MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (XCIV)



CRKVA I INTERNET

o.Gavrilo >> ‎"Crkva i internet"

Od samog pocetka, od vremena ranog hriscanstva, Crkva je bila nosilac razvoja u oblasti komunikacija. Najpre je to bilo prepisivanje knjiga, kako bi se Rec Bozja i tumacenja Sv. Otaca sirili medju ljudima. Ta tehnika rada, ma koliko nama danas izgledala zastarela, bila je vrhunac tehnologije svoga vremena..

Za knjige je upotrebljavana na poseban nacin pripremljena koza, pergament. Boje i ukraci su bili od najboljih materijala, tako da nas i danas stari rukopisi zadivljuju svojom lepotom. Tada je crkvena izdavačka delatnost – prepisivanje, sluzilo za bogosluzbene svrhe i obrazovanje svestenika. „Novo vreme-novi obicaji“, kaze stara poslovica.

Kada je Gutenberg stampao prvu Bibliju, digla se velika prasina, govorilo se da ce knjiga biti obesvecena, ali to je bio nacin da Sveto pismo stigne do velikog broja citalaca. Stamparije nisu stampale samo bogosluzbene knjige, već i sve ostale. Tako da gledajući kroz istoriju, ima mnogo vise stampanih knjiga cije se sadrzina ne moze nikako nazvati dobrom i moralnom, ali one prolaze, a Sveto pismo ostaje i navek ce.

Sve-vremene Hristove reci: „Ko hoce, neka ide zamnom“ mogu se u potpunosti primeniti i na izdavastvo. Ko hoce, odabira dobre, dušekorisne knjige, a ko je odabrao drugaciji put, to je njegov slobodan izbor.

Covecanstvo napreduje neuporedivo brze u tehnologiji nego u duhovnosti. Tako je u nase vreme Internet postao nacin komunikacije veceg dela razvijenog covecanstva. I na Internetu su prisutni strasni sadrzaji, ima tu svega i svacega, sto pristojan covek ne moze ni da pomisli, ali ako se setimo Hristovih reci, trazicemo ono sto nam prija, sto nas oplemenjuje i ukazuje na pravi put.

Dakle, ni jedna komunikaciona tehnologija, sama po sebi nije losa. Dobar je ili los nacin na koji se koristi. Tako je i sa Internetom. Pre desetak godina su se mnogi cudili kad su culi i videli da u manastiru Decani monasi koriste kompjutere, pripremaju knjige za stampu i koriste Internet. Strasne godine su pokazale koliko je bilo mudro sto su monasi ovladali tim tehnikama.

Tako se istina o stradanju svetinja probijala u svet, ali i svetu pokazala koliko i kavo je nase kulturno nasledje. Po nekim istrazivanjima, danas svaki sesti stanovnik Evrope koristi Internet, da li Crkva moze da se lisi komunikacije na ovaj nacin? Da li treba da ostane po strani ili da pokusa i na ovaj nacin da priblizi, pomogne, utesi, nauci.

Koliko je Internet potreban, svedoci i to da sve nase Eparhije i Patrijarsija imaju svoje sajtove. Vise niko ne postavlja pitanje: da li Crkva treba da koristi Internet? Jedino pitanje je: kako i na koji način treba koristititi ovaj nacin komunikacije, pa ako hocete i misionarenja, obrazovanja i sirenja Reci Bozje? Kako i na koji nacin se zastititi od losih uticaja? A zar nismo svi, svakoga dana, cim ukljucimo televizor ili izadjemo u grad, izlozeni isti tako pogubnim uticajima.

Šta radimo i kako se od njih stitimo? Hocemo li, zbog svega sto, naprimer, na putu od kuce do crkve, čovek vidi i kavim je sve sablaznima izlozen, prestati da odlazi u crkvu? Mislim da je ovakvo pitanje potpuno umesno i kada se govori o Internetu.

Priredila: R.M.
14.09.2007.
http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=998

o.Gavrilo Napomena: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentato...rima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan.

