MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

Interfejs-kataloga je veoma brzo bio preveden na nekoliko jezika. Naprimer, rumunsku verziju kataloga je uradio jedan sveštenik za tri dana. Na taj način je za nekoliko meseci bilo napravljeno pet potpunih jezičkih verzija: nemačka, engleska, rumunska, poljska, i japanska.

- Ivane, portal «Hrišćanstvo.Ru» je dovoljno poznat resurs koji se brzo razvija. Za Vas se zna ne samo u Rusiji, već i u inostranstvu, pa Vas molimo da nam kažete nešto detaljnije o projektu i o tome, kako je sve počelo.

- 2001 godine je naš projekat bio samo obična rubrika linkova na jednom od pravoslavnih Internet-portala. I on bi i ostao u tom svojstvu, da jednom nismo primetili da je ta drugostepena službena rubrika portala izbila na prvo mesto po statistici posećenosti. I to se desilo posle toga kada smo napisali nekoliko malih programa, uz pomoć kojih su bili izvučeni svi linkovi sa nekoliko u to vreme zanemarenih pravoslavnih kataloga. Na kraju smo imali mnogo linkova, a portal su kao rezultat toga počeli da asociraju u prvom redu sa katalogom: na mnogim mestima na Internetu je bilo moguće videti postavljen link na portal, ali je bilo napisano – “katalog pravoslavnih resursa”.

- Kako je sve dalje teklo?

- 2001 godine je stiglo pismo od sluge Božijeg Andreja, koji je pisao o tome da je pravoslavni preduzimač i da poseduje nekoliko internet-domena sa lepim imenima, medju kojima je bilo i Hrišćanstvo.ru. Andrej je odlučio da nam pokloni taj internet-prostor pošto nije imao nameru da ga podržava. Tako se taj značajan internet-prostor „svalio“ na nas, bukvalno kao sneg na glavu, i u početku uopšte nismo znali šta s njim da radimo. Razmislili smo i odlučili da ga odbijemo. Ali ostala je misao o tome da ukoliko ga ne preuzmemo sada, kupiće ga sigurno neki sektaši. Tako da smo odlučili da ga registrujemo za svaki slučaj, a potom smo već počeli da razmatramo šta možemo na njega da stavimo. Bilo je mnogo predloga...

- Da li ste imali grupu istomišljenika?

