MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CCXLIII)



o.Gavrilo POKROVSKI MANASTIR OCA HARITONA

Sasvim nedaleko od Helsinkija, u mestašcu Kirkonumi, nalazi se za ruskog čoveka neobičan manastir. To je Pokrovski manastir oca Haritona. On formalno pripada Finskoj Pravoslavnoj Crkvi, a u stvari predstavlja  potpuno nezavisno samoupravno opštežiće.

Neobičnost ovog manastira se sastoji u tome što je njen osnivač monah Hariton, čovek koji nije siromašan i za koga se može reči da je poznat (u prošlosti je bio jedan od najpoznatijih kuvara u Helsinkiju, vlasnik restorana) kupio, preuredio, a sada poseduje sva manastriska zdanja. To ranije u hrišćanskom svetu nije bila retkost. Iz žitija svetih znamo mnogo slučajeva kada je bogat i uticajan čovek u poodmaklim godinama zavetovao celo svoje imanje nekom aktivnom manastiru ili je svojim sredstvima gradio svoj manastir, gde je i proživeo ostatak svog života u molitvi i radu. Danas takvih slučajeva praktično nema – Pokrovski manastir oca Haritona je veoma redak izuzetak.

Još jedna odlika ovog manastira, karakteristična za pravoslavnu crkvu, ali neobična za ruskog čoveka je takoreći oprezan pristup pri prijemu poklonika i gostiju. Kao i u Novo-Valaamskom manastiru, posetioci još pre dolaska u manastir mogu da pogledaju na internetu i da sebi rezervišu ovu ili onu keliju, kao i da iazberu program i hranu saglasno svojim naklonostima i novčaniku. Sve to nije ništa neobično ako se uzme u obzir finski mentalitet, kada čak i roditelji koji odlaze u goste kod svoje dece prethodno moraju da im se najave telefonom i naznače vreme svoje posete nekoliko dana unapred. Bezuslovno, u mnogim ruskim manastirima postoje takodje odredjeni brojevi za bogata, uticajna lica, dobrotvore, ali isto tako postoji i velika mogućnost posete svih onih koji to žele ili bespaltno, na račun manastira, ili na račun svog truda u slavu Božiju. Možda ovde u Finskoj nema onih koji to žele, već su spremni da sve plate, ali da imaju udobnost iako za kratko vreme, kako bi ponovo se vrativši svom svakodnevnom radu zaradili novac za novo pokloničko putovanje.

Odnos prema pravoslavnim svetinjama u Finskoj, uopšteno govoreći, podseća na onaj u Sovjetskom Savezu. One u prvom redu predstavljaju kako za monahe i klir, tako i za mirjane-poklonike istorijski ili estetski predmet interesovanja, a tek potom, negde na trećem mestu se smatraju i objektom religioznog poklonjenja i svetinjama. Naravno, to se ne odnosi na bogosluženje. Tu najpre imamo u vidu muzej pravoslavlja u Kuopio, ili biblioteku Novo-Valaamskog manastira ili naprimer „Zaštitne mere“ oca Haritona, koje smo preuzeli sa njegove internet-stranice.

Večera sa palačinkama
- jelo od pečuraka (dinstane bele(šampinjoni) i crvene pečurke u mileramu)
- razne vrste palačinki (7 različitih načina prema manastirskim receptima)
- čaj iz samovara, slatko i valjuške od kravljeg sira
(35 eura po osobi)

Večera –koncert
- ruska večera: boršč, mileram i domaći hleb
- losos na moskovski način (sos od milerama sa mirodjijom)
- bavarua od mladog kravljeg sira sa umakom od mahunarki
(28 eura po osobi) ukoliko zakažete na večeri može da učestvuje hor „SIRATA“

Pradavna večera
- supa od belih pečuraka
- ovčetina (sos od milerama sa belim lukom)
- slatko od brusnice
(36 eura po osobi)