Dejan Bićanić Crkva je uvek bila najmodernija i najinovativnija!
Monasi su uvek bili vodeći kada je u pitanju usvajanje modernih tehnika i tehnologija čak i stvaraoci istih. Tehnologije prerade mleka i alkohola su ponikle u manastirima! Internet,kao i svaka druga stvar na planeti,i ima svoje dobre i loše strane. Obaveza Crkve je da iskoristi internet na dobro,jer sve što postoji na ovoj planeti od Boga je i dato nam je na dobro! U svakom domaćinstvu imamo nož,neko sa njim seče namirnice neko ljudske vratove,isti je slučaj i sa internetom!

Slaviša Pavlović Naravno da crkva treba da bude moderna i da prati savremene tokove. Na internetu se moze naci Sveto Pismo, a obzirom da dolazi vreme online knjiga, crkva mora biti prisutna i siriti pouke. Ne treba bezati od interneta i savremenih nacina komunikacija, jer, kao sto je Bog stvorio zemlju i sve sto postoji, tako je isto i dao mogucnost ljudima da razmisljaju i stvore internet. Jedino sto ga treba iskoristiti na pravi nacin, a crkva treba da bude stozer napretka i naravno da na svakom mestu siri rec Boziju.


Biljana Angela Naravno da terba upotrebiti sve vrste medija pa i internet za Borbu za Veru i ocuvanje Pavoslavnog Hriscanstva kao spoznaju Istine u Bogu.
IC XC NI KA!


Devizne Penzije Zivotno Osiguranje Svako ima svoj nacin kako ce se izraziti:)



Nenad Badovinac Crkva i Internet, neodvojive institucije. U Crkvi stanuje Bog, a na Internetu sve više ljudi..



Jovan Hrnjakovic
Nas Veliki Otac Tadej je lepo rekao da,, Bog nije svorio zlo ,, ,,zlo je zloupotreba dobra od strane razumnih bica,, mi znaci mozemo sve da kristimo na dobro a to se odnosi i na internet, Oce Gvrilo zanimljivu temu ste postavili Hvala. i za Decanske monahe sam ranije cuo, oni su prvenci u svemu ovome i dosta su uradili za svetinju Manastira Decani u svetu,kako znam Otac Sava imao je nadimak na Engleskom internet monah.


Radomirdrugi Vucic U ovom kontekstu meni npr. je zanimljiva edicija pravoslavnog stripa koju je pokrenula Eparhija vranjanska, a jedan od autora edicije je i mr Todor Mitrović sa Akademije SPC za umtenost i konservaciju. Iako umjetnost stripa, čiji razvoj je vezan sa postojanjem modernih medija, postoji odavno, napokon se izdaje i pravoslavni strip. Prednost kombinacije skraćenih rečenica i vizuelnih predstava u stripu se koristi da bi se djeci prestavile na prijemčiv način hrišćanske teme. Pojava pravoslavnog stripa kod nas se dešava prilično kasno, jer strip postoji već dugo.
Na ovom primjeru se vidi da Crkva prati razvoj modernih komunikacija i umjetničkih formi, ali se postavlja pitanje da li je preuzela zaista ulogu nosioca razvoja u punoj mjeri kao što je to bio slučaj u stara vremena.

Svetlana Ležaić Starac Pajsije Svetogorac je ljude, obzirom na njihov stav u životu, uporedio sa muvama i pčelama i pitanje je šta ko od nas želi da sakuplja polen ili đubre. Mnoge knjige svetih otaca sam našla na internetu i hvala dragom Gospodu za to. Ali mnoge sestre iz crkve u koju ja idem smatraju da je internet poguban i da donosi samo zlo. Nisam želela da ih ubeđujem jer u svemu i za sve postoji dobro i zlo, a za šta ćemo ga upotrebiti stvar je odabira. Neka nas Gospod Bog sačuva od nas samih.


