MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CCI)



o.Gavrilo >>> ČOVEK JE AUTOR KNJIGE SOPSTVENOG ŽIVOTA

Reč odgovornost u svom značenju ima mnogo nijansi. Pouzdanog čoveka koji zaslužuje poštovanje i saradnju nazivamo „odgovornim“. Pod datom rečju podrazumevamo i odgovornost pravnu, finansijsku, moralnu, savesnu.

Odgovornost znači autorstvo. Po prvi put se pravo autorstva pokazalo onda kada je nakon stvaranja Gospod poverio čoveku davanje imena životinjama. Jer čovek treba i da živi u svetu koji je Bog stvorio za njega.

Biti svestan odgovornosti znači imati svest o tome da si ti sam tvorac svoje sudbine, svojih životnih neprijatnosti, svojih osećanja, svojih odnosa s Bogom, kao i svojih patnji, ako ih ima. Realno oslobođenje čoveka od vlasti svoje grehovnosti nije moguće ako on ne uzima na sebe odgovornost za sve što se događa sa njim i uporno optužuje druge ljude i okolnosti da su uzrok njegovih nesreća, poraza, grehova.

Odgovoran čovek je čovek koji ima svest o tome da je on, prema rečima jednog filosofa, „nesumnjivi autor događaja ili stvari“. On zna da je on sam taj koji gradi svoj život, da niko osim njega nije kriv za to što je njegov život baš takav.

U oblasti brige za dušu pod odgovornošću se podrazumeva sposobnost duhovnog čeda za smislen odnos prema poslušanju, kao i duhovnu odgovornost duhovnika za pravilno vođenje duhovnog čeda.

Često se možemo suočiti sa zbrkom i mešanjem pojmova lične odgovornosti i Promisla Božjeg. Kako često ljudi vole da svaljuju odgovornost za svoje postupke i za svoj život na Boga: „Bog je dozvolio“ ili „Bog nije blagoslovio“. U određenim kontekstima čovekovo korišćenje ovih divnih izraza kao opravdanja označava tendenciju da se prihvati odgovornost za svoju sudbinu i svoja dela. Pastir mora da poseduje ogromnu hrabrost da bi naučio svoju duhovnu decu da govore o problemima pošteno, ne spekulišući visokim rečima.

- Ako se ti nisi dovoljno potrudio, ako nisi dovoljno snage uložio, ako nisi uspeo da, recimo, položiš ispit (ili da na vreme isplatiš dug ili da sačuvaš sopstvenu porodicu od propasti), zar je Bog kriv za to?

Volja Božja i Promisao Božja nesumnjivo deluju u životu svakog čoveka, svakoga od nas. Ali, ako bi sleđenje volje Božje, Promisla Božjeg bilo besmisleno i pasivno plivanje niz tok, onda u istoriji Crkve ne bi bilo čudesne hrišćanske državnosti, ne bi se gradili manastiri i crkve, ne bi se čula apostolska propoved. Hrišćanstvo bi iščezlo i ne bi došlo do našeg doba da su prethodna pokoljenja sopstvenu pasivnost i neodgovornost prikrivali ovakvim uzvišenim rečima.

Iz knjige Igumana Evmenija: „Duhovnost kao odgovornost“, Svetigora, Cetinje 2001, str. 23-24


o.Gavrilo Napomena: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan. "Svoje čuvaj tuđe poštuj"

Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

Siniša Siško Savić teško je ne spomenuti sud Božiji o svemu i Njegovo aktivno učešće u našem romanu ili čak Njegovu recenziju našeg romana,ali,niko meni nije kriv što sam ja to što jesam i što kasnim