Uopšte treba primetiti da je Pokrovski manastir jedinstven i po tome što predstavlja prvi pravoslavni manastir u Finskoj, koji je nastao samostalno, zbog želje jednog meštanina da živi usamljeno, monaški, jer su svi drugi manastiri koji su se ranije nalazili na teritoriji te zemlje (Valaamski, Konevecki, Pečenski, Lintuljski) izgradili Rusi, i finsko stanovništvo ako je i bilo tamo zastupljeno onda je to bilo veoma ograničeno. Današnji Novo-Valaamski i Lintuljski manastiri su finski po svom nacionalnom sastavu, a po svojim da tako kažemo „osnovnim temeljima“ su ruski. Tamo je interesantno pročitati šturu hroniku osnivanja Pokrovskog manastira:

Pokrovska Crkva je osvećena 17 juna 2001 godine. To je učinjeno zahvaljujući trudu kako mnogobrojnih dobrovoljaca, tako i profesionalaca pod neumornim rukovodstvom oca Haritona. Za nešto više od dve godine bivša konjušnica koja je pre toga služila i kao pekara i radionica se potpuno izmenila.

Blagoslov za osnivanje samostalnog manastira otac Hariton je dobio od tadašnjeg arhiepiskopa Jovana. 2000 godine se već počelo sa bogosluženjem u današnjoj glavnoj crkvi. Jedna etapa je bila završena – pojavila se crkva, u kojoj se služe bogosluženja.

Treba primetiti da je Pokrovska crkva za celo mestašce Kirkonumi jedina pravoslavna crkva i zato bez obzira kako se ljudi odnose prema njoj, njen značaj kao pravoslavno-prosvetiteljskog centra za ceo taj okrug i jedinog mesta ovde, gde se vrše pravoslavne Tajne, je neosporan. Takodje, zahvaljujući ocu Haritonu, manastir bezuslovno ima veliki uticaj na pravoslavni život Finske. Svake godine manastir poseti nekoliko hiljada ljudi, od kojih se mnogi prvi put na tom mestu upoznaju sa pravoslavljem.

Pokrovska parohija Ruske Pravoslavne Crkve ima najprisnije odnose sa Pokrovskim manastirom oca Haritona. Pošto je praznik Pokrova prestoni praznik za svaku crkvu, i slavi se sa razlikom od dve nedelje zbog različitih kalendara, onda nastojatelj Pokrovske crkve protojerej Viktor (Ljutik) po pravilu učestvuje u prazničnom bogosluženju u manastiru, a otac Hariton na svečanostima koje se održavaju u Helsinkiju, u Pokrovskoj crkvi. U zaključku želimo da kažemo da mnoge druge interesantne informacije na ruskom, finskom ili engleskom jeziku možete da nadjete na manastirskom sajtu .

http://www.pokrova.fi/

o.Gavrilo NAPOMENA: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan. "Svoje čuvaj tuđe poštuj"

Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

o.Gavrilo Zamolio bih vas da komentare ne pišete velikim, nego malim slovima.



Radomirdrugi Vucic Otac Hariton je ponudio i zapravo našao recept kako da izmiri finski nacionalni mentalitet i moderan način življenja u okviru sveobuhvatnog pravoslavnog koncepta. Uopšte Skandinavci i sjeverni Evropljani u koje se ubrajaju i Finci, a i ruski sjever imaju jedan zdrav odnos prema sopstvenoj tradiciji ( bez mitomanije i šovinizma). Ne gube kontinuitet s njom, tradicija ih ne guši u smislu vječnog obilježavanja jubileja, već im postaje izvor najkreativnijih rješenja u modernom vremenu. Primjer tih rješenja na platformi tradicije su inovacije u sferi telekoma gdje su se skandinavske firme udružile i organizovale po mustri udruživanja svojih nordijskih predaka naravno u sasvim modernoj odori.
Kad pogledamo i kakve recepte nudi otac Hariton, onda je jasno da su to nacionalni recepti, prilagođeni hladnoj klimi i pravoslavlju sjevera sa proizvodima tog podneblja. Znači riječ je o makrobiotičkoj ishrani koja stoji na jelovniku jednog manastira. Poučna priča.