Jovana Čonjić Suvisno bi bilo da dodajem neki komentar na uvodni tekst jer je sve lijepo receno i objasnjeno,i sustina je da se ne treba sablaznjavati vec najnormalnije prihvatiti upliv Crkve u moderne tehnologije..nisu sve novotarije dobre,ali ovdje nije rijec o tome,o mijenjanju sustine,ona ostaje ista,Crkva jeste narod,a da bi narod bio u Crkvi treba ga pozvati, kako- to je jedino evoluiralo vremenom,od usmenog poziva, pa preko preko telefona,a danas preko fejsbuka, rok koncerata i drugih nacina..ali sustina ostaje ista


Panda Rizoska Bas interesna tema o.Gavrilo za koja i jas dolgo razmisluvam.Sepak odluka ne sekoj poedinec e sto ke koristi od internet stranicite, kako i koja tema opfatena vo pecatenite knigi ke odberi da ja cita.Za ovaa tema sekoj odgovara sam za sebe, no sepak smetam deka i na pravoslavnite stranici na internet mozi da se krie dvosmislenost na izbor pa zatoa kako i vo Crkvata taka i na internet bi trebalo da ima duhovnici cija zadaca e tokmu toa, otkrivanje na zlonamernosti i iskrivuvanje na vistinata propovedana od samiot G.I.H. i apostolite .Gospod so site vas dragi braka i sestri

Dragica Mamić
Kod komentarisanja bilo koje vrste naj bolje je poći od vlastiog iskustva.U prilog tome, mogu odgovorno reći da je moje početno nepovjerenje prema ovom vidu komunikacije vrlo brzo nestalo, i svakim danom sam sve veći pristalica ovakvog vida komunikacije, ali još više od toga, ogromne su mogućnosti obrazovanja. Po svojoj slobodnoj volji biramo ono što nas interesuje i bavimo se tim.U nesagledivom moru informacija koje su dostupne svima postoje i one koje mogu odvesti u pogrešnu stranu, i to je osnovni razlog zbog čega je prisustvo naše Crkve neophodno.Naš Otac Gavrilo je očima velikog vizionara jasno prepoznao mogućnosti koje nam se pružaju i ulaže ogromne napore da uvijek pa isada kada se nalazi na liječenju, svijetli na ovom virtuelnom sabranju, svjetlošću koja nam je neophodna, kako bi bila spas našim nedoumicama i našem neznanju.Ovo nikako ne može biti zamjena za liturgijsko sabranje u parohijskim crkvama, ali je odlična priprema i pomoć da svi u stvari shvatimo koliko nam je potrebna Vjera u vremenu u kojem živimo.Naša Crkva uvijek zna kako da nam pomogne i pruži utjehu,a na nama je samo da to prepoznamo, i odazovemo se,a sve opet po slobodnoj volji i razumu koji nam je podaren od Gospoda.

Panda Rizoska Vas o.Gavrilo, poznavajki Ve licno, Ve pocituvam i so vnimanie gi sledam VAsite objaveni tekstovi zosto znam deka Vasa osnovna cel e dusespasitelna pouka.Po molitvite na Majkata Bozja , Bog da Ve dari so mnogu darovi potrebni za Vaseto duhovno deluvanje vo manastirot Lepavina i na internet, a Vasata nagrada za vlozeniot trud da ja zneete vo Carstvoto nebesno. Gospodi pomiluj ne, Amin


Tomislav Lončar
Jednom prilikom sam sa o.Gavrilom razgovarao o prednostima i manama interneta. Uporedismo to sa našom namjerom da odemo u grad da kupimo cipele. Tada prolazimo pored mnogo raznih izloga, koji nam nude razne stvari. Ali, mi tražimo cipele i zanimaju nas samo ti izlozi. Dakle, odluka je na nama, a kao što brat Dejan gore reče, svi mi u kuhinji imamo nož, koji koristimo da narežemo hljeba, ali isto tako, taj nož može biti vrlo opasno oružje. Svako dobro od Gospoda!


Milan Trkulja sto znaci da i internet jeste bukvalno opasno uruzije medjutim njime se sad sluse nasa braca kao i o Gavrilo kome vjerujem.ako idete na neke sajtove koji nisu provjereni nemojte sebi stvarati probleme,ovdje je diskusija dozvoljena i o Gavrilo postavlja teme bas kao i do sada,zato u pravim smo rukama.
 

