MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

o.Gavrilo Redovnim posetiocima našeg manastirskog sajta poznato je da je naš brat u Hristu, Radomir Vučić, kao redovni učesnik naše Duhovne tiribine (dok je bila aktivna) vrlo često bio jedan od aktivnih učesnika. Nakon prestanka rada naše Duhovne tribine, brat Radomir je bio autor i nekoliko lepih tekstova i reportaža, a koje smo objavili na našem sajtu, kao što je i ova zadnja sa naslovom “Akcenti i Tomine strukture”.

Naš brat Radomir rođen je u Sarajevu, a svoje rano detinjstvo i mladalačke godine, sa svojim roditeljima provodi u Berlinu, gde stiče i fakultetsko obrazovanje. Bez obzira na dug period proveden na Zapadu, odlučio se vratiti u otadžbinu ne pridavajući posebnu važnost teškoćama koje su prisutne u njegovoj otažbini, s verom u Boga da će postepeno iste prevazilaziti.

I u slučaju brata Radomira potvrđuje se da ”čovek snije a Bog određuje”. Prije nepunih šest meseci kada se vratio u otadžbinu prije nego je definitivno odlučio gde će živeti i raditi, poželeo je posetiti naš manastir i lično upoznti mene i bratiju, a i još neke naše manastire. Brat Radomir boravio je u našm manastiru nepun mesec dana. Tom prilikom kao dugogodišnji i iskusan duhovnik imao sam priliku bolje upoznati brata Radomira i videti da će “nešto” biti od njega. Srećan i zahvalan Gospodu što još uvek na našu sreću ima mladih ,obrazovanih a i u veri našoj pravoslavnoj perspektivnih kao što je brat Radomir , poželeo sam da taj mladi čovek uspe . U toku proteklih šest meseci više puta smo kontaktirali preko e-maila bivajući tako u toku šta se događa s bratom Radomirom. Radosna vest od brata Radomira stigla je juče da je potpisao Ugovor sa TV- Banja Lukom kao redovni dopisnik iz raznih životnih sfera iz Beograda, i sa zadatkom da se angažuje oko pripreme materijala za snimanje Dokumentarnog filma o našem manastiru i meni (a za koji TV-BL već ima blagoslov od našeg mitropolita Jovana). Verujem da naš brat Radomir neće izneveriti ukaznao mu poverenje te d a će svoje radne obaveze obavljati časno i pošteno , te iste uspešno uskladiti sa svojim duhovnim potrebama, a kao i do sada biti revnosan misionar naše pravoslavne vere u skladu sa pravilima naše Crkve.

Vreme je pred njim, našem bratu Radomiru želim dobro zdravlje i da uspe u svom budućem radu , sa iskrenom željom da mnogim mladim ljudima brat Radomir bude primer da se vrate te svojim stečenim znanjem doprinesu boljitku svoga naroda i društva u celini.

Biografija brata Radomira Vučića

Brat Radomir rođen je u Sarajevo 27.09.1974. godine, od oca Save dugogodišnje urednika 3.programa za nauku i kulturu Radio Sarajeva i svojevremeno u vreme pada Berlinskog zida dopisnika iz Berlina i majke Danice, ekomoniste.

Osnovno školsko obrazovanje završio je u Sarajevu i Berlinu, a srednjoškolsko obrazovanje u Berlinu. Prvi semestar 1994 -1995.g. nakon mature u berlinskoj 3 „Anštajn gimnaziji“, pohađao je predavanje na Filološkom fakultetu u Beogradu gdje je bio upisan na grupi za Srpski jezik i književnost sa svetskom književnošću.

1995. godine objavio je knjigu pesama „Kroz prsten jabuku“ u izdanju Čigoja Štampe sa recenzijom Stevana Tontića, pesme su objavljene i u renomiranim Književnim novinama, nastupao na Književnim večerima u Nemačkoj i u zbornicama pisaca iz dijaspore objavljivanje pesme.

Od 1996. godine studirao je na Filozofskom fakultetu III Humboltovog univerziteta u Berlinu smer socijologija i politkologija s težištem na političkim doktrinama. 1998.g. završio je tzv.diplomski predispit.
Tokom studija bio je angažovan u srpskoj pozorišnoj amaterskoj sceni u Berlinu, tako u inscenaciji „Đida“ Janka Veselinovića u glavnoj ulozi.
U toku cele krize u bivšoj Jugoslaviji, a i posle bio angažovan preko sprskih udruženja u dijaspori.
Sarađivao je i kao savetnik za regionalne dijalekte i sprski, bosanski,hrvatski jezik prilikom pravljenja elektronskog rečnika srpsko-nemačkog i nemačko-srpskog od strane SIMENSA, fakulteta .. itd. u koosaradnji.

