MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

RASKOŠ SVETE LITURGIJE




Sledeći tekst je predgovor knjige “Iskustva tokom Svete Liturgije” protojereja Stefanosa K. Anagnostopulosa. Preporučujem je čitaocu ne samo zbog njenih dubokih reči o Svetoj Tajni Evharistije, već i što je odlična knjiga. Smatram je najbolje napisanom na engleskom jeziku, a u domenu Svetoj Liturgiji, jer zaista nudi “pravu liturgijsku svest” ovog svetog obreda. Iako je trenutno van štampe, gajim nadu da će se uskoro ponovo naći u prodaji  i da će biti korigovana boljim prevodom.


Starac Jefrem, Arizona

Božanstvena Liturgija, zaista kakva raskoš! Čovek je toliko počastvovan od Boga da On  Sam kada je Sveta Liturgija silazi  na zemlju sa mnoštvom Njegovih Anđeoskih činova kako bi nahranio čoveka Njegovim Presvetim Telom i Njegovom Prečasnom Krvlju! Jer On nam je dao sve. Da li postoji nešto fizičko ili duhovno, nepostojano ili večno, da nije bilo nama ponuđeno? Ne postoji! Da li postoji nešto dostojnije od Njegovog Svetog Tela i Prečasne Krvi Njegove, koje nam On svakodnevno nudi? Svakako da ne. Bog je omogućio čoveku, koji je zemlja i prašina, da služi Svetu Liturgiju. Neprocenjiva je Božanska Ljubav čija samo mala kap prevazilazi svu zemaljsku, fizičku i svetovnu ljubav.

Admov i Evin greh bio je početak svih potresnih događaja koji su se dešavali do ovoga dana i koji će nastaviti da se dešavaju do kraja vremena. Neposlušnost, kao seme u Evinoj utrobi, rodilo je i prenelo u nasleđe fizičku i duhovnu smrt celom čovečanstvu. Sirota Eva, da je samo mogla uvideti da će delić sekunde kojim je okusila voće učiniti tolike nemire, do će iznuditi od Svete Trojice usrdnost do tog stepena veliku da jedan od Životodavne Trojce bude poslat svetu i da otrpi udarce, uvrede, bičevanja, pljuvanja, kao i druge gadosti i da na kraju bude razapet na krstu kao prokletnik! “Proklet svaki koji visi na drvetu” (Gal. 3:13).

Slatko iskupljenje našeg Gospoda Isusa Hrista - svetlosti naše ožalošćene duše, Njegove muke i radosno vaskrsenje iznova se odigravaju na svakoj Svetoj Liturgiju, kroz koju se svaka grešna duša spasava. Zaista je velika ljubav Gospoda Isusa Hrista za nas! On je uzeo na sebe našu ljudsku prirodu, bio je razapet na Krstu oslobađajući nas i brišući time sve naše grehe prema Nebeskom Ocu. I kao naš ljubljeni Brat, On nas učini dostojnima Svoga nasleđa,a koje čini beskrajno izobilje Njegovog Nebeskog Oca. Ako je za vreme Zakona koji je postojao pre Hrista, krv goveda i koza kao i žrtava paljenica pročišćavala one koji su ih prinosili, koliko će onda više Hristova Prečasna Krv, koja je prineta sa Oltara Njegove Svete Crkve, očistiti nas od greha i zagrejati naše duše kako bismo primili Božansku ljubav našeg preslatkog Isusa. Kao Jagnje vođeno na zaklanje  sprao je Svojom Prečasnom Krvlju prljavštinu naših grehova i dao nam večni pokoj.

U svakom slučaju, dugujemo sebi da postanemo pričesnici te Nebeske gozbe, koju nam nudi ova najdivnija Tajna Svetog Oltara. Jednom unutar Crkve, stojmo smerno, stojmo sa strahom jer sam Gospod Isus Hristos i Anđeli Njegovi su tu prisutni. Oni koji su pažljivi u pobožnosti, ispunjeni su milošću i blagoslovom dok oni nepažljivi osuđeni su kao nedostojni.

