MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CXL)




o.Gavrilo ‎"MOJ PUT K BOGU I U CRKVU"

Rodjen sam u verujucoj porodici – majka i baka su verovale u Boga. Rastao sam bez oca. Od skolskih dana me je interesovala filozofija i matematika. Vec u starijim razredima sam prestao da budem ateista. Citanje knjiga i razgovori sa prijateljima su neprekidno “podgrevali” u meni zelju da shvatim u sta verujem. Posle citanja knjiga indijske filozofije i joge pozeleo sam da dozivim snazno duhovno iskustvo. Neko vreme sam se, odista neregularno, bavio jogom. Medjutim, moje unutrasnje stanje me nije zadovoljavalo. Osecao sam izolovanost od okoline i bolesnu zatvorenost u sebe. Sve je to, sada znam, bilo bez Blagodati, a moze se reci i gore od toga.

Prestao sam da se bavim istocnjackim vestinama i resio sam da se ogranicim na citanje knjiga, koje se odnose na religiozna pitanja. U to vreme sam procitao Jevandjelje i nekoliko knjiga religiozno-filozofskog sadrzaja. Postepeno se u meni pojavljivalo, kako mi se cinilo, hriscansko shvatanje sveta. U sebi sam jasno rascistio da je hriscanstvo – licni Bog, licni zivot s Bogom u Hristu, Strasni Sud i Vecni Zivot, preobrazenog Coveka u preobrazenom svetu. Unutar sebe sam prihvatio Hrista kao Sina Bozijeg i Spasitelja, iako sam se prema Crkvi odnosio kao prema cisto obrednoj ustanovi.

1983. godine mi se rodila prva cerka. Moja rodjaci su insistirali na tome da se krstim. Dugo sam se protivio, ali sam na kraju popustio i 1984. godine sam se krstio zajedno sa cerkom u seoskoj Crkvi u okolini Tule. Krstenje je za mene bio cisto tradicionalni obred.

Pre dve godine su neki moji prijatelji culi za oca Georgija Kocetkova. Zvali su i mene ali ja to nisam smatrao veoma vaznim i odbijao sam da ga posetim.

I ne tako davno sam osetio, da se u mom zivotu – u meni, u mojoj porodici, u mom odnosu sa drugim ljidima desava nesto veoma znacajno, mozda, najznacajnije. Ne mogu da kazem, kako i kada tacno sam shvatio, sta presusuje Ljubav u meni. Cini mi se da sam prolazio kroz osecanje bogoostavljenosti, i uporedo s tim nesto mi je govorilo o tome da treba da idem u Crkvu i da Crkva nije prosto kulturno zdanje, gde se vrse obredi, vec da je u njoj velika i spasonosna sila. Tih dana me je pozvao drug, koji je vec prosao period oglasenja i krstio se. Od njega sam detaljno saznao o oglasenosti i ocrkovljenosti. Resio sam da odem na “otvoren susret”. Uporedo s tim desavanjima, osetio sam veliko dusevno olaksanje i unutrasnju uverenost da ce sve biti u redu. Neocekivano za mene, moja zena je takodje pozelela da podje sa mnom. Tako smo poceli da idemo na Liturgiju oglasenih u Crkvu. Mi jasno osecamo da je poceo da se menja nas ovozemaljski i dusevno-duhovni zivot. To je zaista slicno drugom rodjenju.

A.K.

Prevod s ruskog dr Radmila Maksimović

o.Gavrilo Napomena: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentato...rima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan. "Svoje čuvaj tuđe poštuj"

Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

Saša Jelenković imam jedno zaista dobronamerno pitanje, i molio bih za odgovor - zasto ovaj covek nosi lance i gvozdeni krst na sebi?



o.Gavrilo U znak smirenosti i pobožnosti, ne nosi on stalno na sebi taj krst, nego je to bilo za praznik i išlo se u litiji. To je bila kolona hodočasnika i putuje se po tri dana peške kroz sela i gradova. Ovog hodočasnika što vi vidite , izdvojen je kao jedan detalj iz te kolone, i to je takav običaj u Rusiji.


Saša Jelenković zahvaljujem, oce Gavrilo.



Slavica Pejovic
Oce Gavrilo blagoslovite. Procitala sam pazljivo ovu ispovest, setila se i svog puta ka Bogu i shvatila da svako nosi svoj krst, putevi su razliciti ali cilj je jedan.