- Da, u okviru redakcije portala. Pojavio se predlog da na taj prostor stavimo naš katalog linkova. U početku je to bilo nepogodno rešenje jer nije postojala nikakva veza izmedju odabranih linkova i naziva tog internet-prostora. A potom smo smislili: zašto novi sajt ne bismo nazvali po imenu tog internet-prostora – “Pravoslavno Hrišćanstvo.Ru”? Tako smo i odlučili. To je naravno redak slučaj kada se naziv projekta bira prema imenu prostora, a ne obrnuto.
Prvo smo uzeli i preneli na sajt sve, što je bilo u našoj rubrici linkova, i izmenili smo naziv kataloga, a potom se pojavila ideja da taj resurs pretvorimo u tako nešto, s čim bi istovremeno mogli da rade razni ljudi. Pronašli smo katalog medjunarodnih resursa DMOZ ORG, na kome je postavljena rubrika linkova na pravoslavne sajtove, - to je medjunarodni katalog, koji održavaju nekoliko hiljada dobrovoljaca, i njegov osnovni cilj je da se sakupe i sistematizuju linkovi na sve resurse Interneta, na raznim jezicima. Njegovi urednici se koliko ja znam primaju prema uslovima odredjenog konkursa, nijedan od njih ne dobija nikakvu platu, a svaki od njih je profesionalac u nekoj uskoj oblasti. Taj katalog smo rešili da uzmemo kao obrazac organizacije rada našeg projekta.
Ali katalog “Hrišćanstvo. Ru” ne bi postao to što je danas, da se nisu našli ljudi, koji su odlučili da ga održavaju. U prvom redu se odazvalo nekoliko ljudi iz redakcije portala. Potom im se pridružio urednik ruskih i nemačkih pravoslavnih linkova kataloga DMOZ – Anatolij Akuliničev. Pošto je Anatolij bio dovoljno iskusan čovek u toj oblasti, i pošto je poznavao unutrašnju organizaciju DMOZ kataloga, dao nam je nekoliko vrednih saveta po pitanju unutrašnje organizacije rada kataloga. Nekoliko meseci smo prepisivali svu programsku podršku – trebalo je napraviti sve tako da je na katalogu istovremeno moglo da radi nekoliko ljudi, a da pritom jedni drugima ne smetaju. Uzimali smo u obzir nedostatke drugih projekata, i sistem je bio zamišljen tako da se najpre izvrši moderacija svega što stiže od korisnika kataloga, a drugo trebalo je razmotriti mogućnost da se na jedan te isti sajt odmah stavi nekoliko rubrika kataloga. Često se dešava da se ne smeju prebacivati materijali u neku rubriku, i da mora da se pronalazi kompromisno rešenje. Zbog toga čitalac ne može da nadje potrebnu informaciju. Naprimer, postoji eparhijski sajt, na kome se nalazi velika biblioteka i ukoliko ga prebacimo u rubriku sa ostalim bibliotekama, onda on više ne pripada rubrici “Eparhija”, i obrnuto. Mi taj projekat primenjujemo istovremeno i na biblioteke, i na eparhijske resurse. Tada je bila realizovana još jedna tehnička novina, koja nam i do dan-danas veoma pomaže u radu. Noću na katalogu rade programi-automati: jedan kontroliše sve sajtove pravoslavnog Interneta i proverava njihovu dostupnost, a drugi traži linkove na nove sajtove.

2003 godine smo postali jedan od tri najveća kataloga pravoslavnih resursa runeta, uporedo sa autorskim projektima Andreja Lebedeva (pages /ru/linklist) i Nikolaja Ardabjevskog (spasi ru7refer). I razvijali bismo se i nadalje u tom pravcu da nije bila prisutna još jedna okolnost. U redakciju je stiglo pismo od autora kataloga pravoslavnih resursa Belostoksko-Gdanjske eparhije Poljske Pravoslavne Crkve, sluge Božijeg Valerija. Valerij je predložio da u naš katalog uključi njegove linkove, uključujući i poljske, - on je u to vreme imao mnogo više linkova nego mi. u početku smo odlučili da odustanemo od te ideje: to je bilo protivurečno našoj glavnoj postavki da u katalog uključimo samo resurse na ruskom jeziku (neke sajtove na engleskom jeziku, uglavnom zvanične resurse Pomenih Crkava smo uključivali u katalog prosto radi opšte informacije, u vidu izuzetaka). Ali duhovnik našeg projekta je predložio da se pokuša saradnja i blagoslovio nam je da za početak otvorimo poljsku verziju kataloga kao dodatak ruskoj.

Iskreno govoreći, ja lično nisam verovao da će od te ideje nešto biti. Prema njoj su se više nego skeptično odnosili i mnogi urednici. Pored toga, predstojao je rad na izmeni unutrašnje organizacije kataloga: višejezična podrška pri projektovanju programske podrške u početku nije bila razmatrana, i mnogo toga je moralo ponovo da se radi. Programeri su preduzimljivi ljudi, i ako treba da dodaju jedan jezik, onda smatraju da je bolje da naprave tako da katalog potencijalno funlcioniše odmah sa svim jezicima. To se pokazalo samo malo komplikovanije. Dodali smo poljski jezik i pozvali Valerija da udje u sastav naše redakcije. A dalje je uradjena sledeća jednostavna stvar: čovek ulazi na katalog, katalog automatski odredjuje koji jezik je na njegovom kompjuteru, i prebacuje se na taj jezik. Uspeli smo brzo uz pomoć poznatih rečnika i pretrage na Internetu da prevedemo Vaskršnji pozdrav “Hristos Vaskrse!”, kao i naziv kataloga praktično na sve svetske jezike. Tako kada je u katalog slučajno ulazio neko iz inostranstva, odmah bi ugledao zaglavlje na svom maternjem jeziku, pozdrav sa Svetlim Hristovim Vaskrsenjem i poziv za pomoć u formiranju interfejsa kataloga, koji su napravljeni i na ruskom i na engleskom jeziku. Ja uopšte nisam verovao da će nešto biti od toga. Ali ponovo sam pogrešio …

