MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SEĆANJE MATI MIHAILE NA ISKUŠENIKA BORU
(povodom 50 godina manastirskog života oca Gavrila)

o.Gavrilo - A otac Gavrilo? - nasmeši se mati radosno, - uvek se radujemo njegovom dolasku. Skoro 14 godina nije dolazio ni kod nas u manastir, niti u Srbiju. Bio je, kaže, mnogo zauzet obnovom manastira i uopšte radom, kako u parohiji, tako i sa vernicima u rasejanju. Otac Gavrilo je sada arhimandrit i iguman manastira Lepavine, a kod nas je bio kao sasvim mlad monah. Ja ga poznajem još iz vremena njegovih iskušeničkih dana iz manastira Rajinovca. Jednom sam po poslušanju išla baš u manastir Rajinovac na ispomoć za manastirsku slavu. Tu ugledam oca Gavrila, kao mladog iskušenika, još sasvim dečaka, kako plače, sav uprljan od blata. Priđem mu i pitam ga: “Brate Boro, šta se tebi dogodilo?” On zaplaka još jače: “Tukli su me Cigani...” - “Zašto su te tukli?” - “Krali su manastirsko povrće i voće. Više njih je bilo. Ja sam hteo da isteram njihove koze da nam ne pojedu kupus, i oni su me zato istukli”. Ja ga povedem u manastir. Bila je jesen i sve je bilo uzrelo. Eto, i od meštana manastiri nisu bili bezbedni. Takvo je to vreme teško bilo…

Teško je bilo iskušenicima i monaštvu uopšte boriti se sa raznim nedaćama toga vremena. Kako je vlast već bila ulila dosta straha mnogima koji bi se približili crkvi, događali su se i smešni nesporazumi. Jednom sam tako kao mlada monahinja pošla u manastir Rajinovac sestrama na ispomoć. Kad sam ušla u autobus, učini mi se da me vozač ne gleda baš najljubaznije. Nisam ga više ni gledala, ponavljala sam molitve u sebi i ćutala. Odjednom autobus stade, vrata se otvoriše i vozač povika: “Kaluđerica, kaluđerica!” Osetih nelagodnost i bi mi krivo. “Šta on ima protiv kaluđerice? Sad ću da mu kažem da to nema smisla!” - pomislih i samo što ne počeh da vičem na njega… Hvala milom Gospodu kad me zaustavi da se ne obrukam. Samo što je autobus krenuo, ja na putokazu pročitam da se to mesto, gde smo stali, zove Kaluđerica. Zato, čuvajmo se brzopletosti. Da bi se očuvao duševni mir, treba na sve načine izbegavati osuđivanje drugih. Moramo stalno da se staramo da srce i misli čuvamo u miru, jer “gde je mir pomisli, tamo počiva Sam Bog”.

(iz razgovora sa mati Mihailom iz manastira Vavedenja, objavljenog u časopisu „Put, Istina i Život“)

o.Gavrilo NAPOMENA: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan. "Svoje čuvaj tuđe poštuj"

Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu

o.Gavrilo Zamolio bih vas da komentare ne pišete velikim, nego malim slovima.



Nenad Badovinac Radio Slovo Ljubve je posvetio o.Gavrilu danasnju emisiju: "Mala Crkva". Današnji Program Radio Slovo Ljubve,
Ponedeljak, 05/18. april

09:30 Reč pastira (gost: protojerej mr Aleksandar Sredojević)

10:00 Pod znakom pitanja

11:45 Mala kuhinja

13:30 Šta slušate?

14:30 Teološki pogledi (repriza)

21:00 Mala Crkva (gošća Radmila Mišev govori o o. Gavrilu, igumanu manastira Lepavina i o plodovima njegovog rada i duhovnog života)

Saša Ćurko dobar čovek divna djela rađa divni hristos dobrotom uzvraća darovima nebeskoga carstva hristos ljubi hristos kori hristos i oprašta amin



Vladislava Vasic Thiel Otac Gavrilo i mati Mihaila naša dva svetionika.