Milka Jerinić
Pomaze Bog oce Gavrilo Blagoslovite.Gospod kada je stvarao svijet stvorio ga je po svom promislu nama Hriscanima dao je Sveto Jevandjelje i bozije zapovjesti da ih ispunjavamo.Ako covjek ne zeli da ispunjava Bozije zapovjesti,treba da zna da je najprvo odgovoran za svoju sudbinu.bliznje i za narod medju kojem zivi.Ipak mi smo svi jedan Organizam.Sveti oci kazu da kad covjek krene jedan korak Gospod mu prilazi sa hiljadu koraka.Volja Bozija cini nam se iz pocetka teska ali kada polako pocnemo da ispunjavamo Boziju volju uz pomoc naseg duhovnika biva nam slatka.Cesto kad nam Duhovnik kaze sta trebamo da cinimo cesto kroz duhovnika Gospod objavljuje svoju volju.Pomozi Boze da mi mladja generacija polako ispunjavamo Bozije zapovjesti i da budemo dobar primjer mladjim Generacijama.

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog oče Gavrilo, blagoslovite.
Čovijek mora da shvati da on sam mora da preuzme odgovornost za svoja djela i postupke. Za sve nedaće ne treba okrivljivati nikoga nego nas same. Ono što sami danas ne uradimo a već sutra zakasnimo niko  nije kriv do nas samih. Za svoje postupke i dobre i loše mi moramo da snosimo odgovornost.

Nikolay Chulev Da, taka e. Vseki čovek sam piše svoяta kniga. Pozdrav!



Svetlana Ležaić
Pomaže Bog, Oče Gavrilo blagoslovite.
Prebacivanje odgovornosti potiče još od naših praroditelja; Adam okrivi Evu iako on je bio odgovoran,a Eva prebaci odgovornost na zmiju. Takvo prebacivanje se nastavlja do današnjih dana, jer smo razmažena  i nerazumna deca koja ne uviđaju svoje grehe, nego stalno za svoj život okrivljuju drugoga.
Pogledajte kako se rasipa bogatstvo Srbije, fabrike propadaju i sve više radnika štrajkuje glađu zbog gubitka posla, a neki čak čine strašne stvari i seku sebi prste.
To je slika koju vidimo sivi, depresivni gradovi,a u pozadini su pusta sela, koju su radnici tih fabrika davno napustiše u potrazi za lakšim hlebom. Mi smo nerazumna deca i Bog nam na kraju dopusti da bude po našem, kako bismo se urazumili, i on to čini iz prevelike ljubavi, a mi i onda kada nam se ne ispune snovi i kada nam se ispune snovi plačemo i okrivljujemo i Boga i sve ostale.
Ko je odgovoran za loš brak nerazumne devojke koja se udala za pijanicu. Ona je znala kakav je, ali je u svojoj gluposti pomislila kako će moći da ga izmeni i popravi.
Ko je kriv kada deca krenu stranputicom , pitaju se jadni roditelji i kažu "dali smo im slobodu i imali su sve što požele". Deca nisu tražila ni slobodu ni novac, samo roditelje na koje se mogu osloniti.

Siniša Siško Savić Tačno Aleksandra,ko je nama kriv što na vrijeme ne prepoznamo pruženu priliku,sledeća prilika za spas je uvijek teža,nosi teže breme



Marko Popović
Jeste. Moramo da se trudimo i da revnujemo pošto smo se mnogo ulenjili. Sve bi da radimo neke sporedne stvari, a naše obaveze zanemarujemo. Daće Bog. Kada dođe pokajanje dolazi i usrdna molitva, a usrdnu molitvu prati rad čiji su plodovi i te  kako slatki. Ponekad nam nešto deluje bezveze, mislimo to nema smisla, to poslušanje koje smo dobili, a kasnije kroz život vidimo da to i te kako ima smisla i hvala Bogu što je tako. Sad su duge večeri, pa čoveka ume da uhvati depresija, ali eto nama Božića uskoro, pa eto i radosti, a posle proleće, pa će biti opuštenije. Hvala oče Gavrilo što ste mi pomogli, sve najbolje svima i da da Bog da dočekamo Rođenje Hristovo u miru i da nas udostoji Svetog Pričešća koje je izvor života večnog. Amin.