- Da, to je veliki i komplikovan rad … Medjutim kod vas je sve krenulo dovoljno dinamično.

- Da, pokazalo se da je takav projekat veoma zahtevan, kao i da ima mnogo onih koji žele da učestvuju u njemu. Počela su da nam stižu pisma sa predlozima za pomoć u prevodu. U početku je rad tekao manuelno: praktično svaki dan smo prevodiocima slali tekstove, oni su vraćali prevode, koje smo smeštali u bazu podataka. Ali to je bilo neefikasno: morali smo da razmislimo kako da pomognemo i sebi i prevodiocima. Opet je pomogla automatika: najpre se pojavio neki specijalni format fajlova, koji su zahtevali prevod, a potom je nastalo radno mesto pomoćnika-prevodioca. Čovek bi ukucavao lozinku i pred njim bi se pojavljivao spisak malih delova teksta za prevod, i to pritom odmah na nekoliko izvornih jezika, koje je on sam birao, kao i polja za unošenje prevedenog teksta.

Interfejs-kataloga je veoma brzo bio preveden na nekoliko jezika. Naprimer, rumunsku verziju kataloga je uradio jedan sveštenik za tri dana. Na taj način je za nekoliko meseci bilo napravljeno pet potpunih jezičkih verzija: nemačka, engleska, rumunska, poljska, i japanska.

>

Moram odmah da se ogradim da se tu radi o interfejsu, dok opise sajtova u početku nismo prevodili. Za čitaoca je to ovako izgledalo: čovek ulazi u katalog i vidi sve nazive rubrika na njegovom maternjem jeziku. Potom smo počeli da prevodimo i opise sajtova. Naprimer, ukoliko čovek ulazi na rumunsku verziju kataloga, on vidi opise rumunskih sajtova na rumunskom, i analogno na drugim jezicima. Pri čemu je tako uradjeno da se opisi sajtova, koji imaju verziju na jeziku interfejsa, smeštaju u rubriku odozgo, a ostali već niže.

Prve jezičke verzije kataloga su bile napravljene samo zahvaljujući objavljivanju na sajtu. Potom smo uspeli da uspostavimo saradnju sa Maksimom, autorom sajta “Pravoslavna Francuska”, koja je rezultirala pojavom francuske verzije kataloga. Svetlana, profesionalni prevodilac sa norveškog nam je pomogla da napravimo norvešku verziju, italijansku je prevela Marina iz Italije, latvijski interfejs kataloga su napravile Ana i Ljubav iz Latvije. Sa holandskom verzijom nam je pomogao jedan nepravoslavni čovek, koji voli Rusiju i Pravoslavlje, Holandjanin po poreklu. Dalji rad se malo usporio … Ali u tom trenutku smo već odlučili da se ne zaustavljamo na postignutom i da napravimo tako da osnovni jezici, na kojima se prave pravoslavni sajtovi, budu zastupljeni u našem katalogu.