Gavrilo Stevanovic Arhimandrit Gavrilo V. lepavinski, jedan od rijetkih i velikih duhovnika, naših savremenika i sastradalnika.



Slavica Pejovic Samo jedan, nedavni susret sa njim i jedna recenica koju mi je uputio, dovoljni su mi bili da stanem i razmiskim i sebe prepoznam. Hvala Vam oce Gavrilo i saljem Vam iskrene zelje da nam jos dugo budete brizni i iskreni duhovnik.



Lana Vasovic Monaški život je čežnja za Bogom. To je anđeoski život, koji se sjedinjuje sa Hristom, a srce igra od radosti, nade i ljubavi. Monasi su ljudi koji ostavljaju sve i "napuštaju" sve da bi mogli da se nađu u zagrljeju nježnom Hristovom. Monasi su ljudi koji se poznaju po osmjehu. Mati Mihaila i o. Gavrilo se, evo već 63 i 50 godina tako osmjehuju...kave li radosti biti u njihovoj blizini


Mirjana Jovicic Radosno upijam svaki detalj iz života oca Gavrila, pa me ipak sad strefila tuga za ovo što otac pretrpe pre 50 godina, štiteći manastirsko dobro. "Tri loša, izbiše Miloša", veli narodna poslovica.Mogao je mlad iskušenik pobeći, al je već tad pokazao svoju spremnost za podvig...


Radomir Vucic Ovo sjećanje mati Mihaele zanimljivo je i po tome što je otac Gavrilo još kao iskušenik Bora ušao kroz ovu anegdotsku pripovijest o zaštiti manastirskog voća i povrća u istorijsku slikovnicu manastira Rajinovca.



Nenad Badovinac Na slici Vavedenjsko sestrinstvo okružuje pravim majčinskim zagrljajem našeg oca Gavrila. Kako i nebi, s obzirom da ga nisu videle punih 14 godina. Mada taj period nije ništa u odnosu na upravo navršenih pola veka kako otac služi Crkvi i Gospodu. Mati Mihaila i on bi mogli zajedno da sednu i da napišu enciklopedije na temu: "Pola veka u Crkvi". Ovde bi otac upravo navršavši ovaj jubilej imao glavnu reč, a mati Mihaila sa još dužim monaškim stažom bi samo pratila njegove izraze lica i kao iskusan duhovnik, u njegovim očima odmah pročitala da otac pola veka podvižništva u Hristovoj Crkvi gleda kao kraj jedne, ali i kao početak druge životne epohe, sa novim duhovnim podvizima kojima želi još više da pridonese Hristovoj Crkvi na zemlji i samom Hristosu na Nebu kao istinskom Caru nad carevima.

Radomir Vucic Interesantno je da otac uvijek djeluje kao nova epoha.



Radmila Drinic Karanovic Prilikom posjete manastirima Lapavina i Vavedenje bila sam ocarana i opcinjena , jer blagodat koji sam osjetila u tim manstirima je nesto posebno i neopisivo. Molim Bog da ponovom posjetim ove manstire i prisustvujem bogosluzenjima, i da vidim draga lica oca Gavrila i sestara manastira Vavedenja, Da su zivi i zdravi svi jos mnogo godina, da nam pomazu da se utvrdjujemo u nasoj lijepoj Pravoslavnoj vjeri!


Milanka Pandurevic Hvala Gospodu i Presvetoj Bogorodici sto nam dadose ovakog jednog jakog duhovnika,gde kad se nadjemo u njegovoj blizini mozemo da osetimo ii ponesemo sa nama tu blagodat kojai se siri oko Oca Gavrila kad se covek nadje u Ocevoj blizini. Svaka njegova rec bilo kome da je upucena je upucena sa osmehom koji opcini i ostavi coveka bez reci .........


