MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Suština slave nisu jelo i piće, nego okupljanje porodice u molitvenoj atmosferi. – Skromnija svečana trpeza sa minimalnim izborom pića za dvadesetak gostiju skuplja od 20.000 dinara. – Za meze, sarme, pečenje, ribu… treba planirati izdatak i do 50.000 dinara
 

Čorbom, jagnjećim i prasećim pečenjem, pitom, salatom, kolačima i pićem poslužiće Spomenka Jovanović, farmaceut iz Beograda, dvadesetak gostiju koje godinama dočekuje za Mitrovdan. Za skromniji slavski ručak biće joj potrebno najmanje 20.000 dinara. Zbog besparice je, kaže, prvi put sa menija izbrisala predjelo. Na njega je prethodnih godina trošila između 3.000 i 5.000 dinara.

 

– Nikada nisam škrtarila, ali ni preterivala sa ićem i pićem za slavu. Važno mi je da goste dočekam sa ukusnom i s ljubavlju pripremljenom trpezom. I ranije sam gledala da uštedim kupujući namirnice u velikim trgovinskim lancima. Ali, danas je i to teško. Plata ne raste već tri godine, a hrana je bezobrazno skupa. Kolače i torte ranije sam naručivala. Sada ću ih sama praviti. Više se isplati. Šunka, kobasica, pečenica… sve je to poskupelo i zato sam odustala od predjela sa raznovrsnim salatama. Verujem da moji gosti neće zameriti na skromnijem meniju nego što su do sada navikli – objašnjava Jovanovićeva.

 


























Njena računica podudara se sa istraživanjem „Politike”, zasnovanom na prosečnim cenama neophodnih namirnica i slavskog „dekora”. Bez obzira da li je slava posna ili mrsna, hrana i piće za dvadesetak gostiju domaćinu će iz džepa izbiti više od 20.000 dinara. Mereno aršinima statistike, to je polovina prosečne plate u Srbiji. Ljudi koji zarađuju manje od 30.000 dinara, za slavu će „bankrotirati”. Ako se minimalnom iznosu dodaju specijaliteti od mesa, suvi vrat, pečenice, sir, ruska salata, brancin, lignje, čorba sa junetinom ili piletinom, barem dve vrste pita, kolači, slani rolati, torte, vinjak, viski… račun može da se udvostruči, utrostruči…. Prema našoj kalkulaciji, domaćice koje trpezu same spremaju i ne pazare gotova jela uštedeće između 3.000 i 7.500 dinara u zavisnosti od toga da li je posluženje posno ili mrsno.

Bogat sto može spremiti onaj ko za to ima novca. Ali i tada se preporučuje da se od gozbe odvoji proslavljanje svetitelja kao zaštitnika porodice i njenog molitvenog zastupnika pred Bogom, da se obeležavanje krsnog imena ne poistovećuje sa „narodnim veseljem”. Suština slave nisu jelo i piće, nego okupljanje porodice u molitvenoj atmosferi i ljubavi, kaže sveštenik Vukašin Milićević.

– Svaka hrana koju tog dana pripremimo, čak i obredna, kolač, žito i vino, sredstvo je da domaćin pokaže svoju ljubav. Ako ona postoji, možemo da se saberemo i oko zrna pasulja. Ukoliko nje nema, ne vredi nam ni najbogatija trpeza. Hranom se ne treba opterećivati, neka je svako spremi u skladu sa svojim mogućnostima – naglašava Milićević.

Ako prihvatimo da je slava način da pokažemo vernost Bogu i crkvi, onda je prirodno da se pridržavamo elementarnih pravila. To znači da u vreme posta i kada slava padne u sredu ili petak trpeza treba da bude posna. Ko iz opravdanih razloga ne može da spremi slavu kod kuće, kaže Milićević, nije zabranjeno da goste pozove u restoran ili da kompletno posluženje naruči.

– Ali, ako to čini da bi pokazao moć, svoju veličinu i razmetljivost, da bi dokazao koliko je pametan, a drugi glupi, onda je promašio suštinu slave – smatra Milićević.

Svečanoj slavskoj atmosferi ne priliči rasprava o politici, često omiljenoj temi kada se rodbina i prijatelji počnu deliti na demokrate, radikale, socijaliste… tako da sa slava odlaze i posvađani.

– Neslaganje ne bi trebalo da bude uzrok neprijateljstva i razlog da jedni drugima vadimo oči. Ali ne može se odrediti ljudima o čemu treba da pričaju na slavi. Da bi se izbegle konfliktne situacije na mestu kojem nisu primerene, najbolje da se svako vodi izrekom „ne radimo drugima ono što ne želimo da oni rade nama” – ističe Milićević.

I najmiroljubiviji gosti, koji paze da se na slavi ne razbacuju ljutim rečima, često ne mogu da se uzdrže od preterivanja u sočnim zalogajima i pozamašnoj „kapljici”.Previše pikantnih i masnih specijaliteta, slatkiša, alkohola može da prouzrokuje mučninu, gorušicu, visok krvni pritisak, tegobe sa žučnom kesom, a ponekad kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme mogu dovesti do šloga ili infarkta. Zato lekari od novembra do kraja januara imaju najviše posla.

– Gojazne osobe u vreme slava posebno bi trebalo da povedu računa. Ne bi smele da se prejedaju jer već imaju poremećen metabolizam. Svako preterano konzumiranje hrane dodatno usporava varenje i zadržava masne materije u crevima. I za slavu treba biti umeren u jelu i piću bez obzira na to koliko je teško odupreti se svakojakim specijalitetima na stolu. Ako se bogatoj trpezi baš ne može odoleti, onda pre odlaska na slavski ručak valja pojesti nešto kod kuće. Tako ćemo u gostima smanjiti količinu hrane koju bismo inače u kratkom vremenskom intervalu uneli – kaže dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja „Voždovac”.

Daliborka Mučibabić
Bojana Pavlović

-----------------------------------------------------------

Kolač, žito i sveća

Slavski kolač, sveća, žito i vino glavna su obeležja slave. Da bi se našli na slavskom stolu domaćina, potrebno je izdvojiti oko 1.500 dinara pod uslovom da sveća ne košta više od 300 dinara, iako ona može da staje i trostruko više. Ako domaćica umesi kolač, mogla bi da uštedi 300 dinara. U slavski trošak treba uračunati i čast svešteniku po principu „koliko možete da date”.

-----------------------------------------------------------

Ketering „papren”

Ketering firme pripremaju sve što je potrebno za slavsku trpezu. Od predjela i glavnog jela – prasetine i jagnjetine, pa do torti i sitnih kolača. Po želji ili prema dubini džepa. Cene se kreću od 1.200 dinara po osobi za slave na „švedski” način (samo predjela i kolači), pa do 2.000 za kompletan tradicionalni obrok. Ukupni trošak slave gde domaćini nisu spremni da „zasuču rukave” iznosi između 24.000 i 40.000 dinara. Tome treba dodati piće i slavski kolač, žito i sveću.

objavljeno: 06.11.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Slava-ljubav-jaca-od-racunice.lt.html