Paradoksalno je da medju otvorenim verzijama kataloga nije bilo ni srpske, ni bugarske, ni grčke, ni gruzinske verzije iako smo smatrali da su to jezici pravoslavnih država, odakle su čitaoci u prvom redu trebalo da se odazovu. Pojavilo se pitanje kako da pronadjemo nove pomoćnike – ljude, koji bi nam pomogli da otvorimo verzije kataloga na tim jezicma. Tek u toj fazi smo počeli da se interesujemo gde na pravoslavnom Internetu postoje kvalitetni sajtovi na drugim jezicima, kako bi se obratili njihovim autorima sa molbom za pomoć. U to vreme je već bilo otvoreno radno mesto prevodioca, i rad je tekao na sledeći način: mi biramo recimo srpsku verziju kataloga, nalazimo deset srpskih sajtova, i pišemo njihovim autorima pisma sa molbom za pomoć. Od tih deset se odazivaju četiri, i oni svi zajedno prevode za dovoljno kratko vreme, pri čemu je praksa pokazala da je efikasnije raditi sa manjim zahtevima. Tako je napravljena srpska verzija. Na isti način je doradjena japanska verzija kataloga, kao i bugarska, švedska i portugalska. Velika grupa na čelu sa slugom Božijim Aleksandrom je radila na gruzinskoj verziji, pri čemu se veza izmedju koordinatora grupe i prevodioca često ostvarivala ne elektronskom poštom, već običnim telefonom. Ali nažalost gruzinsku verziju nismo završili, dok su u fazi razrade i grčka, madjarska, španska, češka i slovačka verzija interfejsa.

- Koliko stranaca učestvuje u saradnji?

- Kao prvo, postoje urednici i to je naša najveća vrednost, ono na čemu se katalog zasniva – to su ljudi koji se bave dodavanjem i opisom sajtova na tim jezicima, na kojima su ti sajtovi napravljeni. Pošto sve sajtove opisujemo na ruskom jeziku, čak i ukoliko na njima ne postoji verzija na ruskom, svi naši urednici znaju ruski jezik. Urednici uglavnom pripadaju Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi Moskovske Patrijaršije, ali imamo i predstavnike Ruske Zagranične Crkve i Poljske Pravoslavne Crkve.

- Koliko je to otprilike ljudi?

- Trenutno – petnaest. Od njih aktivno rade njih pet-deset, i to razni ljudi u različito vreme. To je normalno jer nemamo “zaposlenih” saradnika, već ljudi rade iz čistog entuzijazma u slobodno vreme od rada, učenja, obaveza u porodici. Naši urednici su po mom mišljenju pravi heroji: pregledati, iščitati, pažljivo odabrati linkove na sajtove, opisati ih odmah na nekoliko jezika – to je rutinski posao skoro svaki dan, i to u stvari može veoma brzo da dosadi. Ali, s Božijom pomoći, iako sa prekidima, naši urednici rade na katalogu već po nekoliko godina.

Pored toga imamo i institut za volontere-pomoćnike, i u tom sistemu je registrovano petnaest ljudi. Po pravilu, čovek nam piše pismo sa predlogom za pomoć, i mi tokom kratke prepiske shvatamo da nam odgovara. Dajemo mu da prevede nešto jednostavno, uspostavlja se komunikacija, i omogućavamo mu pristup sistemu. Sistem je formiran tako da istovremeno na jednom jeziku radi nekoliko ljudi, i netipičan prevod se odmah primećuje.


Interfejs pomoćnika-prevodioca

Obično se dešavalo da je u grupi prevodilaca kao minimum neko znao veoma dobro jedan jezik i proveravao ostale prevode.

- Šta možete da kažete o vašim ciljevima i zadacima?

