MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

U MANASTIRU LEPAVINI PROSLAVLJEN PRAZNIK USPENIJA PRESVETE BOGORODICE



 Praznik Uspenija Presvete Bogorodice – Velika Gospojina i ove je godine svečano i uz prisustvo brojnih hodočasnika proslavljen u manastiru Lepavini. Svetu arhijerejsku liturgiju, s početkom u 10 časova, u manastirskom hramu ispunjenom vernim narodom služio je Njegovo Visokopreosvešenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Gospodin Jovan, uz sasluženje arhimandrita Gavrila (Vučkovića), nastojatelja manastira, arhimandrita Stefana (Stokića) iz Eparhije britansko-skandinavske,  protojereja-stavrofora Milana Pajkanovića iz Banjaluke, protojereja-stavrofora Tome Ćirkovića, paroha u Kopru, jeromonaha Vasilija (Srbljana), sabrata lepavinske sv. obitelji, jereja Aleksandra Obradovića, paroha u Zagrebu, jereja Đorđa Filipovića, paroha u Vojakovcu i Križevcima, jereja Veselina Ristića, paroha u Sisku, i đakona Branimira Jokića iz Zagreba.
  
  

<<<  KLIKNI
BESEDA NJEGOVOG VISOKOPREOSVEŠTENSTVA MITROPOLITA ZAGREBAČKO-LJUBLJANSKOG GOSPODINA JOVANA U MANASTIRU LEPAVINA

U svojoj besedi Visokopreosvećeni Mitropolit Jovan je istaknuo na kakve bi misli trebalo da nas navede sadržaj ovog velikog Bogorodičinog praznika. „Draga braćo i sestre, evo velikog i radosnog praznika – Velike Gospojine, Uspenija Presvete Vladičice naše Bogorodice i Uvekdjeve Marije. U akatistu koji služimo za Veliku Gospojinu ponavljamo stih: Raduj se, Obradovana, koja nas ni u Svome uspenju ne ostavljaš! Veliki je ovo praznik i imamo puno razloga da u veri našoj razmišljamo o sebi samima, o svojoj ličnosti, o svome životu i svojoj budućnosti. Današnji praznik nam daje te teške odgovore na pitanja koja svaki čovek postavlja: odakle sam došao, šta treba da radim u ovome svetu, kuda idem posle ovoga života... To je velika oblast naše vere, ono što je otkriveno u Bibliji, svetoj knjizi Božjoj. U Starom zavetu se na mnogo mesta govori o Presvetoj Bogorodici i Njenoj važnoj ulozi u istoriji roda ljudskog. Djeva Prečista se udostojila da bude čisti hram Duha Svetoga i posluži velikoj tajni Bogovaploćenja Sina Božjeg, Gospoda našeg Isusa Hrista, Koji je došao da objavi Svoje sveto jevanđelje, da nas uputi kako da u životu idemo putem pravim, putem svetlosti, putem koji vodi u život večni. Sigurno je da pored svih lepih reči i proroštava u svetoj knjizi Božjoj dolazi na kraju našeg života nešto što ne znamo i što nas zbunjuje. I samo kroz veru koju je imala i Presveta Bogorodica dobićemo odgovor i naći ćemo smisao svoga života i postojanja u ovome svetu (…)  Na kraju ovozemaljskog života Presvete Bogorodice, kaže današnje žitije, Arhangel Gavrilo je došao da Joj blagovesti da će za tri dana preći iz ovoga života Sinu Svome, Gospodu Isusu Hristu, i doneo je maslinovu grančicu, koju su apostoli nosili u povorki do Getsimanije, na Njeno počivalište. Apostoli su na taj događaj bili doneti na oblacima iz (raznih strana) vaseljene, sa propovedi Jevanđelja. Samo apostol Toma nije bio, i kad je trećeg dana došao, otišao je sa ostalim apostolima u Getsimaniju da poseti grob Presvete Bogorodice. Kad otvoriše grob, ne nađoše Njeno telo, jer je Gospod Isus Hristos vazneo telo Presvete Bogorodice. I duša i telo Njeno obitavaju u naseljima Božjim, gde je velika radost i sijanje svetlosti lica Božjeg. 
 