Mirjana Jovicic Uvodni tekst koji je odabrao otac Gavrilo je divan i dovoljno poučan.Ko ga pročita iako je do sad bio u nedoumici - više sigurno neće biti.
Čantranje površnih, nerazumnih itd. ne treba da vas sablažnjava. Smešeći se nežno i blago, lako ćete im dati kratku pouku: da je naša Crkva po svemu dorasla za dijalog sa celim svetom, a po etičkom kodeksu i Božjom milošću u tom dijalogu nadmoćna.
Blagodarim ocu Gavrilu što nas pouči i skide ovu aktuelnu temu sa "dnevnog reda".
 

Dusica Baralic Ne trebamo se obazirati na svakakve gluposti kojima smo izlozeni.One su postojale oduvek, samo menjaju vid postojanja.I postojace do Sudnjeg dana.Trebamo sebe ispravljati.Svojim primerom cemo dosta postici i za druge.Sto se iskljucivo interneta tice,meni ste to Vi pokazali.Prvo svetlo mesto na internetu koje sam ja ugledala je bio sajt manastira Lepavine i Vas misionarski rad.Evo,ja sam se Vasoj grupi prikljucila pre dva dana.Znamo da cim otvorimo facebook se pokazu novosti i radnje nasih prijatelja.Tako neko mozda od njih,Bozijim promislom, se zainteresuje za ovu grupu i pocne pregledavati svoj zivot...Slava Bogu.On zeli da se svi ljudi spasu i nadje nacina za to.

Vladimir Srbljak Internet može da bude veoma koristan i iskorišćen kao veliki talanat od strane Crkve za dušekorisni misionarski rad. Istina, na internetu se može naći svašta ali na njemu postoji i more korisnih informacija iz sfere biznisa, nauke, zdrastva, školstva, i tako dalje. Zašto onda i Crkva ne bi pronašla svoje mesto na internetu i ispunila zapovest Božiju o širenju Jevanđela po celom svetu. A na ljudima ostaje da biraju da li će iskoristiti internet dušekorisno ili dušepogubno.



o.Gavrilo>>> INTERNET - MISIJA CRKVE

Arhiepiskop Belgporodski i Staroskoljski Jovan, Predsednik Misionarskog odeljenja Moskovske Patrijaršije

2006 godine Pravoslavlje na Internetu obeležava svoj jubilej. Pre deset godina se pojavila prva pravoslavna stranica – sajt Nižegorodske eparhije RPC, koju je napravio sveštenik Igor Pčelincev, danas sekretar za štampu arhiepiskopa Nižegorodskog i Arzamaskog Georgija.

Neosporno je da su najnovije tehnologije aktivno ušle u naš svakodnevni život. I Crkva, kao živi organizam, ne može a da ne reaguje na vremenske tokove. Tim pre, što su o tehničkom razvoju ljudske civilizacije razmišljali i oci-apologeti ranog Hrišćanstva. Naprimer, crkveni istoričar Tertulijan je dostignuća tehničkog progresa smatrao grehom: “Bogu nije ugodno to, što On nije stvorio”. Medjutim, sveti Teofil Antiohijski je naprotiv bio na strani pronalazača.

Crkva ne može da ignoriše ljudska interesovanja, I pošto “svetska mreza” svakog dana povećava oblasti svog uticaja, treba naučiti koristiti je za svoje dobre namere u delu hrišćanskog pronošenja Blage vesti. O interaktivnoj delatnosti Ruske Pravoslavne Crkve s našim dopisnikom razgovara Predsednik Misionarskog odeljenja Moskovske Patrijaršije, arhiepiskop Belgorodski i Staroskoljski Jovan.

- Vladiko, recite nam molim Vas, da li kompjuter i Internet predstavljaju zlo?

- I kompjuter i Internet su instrumenti koji se mogu uporediti sa skalpelom, koji je dobar u rukama hirurga jer se s njim spasava ljudski život, a u rukama ubice i razbojnika predstavlja zlo, jer donosi smrt. Tako se i za Internet može reći dosta toga korisnog: postoji veliki broj sajtova, na kojima se govori o veri, što veoma mnogo pomaže onima koji traže istinski put spasenja.