U nekoliko projekata sarađivao je sa katedrom za slavistiku Humboltovog univerziteta u Berlinu, tako da sa Prof.dr. Manfredom Jenihenon, dugogodišnjim šefom pomenute katedre na njegovoj antologiji srpske poezije 20. veka, objavljenoj u Nemačkoj koja u ovom v remenu predstavlja redak srpski kulturni prizrak u Nemačkoj kulturnoj sferi.
1999. godine u vreme bombardovanja Srbije od strane NATO-a osnivač je Srpske studentske asocijacije u Berlinu i u sklopu te aktivnosti imao je susrete sa različitim političkim i kulturnim institucijama, organizacijama i pojedinačnim autoritetima, kako nemačkim tako i onim iz otadžbine i srpske dijaspore u premošćavanuju nesuglasica kako dugoročno tako i u cilju prodaora onog dela istine koja je bila zapostvljena u nemačkoj javnosti.

Od 2002 – 2004 god. bio je glavni urednik TV DELTE, medijske kuće koja je prije svega imala i svoj program na kablovskom Spree-kanalu u Berlinu-Branderburgu za ljude sa prostora bivše Jugoslavije.

Iz manastira Lepavina,
Arhimandrit Gavrilo (Vučković)

o.Gavrilo Napomena: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan.

Mirjana Bosancic Raduje me to, slušala sam njegove emisije na radio Svetigori, puno sreće u radu.



o.Gavrilo Ovaj tekst o bratu Radomiru napisan i objaljen na našem sajtu man.Lepavine: 27. feb, 2009. god.

Verujem da će se oglasiti i brat Radomir svojim komentarom kao svedočanstvo i za druge kako smo se upoznali i kako došlo do duhovne veze između mene i njega on u Berlinu a ja u man. Lepavine. Čudna je ova tehnologija kako zbižava ljude iz svih krajeva sveta, tako da je ova planeta i ova zemlja i svet koji živi na njoj postalo "JEDNO GLOBALNO SELO" hteli bi mi ili ne ali savremena tehnologija ide napred svojim tokom.

Saša Lazić jedva čekam zaista da čujem i taj način Božijeg promisla i povezivanja...kada se sretnemo svi u manastiru da već znamo jedni druge!!



Jadranka Milenković Bogu hvala, oče Gavrilo, što postoji ova tehnologija i što je neki od nas koriste na pravi način i trude se da se oduhove. Da nije nje ko zna da li bi mnogi od nas upoznali Vas i bili sretni kad čuju Vaš glas. Bog Vam dao zdravlje na mnogaja ljeta, da nas poučavate i molite Boga za naše spasenje. Molimo se i mi za vas.


Dragica Mamić Iskrene čestitke, bratu Radomiru, na potpisanom ugovoru sa TV B.Luka .! Vjerujem da će svojim radom kao mlad i obrazovan čovjek doprinjeti da na medijima kao što je TV, svim gledaocima približi naše svetinje ,našu Vjeru i naše prave vrijednosti koje čuvaju i prenose novim generacijama naši Oci u manastirima, hramovima i crkvama.Na mnogaja ljeta!!!



Dinko Blagojevic Čestitke bratu Radomiru! Da se međusobno povezujemo, misionarimo i pod rukovodstvom naših duhovnika Boga stalno slavimo.
Na mnogaja ljeta!


Vladimir Srbljak Hvala bratu Radomiru na veoma dušekorsnim reportažama i tekstovima koji su bu bili postavljani na websajtu Manastira Lepavine. Mnogo sam mogao da naučim čitanjem tekstova koji na najvišem nivou nude sintezu između opitnog i Svetotačkog iskustva u simbiozi sa realnošću današnjice. Sve ti najbolje želimo molitvama Presvete Bogorodice Lepavinske.


Milkica Stanarevic Izuzetno cenim mlade ljude, intelektualce, i pri tom misionare pravoslavne !!! Mislim da je naša budućnost u njihovim rukama !