 
Taj praznik nas hrabri, daje nam duhovnu snagu i uverava nas da posle ovog zemaljskog života, koji živimo svojim ličnim životom, svesni sebe i svojih postupaka, da ćemo na dan Strašnog suda, kad stanemo pred lice Božje, polagati račune za sve ono što smo radili i kako smo živeli u ovome svetu. Zato imamo puno razloga da se molimo Bogu preko Presvete Bogorodice, da nam Ona bude mila Majka koja će da raširi Svoje svete ruke i prigrli nas kao decu Svoju i hodatajstvuje za nas pred licem Božjim, da nam Bog bude milostiv. Jer, Njena molitva puno pomaže…“ kazao je Mitropolit Jovan u svojoj besedi, završivši sledećim rečima: „Naše molitve da upućujemo Presvetoj Bogorodici, Koja se moli za sav rod ljudski, i čuće i uslišiće i vaše molitve, te da tako proslavimo Boga u sve dane života našega, Oca i Sina i Svetoga Duha, amin.“ 
 
Na poziv đakona „Sa strahom Božjim i verom pristupite!“, mnoštvo vernika je prišlo da se pričesti Najsvetijim Hristovim Tajnama. Nakon završetka svečane liturgije manastirsku crkvu je tri puta obišla praznična litija, da bi potom Visokopreosvećeni Mitropolit Jovan sa sveštenicima osveštao koljivo i prerezao slavske kolače. 
 
 
Pre Svete arhijerejske liturgije u manastirskoj crkvi, s početkom u 7 časova, jerej Radovan Dimitrić, paroh koprivnički, u manastirskoj kapeli Sv. Tihona Zadonskog odslužio je Svetu liturgiju, na kojoj su se pričestili bratija lepavinske sv. obitelji i rano pristigli poklonici.
 
 
Za sve vernike i hodočasničke grupe, u velikom broju pristigle iz Hrvatske i inostranstva, pripremljena je trpeza ljubavi. 
 
 
Večernje bogosluženje, u 16 časova, služio je jerej Radovan Dimitrić, koji je pred mnogobrojnim vernicima izgovorio besedu. „Draga braćo i sestre, bogoljubivi narode, danas naša sveta Crkva slavi jedan od najvećih praznika uopšte u hrišćanskoj Crkvi, svakako najveći praznik Bogorodičin, Uspenije Presvete Bogorodice. Danas je velika duhovna radost u ovom svetom manastiru, jer slavimo i proslavljamo Zastupnicu ove svete obitelji, Presvetu, Prečistu, Preblagoslovenu Vladičicu našu Bogorodicu i Uvijekdjevu Mariju. Uspenje, ili usnuće, Presvete Bogorodice jeste praznik kada je naša Sveta Djeva Majka skončala Svoj zemaljski život, koji je prema predanju trajao nešto više od 60 godina (…) 
 
 


<<<  KLIKNI
BESEDA JEREJA RADOVANA DIMITRIĆA U MANASTIRU LEPAVINA
 
Neka da Bog puno zdravlja, sreće i radosti, puno vjere, nade i ljubavi, da se što duže i uvijek okupljamo u ovom svetom manastiru proslavljajući praznike naše Presvete Vladičice Bogorodice, kako današnji dan Njenog uspenja tako i praznik Vavedenja, koji je slava ovog manastira, i sve druge praznike posvećene Presvetoj Bogorodici“, rekao je između ostalog u besedi otac Radovan. 
 
I posle večernjeg bogosluženja mnogi su vernici ostali u manastirskoj porti, u prazničnom raspoloženju, sve do večernjih sati.

28 Avgust 2012 godine

Pročitano: 3490 puta