Sladjana Stamenkovic-Brnjilovic POMAZE BOG OCE GAVRILO OTACKE KNJIGE SU MENI DUHOVNA HRANA DE MOGU DA KUOIM OVU LEPU KNJIGU NA KORIST DUSE.



Snezana Petkovic
Bog nam s razlogom po rodjenju nije dao isto:državu-mesto na kom ćemo se roditi,porodicu veliku il malu,imućnu il bogatu...Neki se rode bolešljivi il sa nekom fizičkom manom il potpuno zdravi itd.Al nam je svima dao na volju da izaberemo svoj put i svoja delanja(il ne delanja) i kakvi god rodjeni nije to ono što nas odredjuje kao ljude a kamoli duše. Dela i ono što nosimo u srcu nas odredjuje i prema Bogu i jedne prema drugima.I" mi možemo kako god hoćemo al nećemo dokle hoćemo".I nekog možda za života ne stigne kazna il opomena al na kraju ipak hoće.A niko od nas ne zna ni dokle će ni kako teći njgovi dani niti koliko imamo vremena za ispravke i pokajanja zato molimo Boga da nas udostoji mudrosti svoje i pomogne nam u iskorenjivanju svega što truje i obnjanjuje srca naša a otvori nam put za uzvišena delanja što za sebe same što za druge ljude dok još nije kasno.I koliko god banalno zvučalo jedna nas zla misao najčeše odvlači u propast a to je "sutra ćeš" i tako čovek misleći kako nije strašno odložiti za sutra, dan po dan odgadja jer nije lako ispraviti pogrešne navike il delanja al odgovornost je i dalje na nama a smrt fizička može svakog da iznenadi al smrt duševna ne bi trebala o njoj uvek valja misliti i nje se plašiti...Oče Gavrilo moli Boga za nas grešne a pogotovo za nas što svašta "znamo" al se time u potpunosti ne upravljamo,da ne odlažemo za sutra i da ne prebacujemo odgovornosti na okolnosti il druge ljude

Nenad Badovinac Sedim tako uz reku, a pored mene pčelica na cvetu skuplja nektar, gledajući je vrednu priupitam je, pčelice kako si ti odgovorna tako prema svom životu, celi život si vredna i radna, uspešna i sigurno te u košnici sve pčelice poštuju i cene.Pčelice odaj mi tajnu, kako si uspela biti tako odgovorna prema sebi? na to mi kaže pčelica, pa i ti si odgovoran dovoljno, upravo je tvoj život slika tvoje velike odgovornosti koju imaš prema sebi i svom životu. Ne možeš ti biti odgovorniji nego što jesi, samo probaj da budeš svesniji svoje odgovornosti.

Jasmina Djordjevic Svidjami se, da to mi se veoma svidja.Dopada mi se i naslov!



Nedeljko Kerezovic
Blagoslovite o. Gavrilo! Bog nas nije kao sto neki misle zavezao zakonima i pravilima! Otac nam je dao zakone ali i slobodnu volju.Mi smo tako odgovorni za neispunjavanje volje Bozije, koja je opet data za nase spasenje a svojom neodgovornoscu mi dobijamo po zasluzi tj. gubimo blagodat Boziju. Jevandjeljska poruka je jasna, mi smo odgovorni za svoje spasenje!!! Ma kolika a beskonacna je Bozija milost prema nama ljudima, bez odgovornosti kako prema sebi tako i prema svakom drugom covjeku ili stvoru Bozijem doci ce mo do kraja puta i tada nas ceka Gospod da damo odgovor za zivot svoj. Jer uvjek u nasoj gordosti i sebicnosti, uvjek je neko drugi odgovoran i kriv za nase padanje. Tako je i Adam svoju odgovornost svalio na zenu umesto da se pokaje i Ocu prizna greh svoj. Znajuci da je drustvo gresno ili onaj koji propovjeda rjec Boziju, to nas ne lisava licne odgovornosti pred Ocem, kada otvori Knjigu zivota u koju ja gresan necu biti upisan jer nisam dostojan milosti Bozije, jer ja nemam milosti i ljubavi prema drugima. Gospode Isuse Hriste, ti si jedini sve nase grehe i "odgovornosti" preuzeo na sebe a mi se ne trudimo da ispunimo rijeci tvoje iz Jevandjelja, da ljubimo bliznje svoje i savrseni budemo kao Otac nebeski. Kajuci se i moleci za oprost greha nasih i voljni i nevoljnih, molim ti se Gospode spasi me i pomiluj. Jer ja se gresim na jedan od greha na Duha Svetoga. Znam da je Bog milostiv i uporno gresim jer smatram da miloscu i blagodacu Njegovom moram biti spasen, bezeci tako od licne odgovornosti, jer ne vaspitah decu u Hristu, i ne ispunjavah zakon!
Gospode, smiluj se i oprosti mi gresnome.

Bojana Srbljak Čovek je autor knjige sopstvenog života, a piše je perom slobodne volje, koju mu Bog nikada ne oduzima. Ipak, svojim zakonom Bog daje čoveku okosnicu za pisanje.Neka su dela uspešnija, kvalitetnija od drugih; takva dela zaslužno dobijaju i najveću književnu nagradu - večnu radost Carstva Nebeskog!
 

Tatjana Kremenovic Covjek je sam krojac ili kovac svoga zivota i zato treba da se bori u zivotu.Kad sam usla u vjeru, mislila sam , citajuci u knjigama, da treba da procitam molitvu i da onda treba da mi se promjeni unutrasnje stanje tako da zapovijesti vrsim  bez problema, takoreci da postanem nesposobna da grijesim.Medjutim, procitam ja molitvu, a ostanem ista ili skoro ista, i dalje sam gnjevljiva, ne osjecam nikakvu promjenu u unutrasnjem stanju.Mislila sam da nekako to samo po sebi treba da ide, dovoljno je samo da ides u crkvu i da procitas molitve.ALi nije bilo bas tako.Bog ocekuje borbu i trud od covjeka, a ne daje odmah blagodatno stanje.To sto sam ja mislila , da cu dobiti to stanje-ne moci ne grijesti, to je vec stanje savrsenih sa savrsenom blagodacu, a od nas se ocekuje trud i u ispunjavanju zapovijesti , i u molitvi.
I nije mi bilo dovoljno ni sto sam isla u crkvu , ni sto sam se pricescivala, i ispovijedala.Nisam ispunjavala zapovijesti, a nisam ni znala kako da ih ispunjavam.Trebao mi je neko da mi detaljno to objasni i da me kontinuirano rukovodi i da sto vise razgovaram s tim duhovnikom.To nisam imala,a mozda sam i mogla, ali zbog neke moje stidljivosti -najvise zbog toga, nisam isla cesto kod ljudi koji su mi mozda mogli pomoci.Trebalo je mnogo cesce da se savjetujem.A i nisam slusala savjet oca Tadeja, jer nisam ni znala kako da to ispunim, na koji nacin-poslusnot prema roditeljima.Otac Tadej je bio daleko i nije bilo lako ici kod njega cesto.
I poslije 4 godine od kad sam usla u crkvu zavrsila sam na psihijatriji, i pored redovnog ispovijedanja i procescivanja i odlaska u crkvu.
Moje muke sa mislima koje su me opsjedale trajale su 8 godina, i onda me je Gospod, poslije 8 godina, iscijelio bukvalno preko noci.A dan kad me je iscijelio bio je moj imendan, a da ja prethodno nisam ni znala da je taj dan tada.Tek sam poslije pogledala u crkveni kalendar, navece tog dana, kad me je sestra pitala znas li koji je danas dan.Bio je 25 januar , dan svete mucenice Tatjane.Nisam mogla da vjerujem da me je Gospod iscijelio bas na moj imendan.
Poslije toga sam i ja sama pocela da se borim,dok, prije svoje bolesti, ocekivala sam da ce blagodat sve sama da odradi.
I tako covjek mora da se bori.Nije dovoljno imati blagoslov za nesto, blagoslov nece sam nista da odradi.
Cesto govorim kada ljudi kazu dovoljno je samo ici na Svetu Liturgiju i ucestvovati u Svetim tajnama.Na mom primjeru se pokazalo da to nije dovoljno.Blagodat ne silazi automatski, svete Tajne nisu magijski cin.Potrebna je saradnja covjekova sa Bogom u cjelokupnom zivotu njegovom.
Saradnja, sinergija, sadejstvo Boga i covjeka.
Ima jos lijep jedan iz zivota starca Pajsija na ovu temu, ali o tome poslije

