MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVETI ANANIJE SA MALESA, KRIT (+ 1907)




Sv. Ananije sa Malesa, Krit (praznuje se 22. aprila)
 
Hadži-Ananije, u svetu Antonije Barberakis, bio je prvi monah, obnovitelj i iguman manastira Presvete Majke Božije Exakousti, u selu Malesu, u Jerapetri na Kritu.
 
Rođen je 1837. godine u Jerapetri od siromašnih, ali verujućih roditelja, Jovana i Atine, koji su ga vaspitavali u pobožnosti i strahu Božjem. Antonije nije išao u školu. Od mladosti svoje bio je zainteresovan za božansku nauku. Želeo je da primi anđeoski čin i postane monah. Izbegavao je svako fizičko zadovoljstvo. Kao beba, nije hteo da doji sredom i petkom; tvrdoglavo je odbijao da se približi grudima svoje majke. Nikada nije jeo meso, ribu i sir. Samo je subotom, nedeljom i praznicima jeo ulje, a na Vaskrs je jeo rakove, sipe i lignje. Uvek je išao bosonog i bio obučen u odeću od grubo tkanog platna. Njegov krevet bio je od ovčje kože, a uzglavlje od kamena. U svojoj četrnaestoj godini napustio je porodičnu kuću i pobegao u manastir Časnog Preteče u Kapsi u Sitiji, gde je postao sapodvižnik i učenik Sv. Josifa Gerontonijanisa, osnivača današnjeg manastira Kapsa. Tu je dobio ime Ananije.

Po smrti Sv. Josifa 1870. godine, Ananije je postao iguman, ali ga je jedna kleveta primorala da pobegne iz manastira u Jerusalim. Nameravao je da poseti jerusalimske svetinje. Tako je dobio ime Hadži (hodočasnici koji odlaze u Svetu Zemlju dobijaju ovaj naziv).
 
Ipak, ljubav prema domovini vratila ga je u Males 1877. godine. Odatle je otišao u Exakousti, u nameri da obnovi ovaj manastir.

 
Hadži-Ananije je obnovio crkvu u pećini, koju je posvetio Preobraženju Gospodnjem, takođe i staru crkvu, koja je postala saborna crkva novog manastira. Francuski arheolog Paule Faure kaže da je pronašao “ruiniranu crkvu nepoznatog imena i malu kapelu pod imenom Presveta Bogorodica Exakousti”. Ovo je potvrđeno i u drugim izvorima, koji navode da je Hadži Ananije obnovio crkvu koja se tamo nalazila i da je počeo da zida novi manastir blizu pećine. Radovi na obnovi manastira završeni su pet godina kasnije, što je i urezbareno u osnovi crkvenog tornja: " Dana 21. avgusta 1882. godine / Sveti Manastir Exakousti / Pomeni Gospode slugu Tvoga, monaha Ananiju i njegovo bratstvo." 
 
Po predanju, crkva u pećini nalazi se na mestu gde je Ananije pronašao ikonu Presvete Majke Božije. Kao dete, Ananije je čuvao ovce u blizini ove pećine. Jednog kišnog zimskog dana ušao je u nju i u tu se uspavao. Usnuo je Djevu Mariju koja mu je rekla da potraži Njenu ikonu u pećini. Dete se uplašeno probudilo i pobeglo. Sledećeg dana, došao je u pećinu da bi se sakrio od kiše i ponovo se uspavao. Kada se probudio, tražio je ikonu duboko u pećini, pronašao ju je i odneo svojim roditeljima. Njegov otac se uplašio. Nije hteo da zadrži ikonu kod kuće, jer je sebe smatrao nedostojnim. Zbog toga je naredio sinu da vrati ikonu na isto mesto. Od tada je Antonije odlazio svakoga dana u pećinu i palio kandilo pred ikonom. Kasnije, uz pomoć očevu, podigao je na ovom mestu malu crkvu.      
Prosvetljena ličnost i svetost Hadži Ananije privukla je druge monahe, koji su ostavljali sve što su imali manastiru, da bi tako pomogli njegovu obnovu. Okolna zemlja pripadala je familiji Tsakiraki, koja je poklonila zemlju Ananiji za osnivanje manastira. Mladi hodošasnici dolazili su svakog dana u novoizgrađeni manastir, a oni koji su bili kandidati za monaštvo ostajali bi u manastiru. Godine 1881. u manastiru je bilo osam monaha i dva iskušenika.
 