Marko Popović Sve nas je Gospod na čudesan način pozvao u Svetu Crkvu Njegovu i mi više nismo sluge strasti kao što nekad bejasmo, već služimo Hristu. Hristos umeruje svakoga, ko je rob, slobodnjak je Hristov, a ko je slobodnnjak, rob je Hristov.
Pazimo se da ne skrenemo, da ne dođemo to tzv. vrha u veri, jer to nije dobro. Hristos je Put, Istina i Spasenje i On je Beskonačan. Prema tome, i naš Put kojim hodimo je beskonačan i nama je dato da se vo vjeki usavršavamo.
Braćo, nemojte misliti da nam je sve dozvoljeno i da sve stvari koje rade ljudi iz Crkve su dobre. Čovek mora da teži Gospodu i Njega da traži dan i noć i tek tada dolazi blagodat. Nemojte misliti da vas ljudi grde Hrista radi. Ne grde vas Hrista radi nego zato što ne valjate, jer svako mora da se usavršava. Pazite se preterate u provođenju vremena sa duhovnikom i u mudrovanju. Istinu treba ljubiti radi Nje Same. Tada će doći Istina i dati vam sve, nećete se osećati usamljeno makar se i ne družili ni sakim. A bez Istine je čovek i među sto ljudi usamljen.
Eto, mi početnici, učimo se, usavršavajmo se i trudimo, pa će nam i Gospod pomoći. Onda će nas On blagosloviti. Ne liši nas Gospode Tvoje Božanske Blagodati! Maran Ata! Dođi Gospode i uteši nas sve!

Dusica Baralic I duša,kao i telo,traži svoju hranu,hranu koja je neophodna da budemo postojani...



Mojmír Kříž
Bolšoje spasibo. Negovorju po serbski ani po ruski, ja iz Čechiji. Ja diakon v gorode Svitavy, vosmožno kogda to ja chotěl by posetit Serbiju.



Dragojlo Trifunovic Zaista,sve dok ne pronadjemo Hrista,vlada praznina.



Vujicic Dragana
OVAJ COVJEK KAO I MI IMA SVOJ PUT K BOGU.SVAKO SVOJ KRST NOSI NEKO JAVNO NEKO TAJNO,NEKOM JE LAKSI NEKOM JE TEZI,VECI ILI MANJI ALI TAJ KRST VODI PREMA NASOJ ISTINITOJ VERI PRAVOSLAVNOJ .



Mirjana Rašeta Pomaže Bog oče Gvrilo.Blagoslovite.Duh i telo nalaze se u stanju stalnog sukoba.Komećeš biti saveznik? Ako si saveznik telu ,oslabiće ti duh.Ako želiš da ojačaš svoj duh ,kroti telo postom,ispovedanjem,molitvom, sv.pričešćem.Jer je Hristov put jedini put istine i života večnog,i hvala ti Bože za najlepši poklon ,VERU.Ona mi omogućava da u ovom paklu sama sebi stvorim parče raja.

Slažem se brate Dragojlo.Neka nam je Gospod naš na pomoći , i našem ocu Gvrilu da podari dobro zdravlje i dug život da nas još dugo u zdravlju i uz Božiju pomoć vodi putem Hrista Spasitelja našeg.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo!Svatko od nas ima svoj duhovni put,svoj početak kojeg smo započeli kao deca.Hvala Gospodu da smo imali baku ili deku koji su nam dali,pa makar i više tradicionalno znanje koje nas je svakako vezivalo uz ime Božije,Isusa Hrista i prečasnu Bogorodicu,te uz svetoga Savu i druge SVETITELJE.Ta ljubav se širila kroz celo moje biće i postajala sve jasnija i čišća.I sada,Bogu hvala svi zajedno učimo,podržavamo jedni druge,molimo se jedni za druge.Naš cilj je PUT ISTINA I ŽIVOT - a Vi ste,oče Gavrilo naš pravi PROSVETITELJ,koji nam u veri pomaže, koji nas u padovima podiže,a znanjem obogaćuje. Poživite nam dugo u zdravlju;Amin,Bože daj!

