MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

INTERVJU SA ARHIEPISKOPOM TEODOSIJEM (ATALLAH) HANNA O PRAVOSLAVLJU U MODERNOM IZRAELU



“Oni koji koriste Bibliju da podrže Izrael treba da naprave razliku između Božjeg obećanja i Balforovog obećanja, jer je okupacija rezultat obećanja koje je Izraelcima dao Lord Balfor, a ne Bog.” - Arhiepiskop Teodosije

Ilija Harb: Nobelovac koji je preživeo Holokost, Eli Wiesel, piše u mnogim publikacijama da Jevreji, Hrišćani, i Muslimani mogu da grade svoje kuće bilo gde u Jerusalimu i da su samo pod Izraelom kao suverenom državom sve religije imale osiguranu slobodu veroispovesti u gradu. Kako vi odgovarate na ovo?      

Arhiepiskop Teodosije:
Fakti na terenu dokazuju suprotno, sve više i više Muslimana i Hrišćana ima velikih poteškoća da uđe u grad. Svedočimo da hiljadama ljudi nije dozvoljen ulazak u njihova najsvetija mesta. Izraelske vlasti ne dozvoljavaju čak ni Arapskim Jerusalimcima da uđu u  Crkvu Svetog Vaskrsenja i Najdalju Džamiju na velike religijske praznike. Očigledno je da Izraelci hoće Jerusalim za sebe i ne žele da ga dele sa drugima. Velika j šteta da grad mira, koji simbolizuje bratstvo i ljubav, bude transformisan u simbol mržnje i podele zbog Izraelskih dela.

IH: Kako je Izraelska okupacija uticala na Palestince koji žive na Zapadnoj Obali i na njihova pravo veroispovesti i posećivanja Svetih Mesta u Jerusalimu? Koliko je bitan Jerusalim Palestincima? Da li bi mogla da postoji država za Palestince bez Jerusalima kao glavnog grada? Kako je izgradnja u Izraelu promenila odlike Svete Zemlje? 


AT: Dozvoli te mi da budem jasan o ovoj temi, neće biti Palestine bez Jerusalima kao glavnog grada. Besmisleno je je zamisliti Palestinu bez Jerusalima, jer je Jerusalim u srcima svakog Palestinca. Dodatno, Izrael pokušava da promeni odlike Jerusalima kroz svoju izgradnju, kao na primer parkova, vozova, i tržnih centara. Pokušavaju da naprave Palestince strancima u svojoj zemlji. Po internacianalnom zakonu, Jerusalim je još uvek okupiran grad, i po tom zakonu ništa se ne sme menjati u njemu. Bez obzira na krajnji dogovor između Izraelaca i Palestinaca, Palestinci bi trebalo da imaju slobodu da uđu u svoj grad bez restrikcija, i takođe moraju da imaju pravo da žive u njemu, da grade svoje kuće i žive bez ičijeg ometanja. Palestinci u Jerusalimu su u svom gradu i zemlji, nisu stranci. Tretiranje Palestinaca kao stranaca je samo po sebi rasističko delo.

IH: Mnogi okolni ljudi nisu upoznati da se broj Hrišćanske populacije smanjuje u Svetoj Zemlji. Koliko je situacija kritična i šta će se dogoditi sa budućnošću Hrišćanstva u Svetoj Zemlji?

AT: Prvo, trebalo bi da naglasim fakt da su Hrišćanski Palestinci bili ovde od Isusovog vremena, u Knjigama Dela Apostolskih u Bibliji govori se da je bilo Arapa koji su slušali Apostole u Jerusalimu. Hrišćanski Arapi su imali i još uvek imaju veliki uticaj na razvoj Arapskih zajednica u Srednjem Istoku. Mi nismo posetioci ili stranci u Palestini. Naša istorija ima duboke korene u ovoj eriji sveta. Sa druge strane, naš broj se smanjuje zbog okupacije i gorke realnosti koju ona stvara. Ali se ne plašimo da će Hrišćani nestati iz Palestine, jer će Hrišćana uvek biti u Palestini da nastave da šire poruku Isusa Hrista. 

IH: Glavni Jevanđelisti u SAD i zapadnim zemljama veruju da je pojavu države Izrael obećao Bog.
 
AT: Pravoslavna Crkva kao sve crkve u Svetoj zemlji odbija da daje izgovore iz Biblije za ne pravedan tretman Palestinskog naroda.
Mnogo mi je žao što čujem da neke religijske grupe u Sjedinjenim Državama podržavaju Izraelsku okupaciju Palestinskih teritorija. Takva podrška ne može biti opravdana sa Hrišćanske tačke gledišta jer je Hrišćanstvo protiv bilo kakve okupacije i nepravde u svakoj formi i bilo kakvog izgovora. 
 
