela Mihaila. Bilo je to lice, koje je Gavril video na krovu Crkve – strasno, ali blagodatno.
 

Kada se u manastiru Arhistratiga Mihaila desavala ova drama, zivot u najblizim selima se odvijao svojim normalnim tokom. Samo je jedan pastir, posmatrajuci more koje se ogledalo u zracima zalazeceg sunca, s vrha planine ugledao piratske brodove privezane za obalu. Mladic je skocio na konja i odjahao u manastir, zureci da upozori monahe. Od prizora koji je potom ugledao je izgubo svest. 

Dosavsi sebi, on je otrcao i obavestio o tome sta se desilo Alekseja, vodju grupe, koja se nalazila u oblasti koja se granicila s manastirem u selu Stenaka. On je poveo sa sobom pedeset konjanika i uputio se u manastir. Ulazeci u Crkvu, ljudi se razbezali. Pod je bio prekriven mrtvim telima i zaliven krvlju monaha. Pred Svetim Prestolom je lezalo telo mrtvog igumana. Stisnuvsi zube, Aleksej je izasao iz Crkve, i pozvao suseljane da se osvete ubicama. Skocivsi na konje, Aleksejevi vojnici su jahali prateci tragove pirata koji su bezali. Tragovi su ih doveli u ravnicu. Konjanici su se brzo zaustavili. Prizor koji su ugledali ih je veoma potresao: pirati su svi do jednog bili mrtvi, a njihova tela razbacana naokolo. Svako telo je bilo raseceno macem – od temena do stomaka. Niko od konjanika nije upitao: “Ko je to uradio?" Svi su se setili ko je kaznio bezzakonike. 

- Velika je Arhangele tvoja Blagodat i sila! – prosaputali su konjanici, osenivsi se krsnim znakom. 

Medjutim, pirati, koji su na obali mora cekali svoje prijatelje su se uznemirili. Ne znajuci sta da rade, razbojnici su se uputili prema manastiru. Popevsi se padinom planine, izasli su na zaravan, gde ih je ocekivao strasan prizor. Vratili su se kao obezglavljeni na brod i ispricali svom predvodniku o onome sto su videli. Cuvsi to, razbojnik je udario pesnicom o sto, zaklevsi se da ce se osvetiti. 

Sledece godine, krvozedni vodja je napravio plan napada na selo Stenaka. Nocu su pirati necujno sisli na morsku obalu i sakrili se u zasedi, kako bi zorom mogli napasti seljane koji su mirno spavali, nista ne predosecajuci. Ali se u tom kriticnom trenutku ponovo umesao nebeski Arhistratig, javivsi Stefanu, sinu kmeta Alekseja. U odeci sa zveckajucim zlatom, Athangel je izgledao velicanstveno. Svetla kosa mu je padala na ramena, i belosneznim krilima davala zlatnu nijansu. U desnoj ruci Arhistratig je drzao ognjeni mac, a leva ruka mu je bila podignuta sa ispruzenim uvis kaziprstom. Angel se osmehnuo mladicu i slatkim glasom rekao: “Ustani Stefane! Budi oca, i pripremite se za odbranu sela. Saracini se spremaju da vas napadnu. Ali ne bojte se nista, ja cu biti pored vas neprekidno i tvoj Sveti zastupnik. Mi cemo vas cuvati i usmeravati. Pirati su se smestili u zalivu, malo nize od vaseg sela. Nekoliko njih ce se popeti na zidine, pretucice cuvare i otvoriti vrata. Pirati ce vas napasti kad pocne da svanjiva. Budite pazljivi na vratima! 

Dogadjaji su se odvijali tako kako je predskazao Arhangel Mihail. Kada su pirati napali, branioci su bili spremni i nalazili su se u puskarnici. Odred pod Stefanovim rukovodstvom se necujno spustio do morske obale i zapalio piratske brodove. Ugledavsi crvenilo od vatre, koje je dolazilo s mora, pirati su se uznemirili. Paniku koja je posle toga nastupila medju njima je nemoguce opisati. Razbojnike, koji su bezali prema moru, su presretali zitelji i ubijali u hodu. Samo mali deo grupe pirata, medju kojima je bio i krvozedni vodja, je uspeo da se sakrije u sumi. Medjutim, tamo su naisli na Stefanov odred, koji ih je opkolio. Do kraja dana svi pirati do jednog su bili ubijeni. 

Prosli su vekovi. Zbog neprekidnih napada nevernika, manastir je opusteo. U XVIII veku, na mestu stare Crkvice, bio je izgradjen novi, veliki hram. Cudotvorna ikona Arhangela Mihaila, napravljena od krvi i gline, sacuvala se do nasih dana onako, kako ju je napravio iskusenik Gavrilo. Ikona je sacuvala prvobitni oblik i uopste se nije ostetila ni od vremena, ni od hiljade poklonika koji je svake godine celivaju. Ljudi prilazu novac, stavljajuci ga na celo i obraze Arhangela, i ostavljajuci tragove na Njegovom licu. Ali svaki put oni nestaju sami po sebi. Nekada se Arhangelove oci napune suzama, i hriscani ih brizljivo brisu. Isto tako rade i kada se na licu Arhistratiga pojave graske znoja. Velika cuda tvori Arhangelova Blagodat s onima, koji prilaze ikoni s jakom verom. 