Snezana Bosnjakovic
Rodjena sam u porodici u kojoj se nije gotovo nista znalo o Bogu i veri . Komunizam je ostavio velikog traga . Kao mala kad sam odlazila kod bake i dede saznala sam o Bozicu , Vaskrsu oni su slavili Svetog Nikolu . Baka je svako vece pred spavanje govorila nekoliko molitvi koje su mi bile nerazumljive , ali su mi se mnogo svidele i ostale negde duboko u mom srcu , cuvala sam ih kao uspomenu , kao dragulj , da znam da su tu da cu ih imati uvek kao amanet . Posle tog bezbriznog detinjstva dosao je period odrastanja i mogu da kazem izgubljenosti , kad kao i svaki mladi covek trazite istinsku ljubav , toplinu , utehu . Pa lutate , lutate , trazite , ali nigde ne nalazite . Bez pravog oslonca i putokaza . Gubitci su neminovni . Kao karike nizali se jedan za drugim . Uvek sam se pitala , da li je to pravi zivot , kakav mu je smisao i svrha , mora postojati nesto bolje , uzvisenije ! Uvek sam trazila istinu , zelela da ustanem iz ucmalosti i neznanja okoline. Mislila sam o Bogu , pitala se kako On izgleda , sta je zapravo religija . Jednom neko mi je rekao: Bog je ljubav , Bog je sve ono lepo sto je u nama i oko nas . On je uvek u nama , ne ostavlja nas nikad , On je sa nama cak i onda kad mislimo da nije . To je velika tajna i mi to prihvatamo , jer zelimo da nas On stiti , cuva , voli, On zna kako . Pocela sam da primecujem tu veliku gradjevinu u centru sela , privlacila me svojom velicinom , belinom ,nekim tajanstvenim mirisom . Pozelela sam da vidim , da budem deo te velicine . Moje srce je osetilo ceznju , otvorilo je svoja vrata zelelo je silno Tu ljubav.

SNEŽANA BARIĆ Blagoslovite oče Gavrilo.samo jedna misao upućena Gospodu,jedna tiha reč koja silazi sa usana i poziva Gospoda u pomoć a da mi toga nismo sasvim svesni Gospod se okreće nama i dela,pomaže,pruža ljubav,prima nas u svoje uzdarje i kada jednom DA,čista duša koja traži Boga uvek će da teži da tu ljubav ne izgubi i da ne ostane bez blagodati,živi u Strahu Božijem da ne otpadne od njega.....koliko Gospod brine o svima nama i svakom od nas pojedinačno mogu i sama da svedočim,a Bog pomaže onda kada ljudi ne mogu,kada ostanete sami,kada vam svi zatvore svoja vrata zbog ''onog levog''koji njima upravlja,jer i to da ljude i u takvim situacijama volite daje Gospod jer ''ne mrzite ljude već greh njihov i sramno delo''molite se i za njih i za sebe....svu nadu polažite na Gospoda a on će znati da pomogne kroz ljude,knjigu,dugu u crnim oblacima,blagu reč i samo Bog zna još kojim načinima......imajte ljubav u Hristu i kroz Hrista i otvoriće se novi horizonti!Slava tebi Gospode!

Željka Kremenović Čudni su putevi Božiji! Hvala Vama oče Gavrilo, hvala svima vama braćo i sestre što svojim komentarima i vjerom pomažete i meni da pronađem i spoznam svoj put prema Gospodu! Blagoslovite i blagoslovljeni bili!



Jasmina Djordjevic ZNAM MAKAR DVOJE LJUDI KOJI SU APSOLUTNO ISTI PUT PROSLI, INTERESANTNO ISTO. VERUJEM DA TO NIJE SLUCAJNO! PROSTO NEKI PUT MORAMO DA PRODJEMO, VEROVATNO, SPASENJA RADI!



Jenny Mademlis Srbima je pravoslavlje u genima



o.Gavrilo
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nije-svaki-Srbin-pravoslavac.sr.html

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=150495

Gordana Dobrić POUCNO .HVALA



Saša Lazić
Gospod nam je i rekao da treba da se ponovo rodimo...ali ponovno rođenje više ne u tijelu nego u duhu...ovaj naš brat nam je zorno prikazao kako izgleda put našeg grehovnog života od rođenja, u grehu rođeni, pa do obraćenja i "ponovnog rađanja", vjerojatno je za pomislit da se mnogi mogu naći u ovoj putanji života kako je navedeno u temi samo drugačije postavljenoj za svakoga pojedinačno...i netko prije a netko poslije, netko na bolniji način, a netko na manje bolan i usput budi rečeno, NETKO MILOM A NETKO MALKICE SILOM ( POZITVNOM DUŠEKORISNOM, SPASAVAJUĆOM SILOM )...ALI nitko osporit ne može, kada se u crkvu dođe iz nje se izađe razbremenjenih i lakih leđa, kako je ovaj naš brat i otkrio i potvrdio nakon mnogih krivih i širokih puteva ponuđenih, našao je uzak, tjesan , ali jedini pravi put!!!.