Dusica Zivojinovic Pomaze Bog, oce blagoslovite! Interesantna prica. Otac Hariton je dobio blagoslov od arhiepiskopa i zapoceo svoj rad na polju pravoslavlja! S obzirom u kakvoj sredini zivi tako je i usmerio svoju delatnost. Mnogi ljudi kada im daju nesto besplatno, pa cak i pravoslavne knjige, to ne cene. Ali kada kupe onda to cene, cuvaju, postuju! Kada neko treba da odvoji odredjeni novac za nesto, onda to stvarno i hoce i to je na neki nacin zrtva. Oni koji dolaze kod oca Haritona kao gosti, da posete manastir i koji plate usluge, videce i onu drugu stranu, pravoslavlje, crkvu, bogosluzenja, pa od njih 20 koji su dosli iz atrakcije, naprimer, neka se dvoje ili troje obrate u pravoslavlje, veliki je uspeh. Ima manastira pravoslavnih koji monahe i monahinje imaju u civilstvu, oni nose svetovna odela idu da rade u preduzeca, pod monaskim su zavetom! Ima manasrira koji kontaktiraju sa ljudima samo preko telefona i razgovaraju, savetuju, pomazu. Sve su to savremeni nacini (samo da su pod blagoslovom episkopa), za sirenje pravoslavlja, spasavanje ljudskih dusa. Neka nam je Gospod Bog nas na pomoci i spasenju!

Klementina Estrella Hvala za obeljodanjivanje Pokrovskog Manastira nama siroj masi oce Gavrilo, lepo je Bozijoj deci znati i primerom Oca Harintona koji danas pokazuje i zivi Covekoljublje.S Bozijom Ljubavlju pozdravljam vase radove. Obogacuje :)


Gavrić Mišo
Vrlo interesantno, nisam čuo za to do sad...



o.Gavrilo Eto, brate Mišo, kako se može slaviti Bog i na ovaj način - gostoljubljem i urednošću, prvenstveno sa onim što je u čoveku urođeno, a što je odraz vaspitanosti i sredine u kojoj se živi. Nadležni Episkop Jovan dao je ocu Haritonu svoj blagoslov i nije ga ni sa čime sputavao u organizovanju ovakvog načina monaškog života. To se ne kosi sa monaškim pravilima, jer su različiti darovi dobiveni od Gospoda. Nekome je dato da slavi Gospoda u podvižnišvu, a drugome da slavi u gostoljublju Avramovom.
Iz Starečnika je poznata priča o dva brata monaha, od kojih je jedan otišao u pustinju, a drugi se brinuo u gostoprimnici o putnicima namernicima. Među monasima je nastalo raspravljanje o tome čiji je podvig veći pred Bogom. Ispred gostoprimnice je bilo drvo, pa na čiju se molitvu ono savije, to će biti od Boga znak. Prvo se pomolio pustinjak, ali se drvo savilo na molitvu monaha koji je dočekivao i hranio putnike.
Ima i priča o dva monaha u manastiru, jednom urednom a drugom neurednom. Kod prvog je u keliji sve bilo čisto i uredno, drugi nije puno obraćao pažnju na čistoću i urednost. Bratija je pitala igumana o tome i on im objasnio: uredni monah čuva svoju keliju sređenom da bi bila čista i svetla kad dođe Nebeski Ženik, a drugi je zanemario keliju, ali brine da mu duša bude uredna i čista. Eto, i jedan i drugi se brinu da dostojno ugode Gospodu.

o.Gavrilo NAPOMENA: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan. "Svoje čuvaj tuđe poštuj"See more

Jasmina Djordjevic Prekrasan prilog, najlepse vam hvala Oce.Prosto je lepo da covek nauci i sazna nesto novo i pozitivno.



