MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Tajne peštere ruske Golgote 10.04.2003.



Danas cemo vam ispricati o nepoznanicama i cudesima Svete Kostomarovske zemlje, ciji pejzaz u potpunosti podseca na Golgotu u Jerusalimu. Podgorenski rejon, Voronjeske oblasti se razlikuje od drugih rejona po neobicnom zemljisnom reljefu. Brezuljci, razdvojeni mnogobrojnim uvalama, krecnjacke planine.
 
Ti brežuljci i planine oko sela Kostomarovo imaju neku posebnu lepotu. A pravoslavna molitva se nad njima cuje vec 1200 godina. Pre gradjanskog rata, ova mesta su posecivali hodocasnici, poredeci ih sa Svetim mestima Jerusalima ili Kijevo-Pecerske Lavre.  

Ljudi, odvojeni od Crkve, su o tom mestu culi veoma malo ili skoro nista. To je i razumljivo: ne moze se na svakoj karti naci malo selo Kostomarovo. Nedaleko od njega se nalazi Sveto-Spaski zenski manastir, koji je vec godinama ubelezen u podsetnik poklonika. Po Predanju, Sveti Apostol Andrej Prvozvani je prvi put ugledao ta mesta pre dve hiljade godina. Apostol je bio poslat na Istok da obraca u hriscanstvo skitske narode…

S vrha planine je ugledao pejzaz, koji ga je iznenadio svojom slicnoscu sa mestom gde je nedavno bio. Starac je stajao na vrhu Golgote u podnozju Krsta – onog istog, na Kome su raspeli njegovog Ucitelja. Sveti Andrej je dugo zamisljen, i s bolom u srcu posmatrao pejzaz, koji je zadivljujuce podsecao na Jerusalimsku zemlju. Potresen svojim zapazanjima, on je naredio da se na vrhu jedne od krecnjackih planina postavi kameni Krst i osnuje pesterski manastir.

Sveti Apostol Andrej je bio medju raznim narodima, propovedajuci Jevandjelje, a narocito je zavoleo Ruse tu, u Donskoj oblasti: “Krepki, lepi likom, dobre duse. Zrno hriscanstva posejano medju njima u svoje vreme daje plod. Bez obzira na to sto su oni mnogobosci i poklanjaju se raznim bogovima, Blaga Vest o Jedinom Istinistom Bogu ostaje u njihovim srcima i proklijace u srcima njihovih potomaka kroz mnogo, mnogo godina. A ovo mesto ce sve uvek podsecati na Svetu Zemlju, gde je Gospod nas Isus primio mucenicku smrt, a zatim Vaskrsao�?. To je naravno legenda, ali oni koji su bili u Jerusalimu, primecuju zadivljujucu slicnost izmedju Jerusalimske i Kostomarovske zemlje. Ovde, kao i u Svetoj Zemlji, postoji ravnica neobicno ispresecana putem, kao i Getsimanski vrt na padini brezuljka, i Golgota u svojoj prirodnoj velicini, koja se nipocemu ne razlikuje od prave, i Gora Tavor.

Sve je to predivno delo prirode, a ne tvorevina ljudskih ruku. Ali ta cudljivost prirode je postala zagonetka, koju ljudi ne mogu da rese vec dve hiljade godina. Covek je samo uoblicio prirodnu tvorevinu, davsi joj formu, koju je smatrao za neophodnom. Danas se na tamosnjoj Golgoti uzvisuje drveni Krst, a u podnozju planine se nalazi Sveto-Spasov zenski manastir, koji upotpunjuje svu tu prirodnu lepotu. U vreme carevanja Alekseja Mihajlovica na tim mestima je bio osnovan muski Belogorski Voskresenjski manastir. A iznad njega, uz Don, se nalazio jos jedan manastir – u zivopisnoj dolini medju “belim�? planinama u selu Kostomarovo. On je uskoro postao samostalni manastir. Do danasnjeg dana je sacuvan veliki dvoprestolni pesterski hram. Glavni Presto je posvecen Nerukotvorenom Spasiteljevom Liku, a drugi – Svetim Velikomucenicama Veri, Nadi i Ljubavi.