Milka Lukić Svakodnevno sam svedok u svojoj porodici, nazalost, sunovrata duse i patnje telesne, za one koji ne prizivaju Gospoda za saveznika i prijatelja. Blagoslovite, oce i pomolite se, da pronadju u svom srcu put ka Spasitelju!



Mirjana Jovicic Blagoslovite oče Gavrilo, početak mog puta k Bogu rekla bih da je vezan još za prenatalni period mog života jer se majka molila Bogu za njeno čedo u utrobi puno - saznala sam još kao dete.Krstili su me kad mi je bilo 5 meseci(1950.god.)Očeva mati je stizala na sva Bogosluženja i nikad nije išla bez mene.Porodica je bila već 300 god. pravoslavna, crkvena pa moje zasluge nema.Naviknuta, pa zavolela od malena Boga, veru pravoslavnu i običaje vezane za nju.U školi i službi, za vreme diktature komunista sam otrpela prozivanja, vređanja zbog crkvenog života pa sam sinove krstila sa tri mes.njihovog života (74.i 81.god.)tajno - bilo je gusto zbog prosvetarske profesije.Dočekala sam slobodu ispovedanja vere, u penziju sam od škole ispraćena sa poklonom -Biblijom.Suprug moj je ateista agresivni pa sam na neki način ceo život u nemilosti, pod kaznom zbog Crkve ali rešena čvrsto da izdržim do kraja tim trnovitim putem.Bog daje snagu pa sam ipak živahno i najradosnije stvorenje u kući.Slava i hvala Gospodu za sve.
 
Jenny Mademlis Hvala Oce Gavrilo za odgovor. To sto sam htela reci je, da smo u srcu svi pravoslavci i ako se neki od nas trude da budu muslimani ili ateisti ili nesto drugo. Kome je genetski odredjeno da ima plavu kosu, moze da je farba i u zeleno ako hoce. Ja se pitam dali ti srbi, koji danas nisu vise pravoslavni, dali su srecni u njihovoj veri, ili ih mozda nesto neprimetljivo vuce u drugi pravac?
Ja sam odrastla u nemackoj - bez crkve. Krstena sam tek sa 15 godina. I pocela sam da idem redovno u crkvu tek kad sam dobila decu. Zato vidim moj zivot kroz vasu pricu i ubedjena sam da imamo pravoslavlje duboko u nasim dusama.

 
o.Gavrilo Ja ništa nisam pričao ni ovako ni onako, samo sam stavio ova dva linka da se vidi šta je objavila dnevna štampa, i šta je u tome istina ili ne istina. Istina je samo jedna, ako neko nije kršten u Pravoslavnoj Crkvi on se ne može nazvati Pravoslavan, već ostaje po naciji kojoj pripada sve dok ne primi Sv. Tajnu Krštenja i tek onda će biti Pravoslavni Srbin, ali ni tada u potpunosti,ako u životu ne ispunjava crkvene zapovesti ,a to su , da redovno odlazi u crkvu nedeljom i praznicima, da sve crkvom propisane postove i potvrđene na saborima Sv.Otaca redovno posti,da se redovno ispoveda i pričešćuje i da živi životom u Sv.Liturgiji.

Bojana Srbljak Bio jednom jedan monah koji je stalno dosađivao svom starcu da mu blagoslovi podvig nošenja veriga. (Verige izgledaju baš kao na ovoj slici. To su teško kovani lanci sa krstom. Poznate su časne verige Sv.Petra koje se praznuju 29. januara,  u koje je Sv. Petar dva puta bio okovan. One su do danas sačuvane i imaju veliku isceliteljnu moć).Starac želeći da ga ispita ode kod manastirskog kovača i kaza da će mu posalti jednog brata da mu napravi verige. Međutim starac naredi kovaču da umesto veriga bratu udari dobar šamar. I stvarno sledećeg dana dođe monah kovaču i kaza mu da je starac blagoslovio da mu se naprave verige. Kovač naučen od starca udari mu šamar,a brat ne mogavši da otrpi uzvrati mu istom merom. Obojica su otišla starcu na razgovor. Tada starac odgovori bratu koji je želeo da nosi verige: "Kako ti misliš da nosiš verige kad ni jedan šamar nisi mogao da otrpiš?"
 

Pročitano: 3787 puta