MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVEŠTENICI ĆE POMAGATI ONKOPSIHOLOZIMA DA TEŠE BOLESNIKE



Sveštenik Andrej Bliznjuk i rukovodilac projekta „SA-dejstva“ ,
član Udruženja onkopsihologa Rusije Anastasija Galaktionova

2.marta je u Prvoj Gradskoj bolnici održan sastanak onkopsihologa sa grupom od dvadeset moskovskih sveštenika i predsednika Sinodalnog odeljenja za dobrotvorni rad episkopom Orehovo-Zuevskim Pantelejmonom. Prema zaključcima susreta strane su se dogovorile o tome da će od 7.marta deo telefonskih poziva na liniji poverenja, koji se tiču duhovnog života, onkopsiholozi početi da prebacuju na mobilni telefon jednog od dežurnih sveštenika.

Za četiri godine rada telefon linije poverenja za bolesne od raka „Projekta SA-dejstvo“ zazvonio je oko 20 hiljada puta i 10-15% ljudi koji su zvali postavljali su pitanja o smislu stradanja, o veri i o Bogu, na koje je operatorima bilo teško da daju adekvatan odgovor. Tada su napisali pismo Patrijarhu Kirilu, sa molbom za pomoć. Učesnici sastanka održanog 2.marta trebalo je da odrede kakvu pomoć može da pruži Ruska Pravoslavna Crkva.

Od juna 2007 godine grupa pojedinaca otvorila je besplatnu telefonsku liniju „vruća linija“ za bolesne od raka i njihove rodjake. Od tog vremena taj broj je pozvalo više od 11 hiljada ljudi iz raznih krajeva Rusije. Od 2009. godine „vruća linija“ funkcioniše u okvirima nekomercijalne organizacije „Projekat Sa-dejstvo“.

„Ako Bog dopušta takva stradanja, kako da verujem u Njega? Želim da izvršim samoubistvo da prekratim stradanja, ali je strašno. Možete li da me sprečite? Verujućem čoveku je lakše da podnosi bolest, pomozite mi da poverujem u Boga. – Kada nam postavljaju ovakva pitanja, mi snažno osećamo da se ovde završava oblast nas psihologa“ – priča rukovodilac projekta, član Udruženja onkopsihologa Rusije Anastasija Galaktionova. Želja da pomognemo svojim pacijentima koji stradaju dovelo je nju i još petoro specijalista „SA-dejstva“ u Sinodalno odeljenje za crkveni dobrovoljni rad i socijalno služenje. Da bi imali mogućnost da svoje pacijente povere sveštenicima, psiholozi su u staru želeli da saznaju kako će isti odgovarati na pozive pacijenata. Kako Crkva shvata stradanja, bolest i smrt, kao i kakvu pomoć može da pruži bolesnima, psiholozima je ispričao predsednik Sinodalnog odeljenja episkop Pantelejmon.

Bolesnik nije kriv za svoju bolest

Arhipastir je odmah primetio sličnost sveštenika sa psihologom: „Svaki sveštenik je praktično psiholog, iako nije završio fakultet psihologije. On ima iskustvo opštenja sa ljudima na ispovesti, i zbog toga zna da čovek poseduje svoj unutrašnji svet i može da razume šta se u tom svetu dešava“. Takodje je upozorio psihologe da će se dijalog sa svakim čovekom voditi individualno, u zavisnosti od njegovog stanja. „Ako razgovaramo s verujućim čovekom, onda je naš zadatak da svedočimo o tome, da ga je Bog stvorio ne toliko za život na zemlji, koliko za život u večnosti, da je ovozemaljski život sam po sebi ispunjen brigama, nemirima i bolestima i završava se smrću. I ona je nažalost neumitan ishod našeg bitisanja na zemlji“ – produžio je episkop Pantelejmon. Prema njegovim rečima sveštenik može da kaže da je bolest posledica greha, ali pritom je neophodno podvući, da bolest onoga koji je pozvao nije obavezno povezana sa njegovom ličnom krivicom, i ne sme se smatrati kaznom. „Pored ličnog greha postoji prvorodni greh. Njegova posledica je neka povredjenost ljudske prirode. I svi koji imaju ljudsku prirodu stradaju, pa tako i bezgrešni ljudi, recimo deca. To nije zli Bog Koji je odlučio da nas tako muči, već greh koji je ušao u naš život zbog zle volje naših praroditelja“, - pojasnio je arhipastir.

Pomoć u vreme iskušenja

Episkop Pantelejmon je takodje objasnio da svaka bolest, pa čak i sama smrt predstavljaju iskušenje, koje se šalje čoveku kako bi ga savladao. I to se ne dešava da bi čovek bio lišen nekih radosti, već radi toga da bi  postao bolji, savršeniji, da bi zadobio večne radosti, koje ne zavise od životnih uslova. Pored toga, episkop Pantelejmon je napomenuo da u crkvi postoje sredstva za pomoć bolesnima – crkvene Tajne koje pomažu čoveku da se manje muči, a njegovoj duši da zadobije mir i da ne razmišlja o samoubistvu. Da bi se dobila ta pomoć, potrebno je obratiti se Bogu sa molbom za pomoć. „Neće se uvek ta pomoć sastojati u tome da čovek ozdravi, iako se i to dešava, ali će ta pomoć uvek stići. Čovek će uvek u svojoj duši osetiti Božiju blizinu i biće mu lakše da nosi taj krst, koji mu je dat iz nekog razloga“ – zaključio je predsednik odeljenja. Najvažnije je da se bolesniku ne naškodi neopreznim strogim rečima. Glavni zadatak je da se bolesniku i njegovim rodjacima pomogne da prežive tragediju koja ih je zadesila. Posle ovog episkopovog govora psiholozi su mogli da postavljaju pitanja.

„Ja sam veoma srećna što našim pacijentima možemo da pružimo ne samo psihološku pomoć, već i duševnu“, - primetila je rukovodilac „Sa-dejstva“ Anastasija Galaktionova.

Po završenom susretu doneto je rešenje da se od 7.marta pozivi na telefonsku liniju poverenja onkopsiholga, a koji se odnose na pitanja duhovnog života, prebacuju na mobilni telefon jednog od dežurnih sveštenika, koji su prošli kurs pripreme za delovanje u teškim situacijama. Operatori-psiholozi će prethodno pitati ljude koji zovu da li žele da razgovaraju sa sveštenikom. Nekoliko sveštenika moskovskih crkava će svakodnevno biti spremni da odgovaraju na pitanja o smislu stradanja, o veri i o Bogu.
 


Prevod s ruskog dr Radmila Maksimović
4 mart 2011 god.

izvor: http://diaconia.ru/news/svjashhenniki-pomogut-onkopsikhologam-uteshat-bolnykh/

Pročitano: 9670 puta