- Naš da tako kažem globalni zadatak je da sakupimo i sistematizujemo u jednoj bazi podataka ceo pravoslavni Internet. Ali cilj nam je i misionarska propoved. Mi ne pravimo sopstveni sadržaj sajta, već pokušavamo da svo bogatstvo koje već postoji na mreži prosledimo do maksimalno širokog kruga čitalaca. Na Internetu nema sličnih globalnih kataloga pravoslavnih resursa. To je veliki broj linkova na jednom jeziku. Njihov glavni nedostatak je što se formiraju, a posle se zanemaruju ili ih održava samo jedan čovek, čime se pretvaraju u stranicu subjektivnog karaktera. Druga krajnost je kada u katalogu nema moderacije, tako da svako ko to želi može da doda svoje linkove. Sajt se kao posledica toga pretvara u korpu za otpatke. Te uslove dugo nije ispunjavao nijedan drugi sajt sem našeg. Postavili smo sledeći cilj: da ne dupliramo nečiji rad, već da tom pitanju pristupimo sa novih pozicija. Obavezno treba da postoji urednička ekipa, i to srazmerna protoku informacija. U svakoj rubrici rade profesionalci upravo za datu kategoriju sajtova, ukoliko su sajtovi liturgijski, potreban je čovek koji se razume u ta pitanja, a ukoliko su sajtovi na poljskom jeziku, onda treba da postoji čovek koji zna poljski jezik. Evo pred urednikom koga želimo da pozovemo u našu redakciju se najpre postavljaju naši ciljevi i zadaci i ukoliko se čovek zagreje, počinje s nama da radi.
Kod nas ne postoji ni plata, ni kancelarija, i ne možemo da zahtevamo potpunu preokupiranost, i zbog toga se unapred razmatraju pitanja o tome, koje rubrike interesuju urednika, i koliko on u stvari može da radi. Trudimo se da automatizujemo sve što je moguće, zato što smo protiv mehaničkog, jednoobraznog rada. Slava Bogu, u našoj grupi ima i profesionalnih programera. Bio je automatizovan i prijem linkova, to jest mnogi linkovi se automatski dodaju u našu bazu podataka – dopremaju se poštom, i izvlače se iz drugih kataloga i baza podataka. Ukoliko se odredjeni link pokaže značajnim, on se predaje na ručnu obradu uredniku odgovarajuće rubrike.

- Kako vidite perspektive Vašeg projekta?

- Nadam se da ćemo za početak imati dovoljno snage da sačuvamo i razvijemo ono što već postoji. Potrebno je da nekako održavamo interesovanje dobrovoljaca, i da stimulišemo naš rad. Uveren sam da toga svega ne bi bilo bez Božije volje i ne bi se ni nastavilo – u tome je naša nada. Tako da ukoliko nastanu neke nesavladive komplikacije očekujemo pomoć od Boga. Koristim ovu priliku da zamolim naše čitaoce da se pomole za one koji rade na našem katalogu, a u prvom redu za naše urednike – jereje Vladimira, Aleksandra, Aleksandra, Aleksandra, Alekseja, Alekseja, Anatolija, Antonija, Vaperija, Dimitrija, Jovana, Leonida, Leonida, Maksima i Olega. Takva podrška nam je veoma potrebna. A ako neko može da nam pomogne sa prevodima i pretragom novih pravoslavnih sajtova – to će nas veoma obradovati.

- Šta se prema Vašem mišljenju može poželeti autorima pravoslavnih internet-projekata?

- Često se na pravoslavnom Internetu otvaraju projekti kojima se ponavlja ono što već postoji. Rezultat toga je nepotreban gubitak energije i ponavljanje već uradjenog posla. Potom naš glavni cilj je pravoslavna misija na mreži, a već se pojavljuje neka nezdrava konkurencija umesto objedinjavanja snaga u tom dobrom delu. Dolazi do toga da se medjusobno uzimaju materijali bez stavljanja linkova na izvorni sajt. To su uopšteno govoreći te iste bolesti od kojih boluje svetski Internet. To treba izbegavati. Još jedna naša bolest je neprofesionalizam. Teško da će on nestati tek tako, i treba da se pojavi svest o tome da treba … učiti. Ukoliko radimo na Internetu, onda treba da posedujemo minimalne osnove računarske pismenosti. Recimo, eparhija ima svoj sajt, ali je danas teško naći ljude sa odgovarajućim obrazovanjem i tada nekoga treba uputiti na internet-kurseve, čovek nauči jednostavne stvari, i sve postaje mnogo jasnije. Pročitajte neke knjižice koje postoje u svakoj prodavnici.