Ove grupe treba da ponovo pročitaju svoju Bibliju, jer nas Biblija poziva da stanemo uz napadnute, a ne uz napadače.

Oni koji koriste Bibliju da podrže Izrael treba da naprave razliku između Božjeg obećanja i Balforovog obećanja, jer je okupacija rezultat obećanja koje je Izraelcima dao Lord Balfor, a ne Bog.

Bog nije kriv za nepravedna dela Izraelske Okupacije naše zemlje od ’48 i do sada.

IH: Izrael je podigao zid i kaže de je to urađano u sigurnosne svrhe, kako odgovarate na ovo? Takođe, kako je ovaj zid uticao na svakodnevni život Palestinaca? Izrael je kreirao mnoge fakte na okupiranoj teritoriji; da li mislite da bi dve države rešenje Palestinsko-Izraelskom konfliktu bilo još uvek moguće ?


AT: Prvo, hoću da naglasim fakt da je zid ne legalan, čak je i najviši svetski sudski sistem potvrdio da je ne legalan, tako da je naša dužnost kao ljudi prema braći da srušimo ovaj rasistički zid. Svrha ovog zida je jednostavno da odseče Palestince od njihovih bližnjih, familije i zemlje. Dokaz ovome su ne humane provere kojima se ne dozvoljava osobi da poseti svoje rođake u Jerusalimu, i kad bi čudom dobila dozvolu, mora da prođe ove strašne provere u kojima je tretirana na veoma ponižavajući način. Ne mislim da sugurnosni razlozi imaju neke veze sa ovim, pogotovo što je 62% zida završeno. To je samo izgovor da se uzme više zemlje ne legalno i da se odvoje Palestinci jedni od drugih. 

IH: Izraelci i zapadna štampa zahtevaju da Hamas oslobodi Gilada Shalat, a skoro da niko ne pominje hiljade Palestinaca koji su politički zatvorenici? 

AT: Ima oko 11000 političkih ztvorenika u Izraelskim zatvorima, četvrtina Palestinaca je nekad bilo u zatvoru od 1967. Ovo je veliki broj. Žalasno je što internacionalne medije ne govore o ovome. Ovo su ljudi koji su se borili za pravedan i pravi razlog, i u isto vreme sa njima se ophodi na najnehumaniji način koji se može zamisliti. Dužnost svakog slobodnog čoveka u svetu koji veruje u ljudska prava, i koji veruje da su svi ljudi rođeni jednaki je da stane uz njih.

Da ne pominjem da je najveći zatvor u svetu u Gazi.. Ima 1.5 miliona koji žive u Gazi. Mi se molimo i pozivamo da svaki Slobodan čovek u svetu radi na oslobođenju ljudi u Gazi.

IH: Maja 31, Izraelski komandosi su napali Humanitarnu Agenciju Gaze i ubili 9 humanitarnih radnika, ranili peko 50, a 17 radnika je nestalo.


AT: To je veoma tužan događaj koji nikada nećemo zaboraviti. Brutalnost Izrelskih snaga se očekuje. Kada god ljudi pokušaju da pokažu mračnu stranu Izraelske Okupacije i situacije u Gazi, oni pokušavaju da ih ućutkaju. Naše saučešće i zahvalnost Turskim vlastima i ljudima koji su hrabro stajali uz naše ljude.

Humanitarna Agencija je bila sastavljena od ljudi različitih nacionalnosti i religija, čime se dokazuje da još uvek ima ljudi koji veruju u vrednosti kao što su pravda i mir.

IH: Za poslednje 62 godine, Palestinci koji u bili izbačeni iz Palestine, su živeli u izbegličkim kampovima u Gazi, Zapadnoj Obali, Jordanu, Libiji, i Siriji čekajući pravo da se vrate u svoju otačbinu. Koju poruku nade bi ste dali ovim izbeglicama.

AT: Ja kažem svim Palestinskim izbeglicama da još uvek ne treba da predaju svoje pravo da se vrate. To je pravo koje se ne može poništiti vremenom. To je ljudsko pravo jer svaki Palestinski izbeglica treba da se vrati svojoj kući.

Ne gubite nadu jer je naš razlog pravedan i osoba kojoj je učinjena nepravda na jedan ili drugi način ne treba da očajava, već mi i dalje treba da tražimo svoja prava i nadajmo se da ce jednog dana, biće uskoro “Enshaala” (Daj Bože), svaki Palestinac moći da se vrati svojoj kući.


Prevod sa engleskog Vladimir Srbljak
20 jun 2011 god.


Izvor : http://www.johnsanidopoulos.com/2010/08/interview-with-archbishop-theodosios.html

 

Pročitano: 4788 puta