- U projektu nove Koncepcije misionarske delatnosti RPC, se kaže da zbog izazova informacionog društva, s burnim razvojem informacionih tehnologija, nastajanjem nove informacione civilizacije i čak veštačkog virtuelnog sveta …misija Crkve treba da traži dozvoljene forme i metode rada u informacionim prostorima”. Na koji način se Internet može koristiti u misionarenju? Da li samo preko pravoslavnih sajtova?

- Čini mi se da perspektivni pravac rada može da postane razvoj učenja na daljinu iz predmeta “Osnovi religije”. Napravili smo mnogo sličnih programa, korišćenjem kojih je moguće organizovati specijalne časove iz Pravoslavlja i mi to aktivno koristimo u svojoj misiji.

- Recite nam koji pravoslavni sajtovi Vam se najviše svidjaju i zašto?

- “Sedmica.Ru”, “Pravoslavie.Ru”, “Prosvetitelj”. Oni su veoma profesionalno uradjeni, poseduju kvalitetan sadržaj i dobar interfejs.

- Vladiko, a da li odlazite i na nepravoslavne sajtove?

- Iz razloga što moramo da se bavimo problemima, koji su povezani sa destruktivnim kultovima, pratimo rad veoma opasnih sajtova, na koje je bez ikakvog preuveličavanja strašno odlaziti, jer su na njima postavljena sva moguća satanska zaklinjanja i tome slične gadosti.

- Koji sajt je po Vašem mišljenju najinteresantniji savremenom ruskom stanovniku?

- Sve zavisi od toga, zbog čega on posećuje Internet. Slava Bogu, pojavili su se sajtovi koji primoravaju čoveka da se zamisli. I ukoliko su uradjeni talentovano, onda se uz njihovu pomoć mogu rešavati ovi ili oni problemi.

- Da li može da postoji sajt, na kome bi svaka religija, konfesija imala svoju rubriku?

- Postojanje sličnih projekata je najlogičnije u obliku foruma. Mi aktivno koristimo sličnu praksu, kada predstavnici raznih veroispovesti razmatraju životne probleme. Takav dijalog predstavnika raznih religija je veoma koristan.

- Da li je “internet” misionarenje efikasno u okviru čitave zemlje? Da li se on može aktivno koristiti u udaljenim delovima Rusije?

- I u Sibiru, kao i na Dalekom Istoku sve češće se sreću škole, koje su uključene u “svetsku mrezu”. On se može sresti i u seoskoj školi. Nerealno je misliti da su tamo ljudi izolovani od života. I pošto u državnom opšteobrazovnom standardu postoji predmet izučavanja osnova kompjuterskog programiranja, znači ni Crkva ne treba da ignoriše savremene tehnologije, već da ih koristi u ciljeve ocrkovljavanja našeg naroda.

- Vladiko, zbog čega je Misionarskom odeljenju MP potreban sajt?

- Radi toga da bi analizirajući postavljena pitanja, i samim tim otkrivanjem interesovanja našeg društva, formirali prosvetiteljske programe, koji bi ljudima pomogli da pronadju Hrista. Naravno, radi ostvarenja takve misije neophodan je profesionalni sajt, koji odgovara zahtevima savremene Internet-žurnalistike.

- Šta je to “pravoslavna žurnalistika” i kakvo je njeno mesto u propvedanju?

- To je sposobnost da se posredstvom reči talentovano prenese do čitaoca ova ili ona informacija, da se ljudima otkrije Pravoslavlje u svom njegovom bogatstvu. To je stvaralaštvo, koje upoznaje ljude sa osnovama naše vere.

Pravoslavna žurnalistika predpostavlja najaktivniju delatnost. Tome čak štaviše doprinosi njena žanrovska raznolikost. Ona postaje efikasna onda kada kvalitetno i argumentovano odgovara na izazove sekularnog sveta, i često agresivno nastrojenog prema Crkvi, društvu. U njenoj osnovi treba da leži rasvetljavanje aktulenih problema s tačke gledišta Pravoslavne vere, kao i kritika “antipravoslavnih” pojava.

