MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

JEDAN DOGAĐAJ NA PELOPONEZU IZ VREMENA OKUPACIJE GRČKE



 
U varošici Filijatrima, jedne zimske večeri 1944. godine, zavladao je strah i trepet. U sumrak, malo podalje od ovog lepog gradića Peleponeza, grčki rodoljubi su napravili zasedu jednoj nemačkoj patroli i ubili četiri nemačka vojnika. Kada je za ovo saznao komandir ove male grupe, nastanjene ovde, po imenu Kohan Kunster, izbezumio se.

Odmah se obratio štabu, u Patri, tražeći upustva kakvu odmazdu da primeni. Odogovor koji je dobio bio je otprilike onakakav kakav je očekivao. Dobio je ovlašćenje da uhvati oko dvadeset građana varošice – koje hoće – i da ih strelja bez ikakvog isleđenja. Odgovor je taokođe glasio da je mogao još da spali koliko je god htio kuća, kako bi kazna zauvek suszbila svako raspoloženje suprostavljanja okupatorskim vlastima ove oblasti.


Kunster, ne misleći da bi možda bilo bolje da čovječnije postupi u ovom slučaju, naročito kad je štab ostavio njegovom rasuđivanju primenu odmazde – potpipsao je smrtnu kaznu.


U Filiatrima se ova vest munjevito raširila. U svim kućama zavladao je smrtni strah. Svaki je očekivao da sutradan, čim svane, zakuca smrt na njegova vrata.


Noć je prošla, a niko oka nije skloipio. Ali prvi jutarnji časovi mirno su prolazili. Nemci nisu pristupili nikakvoj raciji niti preduzeli neke mere, koje bi nagoveštavale veliko zlo koje je trebalo da dođe.


Nemoguće je bilo da iko pogodi šta je posredi. Neki su pretpostavljali da je Kunster očekovao naknadna upustva od svojih pretpostavljenih. Ali većina je bila izgubljenja i nije im na um padalo nikakvo objašnjenje. Tako je završen dan, a ništa se nije dogodilo.


Rano izjutra sledećeg dana četiri sveštenika varošice obavešteni su da se jave komandiru.


Stegnuta srca sveštenici su ušli u kancelariju komandira, ubeđeni da će im pokazati spisak na smrt osuđenih . Zatekli su ga kako ih očekuje sa izrazom, koji ih je zaprepastio. U njegovom izgledu nije bilo ni traga ljutnje. Čovek, u čijim je rukama bio život i smrt sviju Filiatrinaca, primio ih je mirno i bez vike.


- Učinite mi čast, rekao im je, da zajedno učinomo posetu crkvama u varošici. Hoću nešto da proverim…


Prirodno, sveštenici su se složili sa njegovom željom. U svakom hramu, koji su posetili, Kunster je pažljivo posmatrao sve ikone svetaca, ništa ne govoreći. Kada su ušli u hram Uspenja Bogorodice, nije trajalo dugo, a Nemac je iznenada stao ispred jedne ikone, koja je predstavljala jednog starca sa potpuno belom bradom, obučenog u svešteničke odežde. Bila je to ikona svetog Haralampija.


Prilično je dugo gledao, a onda je prošaputao:


- Taj je ...


Posle je kleknuo, sagnuo glavu i pomolio se.


Kad je završio, ustao je i uputivši se sveštenicima, rekao im je:


- Umirite se. Nesreća koju ste očekivali, neće se dogoditi. Ovaj svetitelj spasao vas je, a zajedno s vama i moju dušu, koja bi upala u težak zločin.


Šta se bilo dogodilo?


Prve večeri, pošto je potpisao naredbu za odmazdu, legao je da spava. U snu mu se javio jedan starac u starinskoj svešteničkoj odeždi kako je izgledao svetitelj na onoj ikoni, i rekao mu:


- Sinko, nemoj da izvršiš ono što si naumio. Ako me poslušaš i ne budeš prolio nevinu krv, bićeš pod mojm zaštitom. Obećavam ti, da ćete se i ti i tvoji vojnici vratiti u svoju domovinu dobro i zdravo i nikome se od vas neće dogoditi ništa rđavo.


Ovaj san učinio je veliki utisak na Kunstera. Ne zanjuči tačno da li je ovo bila neka božanska intervencija ili griža savesti, nije donosio nikakvu drugu odluku, već samo da neće odmah primeniti odmazdu. U međuvremenu zrelije će razmisliti o svemu.


Druge noći sanjao je isti san. Tajanstveni starac i ovoga puta pojavio se pred njim i ponovio je i svoju preporuku i svoje obećanje.


- Ne kolebaj se, sinko. Ne budi maloveran. Odbaci delo koje si naumio da činiš. Budi uveren da ćeš tako ponovo videti svoju ženu i decu.


Ja ću te čuvati ...


Suočen sa ovim Kunster je pozvao sveštenike i zajedno sa njima posteio je crkve Filiatra, ubeđen da će u nekoj od njih videti Svetitelja. I kada je video ikonu više nije uopšte sumnjao. Blagodat Božija umekšala je njegovo srce, ispunila ga je uzbuđenjem. Neosporno verujući uveravanju Svetitelja, vratio se u svoju kancelariju i pocepao naredbu koju je bio potpisao.


Obećanje svetog Haralampija dato Kunsteru ostvarilo se. Kada su Nemci napustili Grčku, on i njegovi ljudi pod vođstvom Svetitelja mogli su da se vrate i da stignu svojim kućama, a da se nikome nije dogodilo ništa neprijatno. Kunster nije zaboravio ovo veliko čudo 1953. godine doputovao je iz Nemačke sa svojom ženom u Filiatre da se pokloni ikoni Svetitelja na dan njegovog praznika.


Filiatrani su ga primili sa ljubavlju i bila je specijalna liturgija u crkvi Uspenja. Zatim su mu priredili ručak i Kunster je svima ispričao ovo čudo. A dodao je da je malo pre no što će poći za Grčku, video u snu Svtitelja, koji mu je rekao:


- Čekam te u Filiatrima, gde si pokazo svoju veru. Svi će te primiti tamo sa velikom radošću.


Preveo sa grčkog


E. Ž.  Vasilije


Pravoslavni misionar br.1 god.1965.


Strana 40 - 42

Pročitano: 5095 puta