Veoma je čudno kada u sistemu pretrage pronalaziš predivno ispunjen sajt, koji postoji i razvija se već pet godina, ali ga nema ni u jednom katalogu, a u sistem pretrage je dospeo sasvim slučajno. Jer da on postoji u nekom katalogu, mi bismo ga našli, ali ga nema nigde. Postavlja se pitanje zbog čega je on pravljen, i ko ga je pravio? Ponekad se stiče takav utisak kao da ljudi prave sajtove, uopšte ne brinući o tome da njih treba neko i da čita.
Postoji jedan zvanični sajt Ruske Pravoslavne Crkve, koji je profesionalno uradjen, ispunjen kvalitetnim materijalima, ali praktično nigde nije registrovan tako da kao da postoji sam za sebe. Na drugom opet zvaničnom sajtu tokom mnogih godina nema nikakve povratne sprege sa čitaocima: ukoliko se na sajtu pojavi greška, nemoguće je saopštiti je web-masteru. Veoma često se dobri i interesantni projekti ne prenose do odgovarajućeg auditorijuma. Njihovi autori kao da misle da je dovoljno napraviti nešto dobro, i ono će već samo doći do čitaoca. Neće doći! Internet je kao veliki grad: svako ima svoju adresu, stan, i da bi se svakom čoveku došlo u goste bez problema voze autobusi, taksi, a postoje i dobri putevi. Ali malo bi bilo čudno ukoliko postavimo predivnu trpezu i sedimo i čekamo kada će nam gosti doći, ali se ne potrudimo da ih pozovemo i detaljno objasnimo kako da dodju. A treba izabrati i odgovarajuće vreme – mogu se gosti i pozvati i objasniti im se sve, a niko od njih da ne dodje … Uopšteno govoreći, imamo želju da oni koji se bave našim zvaničnim sajtovima prenose informaciju do čitaoca, poznavajući svoj auditorijum i voleći ga.

I još nešto ne mogu a da ne kažem. Na pravoslavnom Internetu, bez obzira na naličje tri servera besplatnog provajdera za pravoslavne (najpoznatiji je “Pravoslavna Rusija”), mnogi serveri se nalaze na svetskim serverima besplatnog hostinga. “Besplatnost” je tamo veoma uslovna , - ona obično podrazumeva da domaćin servera prinudno razmešta na stranicama sajta reklamne banere. Ti baneri često imaju nepristojan i za pravoslavni sajt potpuno neprihvatljiv sadržaj, ali to iz nekog razloga ne zaustavlja autore naših sajtova. Redovno susrećemo situaciju da se svetootačka literatura nalazi na reklamama javnih kuća i porno-sajtova. Takve sajtove ne uključujemo u katalog.

- Kako autori pravoslavnih sajtova da izbegavaju greške, nepotreban gubitak energije?

- Treba se kao neki minimum nekako ujedniti, kako radi medjusobne pomoći, tako i radi razmene iskustava i informacija. Zbog toga smo i napravili forum pravoslavnih radnika na katalogu. Autori sajtova mogu da pročitaju šta drugi misle, i da postavljaju pitanja ukoliko je nešto nejasno. To jest, govoreći jednostavnim jezikom, to je mesto gde svako od nas može da likvidira svoju nepismenost.

To mnogima pomaže, kako pokazuje iskustvo. Neki autori sajtova su naprimer otkrili da se može upravljati time kako tvoj sajt pronalazi pretraživački sistem. Danas se može sresti paradoksalna stvar – napiše se reč “Božić” u sistemu pretrage, i medju prvim stranicama rezultata pretrage nema nijednog pravoslavnog sajta, iako postoje jednostavni, elementarni načini reorganizacije informacija na sajtu, uz čiju se pomoć tamo mogu predstaviti pravoslavni sajtovi – naprimer sa pričama o Božićnom prazniku. Potrebno je samo malo pročitati i obučiti se.

Poželimo svima nama savladjivanje tih i drugih teškoća.

Preuzeto sa http://www.pravoslavie.ru/guest/060409214948
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

A+ A-