MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

AKO TI OVDE (NA ZEMLJI) IDE PREVIŠE DOBRO, NEŠTO NIJE U REDU SA TOBOM!



Starac Pajsije Svetogorac

Uzgred pojava nepoštovanja prema kliricima i monasima, Crkva je neiscrpni izvor čuda. Uzima vodu i ona postaje osvećena, uzima hleb i vino i oni se pretvaraju u Sveto Pričešće. Uzima čoveka kao glinu i čini ga bogom. Međutim ta čuda mnogi ne vide. Jer, ako bi ih videli, ne bi omalovažavali ni mrzeli Crkvu Hristovu, nego bi ju voleli i poštovali. I ne bi govorili o njoj sa prezirom kao što to govore.

Hrišćanin ima svoj put, a to je da podigne težak krst i svom životu. Teška je stvar ako kažeš kako veruješ u Hrista i da se dobro provodiš u ovome životu. Jer, ako se dobro provodiš ovde, na zemlji, nešto nije dobro sa tobom, brineš se za zlato zemaljsko i ne za riznice nebeske. Ako tako razmišljaš, nalaziš se daleko od volje Božije. Hrišćanski život i dobro provođenje ne idu zajedno, jer to su različite stvari.

Jedan put dođe kod mene jedan poznati doktor da porazgovaramo. I žena njegova takođe je bila doktor. Verujući bili su oboje. Žalili su se na svoju decu kako oni žive svetovni život i ne pridržavaju ni crkvenog predanja svoje porode, čak šta više, tome se podsmejavaju.

Označavaju hrišćane zaostalima, prilagodljivima, neiskrenima, licemerima i hulnicima, budući da njihovi životi ne odražava njihovih reči a dela koja sami čine nisu hrišćanska.

Čak su se protivili osvećenju (doma) koje su njihovi roditelji primali jedan put godišnje, a otkako su odrastli više nisu hteli ni da mu prisustvuju.

Lekar je delovao jako izmoren i očajan zbog duhovne inertnosti svoje dece. Mislio je kako su svi njegovi pokušaji i pokušaji njegove žene bili uzaludni, promašeni i da se nisu dotakli dece.
U jednom trenutku doktor stavivši glavu među dlanove kao da je želeo da sakrije svoje lice od stida reče mi: Bojim se da nam je mnogo novca učinilo štetu!

Pitah ga da mi kaže kako to misli i ovaj mi je potpunom iskrenušću odgovorio kako su prevazišli svaku meru i nakupili sebi ogromno imanje, potpuno nepotrebno. Imamo tri velike kuće, kaza. Jednu za nas, i po jednu za decu. Takođe dve vikendice, četiri skupa automobila, jedan čamac, ušteđevinu i mnogo toga.

I nastavi: Deca su loše vaspitana i sada oni nas optužuju kako ih izazivamo. Takođe nam govore kako smo mi jako lepo venčali bogatstvo sa hrišćanstvom. Pitao me je (doktor) šta treba da radi da ponovo nađe mir i jedinstvo u porodici?

Rekoh mu da sve to razdele siromašnima i da za sebe zadrže samo jednu kuću, jednu vikendicu i svoje plate. Prestavio se je, promenio boju, uplašio i razočarao odgovorom koji sam mu dao.

Otišao je i nije više dolazio. Vezao se je sa "ovim ovde", a ne sa "onim gore". Zbog toga su i deca tražila neki drugi način života, drugačiji od onoga koji su im roditelji pružili.

Kada čujem da postoji veliko siromaštvo i nemaština mnogo trpim i ne mogu da se molim.

Ne kažem da ako imaš dve košulje da podaš jednu. To je danas neobično i preteško za većinu. Međutim ako želiš da se nazivaš hrišćaninom i da poseduješ sva blaga božija, zašto se patiš i brineš da stekneš suvišek a ne činim milostnju i dobra dela? Da znaš da onaj na pesku zida temelj koji ima mnogo novca i njime sebično upravlja nemareći za siromaštvo i nesreću drugih ljudi. Jesi li ikad video mrtvačko platno (*kojim se omotavaju tela*) sa (našivenim) džepovima? Sve će OVDE ostati. Samo dobrodelje ide na nebo. Znaš li zašto nastaju ratovi? Zbog novca! Zašto bogati ne mogu da stave uzdu na svoju halapivost, a siromašni ne žele da steknu neophodno već zavide bogtima na njihovoj slavi i bogatstvu?

Vaši džepovi moraju da budu otvoreni da se novci (o)kreću ka čovekoljublju. Sablazan je imati pune džepove novca koji su pak koncem zašiveni.

Tasu Mihala, "Četri sata sa ocem Pajsijem".

 
Starac Pajsije Svetogorac


1. juna 2011 godine

izvor: http://agioritikesmnimes.pblogs.gr/2011/05/2544-gero-pa-sios-otan-kalopernas-sth-gh-kati-den-paei-kala-me-t.html

Pročitano: 26873 puta