Saša Lazić Kako god se trudio zamisliti period života kao 16godišnjeg dečkića ne mogu zamisliti tu unutarnju snagu u o. Gavrilu koja ga je već tada, kada je tijelo i razum u punoj snazi djelovanja i isttraživanja svijeta, života i okruženja sa svim svojim senzomotornim osjetilima, odvela put manastira nezaustavljivo i za cijeli život, koja tu sila djeluje, koliko je Gospod silan i nezaustavljiv u svojim nakanama...jednostavno, presretan sam što su me Gospod i Bogorodica naveli na put koji vodi do o. Gavrila i kako su sestre monahinje na slici smirene i sretne kada sjede uz o. Gavrila tako sam i ja!! Još dugo nakon što odem iz manastira osjećam tu smirenost koju zadobijem razgovorom sa ocem doslovce da sam postao na neki način i ovisan...

Dunja Neda Pomaže Bog,Oče! Pomaže Bog,braćo i sestre! Divno je osećati da je otac Gavrilo uvek sa nama i da nam šalje mudre pouke baš kada nam trebaju.Njegova skromnost,duhovnost i neumorno bdenje nas podiže pale,prosvećuje i upućuje na puteve Gospodnje.Pedeset godina monaškog rada je prava blagodat Božija koja nas sve oplemenjuje krotošću i poslušnošću - baš onakvom kakvu je naš duhovni prosvetitelj gajio i gaji prema Gospodu,a nas upućuje na sve one vrline koje su mile Bogu.Mater Mihaila još davno susreće oca Gavrila kao malog dečaka koji je i tada imao srce otvoreno Svevišnjem,a koje On danas deli i sa nama. Neka nam Gospod sačuva našeg Oca,podari mu zdravlje i snagu da nas i dalje vodi putevima Gospodnjim. Amin! Bože daj!

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog, blagoslovite oče Gavrilo. Kako čovijek može u svojoj brzopletosti da se ogriješi. Ovaj dio me podsjeća na mene, ja uvijek izletim prije nego što se sve sagledam. Sad se već maksimalno trudim da očuvam mir u srcu i da prije nego progovorim sagledam sliku svega u sebi,jer mir je najvažniji dio čovjeka.

 
Tatjana Kremenovic ‎"Gde je mir pomisli, tamo pociva sam Bog"-kaze mati Mihaila.Starac Tadej je govorio da je najvaznije u duhovnom zivotu sacuvati unutrasnji mir..A kako kaze mati Teodora iz Man.Gradac, koja je vodila razgovor s ocem Tadejem koji je objavljem u Pravoslavnom Misionaru, ona se jos uvijek trudi da to postigne.I zato je vazna paznja, budnost, da covjek bude zapet (misli se da bude budan).Paznja je veoma vazna u duhovnom zivotu-keze mati Todora (a pominje i govor besjedu vladike Atanasija u kojoj on govori kako je paznja vazna).

Stana Meseldzija Gospod samo poznaje naše puteve i tako nas upućuje, a mi da sledimo taj put i u smirenju uz Božiju pomoć molitvu sve Boga radi činimo.To nam je divno uz sav svoj trud i služenje Bogu i narodu naš dragi Otac Gavrilo pokazao i pokazuje svojim trudom , radom i smirenošću.Bogu sam do veka zahvalna što nam podari našeg Oca Gavrila sve ovo da nas pouči i pokaže Boguugodni život da živimo,molimo se ,postimo: trpljenje, smirenje i eto spasenje.Bog dragi da nam čuva i Presveta Bogorodica Oca Gavrila i da služi Gospodu na mnogaja ljeta i nama savet daje a sve na spasenje duše.Amin!

LJiljana Botić Vilotić Gospode mir svoj daj mi . Amin.

STATISTIKA posećenosti posta na Fejsbuk profilu oca Gavrila: