MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

RUSKA CRKVA JE SPREMNA DA POMOGNE SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA U SASTAVLJANJU OBJEKTIVNIJEG IZVEŠTAJA O MEĐUNARODNIM VERSKIM SLOBODAMA




 Državni sekretarijat  Sjedinjenih Američkih Država nedavno je objavio svoj godišnji izveštaj o međunarodnim verskim slobodama. Mnogi ruski stručnjaci za verska pitanja misle da u ovogodišnjem izveštaju o Rusiji nedostaje objektivnosti i analitičke dubine, isto kao i prethodnih godina.

Zamenik šefa odeljenja za spoljne odnose pri Moskovskoj patrijaršiji, iguman Filip (Rjabik) govorio je za Intefaks. Alekseju Sosedovu izneo je činjenice o pozitivnim i negativnim stranama izveštaja. Govorio je o merama koje bi se mogle preduzeti u budućnosti, kako bi izveštaj bio što objektivniji.

- Oče Filipe, molim Vas, recite nam Vaše mišljenje o izveštaju.

- Godišnji izveštaj američkog državnog sekretarijata o slobodi religije, odavno je postao informativni događaj za mnoge stručnjake i političare u Rusiji. Mislim da jedno takvo spoljno gledište na versku slobodu u Rusiji i u ostalim zemljama može biti od koristi za međunarodnu raspravu oko modela uzajamnog delovanja religije i društva.

Predstavnici Ruske crkve neprekidno učestvuju u takvim raspravama  na svetskom nivou i u pojedinim zemljama. Na primer,  prilikom registrovanja naših parohija i eparhija u inostranstvu ili kada se raspravlja o merama usvojenim od strane međunarodnih organizacija u ovoj oblasti.

Izveštaj iz 2010. ima jednu suštinsku prednost: on daje prilično detaljan i pouzdan opis pravnih normi, državnih i javnih mera preduzetih kako bi se obezbedila sloboda veroispovesti, kao i detaljan opis nekih događaja iz verskog života. Statistički podaci navedeni u izveštaju nagovestili su da je pravoslavnih sveštenika sve manje, a spomenula su  i šteta koja je naneta pravoslavnim crkvama.

Međutim, izveštaj ima dosta grešaka koje je teško ili čak nemoguće prevazići. Kada čitamo ovakve izveštaje, trebalo bi uvek da računamo na ova ozbiljna odstupanjima i da ih razmotrimo. Teško je poverovati  da će predstavnici izvesne  zemlje, koja otvoreno dekleriše svoje nacionalne interese, bazirati svoje procene na stvarnim interesima društva, bilo da je u pitanju Rusko društvo ili društvo bilo koje druge zemlje.

-Sa kojim specifičnim stvarima  iz izveštaja Sjedinjenih Američkih Država se posebno ne slažete?

- Pre svega, izveštaj apsolutizuje versku slobodu i njene odredbe na račun drugih važnih sloboda i vrednosti javnog života bez kojih društvo ne može. Izveštaj ostavlja utisak da demokratija i prosperitet u zemlji zavise isključivo od sposobnosti društva i države da obezbede adekvatne uslove za verske manjine ili mikro grupe  različitih tipova. Sloboda drugog dela društva, bezbednost, očuvanje osobene nacionalne, duhovne  i kulturne tradicije bledo provejava u pozadini svega ovoga. U izveštaju se to smatra najmanje bitnim.

Stanje verske nastave pokriveno je apsolutno tendenciozno. Izveštaj piše o časovima veronauke u školama, ali ćuti nad činjenicom da se u islamskim i budističkim regionima takođe uči osnove njihove religijske kulture. Postoje škole u kojima se jevrejska tradicija nalazi u nastavnom planu i programu.  Rezultat verskog obrazovnog eksperimenta, sprovedenog  u 19 državnih regiona,  zvuči čudno. U izveštaju se tvrdi da je većina roditelja odabrala predmet sekularnu etiku za svoju decu a u isto vreme, izveštaj navodi da Ruska crkva vrši pritisak na roditelje da za svoju decu izaberu veronauku. Da li je to logično? Ovi zaključci ne odgovaraju. Ako su predstavnici Ruske crkve vršili pritisak na roditelje onda, po logici događaja, značajan procenat dece bi trebalo da izabre veronauku. Autori ove analize ignorišu činjenicu da danas neki regionalni zvaničnici niskog ranga utiču na roditelje da izaberu sekularnu etiku. Mi znamo za takve slučajeve i čudno je to što dopisnici, koji tvrde da održavaju dijalog sa svim verskim organizacijama u zemlji, ne znaju za takve primere i ne pominju ih u izveštaju.

Pored toga informacija da Ruska crkva poziva da se prestane sa učenjem darvinizma u školama predstavljena je na negativan način. Očigledno je da je Američka demokratska stranka bila među autorima izveštaja, jer postoji široka rasprava u Americi koja se bavi različitim stavovima o postanku sveta i ljudskom poreklu. Vredi pomenuti da je Amerika u prošlosti dala priliku sveštenicima da na Slobodnom Radiju razotkriju naučne dogme sovjetskog sistema, posebno darvinizam. A kada se situacija u Rusiji promenila i kada je zemlja dobila priliku da ljudima ponudi religijsko obrazovanje zasnovano na njihovom slobodnom izboru, čine takve neočekivane kritike.

U izveštaju se prenaglašava značaj nekih naučnih i studentskih protesta protiv religije u ruskom obrazovnom sistemu. Izveštaj ukazuje na nastup studenata Petrogradskog univerziteta  na konferenciji o religiji i međunarodnim odnosima 2009. godine. U izveštaju se ističe da je to bila demonstracija javnog mnjenja. Prisustvovao sam konferenciji i mogu da kažem da su samo 3-4 studenta učestvovala u akciji. Niko u anfiteatru ih nije podržao, a nakon konferenije većina studenata je izjavila da ne prihvata takvu akciju. Čini se da izveštači ne žele da vide da se prisustvom religije u obrazovnom sistemu odbacuje pritisak i obezbeđuje pravo građanima da vaspitavaju svoju decu u skladu sa njihovim sopstvenim pogledima na svet.

- Najveći deo izveštaja posvećen je povratku imovine

- Nažalost, akcije vlade preduzete za prevazilaženje posledica sovjetskih vremena i nepravde nanete verskim organizacijama, kao i podrška data ovim akcijama od strane “tradiconalnih” verskih zajednica, negativno su predstavljene. U izveštaju se navode čudni argumenti,  da Ruska Crkva nije posedovala crkve i manastire pre 1917, ali ne pominje se da je Pravoslavlje bila državna religija sa svim svojim pratećim posledicama. Trenutna situacija dramatično se izmenila, država je sekularna. Dakle, čak iako je pre revolucije verska imovina pripadala državi, Crkva je bila podignuta u državnom sistemu, a danas zbog sekularnog karaktera države, takvi objekti trebalo bi da budu prebačeni u vlasništvo ili upotrebu verskih organizacija.

Iznenađujući je primer Novodivijevskog opštežića koji je prebačen u potpuno vlasništvo Crkve. Prilikom ispitivanja različitih kršenja verskih prava Stejt department se poziva na međunarodno pravo, ali kada govore o manastiru oni ništa ne govore o međunarodnom pravu, koji reguliše očuvanje kulturnih objekata upisanih u svetsku baštinu UNESKO-a, kada verske organizacije poseduju ili koriste takve objekte. UNESKO u takvim slučajevima ustaje da zaštiti prava vernika i verske organizacije kako bi oni mogli slobodno da koristi ove kulturne objekte.

U pozadini kritičkog stava prema akcijama države, preduzetim da vrate oduzetu imovinu, dopisnik selektivno podržava prava rusko - jevrejske zajednice za povratak Šhnirsonove biblioteke i poziva se na međunarodne sporazume. Podrškom jednih verskih zajednica i stvaranjem negativne slike o drugima, oni izazivaju nepoverenje u izveštaj.

Postoji jedna važna opaska na račun metodologije korišćene u izveštavanju. Ona se samo fokusira na obezbeđivanje prava verskim manjinama. Ruska Crkva smatra da bi država i društvo trebali da obezbede jednaka prava svim građanima, a ne samo nekima od njih. Prava manjina ne treba da budu obezbeđena na štetu prava većine. Često se dešava da manjine dobiju dozvolu za neke delatnosti kojima direktno krše prava drugog dela društva.

Na primer, u izveštaju se okrivljuje Pravosalvna javna organizacija za njihovu kritiku upućenu verskim manjinama. Međutim, oni ne pominju da ovi drugi, po nekad, imaju vrlo kritičan ili čak veoma agresivan stav prema Ruskoj Crkvi; dovoljno je samo analizirati govore nekih verskih lidera u zemlji. Ali takvi govori nisu pomenuti u izveštaju te takođe utiču na našu sumnju u objektivnost i ispravnost izveštavanja.

U izveštaju se naglašava da je jednakost verskih organizacija pred zakonom važan elemenat. U isto vreme, kritički zaključuju da Ruska crkva ima više mogućnosi da dopre do društva i da sarađuje sa državom. S tim u vezi, treba reći da takva situacija u zemlji ne krši princip jednakosti verskih organizacija pred zakonom. Čak i dopisnici govore da oko 100 miliona Rusa sebe naziva Pravoslavcima. Kako bi se obezbedila prava ovim građanima, potrebno je veće zalaganje države i Ruska  Crkva treba da sarađuje sa državom kako bi se obezbedila prava ovim građanima. Nemoguće je sarađivati sa verskim manjinama u istoj meri, jer bi to bilo van proporcije na njihovo prisustvo u društvu i kršenje prava građana koji poštuju religiju većine.

U izveštaju se izražava zabrinutost zbog rastućeg političkog uticaja  Ruske crkve u društvu, a to je predstavljeno kao kršenje verske slobode. Oni ukazuju na saradnju sa političkom partijom Ujedinjena Rusija, na saradnju sa drugim političkim partijama i institucijama u zemlji. Ali mene čudi zašto su takva nastojanja negativno ocenjena: u Sjedinjenim Američkim Državama političke snage aktivno sarađuju sa verskim organizacijama, političari govore na verskim skupovima i to se smatra demokratskim procesom u zemlji, kada politička stranka na vlasti gradi dijalog sa verskim organizacijama. Prema Ustavu, Rusija se zalaže za pluralistički pogled na svet i dužnost svake političke partije jeste da ne ignoriše verske zajednice u zemlji.

U Rusiji je Božić državni praznik.  Novi praznici  - Dan Pokrštavanja Rusije je uveden u kalendar kao i Dan Slovenskog pisma i kulture koji se takođe slavi. Američki državni sekretarijat smatra  da se ovim krši zakon o verskim slobodama. Međutim, veoma nejasno se napominje da se glavni islamski praznici zvanično slave u nekim regionima Rusije. Takve informacije su nepotpune, jer na primer u nekim  budističkim regionima  slave se budistički praznici. Sistem usvojen u Rusiji odgovara demokratskim zahtevima, jer različite grupe u društvu imaju priliku da proslave svoje glavne verske praznike.

Osim toga, takav odnos prema Božiću apsolutno je nejasan jer taj praznik, kao i drugi hrišćanski praznici, jeste državni praznik u Sjedinjenim Američkim Država. Proslave tih datuma  u Evropi, Americi i Rusiji naglašavaju značaj koji je dat glavnoj verskoj tradiciji u zemlji. U isto vreme država ne traži od ljudi da ovim danima idu u crkve, ljudi provode svoje vreme kako žele.

- Šta biste Vi želeli da ubuduće Stejt department izveštava?

- Poželeo bih da budući izveštaji imaju jednake odnose prema svim verskim organizacijama i da će se izbegnuti selektivnosti tako da se verska situacija sagledala potpunije i sa različitih tačaka– a ne samo da se iznesu tvrdnje verskih manjina u državi ili verskih organizacija, nego da se čuje i mišljenje Ruske crkve. Mi smo spremni za konsultacije, za dijalog koji će pomoći da se prevaziđu svi nedostaci izveštavanja.

Da li su predstavnici spoljno političkog odeljenja Sjedinjenih Američkih Država pokušali da uspostave dijalog sa odeljenjem Ruske crkve za spoljnje crkvene veze, pogotovo kada se priprema jedan takav izveštaj?


Ambasada Sjedinjenih Američkih Država obraća nam se kada želi da razjasni stav crkve u nekim situacijama, ali se to obično dešava jednom godišnje, kada se izveštaj priprema. Svakako je nemoguće da se dotaknemo svih problema u jednočasovnom razgovoru. Mislim da bi predstavnici američkog državnog sekretarijata trebalo da održe konsultacije sa različitim strukturama Ruske crkve u zavisnosti od pitanja za koja su zaintersovani, kao i  sa regionalnim organizacijama Moskovske patrijaršije. Ponekad se stiče utisak da su ovakvi sastanci formalni, neophodni samo da bi se ispunila dužnost, a u  stvari položaj Pravoslavne Crkve nije adekvatno ispitan i razmotren. Ponekad se stiče utisak da kolege iz Sjedinjenih Američkih Država nisu istinski zainteresovane za našu poziciju, što se pokazuje i u izveštaju.


 
Prevod sa engleskog prof. Bojana Popović
9 decembar 2010 god.
 

Izvor: http://www.interfax-religion.com/?act=interview&div=89

Pročitano: 3541 puta