MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

MLADI BUGARI SE ODLUČUJU ZA MONAŠKI ŽIVOT
 

o.Gavrilo Intervju sa arhimandritom Antimom, sekretarom vidinjske Eparhije

- Vaše preosveštenstvo, da li ste primetili težnju Bugara za monaškim podvigom u današnje vreme?

- U odnosu na devedesete godine osećaju se ta pozitivna stremljenja, jer je sve više Pravoslavnih hrišćana oba pola spremno da primi monaški zavet. Naravno, još uvek smo daleko od naših Pravoslavnih suseda – Srba, Makedonaca, Rumuna i Grka, a da ne govorim o Rusima.

Šta utiče na interesovanje za monaški život?

-Uglavnom sloboda ispovedanja vere, koja je u Bugarskoj uspostavljena nakon 1989. Za monaštvo su većinom zainteresovani mladi ljudi. Primili su ono najvažnije – vaspitanje, koje je u skladu sa hrišćanskim duhovnim vrednostima i moralom. Sve je brojnija ovakva omladina. Neki od njih, siguran sam, biće spremni da sebe potpuno posvete Bogu i Crkvi.

- Da li neki od njih biraju monaški put kako bi izbegli probleme svetovnog života – nezaposlenost, krizu, duhovno slepilo? [1]

-Po mom skromnom mišljnju, nisu to glavni razlozi koji utiču na mlade da ponesu monaški krst. Oni su svesni da je život u manastirima težak. Pogrešno je misliti da monasi samo leže i mole se Bogu. Manastiri se samostalno izdržavaju, a monasi moraju sami da zarađuju za svoj hleb - “Ore et labora” (rad i molitva) - kao što je rekao Sveti Benedikt Nursijski.

Slobodno mogu da kažem da su oni, koji daju monaški zavet, sveni toga.

- Koliko ima monaha i monahinja u Bugarskoj?

-Oko 200. Broj manastira se povećao na 150. Istina je da su mnogi od njih prazni, bez monaha. O njima brinu sveštenici ili mirjani. Mnogi od nas - crkvenih služitelja, čija je odgovornost da ove manastire naselimo monasima i monahinjama, nismo odradili svoj posao.

Priredio: Konstantin Sabčev

[1] Bugarski “Standart“ objavio je sledeći tekst:
„Uporna kriza i teškoće svakodnevnog života primoravaju sve veći broj Bugara da se odluči za život u manastiru, daleko od sveta, a bliže Bogu. Od početka godine njihov broj je porastao za 5 odsto, izjavile su bugarske crkvene vlasti. Među iskušenicima ima više žena nego muškaraca. Razlozi zbog kojih se sve više i više ljudi odlučuje za monaštvo jesu uglavnom psihološke prirode, izjavljuju sveštenici. Ljudi su umorni od siromaštva, kriminala. Traže udobnost i samoću manastirskog života. Neki od onih, koji se odluče za monaški život, rade to iz finansijskih razloga, mada je njihov broj manji. Manastiri obezbeđuju sklonište i hranu za jednostavan rad na manastirskoj farmi. Neki manastiri obezbeđuju novac prodavanjem ikona, molitvenika ili suvenira. Međutim, to se odnosi uglavnom na veće manstire jer se često dešava da u manje manastire poklonici ne dođu mesecima, komentarišu sveštenici.“

Prevod sa engleskog prof. Bojana Popović
19 april 2011 god.

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2011/04/young-bulgarians-turning-to-monastic.html

o.Gavrilo NAPOMENA: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan. "Svoje čuvaj tuđe poštuj"

Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu

o.Gavrilo Zamolio bih vas da komentare ne pišete velikim, nego malim slovima.



Stanisavljević Bojan Pomaže Bog, oče! Blagoslovite! Zar u celoj Bugarskoj samo 200 monaha i monahinja?



Dejan Stojanovic Nažalost, samo. Dok u samo ERP i KiM je bilo takođe toliko.
Mada KiM ima više stotina manastira...


Natasa Ilic Milovac Pomaze Bog oce! Verujem da ce se sve vise ljudi odlucivati za manastirski zivot. Kako se vera bude vracala u srca ljudi, tako ce rasti i broj pozvanih od Boga da zive monaski zivot. Vera nam je jedini izlaz u ova mutna i teska vremena i ona ce nam jedina pomoci da sacuvamo zdravi razum i prave ljudske vrednosti. Sigurna sam da monaski zivot nije bezanje od stvarnosti nego poziv koji dobiju najvredniji. Svako dobro svim monahinjama i monasima koji se mole Bogu i za nas gresne!

Saša Lazić Teško da će oni koji se odluče za monaštvo proći testove iskušeništva ako njihovi razlozi posvećenja Bogu nisu puno veći od bjega od krize i siromaštva...pa monaštvo je siromaštvo, bezsrebreništvo...Srce treba težit Nebu i Bogu izuzetno jako i nepokolebljivo, odlučno da bi se ustrajalo i izdržalo!! Lijepo je to da pokazuju želju ali je put težak i to već mnogi shvate kao iskušenici i brzo odustanu!! Naš o. Gavrilo je kao šesnaestgodišnjak u svojoj nakani bio nezaustavljiv i mislim da samo takav poziv luči rezultate. Monaštvo 21 veka donosi puno toga pa i činjenicu da je na 150 manastira 200 monaha...

Jovana Čonjić Procitala sam ovaj tekst i isto mi je bilo cudno da ima samo 200 monaha..mada, ruku na srce,ne znam ni okvirno koliko ih ima u SPC?