MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

JEDINSTVO CRKVE I SATANSKA ZAMKA RASKOLA I JERESI



“Verujem... U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.” (Nikejski Simvol Vere)
 
Crkva je jedna. Pošto je ona živo Hristovo Telo, a i Hristos je jedan, Crkva jedino može biti jedna. Zaista, ovo je bio razlog dolaska Gospodnjeg; da nas sjedini sa Bogom i muđusobno  - u jedinstvo koje je bilo ozbiljno poljuljano posle pada Adama i Eve i njihove poslušnosti đavolu čiji cilj nije bilo ništa drugo nego da nas odvoji od Boga i bližnjega. Gospod je došao da nas sve ujedini, i mesto gde se ovo ujedinjenje postiže je Crkva - Njegovo Telo. U Crkvi mi se sjedinjujemo sa Bogom i našom braćom, jer smo postali članovi istog Tela.    

Zbog toga, svako odvajanje od jedine Crkve znači suprostavljanje spasonosnom radu Gospodnjem i odvajanje od Njegove Blagodati. To nije ništa drugo nego uvreda na Svetog Duha koji održava zajedno instituciju Crkve i predstavlja Njeno jedinstvo. Ipak, u takvim slučajevima đavo vara ljude koristeći razna opravdanja koja u početku mogu izgledati uverljiva, kao što je osnivanje crkve koja bi bila pravilnija, tradicionalnija, Pravoslavnija, striktnija, koja bi se držala starog kalendara… Ali rezultat je njihovo odvajanje od Crkve i time od spasonosne Blagodati Svetog Duha. U isto vreme oni dolaze u konflikt sa celokupnom praksom i istorijom Crkve i celom sadržinom i značenjem Njenih Svetih Kanona. “Posle jeresi đavo je pokušao da iskoristi gnev raskolnika da bi podelio Hristovo Telo. Zbog ovog razloga, svi oni koji prate raskolnike, bili to monasi ili mirjani, se potpuno odvajaju od Crkve dok im se ne zgadi njihov kontakt sa raskolnicima i dok se ne vrate svom Vladici.” (Kanon, strana 357).

Imamo, na primer, period Ikonoborstva, za vreme kojeg je Crkva bila u nemirima nekih 150 godina, ali Sveti Oci koji su se borili za Pravoslavlje nisu stvarali drugu crkvu. Već su postali mučenici i ispovednici Pravoslavne Vere i, na kraju, Pravoslavlje je pobedilo bez lomljenja jedinstva Crkve. Ponekad, Gospod bi dozvolio da Crkva bude iskušana na različite načine “da bi se oni koji su zaista naši pokazali” (1 Kor. 11:19), kao što Apostol kaže, ali Crkva nikada ne može biti prevarena zato što je živo Hristovo Telo. Tako da ne može postojati nikakvo opravdanje za one koji zbog bilo kog razloga odvajaju sebe od Crkve. “Jeresi i raskoli predstavljaju grehove koji su veoma ozbiljni i koji se teško leče. Takođe oni predstavljaju način na koji đavo pokušava da spreči ljudima spasenje, odvajajući ih od životvornog jedinstva sa Crkvom” (Arhimandrit Georgije Kapsanis, Pastirske obaveze po Svetim Kanonima, strana 187, Piraeus, 1976).

Nešto slično je istina za one Hrišćane, koji osnuju male grupe, koje su strane Duhu Crkve. Oni smatraju da su oni jedini branitelji Pravoslavlja i da su svi drugi, uključujući Vladike i Sveštenike, nezainteresovani pa čak i izdajice Pravoslavlja. Bivajući fanatički vezani za određenu osobu ili grupu, oni sebe odvajaju od Tela Crkve, koja se od početka može prepoznati Svetom Liturgijom i parohijom, a ne gupama. Oni se protive radu na jedinstvu zbog koje je Gospod bio razapet i udaljuju sebe od Pravoslavnog etosa, koji je pun smirenja, skromnosti, poslušnosti i ljubavi. Na ovaj način oni padaju u ono što je Sveti Pavle kritikovao u njegovoj prvoj poslanici Korinćanima “svako od vas govori, ja sam Pavlov, i ja Apolov, i ja Kifin, i ja Hristov.” Da li se Hristos razdelio?” (1:12-13).
  
Na Svetoj Gori pratimo Stari Kalendar i ne odvajamo se od Crkve i prirodno pominjemo na molitvama Ekumenskog Patrijarha, jer mi pripadamo njegovoj crkvenoj jurizdikciji. Kad god dođu vladike ili sveštenici Crkve koja prati Novi Kalendar, oni služe sa nama u našim Manastirima, i slično kada smo van Svete Gore, mi služimo u njihovim kanonskim Crkvama. Različite prakse za sekundarne stvari su uvek postojale u Crkvi, ali nikada nisu predstavljale razlog za raskole. 

Od jeromonaha Tihona Stavronikitskog
Iz knjige Zemlja Živih, Sveta Gora 1987

Prevod sa engleskog mr Vladimir Srbljak
 
Izvor http://www.johnsanidopoulos.com/2011/06/unity-of-church-and-satanic-trap-of.html

Pročitano: 15617 puta