Na samom ulazu u hram se uzvisuju velicanstveni (kako monahinje kazu – “Bogom sazdani�?) krecnjacki stubovi – “divovi�?, koji veoma podsecaju na tornjeve starih manastira. Taj hram je izgradjen u tri etape u razlicitim vekovima: u XII, XVII i XIX. Pre revolucije se ovde nalazio sporedni izlaz, bunar i dobro obezbedjen ulaz. Hram je u potpunosti podsecao na tvrdjavu – kako bi mogao da izdrzi neprijateljske napade. Na zapadnoj padini je – hram Svetog Serafima Sarovskog, osnovan 1803-e godine, posvecen Svetom Serafimu. Nedaleko se nalazi jos jedan hram, nazvan Pestera pokajanja. U njemu je svestenik vrsio “pokajnu ispovest�?. 

Tridesete godine XX veka su bile sudbonosne za manastir. Manastir je bio razrusen. Ali je 1945-e godine ponovo otvoren kao parohijski hram za stanovnike sela Judino i Kostomarovo. Za vreme vladavine Hrusceva, hramovi Kostomarovskog manastira su ponovo bili zatvoreni. Ali nekoliko sestara nisu mogle da napuste manastir.Tada su bogohulnici polili zgrade kerozinom i zapalili. Sve je izgorelo u vatri: sluzbene knjige, ikone, crkvene stvari…

Prosle su desetine godina. Nastupile su devetstote godine, i ponovo su obnovljeni manastirski pesterski hramovi, koji su predati Voronjeskoj eparhiji. U njima su se sluzile Liturgije praznicnim danima i nedeljom. A na samom pocetku 1997-e godine, zalaganjem mitropolita Voronjeskog i Lipeckog, Metodija, obnovljen je Sveto-Spaski zenski manastir.

Cudesa u Kostomarovu su – uobicajena stvar, ali svaki put skrecu paznju, uznemiruju, zacudjuju verujuce, kao i neverujuce. Neki dogadjaj moze da uznemiri neku pridoslicu, dok je za mestanina – to obicna stvar. Neocekivana pojava svetlih stubova, koji se dizu u nebo, je izazivala strah kod pridoslica. Ti zraci-stubovi se nekada pojavljuju nocu iza planine, na padinama na kojima se nalaze pesterski hramovi. Ne jednom su organizovani krsni pohodi prilikom pojave pokretnih svetlosnih stubova, koji su ulivali Boziju Blagodat u duse kako svestenika, i monaha, tako i hodocasnika,

Te predivne pojave su vise puta snimljene na video traku. Fotografije se cuvaju u manastiru i u nekim hramovima Voronjeza. Moguce ih je videti i na Internetu…

U hramu Svetog Serafima i pesterskim hramovima se ponekad cuje pojanje. Cudesan miris se oseca iz nise u Spasovom hramu, gde se ranije nalazila Plastanica Majke Bozije. Plastanica je odavno nestala, ali je miris jos uvek prisutan… 

Jednom, u svetskoj sujeti, graditelji su, bez duznog postovanja, prisli zatvorenim vratima SvetoSerafimskog hrama, i skinuvsi katanac, ugledali unutra jednog starca-monaha. Imao je belu bradu i molio se pred Carskim Vratima. Uplaseni onim sto su videli, graditelji su pobegli… “Deku�? su u hramu vise puta videla i deca. Po svim opisima – njegov lik podseca na Svetog Serafima Sarovskog.

24-og maja 2002-e godine, na dan Svetih slovenskih ucitelja Kirila i Metodija, dosao je u Kostomarovsku oblast mitropolit Voronjeski i Lipecki, vladika Metodije, da bi osvestao Presto novog hrama u cast ikone Majke Bozije “Kazna poginulih�?. Sestre, koje su stajale nedaleko od hrama, su za vreme Sluzbe, ugledale na nebu nad kupolom ogromni svetleci oreol. Na njihov poziv su svi izasli iz hrama, pa i vladika i tako postali ocevici te cudesne pojave.

