MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

DIJABETES I OSTEOPOROZA



Di­ja­be­tes je u Sr­bi­ji pe­ti uzrok smrt­no­sti, pri če­mu na go­di­šnjem ni­vou od te bo­le­sti bo­lu­je 400.000 lju­di, a umre pri­bli­žno 2.500 – is­ti­če mr sci dr Mi­ljan­ka Vuk­sa­no­vić, spe­ci­ja­li­sta in­ter­ne me­di­ci­ne KBC „Zve­zda­ra“. Dok­tor­ka na­gla­ša­va da se na osno­vu de­mo­graf­skih ka­rak­te­ri­sti­ka, sta­re­nja po­pu­la­ci­je i ne­pre­po­zna­va­nja ri­zič­nog po­na­ša­nja, mo­že oče­ki­va­ti da­lji po­rast obo­le­va­nja i smrt­no­sti od te bo­le­sti.

– Di­ja­be­tes je ozbilj­no i pod­mu­klo obo­lje­nje ko­je naj­če­šće po­či­nje neo­pa­že­no i bez simp­to­ma, a još opa­sni­ja je či­nje­ni­ca da na sva­kog pa­ci­jen­ta ko­ji ima še­ćer­nu bo­lest do­la­zi po jed­na oso­ba ko­ja ne zna da ima di­ja­be­tes – ob­ja­šnja­va dr Vuk­sa­no­vić. Pre­ma nje­nim re­či­ma, pe­ti­na pa­ci­je­na­ta ima di­ja­be­tes ti­pa je­dan, dok je di­ja­be­tes dva če­ti­ri pu­ta če­šći i od nje­ga bo­lu­je 85 od­sto pa­ci­je­na­ta.

– Di­ja­be­tes ti­pa je­dan se ja­vlja kod ve­o­ma mla­dih lju­di i, ve­ro­vat­no, na­sta­je zbog pro­ce­sa u ko­jem or­ga­ni­zam sam ra­za­ra svo­je će­li­je ko­je lu­če in­su­lin, a le­či se ot­po­čet­ka in­su­li­nom – ka­že dok­tor­ka. Ona na­vo­di da se du­go sma­tra­lo da se di­ja­be­tes ti­pa dva ret­ko ja­vlja pre 40 go­di­ne ži­vo­ta, ali je po­sled­njih go­di­na u sve­tu pri­me­ćen ras­tu­ći trend obo­le­va­nja od di­ja­be­te­sa tog ti­pa kod de­ce i ado­le­sce­na­ta, što se do­vo­di u ve­zu sa sve uče­sta­li­jom po­ja­vom go­ja­zno­sti kod tih oso­ba.

– Pa­ci­jent po­ste­pe­no obo­le­va, a bo­lest se naj­če­šće ot­kri­va to­kom pre­gle­da zbog ne­ke dru­ge bo­le­sti, kao što su kar­di­o­lo­ški ili ne­u­ro­lo­ški po­re­me­ća­ji – na­vo­di dok­tor­ka Mi­ljan­ka i do­da­je da se pre­ven­tiv­nim me­ra­ma, kao što su pra­vil­na is­hra­na, fi­zič­ka ak­tiv­nost, sma­nje­nje pre­ko­mer­ne te­le­sne te­ži­ne, po­ja­va pra­vog di­ja­be­te­sa mo­že spre­či­ti ili od­lo­ži­ti.

Oso­be sa še­ćer­nom bo­le­sti spa­da­ju u oso­be sa vi­so­kim ri­zi­kom za na­sta­nak oste­o­po­ro­ze i oste­o­po­ro­tič­nih frak­tu­ra, a pre­ven­ci­ja i le­če­nje tre­ba da su in­di­vi­du­al­ni, sa­gla­sno ži­vot­nom do­bu i pra­te­ćim kom­pli­ka­ci­ja­ma.

– Po­re­me­ća­ji u se­kre­ci­ji i oslo­ba­đa­nju ne­kih hor­mo­na uti­ču na na­sta­nak i is­po­lja­va­nje oste­o­po­ro­ze. Hor­mon­ska dis­funk­ci­ja (en­do­kri­no­pa­ti­je) u osno­vi uzro­ku­je se­kun­dar­nu oste­o­po­ro­zu. Jed­na od njih je i še­ćer­na bo­lest (Di­a­be­tes Mel­li­tus), ko­ja se ma­ni­fe­stu­je po­ve­ća­njem še­će­ra (glu­ko­ze) u cir­ku­la­ci­ji, a na­sta­je kao po­sle­di­ca sma­nje­nog lu­če­nja ili sma­nje­nog dej­stva in­su­li­na u or­ga­ni­zmu – pre­ci­zi­ra dr Vuk­sa­no­vić. Ona pod­se­ća da je di­ja­be­tes hro­nič­na bo­lest ko­ja uti­če na re­mo­de­lo­va­nje ko­sti­ju i sma­nje­nje ko­šta­ne gu­sti­ne, zbog lo­še me­ta­bo­lič­ke kon­tro­le še­ćer­ne bo­le­sti, du­ži­ne tra­ja­nja bo­le­sti, po­la, ra­se, ge­net­ske pre­di­spo­zi­ci­je, po­ja­ve mi­kro­va­sku­lar­nih kom­pli­ka­ci­ja. Pre­ma dok­tor­ki­nim re­či­ma, kod ovih pa­ci­je­na­ta je zbog lo­šeg vi­da, ne­u­ro­pa­ti­je, sma­nje­ne mi­šić­ne i ko­šta­ne sna­ge ve­ća sklo­nost pa­du i ta­ko i ve­ći ri­zik od pre­lo­ma.