Stamenko Mijatović Radomirovi tekstovi za mene su nešto posebno i pravi je ugođaj kad ih čitam . Uvijek su različiti stilovi pisanja , nekad su direktni, britki nekad su to ozbiljne reportaže protkane detaljnim opisom neke dogodovštine, ali su mi najdraži njegovi analitčki osvrti na dešavanja u i oko Crkve, za koje mislim da su pisani uz duboku molitvu. Naslovi njegovih tekstova su uvijek napisani kao tekst koji sami možemo da "napravimo" dok razmišljamo o njegovom nastanku , čekajući da ga pročitamo (npr."ALEGORIJSKO I REALNO VAVEDENJA LEPAVINSKOG" )
Pišući za sajt manastira Lepavina već skoro dve godine mislim da je brat Radomir stekao svoje redovne čitaoce koji sa posebnom pažnjom čekaju nove tekstove . Želim mu svako dobro od Gospoda u njegovom životu i budućem radu a Presveta Bogorodica da mu bude na pomoći u svim nevoljama i iskušenjima.

Radomirdrugi Vucic ‎"Moderna tehnologija" koja me je povezala s ocem Gavrilom bila je najprije molitva, pa tek onda je došao internet kao nastavak i plod toga i jedna vrsta komunikacijskog pomagala.
Prije izvjesnog broja godina, dok sam još bio u Njemačkoj i posjećivao bogosluženja u ruskom pravoslavnom hramu u Berlinu, osjetio sam unutrašnju potrebu za duhovnikom tj. za duhovnim ocem koji bi strukturisao i pravilno usmjerio i tumačio moja duhovna, intelektualna, duševna i uopšte životna iskustva koja su tada bila duboko odredjena ubrzanim životom u jednom globalnom centru kakav je Berlin gdje su se razni istorijski tektonski udari prelamali . Tražio sam odgovore i na moderne društvene promjene i na poziciju čovjeka u takvom jednom globalnom svijetu, čovjeka koji potiče iz pravoslavne kulture i naroda koji je na jedan dramatičan udar osjetio svu snagu tih promjena...Pitao sam se gdje je Bog u svemu tome.

Molitve su jednog dana bile uslišene kroz uspostavljanje kontakta s ocem Gavrilom preko interneta. To su bili dani duhovne tribine tj. duhovnog chata gdje je bilo učesnika sa svih strana svijeta koji su diskutovali na zadate teme. Tribinu sam doživio kao svojevrsnu duhovnu školu. Kroz razne poduhvate oca Gavrila, od duhovne tribine, potom direktnih prvih internet-komunikacija s ocem,zatim komunikacija preko skype-a, Radija Blagovesti, preko poslušanja u vidu prevoda tekstova ili određenih sugestija gdje da idem i koga da posjećujem, počele su da se formiraju jasnije duhovne strukture u meni samom, barem sam ja to tako doživio, i počele su se otkrivati i mnoge duhovne tajne u mjeri koliko sam sebe mogao kroz pokajanje da učinim prijemčivim za razne stepene duhovnog iskustva. Duhovni doživljaj koji je sinteza svih ostalih iskustava bio je isprva kao otkrovenje nove nepoznate zemlje, a kasnije je počeo da dobija svoje jasne obrise i kristalno jasni zaključci su se nametali. Medjutim duhovno iskustvo ne trpi stajanje na jednom mjestu tj. odsustvo razvoja. Kao što otac Gavrilo je uvijek prisutan u svom duhovnom radu, bilo da je u manastiru Lepavini ili u Banji Mlječanici, bilo da je zdrav ili čak bolestan, on je uvijek tu i aktivan, tako sam postavio i sebi neki cilj ugledajući se na oca, da koliko mi je dato ne dozvolim sebi da prebivam u duhovnoj inerciji koja čovjeka svako malo napada, pogotovo kad je izložen raznim specifičnim udarima modernog doba i živi životom mirjanina. Paralelno sa svetotajinskim životom, mislim da je učenje o Isusovoj moliti u tumačenju oca Gavrila sržno bilo za moj lični duhovni opstanak. Shvatio sam i da, koliko god je to moguće, na duhovnom putu, djela i vjera moraju biti istovjetne, jer inače, možemo se zavaravati koliko hoćemo, duhovni život bez toga je iluzoran i lažan...Ovo je jedan dio te priče.