A evo jos starije price. Monah, koji se molio u jednoj od pestera, je video kako su se svodovi pestere razmakli i odatle je bljesnula svetlost, a iza nje je isla Majka Bozija. To nije trajalo dugo. Na ta vremena podseca duboka pukotina na pesterskom zidu i tavanici. I kroz nju duva prohladni vetar…Geolozi koji su ovde dolazili, tvrde da je mogucnost postojanja takve pukotine u potpunosti iskljucena po prirodnim zakonima. Cak se prilikom zemljotresa ne moze formirati takva pukotina. On moze sve da razrusi, ali odvajanje svodova u dubokoj pesteri – protivreci svim seizmickim zakonima.

U glavnom pesterskom hramu – na samom ulazu – nalazi se ikona Valaamske Majke Bozije, naslikana na metalu, koju je po Predanju, manastiru poklonio Aleksandar I, i koju su bogohulnici proboli za vreme teskih revolucionarnih godina. Od te Svete ikone se desilo nekoliko cudotvornih iscelenja. A od januara 2002-e godine ikona krvotoci…

Nekada su najpoznatiji slikari oslikavali manastirske zidove, pozlacivali rize na ikonama, a na podu su se nalazili tepisi. Od toga su danas ostali samo glatki, zelenom plesni prekriveni, hladni krecnjacki zidovi – mnogo je toga svega palo u podnozje tih starih hramova.

Ali u svakom slucaju, pesterski hramovi se iako polako menjaju, restauriraju. i ponovo ce doci dan, kada ce ljudi ugledati njihovu lepotu. Izgradjen je vec hram, oziveo je manastir. A sve je to pocelo pre sest godina. i o tome treba govoriti.

Pre sest godina u hladnom malom vagonetu su se naselile tri monahinje: Dionisija, Josafa i nastojateljica, mati Serafima. Zitelji, ponavljajuci podvige svojih predaka-hriscana, bez roptanja su podnosili sve teskoce otselnickog zivota: mraznu sneznu zimu, kada su, da se ne bi smrzle u snu, spavale u vagonetu naizmenicno;vodu su donosile iz sela na sankama, a kada je put bio zavejan, otapale su sneg.

Proslo je dve godine, i dolina je pocela da ozivljava. Izgradili su kucicu od cigala i uneli pec. Uveli su struju, a zatim i telefon.

Sestrinstvo je pocelo da se uvecava. Neke su dolazile u manastir sa cerkama. Iskusne nastavnice uce male poslusnice da citaju i pisu. Na casovima rukodelja se veze svilom i perlama. U slobodno vreme se brinu o zivotinjama u posebnoj prostoriji. Leti skupljaju pecurke, jagode i lekovite trave. Od trava, po specijalnom starinskom receptu, kuvaju melem koji isceljuje mnoge bolesti. Na brizljivo obradjivanim vocnjacima zri voce. U zivinarniku – setaju indopatke i kokoske.Na stocnoj farmi stalno ima prinova – te mala krava, te mali bik. Asfaltiran je i put do manastira. Hodocasnici iz svih krajeva Rusije dolaze da posete ovo Sveto mesto. A iz decijeg doma Saratov svako leto dolaze deca. Njima se veoma svidja u zajednici, i napustaju je sa suzama. Za samo nekoliko godina je uradjeno toliko koliko bi se ranije uradilo za 15 godina. Zajednicki rad sestara, nastojateljnice mati Serafime, vladike Metodija, Aleksandra oca Dolguseva, bacuske jeromonaha Kirila, koji ovde sluzi, i mnogobrojnih manastirskih dobrotvora, nije bio uzaludan.

Penjuci se na Golgotu, osecas, kako negde duboko pod zemljom, kao eho odzvanja zvuk tvojih koraka. To su skriveni podzemni hramovi. Ali zasto oni nisu otvoreni? Monahinje govore: “Nije jos vreme. Bog ce Sam odluciti kada ce ih otkriti ljudima�?.

Da, Kostomarovske planine imaju jos mnogo svojih tajni.

СергейЛаврентьев,

clan novinara Rusije 

http://society.pravda.ru/society/2003/8/26/80/9601_Kostomarovo.html


Pročitano: 4181 puta