Tatjana Kremenovic U gornjem komentaru napravila sam jednu gresku pri pisanju komentara.Ja sam mislila da ce mi se poslije procitanje molitve promijeniti unutrasnje stanje i da cu imati stanje-NE MOCI GRIJESITI , sto je ustvari stanje savrsenih .(a pogresno sam napisala da sam mislila da cu mati stanje -ne moci ne grijesiti)
Sad u vezi s tim moram da navedem jedan citat iz knjige Svetog Teofana Zatvornika: Put ka spasenju, to je knjiga koja je pomogla starcu Tadeju kad je umro njegov duhovnik.

Sveti Teofan kaze:
"Radi ustanovljenja ovih pravila, opet cemo se zadrzati na stanju podviznika-pokajnika.Dejstvom blagodati Bozije, primljene u Svetim Tajnama, u njemu vaskrsava i ozivljava duh.Ali SAMO je taj duh u njemu isceljen, kao najskriveniji dio njegovog bica.To je dakle isto kao da je spasonosni lek primio samo jedan ud tela koje se vec citavo raspada. Medjutim, izvan toga (dakle isceljenog duha) njegova dusa sa svm svojim snagama, kao i telo u svim njegovim funkcijama, i sama licnost covekova, zajedno sa svim njenim odnosima sa drugim ljudima, ispunjeni su i prozeti strasnoscu, koja nikako nije mrtva, vec zivo deluje u njima.Glavni je zadatak trudova da se strasnost umrtvi u svim svojim projavljivanjima, te da se jestastvo vaspostavi u svojstvenoj mu cistoti, kako bi na taj nacin blagodat, PO MERI COVEKOVOG OCISCENJA, ishodila iznutra, kao da prozima deo po deo covekovog bica, sa mudrom postupnoscu i svrsishodnoscu."

Ovo nikada nisam cula ni od jednog duhovnika ni svestenika, ovo objasnjene.Ako je neko od vas nekada cuo, bas bih voljela da mi kaze gdje je to bilo i ko mu je objasnio.
Naravno ne znaci da nisam mogla dobiti ovo objasnjene, da sam pitala iskreno nekog duhovnika.Ali opet mislim da bi trebalo ljudima u vidu neke vjeronauke objasniti ovo , kad im se vec govori o svetim Tajnama i kao treba da se ispovijedju i pricescuju.I opet ponavljam da mislim da treba imati duhovnika i razgovarati s njim i mozda i zajednickim snagama doci do nekih rjesenja

Senka Adamov Bojanic tacno je to,dat nam je izbor...raditi i ponasati bogougodno ili ne...na nama je ostatak.to je nasa biografija ciji smo autori samo mi.sebe treba ispitati i popravljati sto je moguce pre jer vremena nema puno.da se ne bismo na posletku gorko kajali.tako ja mislim,neznam da li sam u pravu?

 

Pročitano: 5876 puta