Izgradnja nove Crkve je pocela i zavrsila se usred mnogih neprekidnih cudesa. Komisija, koja je obrazovana radi izgradnje Crkve, je odlucila da izgradi novu Crkvu iza manastira. Radnici su poceli da kopaju temelj, ali su ga sutradan ujutru nasli zatrpanog zemljom, a svoj alat – u porti stare Crkve, koja se nalazila u manastiru Svetog Arhangela. Radnici su ponovo zapoceli radove na mestu na kojem im je receno. Kada se smracilo, ljudi su namerno ostavili svoj alat na svetlu, a nekoliko njih se sakrilo u zbunje, da bi videli sta ce da se desi. U ponoc se desilo nesto neverovatno! Iz stare Crkve je izasla zaslepljujuca svetlost, napravila krug i zaustavila se nad iskopanom rupom. Ostavsi malo nad njom, svetlost se vratila u Crkvu i rasejala se. Ljudi, koji su skriveni to posmatrali, su bili zadivljeni. Svuda se osecao miris sveze iskopane zemlje. Priblizivsi se temelju, radnici su uvideli da je opet zatrpan zemljom, a alat je nestao. Uznemireni i zbunjeni, uputili su se prema staroj Crkvi. Pocelo je da svanjiva i culo se manastirsko zvono. Utihnuvsi za kratko, zvono je ponovo pocelo da udara tiho i ritmicno. Kako su kasnije svi saznali – u zvono nije udarala ljudska ruka. Kada su radnici usli u manastirsko dvoriste, uvideli su da je njihov alat, stajao pored zida, na istom mestu gde je ostavljen prethodnih dana. Svi su shvatili, da je Arhangel zeleo da se nova Crkva izgradi na mestu stare. 

Pocelo se sa izgradnjom. Svi su ucestvovali u gradjevinskim radovima, cak i Turci-muslimani. Oni su se bojali Arhangela i postovali ga od davnina. Desavalo se da su neki od njih smelo oskvernili Crkvu, na primer, ulazili bi u manastirsko dvoriste jasuci na konjima, ali ih je svaki put Arhangel kaznjavao. Kada je doslo vreme da se u novu Crkvu prenese ikona nalepljena od gline i monaske krvi, Arhistratig je ometao svaki pokusaj. On je zeleo da njegova ikona bude na onom mestu, gde ju je stavio onaj koji ju je i napravio – iskusenik Gavril. 

Gradjevinski radovi su proticali brzo. Medjutim, kada je izgradnja hrama bila skoro zavrsena, blagajna je bila prazna. Preostali novac nije cak bio dovoljan za isplatu radnicke dnevnice. Komisija za izgradnju Crkve se skupila u blagajnikovoj kuci. Ona je do kasne veceri pokusavala da nadje neki izlaz, ali su se svi razisli, ne nasavsi nikakvo resenje. 

Bila je skoro ponoc. Potisten i zamisljen blagajnik je sam sedeo u fotelji, kada su se ulazna vrata neocekivano otvorila. U kucu je usao neko nepoznat i popeo se stepenicama u sobu, gde je cuvan sanduk sa malo predodredjenog novca za izgradnju. Blagajnik je pokusao da ustane, ali nije mogao ni prst da pomeri. Telo nije “slusalo", bukvalno kao da ga je neko prikucao za fotelju. Poklopac na sanduku je dvaput skripnuo, i neznanac je otisao. Bio je to mladic tamne kose i bukvalno kao munja, sjajnog izgleda. Njegov hod je bio tezak i spor. Neznanac je imao sako ruzicaste boje i visoke crne cizme, koje su mu dosezale do bedara. Osmehnuvsi se domacinu, on je rekao:"Novac za zavrsetak izgradnje Crkve se nalazi u sanduku". 

Manhuvsi rukom na rastanku, mladic je izasao i nestao u mraku. Blagajnik je otisao do sanduka, ali je on bio zakljucan. Skinuvsi rezu, on je zanemeo od uzbudjenja: nedavno skoro prazan sanduk je bio napunjen dukatima, srebrnim monetama i lirama poslaganim u tri reda. Da bi se uverio da to nije san, blagajnik je sakom zagrabio novac i uz zveket ih bacio u sanduk. Novca, koji je dao Arhangel Mihail, je tacno toliko bilo, koliko je bilo potrebno za izgradnju Crkve. 

Spasite naši duši, br. 10/2002, str.24-25

Pročitano: 7251 puta