MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Za vreme Zaupokojene Liturgije za poginule u podmornici «Kursk» sveće su se pretvorile u krv






118 sveca u hramu Svete Ane

Predsednik je ispunio obecanje.  Podmornica «Kursk» je izvadjena iz morskih dubina i dopremljena na otadzbinske obale.  Vecan pomen herojima – podmornicarima


O tom dogadjaju sam saznao savrseno slucajno od jeromonaha Anatolija (Berestova), koji je nedavno bio u Brjanskoj

oblasti zbog rada svog Rehabilitacionog centra za omladinu zavisnu od narkomanije.  U samom selu gde se desilo to cudo, ocu Anatoliju se nije dalo da bude: on je slusao o njemu od brjanskih svestenika.

 

Da bi se doslo do Cunkovicej, treba se truckati tri sata prigradskim autobusom, do centra Starodub, zatim presedati, putovati jos 10 kilometara putem, a zatim peske nekoliko vrsta po poljani.  Tako da do samog sela ja sam dosao samo na veceru.


Hram Svete Ane, veoma lici na starinski plemicki salas osamnaestog veka, nasavsi ga na samom kraju sela.  Purpuran zalazak odbijao se od crkvenih prozora, a cela poljana naokolo je bila prekrivena nekom nezemaljskom svetloscu.  Nastojnik hrama svestenik Igor Ovcinikov je bio iznenadjen mojim dolaskom: tako kasno on nije ocekivao goste, jos manje iz Moskve. Ipak o tome, sto se desilo pri njegovom dolasku, on «nigde nije razglasavao». 


 





- Meni nije potrebna nikakva reklama – jednostavno i kratko pojasnjava bacuska. – To ostavimo komercijali, u tom smislu i crkovne, razmisljaju o reklami.  A ja sluzim Bogu, a ne mamonu.


Tragediju podmornice «Kursk» otac Igor je preziveo, kao svoju sopstvenu.  Zato sto je hriscanski pastir.  Zato sto je Rus.  A jos i zato sto je sam sluzio na floti.  Na Baltijskom.  Dosad nocima je cesto sanjao more, grad Talin.  Da, i u Crkvi njegovi najblizi pomocnici - Vladimir i Nikolaj – takodje su bivsi mornari.


Tako je i resio da na Dmitrovsku vaseljensku roditeljsku subotu, koja je prosle godine bila 28’og oktobra, odsluzi zaupokojenu Liturgiju vojnicima s podmornice «Kursk», za svoje drugove koji su polozili zivote za Otadzbinu.  Zbog toga je izbrojao 118 sveca, koliko je bilo poginulih podmornicara.  Svece su bile obicne – voskane, zute boje.  Kako za taj broj svecnjaka nije bilo, resili su da naspu pesak u veliki sanduk, a u pesak da zapale svece.  Taj sanduk je davno koriscen u hramu kao dopunski svecnjak.  Obicno ga stavljaju pored hramovne ikone Majke Bozije «Odigitrija», kada tu jednom godisnje na dan praznika ikone, 10 avgusta, skupljaju hiljade poklonika…


Ta ikona je cudotvorna…


 







I tako, jos uvece je svestenik odbrojao 118 sveca i postavio u sanduk.  A ujutru je poceo da sluzi zaupokojenu Liturgiju.  Bacuska nije imao imena poginulih podmornicara.  Kako je odredjeno u takvim slucajevima po pravoslavnom obredu, on ih je pominjao tako:»A imena njihova, Gospode, Sam znas…»


Bilo je 200 ljudi u hramu – iz nasih i okolnih sela – govori otac Igor.  – Ja sam sam u to vreme u oltaru i mogao cuti samo zaprepasceni uzdah vernika koji se raunosio po hramu, pred cijim ocima se desavalo cudo.  U pocetku su svih 118 sveca gorele ravno.  Zatim su srednje svece pocele da gore veoma brzo i kada su dogorele do «korena», zabodenih u pesak, odjednom su se obojile crvenom bojom.  A ostale, bocne su dogorele ravno.  Cela sredina sanduka je bila zalivena tecnoscu boje zgrusane krvi, koja je uticala u pesak…


Za sve ocevidce taj dogadjaj je naravno bio sok.


Prekrit pogrebnim pokrivacem sanduk je stajao u hramu 10 meseci.  Cuvsi o cudu, tu su doputovali svestenici iz drugih parohija, sluzili parastos.  Dolazili su i obicni ljudi.  Svi koji su zeleli mogli su se uveriti sopstvenim ocima o tome sto se ovde desilo.  Kasnije, iz Staroduba, su doputovali roditelji kapetan-letanta Vitalija Soloreva, koji je poginuo na «Kursku».


- Bacuska, a zasto su svih 118 sveca bile oblivene crvenom bojom? ‘ interesujem se je kod svestenika.


- O tome zna samo Gospod…Moze se samo pretpostavljati, da svi nisu bili krsteni, nisu svi bili pravoslavni…


5 avgusta te godine otac Igor je izvrsio obred pogrebenja.  Sanduk su postavili u grob.  Spustili u iskopanu raku – na hramovnoj teritoriji.  A kroz mesec dana nad grobom napravili spoemnik.