Kako sam uspjevao da proživim dio nekih iskustava, pokušavao sam da nešto od toga pretočim u tekstove za lepavinski sajt što razumljivijim jezikom. Nešto od toga nisam uspio da uobličim u tekst, jer ni danas nisam siguran u prirodu tih iskustava. Navešću jedan primjer. Nakon nekih poslušanja ocu Gavrilu, molitava i posjećivanja bogosluženja i dubljih poniranja u sopstveni pad tokom ispovijesti, dogadjalo se da danima nakon toga sam u stanju da brže učim strane jezike ili da razumijem matematičke formule i geometrijske figure. To za formule mi je bilo čudnovato, jer moja profesija i škola su vezane za društvene nauke i sasvim druge oblasti. Kasnije se to izgubilo, jer nisam nigdje imao prostora za praktičnu primjenu. Ipak sam doživljaj da u sebi kroz duhovni život otkrijete prozor koji razumijeva neke do tad nepoznate aspekte života je nezaboravan. Kroz jevandjeosku priču o zakopanim talantima sam sebi tumačio ovaj doživljaj i uvjerio se da je Bogu sve moguće i da molitva može da otvori bilo koja vrata.
U zadnje vrijeme nisam pisao nove tekstove, jer neki dogadjaji u javnosti ovdje u Srbiji u zadnje vrijeme kao da su me blokirali, a na nekom planu unutrašnjem osjeća čovjek žalost zbog nekih crkvenih prilika. Možda se sve to preslikalo i na ličnu duhovnu aktivnost i smučenost. Kao da čovjek dobija udar iz najtamnijih uglova vaseljene. Naveo sam nasuprot tome da sam kod oca Gavrila osjetio neprestanu duhovnu aktivnost i inovativnost. To je kao kad se neprestano obnavlja život. U stalnoj obnovi života i živosti skriva se u tišini Božansko djelovanje.

Danas u Srbiji ja medjutim osjećam ogroman teg neriješenog socijalnog pitanja( socijalnu nepravdu), intelektualnu inerciju, učmalost i besplodnost šablonskih diskusija, uz nekoliko izuzetaka. Tragično je da se to dogadja u vrijeme kada bi bilo potrebno da sve svoje duhovne i druge potencijale ovaj narod usmjerava da moderne fenomene razumije i tumači u svijetlu Jevandjelja i koristeći se prednostima modernog doba razvija kod svoje pravoslavne civilizacije. Medjutim toga nema...

Radomirdrugi Vucic Postoji još jedan aspekt koji se rodio iz duhovne veze s ocem Gavrilo, a trebalo bi ga naglasiti, a to je formiranje duhovne zajednice vjernih koji su u velikoj mjeri povezani modernom tehnologijom interneta, a mnogi od njih se nikada do sada nisu uživo sreli, pa ipak duhovne veze postoje i razvijaju se i u sklopu tzv. virtuelne sabornosti. Sa mnogom braćom i sestrama ja sam tako preko oca Gavrila i duhovne socijalne mreže stupio u kontakt.
Pored toga što otac Gavrilo uvijek naglašava značaj crkvenog života u svojoj lokalnoj parohijskoj zajednici, danas u tzv. "globalnom selu" i virtuelnoj mreži postoje i ove vrste komunikacija. U produhovljavanju virtuelne komunikacije kojom se bavi o. Gavrilo leži jedan od odgovora na izazove modernog doba i omogućava se razvijanje i opstanak pravoslavnog civilizacijskog koda u ovom dobu.

Jovana Čonjić Da nije bilo Radomira ne bih na pravi nacin shvatila poruke koje nam otac salje



Milan Trkulja OVAKO TREBA NAPRAVITI MREZU korisnika globalni chat ljudi koji su prijatelji o Gavrila i pravoslavnih sajtova to je moja ideja,chat se lako moze kreirati na MSN,i drugim provajderima za chat i netlog znaci ta mreza bi obuhvatala ljude clanove koji su zeljni dopisivanja i sirenja pravoslavlja...evo to je jedna od ideja a vi prenesite ocu PA vidite da li se on slaze,jer samo sa njim moze i opstati.pozz za bracu i sestre preko drine i sire.Moze Drina da se ispravi ako svi upremo.
 

Nenad Badovinac  Bogu hvala brate Radomire sto nas je spojio i na taj način nam pomogao. Televizija Banja Luka ce ubrzo videti kakvog bisera ima u svome novinarskom poslovnom timu. Ocu Gavrillu, tebi brate Radomire i svim posetiocima želim srećan današnjim praznik.



Ljiljana Lečić dobra ideja brate Milane, sviđa mi se



o.Gavrilo Bog Blagoslovio sestra Ljiljana. Želim da pojasnim da je ovo moj lični profil na fejsbuku i da u okviru crkvenog poretka ovu mogućnost fejsbuka koristim u svom versko-pedagoškom radu. Nije reč o nekoj posebnoj grupi ili udruženju.