S jedne strane Anđeli služe Svetu Litugiju, a sa druge vernici dolaze u  crkvu, kako bi učestvovali u Svetoj Tajnu Evharistije - “Telo Hristove primite i okusite sa Izvora Besmrtnosti.” – tako da će oni živeti u Hristu, i neće propadati u grehu. “Ali čovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od čaše neka pije, jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega.” (1. Kor. 11:28-29). Na primer, ako neko želi da stane pred cara, potrebni su mu dani pripreme u smislu čistoće, govora, manira, etosa itd., kako bi uspeo da pridobije kraljevu saosećajnost, i na taj način dobije odobrenje za svoj zahtev. I pored toga što se dva cara ne mogu uporediti, svaki vernik trebalo bi da se pripremi pre Svetog pričešća u cilju dobijanja Božanske milosti i opraštaja. One koji izlaze pred svetovne careve najčešće krase bezakonje, laskanja, varke i prevare, koko bi njima dobili ono što žele, ipak vernik Hrišćanin koji se pojavljuje pred Carem nad carevima, koji za uzvrat pazi na unutarnjeg sebe, mora biti ukrašen svetošću, smirenjem, i ogromnim etosom duše koja je mnogo dragocenija od bilo kakvog blaga.

Gospod je stvorio svoju Crkvu na zemlji kao Nevestu da bi se ona zauzela za svoju decu. On nam je ostavio veliku Tajnu Svete Evharistije, kako bismo se očistili, postali sveti i tako postali jedno sa Bogom. Gospod nas je pozvao sve, neke u detinjstvu, neke u srednjem dobu, neke u starosti. Pošto je On svo Dobro, On o nama brine kao što kokoš ispod svog krila skuplja svoje piliće, kako bi svi mi bili zajedničari Njegovog Nebeskog Carstva. Ništa ga ne može odvratiti od nas – niti čir, niti rana, niti bolest, niti deformiteti duhovne prirode koji napadaju našu dušu. Kao otac On nas prihvata, kao majka na grudima hrani, i nesebično kao doktor brine o nama, odeva nas je u haljine sinovljeve, sa milošću prelazi preko teškog bremena naših prestupa. Stoga Mu dugujemo beskrajnu ljubav i obožavanje. Ljubav treba da postojano prebiva u srcu kao životodavni izvor koji izvire iz zajedništva Vina i pretvara se u potok Božanskog erosa.

Trebalo bi da budemo učesnici Žrtve zaklanog Jagnjeta što češće i dokle god smo slobodni da to činimo, jer Sveto Pričešće je velika pomoć vernicima u borbi protiv greha. Takođe, ovoj  Božanskoj Tajni tebalo bi da prilazimo duha i srca skrušenog, svesni svojih grehova. Velika je milost Božija jer On dođe i useli se u nas, negnušajući se naših grehova. Zbog Njegove beskrajne ljubavi i naklonosti, mi smo posvećeni i na taj način dostojni da postanemo deca Njegova i naslednici Carstva Njegova. Stoga, sa čistom svešću pripremimo se na očišćenja naših čula i u celomudrenosti uđimo u zajednicu sa Svetim Apostoima na Tajnu Večeru, da bi se Slatki Gospod nastanio u nama i ostao u nama u vekove vekova.

Nedostojan kakav sam I sam, ja služim Gospodu i Bogu mom. Sveštenička služba donosi sve ono što je sveto i moćno. Svakodnevno nudim Jagnje Božije kao veoma ugodnu  žrtvu, Njegovom prečistom Ocu i Bogu, da bi On bio milostiv nama zbog svega čime ga rastužismo. Njemu kome svojim grehovima učinsmo najveću tugu i koji žrtvova svog jedinorodnog Sina. Bože moj, Tvog ljubljenog sina nas radi! I ko smo mi da zaslužimo ovoliku žrtvu! “Jer kada smo se kao neprijatelji pomirli sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se pre, već pomireni, spasiti životom njegovim” (Rim. 5:10)

Činjenica je da su Oci Crkve dali brojna tumačenja Svete Liturigije koja se uglavnom zasnivaju na prosvetljenju i blagodati Duha Svetoga. Ono što čini ovu analizu Svete Liturgije korisnu i dostojnu osvrta, a koju je dao moje duhovno čedo otac Stefanos Anagnastopulos  jeste da je ponuđena kroz iskustvo i otkrovenje cenjenih Liturgičara Svevišnjeg Gospoda, starijih i onih iz današnjih dana.

Ja, kao i njen autor, želim da nas ova knjiga vodi do istinske savesti i istinskog Liturgijskog života, a sa ciljem da nas izvede na duhovni put,kao zahvalne sluge, da odmori srce od njegovih osećaja, i da uteši po rečima Psaltira: “… I zbog Njegovog sluge On će se utešiti” (Psalm 134:14). Neka bi okusili ono što nam je Bog ponudio i na taj način se radovali  u lepoti Njegovog Erosa. Amin.

Najnedostojniji od svih,

+Otac Jefrem

Prevod s engleskog prof. Bojana Popović
13 oktobar 2010 god.

Izvor:
http://www.johnsanidopoulos.com/2010/05/splendor-of-divine-liturgy.html
 

Pročitano: 2969 puta