MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

1.     Tužiočev krst

U prekidu saslušanja jednog od poslednjih velikih suđenja, tužilac Liberis Papandreu, kada je ugledao krst na mome vratu, pokazao mi je svoj krst i ispričao sledeće:

 „Ovaj krst mi je spasao život. Bez njega bih bio mrtav 1943. godine. Bilo je to u vreme kada svako ko bi dospeo u ruke Nemaca ne bi preživeo, već bi išao pravo na groblje.

U to vreme i mene su uhapsili. Bio sam optužen od strane visokog funkcionera opštine Pirej (nemačka organizacija) i gradonačelnika Pireja da sam glavni tužilac komunista, jer sam ta dva čoveka uhapsio zbog zloupotrebe hrane namanjene gladnima. Odbijanje, u kojem sam negirao svaku krivicu, razbesnelo je moje istražitelje.

 Zbog toga sam bio odveden na mučenje. Trećega dana mog mučenja uveli su me u prostranu sobu. Bio je to pakao na zemlji. Unutar nje paradiralo je pet ogromnih mučitelja, od kojih je svaki iskaljivao svu svoju snagu na meni. Osećao sam da polako umirem.

Bio sam mučen i od samoga istražitelja. U trenutku besa, stavio je svoje ruke na moj vrat i počeo da me davi. Osetio sam da ću umreti od gušenja. Upotrebio sam svu svoju snagu i oslobodio se njegovih šaka. Odmah sam poderao svoju košulju da bih mogao da dišem. U tom trenutku nisam ni mislio o tome šta činim. Primetio sam da je tada moj mučitelj prebledeo. Postao je beo, belji od zida u sobi. Pokušao je da podigne ruke, ali nije uspeo.

 Počeo je da plače…Da, plakao je kao uplašeno dete. Prišao mi je, naslonio na moje grudi i poljubio ovaj ovde krst. Nisam mogao da poverujem u ono što vidim sopstvenim očima.

Pozvao je da mu donesu čašu vode. Sa njom je, rukama koje su sada mogle da se pokrenu, oprao moje rane i poslao me da sednem na jednu stolicu, da se oporavim. Onda je otišao po još nekoliko kolega, kojima je ispričao sledeće:

“U momentu kada je ovaj čovek otvorio svoj okovratnik, od ovog malenog krsta  zasvetlela je munja. Pred mojim očima je formirala reč “nein” (nemačka reč za “ne”). Sada, kada sam se oporavio, gospodo, mogu reći da je Bog blizu onih koji veruju.”

Onda mi je prišao i rekao:
“Zamolio bih te da mi daš ovaj krst, kako bi me štitio od ove nepravedne krize. Ne od smrti, jer ja se smrti ne bojim. Ali, ja nisam vredan; u Boga ne verujem kao ti. Jer, ako bih verovao…” i onda je zastao.

Tako, voljeni moj, krst me je spasao sigurne smrti zahvaljujući mojoj veri,” rekao mi je tužioc Liberis Papandreu.

 Preuzeto iz: Ν. Καπιτσόγλου, "Θαύματα που γίνονται σήμερα", περιοδ. Κιβωτός, αριθ. 21/ Σεπτέμβριος 1953, σελ. 347.

2.     Krst iz manatira Preveli

Ova čudesna relikvija predstavlja “paladijum” manastira i povezuje se sa mnogim čudima, posebno sa iscelenjima bolesti oka. To je veliki srebrni krst (dimenzija 0,56 cm x 0,25cm) sa širim krakovima, ukrašen dekoratvnim dugmadima i novčićima. Krštenje Gospoda Isusa Hrista prikazano je sa jedne strane. Bog Otac je na gornjem kraku, a Anđeli iza krakova krsta. Na drugoj strani raspeća su simboli četri Jevanđeliste. Veliki kristal pričvršćen je za postolje, a na njemu su ispisane reči donatora: “ Neumornim i teškim trudom igumana Jefrema, koga je Gospod spasao od paklenog ognja.“ Krst prikazuje karakteristike folkolora koje su kujundžije negovale na Kritu tokom polovine XVIII veka, kada je živeo veoma aktivni i energični iguman Jefrem Prevelis. Krst se čuva u hramu glavne manastirske crkve.