 





- administrativne predstavnike ja nisam zvao – prica otac Igor.  – A zasto? Za cavke? Prisustvovali su samo oni, koji su to iskreno prezivljavali.  Seoski muskarci, koji su sluzili na floti, su napravili uniformu.  Bake su malo plakale.  Bila je spustena ruska zastava.  Eto sta je nas nacionalni ponos! U Americi se desila nesreca – sve zastave su pokupovali…


Jos pre pogreba ocu Igoru su ne jednom predlagali da da crvenu tecnost, koja je uticala u pesak, na hemijsku analizu…u reonsku sanepidem stanicu.  Ali bacuska je ovde bio kategorican:


. Tima, koji ne veruju i rezultati ekspertize nista nece dokazati.  Kao sto je receno u Jevandjelju: ako i mrtvi vaskrsnu – nece poverovati…


Sto je istina, istina je.  Na …., u selu Derzavino, je zakrvotocio Lik Spasitelja na ikoni.  Po Blagoslovu arhiepiskopa Samarskog i Sizranskog Sergeja cestice crvene tecnosti s ikone su dali na analize u hemolaboratoriju.  Pokazalo se – prirodna plazma ljudske krvi.  I da li je to ubedilo skeptike?


Niposto.  Oni i sada misle da je to bila prevara.


.Oce Igore, zasto se TO bas desilo u brjanskoj oblasti, koja nema neposredne veze sa «Kurskom»?


. Nas hram ima 800 godina, i u njemu se nalazi cudotvorna ikona.  Ovde se moze desiti sve ugodno.  Za tih 9 godina koliko sluzim ovde, priviknes se na sve…


Prvi hram na mestu sadasnje Crkve je bio izgradjen jos u XIII veku.  Kasnije oko njega se obrazovalo prigranicno kozacko naselje (Cubko-vici – od reci «cuperak»).  Jedinstvena historija Svete-Anine Crkve – to je kako kazu posebna pesma.  «Ruski dom» ce pisati o njoj u jednom od svojih najskorijih brojeva.


A vise od 400 godina unazad na 300 metara od hrama, mesni kosari su pronasli na jakom dubovom panju je pronadjena Cudotvornu ikonu Majke Bozije, koju nazivaju Cubkovskaja «Odigitrija», sto u prevodu s grckog oznacava «Putevodiljnica».  Kada je 1824-e godine u guberniji vladala kolera, ikonu su krsnom litijom proneli oko sela, i epidemije je nestalo.  To je iz istorije.  A sadasnja cudesa otac Igor cak i ne zapisuje:»Meni ovde nepotrebno uznemirenje ne treba…» O jednom od poslednjih takvih slucajeva meni su ispricali poklonici.  Posle prvog molebna pored cudotvorne ikone ustao je i poceo da hoda trogodisnji decak, koji dotad nije mogao da ustane s mesta.  Lekari iz reonskog centra, su odnekle dovezli decaka, jedino zaprepasceno masuci rukama…


Preko noci me je otac Igor smestio u prostoriji nedaleko od hrama, u kojoj on masta da otvori utociste za same i bezdomne starce.  Pomocnik nastojnika Valdimir doneo mi malo da se okrepim: nekoliko kifli sa kobasicom i caj.  Sledeceg jutra, kada me je svestenik pozvao na dorucak, shavtio sam, da je prethodnog dana on dao gostu svu svoju kobasicu. On je sam pio caj, mezeteci sa obicnim parcetom hleba.  Pa njegov seoski prihod je veoma bedan, zivi uglavnom od priloga starih poklonika, koji su sami u krajnjoj nuzdi.  A molebani pored cudotvorne ikone, zbog koje ljudi dolaze odasvud, bacuska sluzi besplatno.  Zato sto ne pomaze on, vec Presveta Bogorodica.  Za sve radove na restauraciji hrama, i spomenik podmornicarima, otac Igor treba da otplacuje dug.  A taj spomenik je izgradjen poa stronomskoj ceni u odnosu na njegove prihide – 4 hiljade i 800 rubalja.


Tako da bacuska mora da ekonomise sa svakom kopejkom, pa zbog toga vodi racuma i koliko jede.  On cak nema svoje sopstveno boraviste : zivi u nevelikoj crkvenoj kucici.  Zato je i zena pre nekoliko godina izjavila:» Ja sa siromasnim popom necu da zivim…»


A u najskoriju Vaseljensku roditeljsku subotu otac Igor ce ponovo sluziti Liturgiju za mornare.  Pre tog dogadjaja roditelji Vitalija Soloreva obecavaju da dodju, da bi predali spisak imena poginulih podmornicara.  U to vreme ce u hram dovesti cetiri ikone Majke Bozije – «Koreno-Kursku», «Kazanjsku», «Vladimirsku», a takodje i Spasiteljevu.  Umesto ramova oko sve cetiri ikone – mali portreti svih 118, u belim kosuljama sa otvorenim vratom i natpisom: ime, familija.


Onda ce ih otac Igor pominjati po imenima.


Andrej Viktorovic


Polinskij


Selo Cubkovici


Starodubski reon,


Brjanskaja oblast.


http://www.rudomclub.narod.ru/Zurnal/chud/chud_7/118sv.htm

Pročitano: 6423 puta