Ovde se se može ući i komentarisati tematski i duhovno fokusirano na određenu zadatu fotografiju ili tekst uz fotografiju. Na drugim svetovnim forumima je moguća šira diskusija koja izlazi van zadatog okvira , ali ovde na mom profilu, to nije cilj, jer je profil više monaškog i duhovno - asketskog karatera pošto nastojim da prenesem i prikažem što je moguće više život monaha sa Svete Gore i ono što je svetogorskom učenju srodno. Ponekad zato ubacim i svoja lična objašnjenja i komentare.

Moje monahovanje je vezano za Vrt Presvete Bogorodice tj. Svetu Goru gde sam boravio od marta 1971. do marta 1984. god. tako da mi je tamošnji život monaha dobro poznat, a takođe i sva mesta na Svetoj Gori : manastiri , skitovi, kalivije i kelije gde su živeli i žive monasi askete. Moj duhovni i monaški život tamo je konstituisan i najbolje godine sam proveo na Svetoj Gori , pa vama koji živite u modernom svetu ta iskustva prenosim koristeći fotografiju i pisanu reč i mogućnosti ovog profila i društvene mreže fejsbuka s željom da ih na najbolji način primite i razumete, a i da ih pravilno primenite u svom duhovnom uzrastanju.

Moja duhovnička aktivnost na internetu je moguća i dobija na svom kvalitetu s obzirom da sam bolestan zato što pored bratstva manastira Lepavine imam grupu saradnika i duhovne dece u svetu koja mi pomažu u mom radu bilo kao tehnička podrška ( neki od njih su dostupni 24 sata dnevno), bilo putem pisanih tekstova, priloga, prevoda itd. Samo neka imena da navedem. Brat Nenad Badovinac je npr. moj učitelj informatike. Sestra Radmila Maksimović je prevela nebrojeno mnogo tekstova za manastirski sajt . Brat Stamenko Mijatović je u svakom trenutku dostupan u smislu tehničke podrške i obezbedjenja nesmetanog funkcionisanja mog duhovnog rada preko interneta itd. U tom kontekstu treba shvatiti i postavljanje slika nekih od mojih saradnika i duhovne dece na moj profil.

Milan Trkulja otac Gavrilo kao sto sam kaze nas duhovno vodi zato nadajmo se i zelimo brz mu oporavak od bolesti,zaista je tako kako on kaze,ono sto mi treba da radimo je da dalje sirimo misiju pravoslavlja te obuhvatimo sto vise prijatelja-vjernika,nastojim da pomognem ocu na bilo koji nacin uradite i vi svi clanovi tako da budemo informisani.da se spremimo na poslusanje vec sutra.


Bojana Srbljak  Brata Radomira upoznala sam u manastiru Lepavina prošle godine. Iza ovog ozbiljnog lika i isto toliko ozbiljnih tekstova stoji jedna vesela i nasmejana duša, jednostavnost, neposrednost , iskrenost, a što je sve odlika “velikih ljudi.” Bratu Radomiru želim dalji uspeh u duhovnom i svakom drugom radu…da njegovi tekstovi i dalje budu sredstvo prenošenja reči Božije.


Tankosava Damjanovic Vrlo je interesantan duhovni spoj oca Gavrila i mladog brata Radomira. Oni su toliko dve interesantne ličnosti, da je ovde jasan samo Prst Božiji Koji ih spoji i Koji ih tako čvrsto umota u duhovni ćili m, odakle se sada duhovne niti kao najlepše šare na ćilimu prostiru daleko, daleko, u vaseljenska nepregledna prostranstva. Često sam se do suza smejala ocu Gavrilu kad kaže: „Sestro, Tankosava, šta ovo brat Radomir napisa? Zabole me glava čitajući“. A brat Radomir sa nabujalom količinom informacija, nabujalom maštom, velikom željom da obraduje oca Gavrila i sve čitaoce, koči sam sebe da bi njegov jezik visokog intelektualca ipak bio razumljiv velikom broju virtuelne duhovne dece oca Gavrila, a i svima drugima.

Pitam se šta bi se desilo sa nabojem tolikih informacija iz svih oblasti kod mladog Radomira, da nije naišao na velikog duhovnika, oca Gavrila, koji je uspeo da ih kanališe?
A sad je to jedna Ljubav Božija, na kojoj se, očigledno, brat Radomir svaki dan zahvaljuje i tako lepo sam objašnjava genezu duhovnog uzrastanja pored oca Gavrila.
Bogu hvala, jer, i nama Gospod darova ljubav Božiju od oca Gavrila i obogati duhovnu zajednicu sa našim bratom Radomirom.
Svako dobro od Gospoda! AMIN!