Krst je nošen na glavne linije svih frontova i podizao je moral borcima. U 1823. godini, u nepravednoj bici sa Turcima u Amurgelesu, u Monofatskoj pokrajini, Časni krst je bio izgubljen. Pronađen  je krajem 1823. Bio je u vlasništvu juniteskih mornara, koji su ga kupili u Heraklionu. Po predanju, mornari su vratili krst u manastir kada se, na sasvim čudan način, njihov brod zaustavio u libijskom moru,  dok su plovili pokraj manastira Preveli. Mogli su da nastave plovidbu samo onda kada je ova drgocena relikvija bila vraćena manastiru. Godine 1941. nemački oficiri pokušali su da uklone krst iz manastira i da ga pošalju u Nemačku. Avion koji je trebalo da ponese krst nije mogao da poleti. Stavili su ga u drugi avion, ali bez rezultata; ni drugi avion nije mogao da se pokrene. Ove događaje su pripisali krstu i nekoliko dana nakon pokušaja pljačke,  vratili su ga na svoje mesto. To se dogodilo 13. septembra, uoči praznika Vozdviženije Časnog Krsta - Krstovdana, koji je manastirska slava.

Izvor: http://www.preveli.org/files/moni/en40.htm

3.     Hodža koji je postao hrišćanin

Prema pouzdanim izvorima, na daleko poznati egipatski hodža napustio je islam sa svojom porodicom i krstio se u hrišćanskoj veri. Kako je ispričao, bilo je to zbog čuda koje mu se dogodilo.

Nekadašnji hodža, sada obraćeni hrišćanin, ispričao nam je da je njegov kći patila od neizlečive bolesti. Išli su u sve bolnice koju su znali, videli su mnoge egipatske lekare, pa su čak i u inostranstvo putovali. Lekari bi prepisali terapiju, ali se nisu mnogo nadali boljitku. Ustvari, oni bi govorili očajnom ocu da vodi svoju kćer kući, jer njenoj bolesti nema leka. Hodža se svakodnevno molio alahu  za pomoć.

Kada je video očevu tugu, jedan bliski prijatelj predložio mu je da stavi krst na jastuk svoje kćeri.  “Ne mogu da uradim tako nešto…neću  da prodam svoju veru,” rekao je otac. Međutim, ta ideja je počela da mu okupira misli. Ne rekavši nikome ništa, kupio je krst i stavio ga na kćerkin jastuk. Dani su prolazili, a njegova kći je pala u neku vrstu kome, izgubivši sasvim svest. Cela porodica i ljudi kojima je hodža služio čekali su njenu smrt. Očajan otac sedeo pored nje plačući i danju i noću. U njemu kao da je postojala nada da će se nešto dogoditi. Jedne večeri, dok je, skrušen, držao ruku svoje kćeri, video je da krst,koji se nalazio na jastuku, emituje jaku svetlost. Ta svetlost je obasjala ceo krevet. U početku je mislio da je to san, ili da nešto nije uredu sa njegovim umom zbog njegove tuge. Međutim, svetlost koju je video bila je očigledna. Iznenada, video je svoju kćer kako ustaje iz kreveta i kaže: “Oče, gladna sam, donesi mi nešto da jedem.” Hodža nije mogao da shvati što se dogodilo. Otišao je u kuhinju, presrećan. Probudio je  ženu i susede. Uskoro, kuća je bila prepuna ljudi. Pričao je i prepričavao o onome što se dogodilo. Govorio je o čudu Časnoga krsta. Čak je pozvao telefonom i svog prijatelja, onoga koji mu je predložio da stavi krst na jastuk i zahvalio mu se.