– Še­ćer­nu bo­lest ti­pa 1 od­li­ku­je ume­re­no sma­nje­nje mi­ne­ral­ne gu­sti­ne ko­sti­ju. Čak 14-20 od­sto po­pu­la­ci­je ima oste­o­po­ro­zu, od če­ga su ve­ći­nom mu­škar­ci. Naj­če­šće se de­ša­va­ju frak­tu­re ku­ka, sa ve­li­kim pro­cen­tom smrt­no­sti u pr­voj go­di­ni od frak­tu­re – ka­že dok­tor­ka.

Po nje­nim re­či­ma, še­ćer­na bo­lest ti­pa 2 ima raz­li­či­te na­la­ze mi­ne­ral­ne gu­sti­ne ko­sti­ju, ali je kod ovih oso­ba po­ve­ćan ri­zik od pre­lo­ma zbog ve­će sklo­no­sti pa­du i lo­ši­jeg kva­li­te­ta ko­sti­ju. Dok­tor­ka is­ti­če da že­ne sa di­ja­be­te­som ima­ju dva do tri pu­ta ve­ću sklo­nost ka pa­du od zdra­vih že­na, na šta uti­ču loš vid, sla­bi­ja ori­jen­ta­ci­ja, pe­ri­fer­na ne­u­ro­pa­ti­ja, sma­nje­na ne­u­ro­mu­sku­lar­na sna­ga. Od osta­lih fak­to­ra ko­ji uti­ču na sma­nje­nje mi­ne­ral­ne gu­sti­ne ko­sti­ju, dok­tor­ka na­vo­di stil ži­vo­ta, fi­zič­ku ak­tiv­nost, is­hra­nu ko­ja tre­ba da ob­u­hva­ti unos kal­ci­ju­ma, vi­ta­mi­na D, cin­ka i vi­ta­mi­na K, ko­ji po­pra­vlja­ju ko­šta­ni kva­li­tet.

Go­ja­znost šte­ti


– Na ko­šta­nu gu­sti­nu uti­če i go­ja­znost, ko­ja je pra­te­ća po­ja­va še­ćer­ne bo­le­sti, i po­ve­zu­je se sa po­ve­ća­njem mi­ne­ral­ne gu­sti­ne ko­sti­ju (bo­ne mi­ne­ral den­sity – BMD) usled de­lo­va­nja hor­mo­na – in­su­li­na. Pro­me­ne u ni­vou in­su­li­na (hi­pe­rin­su­li­ne­mi­ja) mo­gu pot­po­mo­ći for­mi­ra­nju ko­sti­ju, dok ni­zak ni­vo in­su­li­na, sa na­pre­do­va­njem di­ja­be­te­sa, mo­že uzro­ko­va­ti sma­nje­nje BMD – pre­ci­zi­ra dr Vuk­sa­no­vić.

Ti­ha epi­de­mi­ja

Di­ja­be­tes ši­rom sve­ta po­ga­đa vi­še od 200 mi­li­o­na lju­di i oče­ku­je se da taj broj po­ra­ste na 333 mi­li­o­na do 2025. go­di­ne. Sva­ke go­di­ne još šest mi­li­o­na lju­di do­bi­je di­ja­be­tes. Di­ja­be­tes je ti­ha epi­de­mi­ja ko­ja sva­ke go­di­ne od­no­si jed­nak broj žr­ta­va kao i HIV/AIDS. Sva­kih 10 se­kun­di jed­na oso­ba umi­re od po­sle­di­ca di­ja­be­te­sa. Me­đu­na­rod­ni dan di­ja­be­te­sa se obe­le­ža­va 14. no­vem­bra u pre­ko 140 ze­ma­lja. Pr­vi put ovaj dan je obe­le­žen 1991. kao od­go­vor na ra­stu­ću sto­pu obo­le­va­nja od še­ćer­ne bo­le­sti.

Ljiljana Mihajlov
8.novembra 2010 god.

Izvor: http://www.pravda.rs/2010/11/07/dijabetes-i-osteoporoza/

Pročitano: 3569 puta