Saša Lazić
ovo još nisam čuo i naravno da je želja svakog da to i posjeti...pa svakog dana otkrijemo nešto novo, koliko je u svijetu stvari nama nepoznatih...taj čovjek, po struci kuhar je svoj posao, zvanje i život usmjerio ka Bogu na vrlo suptilan i interesantan način jer je bitno da u sebi ima iskru, a tu iskru je znalački rasplamsao i sigurno je u svom manastiru nekoga i preobratio u pravoslavlje...a to je poanta cijele priče...


Gavrić Mišo E oče Gavrilo, pošto sam nikakav podvižnik, uvijek se trudim da ko kog dođe u moj dom, bude domaćinski ugošćen...nadam se da se to neće oduzeti od mene, al ne samo zbog toga, nego sam tako i vaspitan...kod nas u kući je uvijek bilo gostiju, hvala Bogu...svako dobro Vam želim...Hvala Vam!!!


Tatjana Kremenovic Dvaput sam procitala ovaj tekst- nova pojava, nema sta...Ali, pokusavajuci da potpuno shvatim i opravdam ovu pojavu, pade mi napamet ona recenica apostola Pavla :svima sam bio sve da bih kako nekoga dobio za Hrista.
Ali, namjere su bitne, ...kao sto otac Gavrilo objasni u svom komentaru.Ako su ciste namjere, pretpostavljam da bi, i uz blagoslov episkopa, sve trebalo da je u redu.
Jedna recenica iz gornjeg teksta mi nije bas jasna, pa molim da mi neko objasni ovu recenicu:
"Bezuslovno, u mnogim ruskim manastirima postoje takodje odredjeni brojevi za bogata, uticajna lica, dobrotvore, ali isto tako postoji i velika mogućnost posete svih onih koji to žele ili bespaltno, na račun manastira, ili na račun svog truda u slavu Božiju. ".Kakvi su to posebni brojevi za bogata lica, i da li je bas potpuno hriscanski, ako moze neko i od duhovnika da mi objasni?
Elem, da se opet vratim na poentu teksta- mogu se koristiti razni metodi u sirenju blage vijesti, ali mislim da nikako ne treba zanemariti Hristov metod, kad je na livadama i poljima pricao siromasnom i svakom drugom narodu koji je htio da ga cuje.Hristu nisu trebali kabineti niti posebne zgrade-parohijski domovi i sale, kabineti da bi
propovijedao.A da ne zaboravimo da se rodio u pecini, iako je mogao da izabere najbogatiji dvor, da je na magarcu usao u Jerusalim.Da li to treba da bude za ugled i nama danas? I satima je Hristos ucio narod.
Ima jedna izreka:"Gdje ima volje, ima i nacina".
Svidja mi se sto je episkop blagoslovio ocu Haritonu da samostalno osnuje manastir.Ne znam da li je otac Hariton prije toga bio igdje iskusenik?
Jos jedan primjer koji mi se svidja:Otac Serafim Rouz i njegov sapodviznik German Podmosenski su takodje zeljeli da samostalno osnuju svoj manastir, nisu se prikljucili nekom postojecem pravoslavnom manastiru u Americi.I oni su da tako kazem zeljeli neku autonomiju da bi mogli svoju hriscansku zamisao da nesmetano provedu u djelo.Zivot oca Serafima Rouza moze pomoci mnogim ljudima koji u nase doba ulaze u pravoslavlje i toplo preporucujem knjige oca Damaskina Kristensena o zivotu i djelu oca Serafima Rouza.
 
Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo!Hvala Vam na još jednoj pouci o kojoj sam jako malo znala - o ocu Haritonu sam nešto ranije pročitala,ali ne toliko koliko ste nam Vi pripremili.Otac Hariton je i pre nego što se zamonašio nosio u sebi ljubav prema Gospodu i čisto srce,a bez čistoga srca se "ne može dostići Carstvo Božije".Oče,blagoslovite da Gospod i nama grešnima podari veliku širinu srca i svetlost uma.Amin! Bože daj!


 

Pročitano: 2756 puta