Susedi i prijatelji pokušali su da ovo čudo pripišu Svetom Georgiju Pobedonoscu, koji se poštuje i među muslimanima. Ali, otac je spoznao silu krsta. On je doživeo čudo. Njegova kći više nije bila bolesna, a doktori koji su bili upućeni u njenu bolest nisu mogli da poveruju da su testovi negativni na bolest. Nekoliko dana nakon ovog čuda, hodža je doneo odluku. Rekao je ženi da će se krstiti i primiti hrišćansku veru.  Prvobitno, ona je ovo odbijala razmišljajući o muslimanskom progonu koji će pratiti celu porodicu. “Ubiće nas,” govorila je. Ali on je već doneo odluku. Obavestio ju je da trajno napuštaju Egipat. “Krstićemo se i živeti u drugoj zemlji.” Tako je i bilo… Međutim, vest o njegovom ulasku u Hristovu Crkvu šokantno se proširila u gradu gde je služio i među muslimanskim sveštenstvom. Danas, bivši hodža, sada hrišćanin, studira teologiju. Za muslimane, on i njegova prodica su odmetnici. To je razlog zašto o njemu ne možemo objaviti više podataka.

4.     Čudesna sila Časnog krsta i molitve - naučna istraživanja

Znak krsta i pravoslavna molitva u stanju su da ubiju mikrobe i promene optičke osobine vode.

Naučnici su eksperimentalno dokazali čudotvorna svojstva krsnog znamenja i molitve.”Utvrdili smo da stari običaj da se hrana i piće zakrste ima duboko mističan smisao. Iza toga stoji praktična primena: hrana je očišćena bukvalno u tenutku. To je veliko čudo, koje se događa bukvalno svakoga dana,” kaže fizičarka Angelina Malakovskaja za Žizn novine. Malakovskaja je proučavala silu krsnog znamenja sa blagoslovom Crkve skoro deset godina. Izvela je veliki broj eksperimenata,  čiji rezultati su više puta provereni pre nego što su objavljeni u javnosti.

Otkrila je jedinstvena bakterijska svojstva vode, nakon što bi ona bila blagoslovena pravoslavnom molitvom i krsnom znamenjem. Studija je takođe otkrila nova, ranije nepoznata delovanja reči Božije na strukturu vode, značajno povećavajući njenu optičku gustinu u kratkom ultraljubičastom spektru, pišu novine.

Naučnici su potvrdili uticaj molitve Gospodnje i pravoslavnog krsnog znamenja na patogene bakterije. Uzorci vode iz raznih rezervoara – bunara, reka, jezera, uzeti su radi ispitivanja. Svi uzorci su imali zlatnu stafilokoku i crevne bakterije. Međutim, ispostavilo se da, kada se kaže Oče naš i načini znak krsta nad uzorcima, broj štetnih bakterija se smanjuje za sedam, deset, stotinu ili čak hiljadu puta.

Eksperimenti su vršeni na takav način da isključuju mogučnost uticaja mentalne sugestije. Molitvu su govorili i verujući i neverujući, ali broj patogenih bakterija ostao je i dalje smanjen u odnosu na referntne vrednosti.

Naučnici su takođe dokazali koristan uticaj molitve i krsnog znamenja na ljude. Svim učesnicima istraživanja znatno se stabilizovao krvni pritisak, a krvna slika im je bila znatno bolja. Upadljivo, indeksi su se menjali prema potrebama lečenja: hipotenzivni ljudi imali su povećanje krvnog pritiska, dok bi hipertenzivnim ljudima pritisak opadao.

 Takođe primećeno je da, ako se čovek osenjuje krsnim znamenjem nemarno, sa prstima ruke postavljenim bezkrupulozno ili van neophodnih tačaka – sred čela, centra solarnog pleksusa, denog i levog ramena – pozitivan rezultat je bio mnogo slabiji, ili bi potpuno izostao.

Preveo na engleski:  Džon Sanidopulos

Prevod sa engleskog prof. Bojana Popović
4 avgust 2011 god.

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/09/four-contemporary-miracles-of-holy.html