MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Iz pisma nacelnika tamnice za nas sajt, 6.02.03.g

Procitao sam na vasem sajtu svoju belesku o Cudu isceljenja mladog osudjenika molitvama Svetitelja Nikolaja. Smatram se nedostojnim da otkrivam citaocima svoje ime i prezime i naziv nase ustanove, glavno je - proslaviti velikog Ugodnika i naseg zastupnika pred Bogom – Svetitelja Nikolaja Cudotvorca, koji je u mom gresnom zivotu projavio ne jednom svoje zastupnistvo i pomoc.

Mogu da posvedocim pod zakletvom o istinitosti svega toga sto sam vam napisao, i o ovome sto vam sad pisem. 

Pre vise od 10 godina radio sam u ovoj ustanovi tada jos kao nacelnik odeljenja.  Jednog ranog februarskog jutra, izasao sam iz kuce, kako bih se popeo uzbrdicom do osudjenika u 6 ujutru.  Pre nego sto sam izasao iz kuce, kao i obicno sam procitao kratku molitvu, secam se, poljubio Sveti Lik Svetitelja Nikolaja i izasao iz kuce.  Do mesta gde radim (kolonija), ima kilometar i vode dva puta.  Pesacio sam 200-300 metara.  Nikoga nije bilo tako rano.  I odjednom, na svoje zaprepascenje sam primetio da na mene navaljuje copor pasa…iskreno govoreci, uvek sam se bojao da me ne ujede pas, a sad je preda mnom bio - ceo copor.  I nije bilo nikoga da mi pomogne.  Psi su me pratili do srednje skole (ona je usput) i okruzili me u obruc, kruzeci oko mene, kao zli vuci sa zlobnim lavezom… Poceo sam da se branim od njih torbom, koja mi je bila u rukama, ali psi me nisu ostavili, ljutito navaljujuci na mene rezeci, spremni za skok.  U strahu sam uzviknuo: “Svetitelju Nikolaje!…”

U tom magnovenju izmedju copora i mene se obrazovao prsten, i kao u magli, ja sam i dalje video pse.  Sledeceg trenutka se prsten naglo rasirio, video sam da su psi krenuli, kao eksplozija, na razne strane. Video sam tela koja lete, repove… Posle toga, psi su se razbezali, nestali takodje neocekivano, kako su se i pojavili.  U stanju soka posle svega prezivljenog, dosao sam na posao i poceo sebe da ispitujem - da li je to bio san? Ne, ja sam isao na posao.  Da li sam pri zdravom umu i svesti? Da, ja ne upotrebljavam nikakve droge, niti druge slicne stvari, i nikada se time nisam bavio… U to vreme sam bio verujuci, ali ne i crkveni covek, i kada sam poceo da dolazim u pravoslavni hram, moj duhovnik - otac Leonid je na moju zadivljujucu pricu odmah odgovorio da su psi, koji su me napali, bili zli duhovi, a Svetitelj Nikolaj nikada ne kasni da pritekne u pomoc onome ko ga priziva…I taj slucaj je bio znak da se u zatvoru neso promenilo na duhovnom planu…Kroz neko vreme sam u nasu koloniju doveo Viktora Aleksejevica Slepcova, lekara-terapeuta, pravoslavca, s kojim sam zapoceo formiranje pravoslavne zajednice u koloniji.  Trenutno je on zatvorski svestenik, otac Vikotor Slepcov, koji upravlja Sveto - Trojickom i Sveto-Nikolajevskom parohijom, koje je izgradio Gospod nas Isus Hristos radom zatvorenika i nas gresnih, njihovih nacelnika.  Trenutno sam ja nacelnik kolonije.  Ja sam odgovoran za vise od hiljadu osudjenika i skoro 300 saradnika…

Po Blagoslovu Vladike Metodija, mitropolita Voronjeskog i Lipeckog, imamo u koloniji jedan hram posvecen Presvetoj Trojici na mestu trafo-stanice, koji je vec

osvecen i u njemu se sluzi Bozanstvena Liturgija za zitelje grada i osudjenika na teritoriji naselja (nalazi se na rezimskoj teritoriji pri koloniji).  Drugi - u cast Svetitelja Nikolaja Cudotvorca jos nije dovrsen, nalazi se na teritoriji same zone kolonije, u njemu u letnje vreme otac Viktor sluzi molebane, a u prostoriji za molitvu u zoni kod nas neprekidno gori kandilo i osudjenici, sami ili sa bacuskom, citaju jutarnje i vecernje molitve, danju se citaju Akatisti.  Mogli bi jos mnogo da pricamo o nasoj pravoslavnoj zajednici, samo u prostoriji za molitvu su Tajnu Krstenja primili vise od 1000 osudjenika i saradnika, inace – bivsi muslimani.

Nasi bivsi osudjenici se rukopolazu.  Jedan rab Boziji Aleksandar je postao djakon Orenburske eparhije.  Drugi, Roman - prorektor Samarske duhovne seminarije.  Na rukama osudjenika, koji je izradio rizu na

Iverskoj Ikoni Majke Bozije, je 1998-e godine na dan pre dolaska u koloniju na savetovanju svestenika Voronjesko-Lipecke eparhije, ikona zamirotocila.  Trenutno se ona nalazi u nasem Sveto-Trojickom hramu za proslavlanje i postovanje; jedna zena se, po njenim recima, izlecila od neplodnosti. Milost Bozija na nama gresnima! SLAVA BOGU ZA SVE! I JOS. Sveto-Trojicki hram je osvestan na praznik Svetog Apostola i Jevandjeliste Jovana Bogoslova septembra prosle 2002-e godine.

С uvazavanjem, potpukovnik Кравченко �?иколай Дмитриевич (раб Божий �?иколай).

http://www.blagoslovenie.ru/client/chudesa/17.htm