Sve do 1893. godine, Ananije je bio iguman manastira, a potom jeromonah Metodije Vrigionakis. Ipak, u manastiru se ništa nije dešavalo bez mišljenja Hadži Ananije, koga je svako smatrao za osnivača  manastira. U to vreme, bratija manastirska imala je veliko imanje i veliki broj koza. Sledeće godine o.Metodije je dao ostavku, a za igumana je bio postavljen jeromonah Jerotej Barberakis, sestrić Hadži Ananije. Zbog teške situacije vladika Amvrosije iz Sitije je ubrzo zamolio Hadži Ananiju da brine o manastiru u periodu od 7. aprila 1898. do 3. februara 1899. godine.

Uspon manastira prekinut je početkom XX veka, kada je manastir zatvoren po Kritskom državnom zakonu 276/1900, Kritske Pravoslavne Crkve. Deset monaha preselilo se u manastir Faneromeni. Ali, 1903. godine, manastir je vraćen Hadži Ananiji i njegovom bratstvu i oni su se vratili svom voljenom manastiru, mestu njihovog pokajanja.
 
Nekoliko godina kasnije, pravedni iguman Ananije se upokojio uoči Vaskrsa 22. aprila 1907. godine, za vreme Vaskršnje službe.
 
U svesti lokalnog stanovništva, Hadži Ananije je bio svetitelj. Imao je darove čudotvorstva, isceljiteljstva i prozorljivosti, koje je smerno koristio da pomaže ljudima. Priveo je mnoge grešnike pokajanju. Njegove svete mošti odavale su predivan miomiris. Od upokojenja, činio je mnoga čuda, svima onima koji su u manastir dolazili sa verom u njegovu pomoć.  Dan kada Crkva proslavlja sećanja na njega je 22. april svake godine.
 
Kao što se i očekivalo, po upokojenju Hadži Ananije, manastir je izgubio svoju popularnost. Već 1920. godine u njemu je bilo samo četiri monaha, dok je 1935. manastir bio napušten, a lokalne crkvene vlasti prodale su manastirsko imanje.
 
Za vreme Nemačko-italijanske okupacije 1940. godine, monaške kelije bile su opljačkane i uništene. Ne samo da je crkva Preobraženja u pećini bila uništena, već i glavna crkva u manastiru. Kelija o.Joakima Hacakisa koji je tu svakodnevno služio Svetu Liturgiju, takođe je bila uništena.
 
Godine 1961. imovina kritske crkve je vraćena manatiru Presvete Majke Božije Exakousti. Dana 13. avgusta 1963. godine, novi iguman, o.Joanikije Androulakis, bio je izabran da obnovi manastir. Do ovog vremena kelije monaha bile su staje za životinje, ali uz pomoć lokalnog stanovništva, manastir je postepeno obnovljen a okolina pošumljena. Manastir je takođe dobio struju i vodu. O.Joanikije je uspostavio svakodnevne službe i manastir je ponovo postao duhovni centar. 
 
o.Joanikije je ostao u manastiru do 1976, kada je vladika Filotej II iz Sitije ovo mesto pretvorio u ženski manastir. Doveo je monahinje iz manastira Koroni, a prva igumanija bila je Fevronija sa svojih pet sestara. Ove monahinje su nastavile veliku obnovu manastira, čak su izgradile  i novu kapelu posvećenu svetim ocima i majkama. Manastir proslavlja svoju slavu 8. septembra, kada mnogi hodočasnici dolaze na slavu i da pomognu manastiru.
 





Prevod sa engleskog Vladimir Srbljak
26 mart 2012 god.

Izvor:  http://www.johnsanidopoulos.com/2011/05/saint-ananias-of-malles-crete-1907.html
 

Pročitano: 4272 puta