Milan Trkulja prema tome Bog je sve stvorio,kao prvo stvorio je ljude koji tehniku dizu u napredak,ta tehnika moze biti dobra i losa,dobra je kad se sa njom spasi covjekov zivot a losa ne bih o tome znate i sami kuda to vodi,medjutim zovite prijatelje da posjete manastire i vi ih lagano uvedite u istoriju i sadasnjost crkve kao i buducnost.na pravom smo putu sa O Gavrilom i neka nas njegova mudra ruka vodi dalje,on nas svakim danom sve vise produhovi i obrazuje,pokazuje nas nase blago,sad su teska vremena za crkvu gdje treba stititi nasu postojbinu Kosovo ali ne smemo da izgubimo i druge.internet nas povezuje danas,udaljeni smo hiljadama kilometara jedni od rugih ali ovako smo svi kao jedno i sirite misionarenje na cijeloj teritoriji,rekao sam ceka nas puno posla.Oce blagoslovite rad svih nas da istrajemo u vjeri i da krocimo ka pravom putu,ne dajte da lutamo kao ovce i da nas vukovi kidaju.


Milan Trkulja povecati broj clanova slati pozivnice svako svome da nas bude bar 10000 i od toga bar 2000 aktivnih.svako dobro.




o.Gavrilo Bog blagoslovio brate Milane
Radujem se i slažim se sa tvojim predlogom na način koji prdelašeš da što više broj aktivniji koji prihvatajju ovu vrstu komunikacije koristeći ovu društvenu mrežu fejsbok u misionarenju barem ovuh koji si na mom profilu kojih vas ima preko 8000 registrovanih da bi imao nekog smisla i dušekorisne cicljeva u ovoj virtualnoj zajednici kroz koje se upznasmo direktno i indirektno makar i same fotografija sa profila koje se stavljaju.

o.Gavrilo Pošto je današnja tema postavljena sa naslovom INTERNET-MISIJA CRKVE evo pstaviću još jedan tekst na tu temu za KOMENTARE korsno pročitati:

PRAVOSLAVNI MISIONARI OSVAJAJU INTERNET
Andrej Dudčenko. sveštenik
Rezime 2005 godine

Glavni urednik kataloga “Hrišćanstvo Ru” Ivan Mazurenko je u svom izveštaju rezimirao 2005 godinu, primetivši odredjene tendencije u razvoju pravoslavnog interneta i skrenuo je pažnju na neke probleme. U toku 2005 godine pravoslavni segment Interneta na ruskom jeziku je dopunjen sa 600 novih sajtova. Pravoslavni sektor Interneta, prema mišljenju izveštača predstavlja zasebni deo Interneta i po mnogim parametrima ne zaostaje u razvoju od cele ostale mreže.

U katalogu “Hrišćanstvo Ru”, prema saopštenju glavnog urednika, u današnje vreme su otvorene i popunjene linkovima na pravoslavne sajtove razne verzije na više od 35 svetskih jezika, što daje mogućnost da se oceni broj sajtova na svetskom pravoslavnom internetu. U današnje vreme, prema podacima izveštača, oko 45% pravoslavnih sajtova svetskog interneta imaju verzije na ruskom jeziku, tada kada broj projekata na engleskom jeziku ne prelazi 30% od ukupnog broja sajtova. Oko 6% pravoslavnih sajtova su na rumunskom jeziku, 4% na srpskom, a 3% na francuskom.

Glavnim dogadjajem u protekloj 2005 godini je proglašeno objedinjenje najposećenijih pravoslavnih projekata – “Pravoslavni kalendar” i “Pravoslavie Ru” (days.pravoslavie.ru).

Protekla 2005 godina je takodje obeležena uspešnim učešćem pravoslavnih sajtova u opšteruskoj smotri pravoslavnih internet-projekata “Premija runeta”. Prvi put posle mnogo godina dva pravoslavna sajta su proglašena pobenicima tog konkursa: sajt “Pravoslavlje i svet” je zauzeo 7-o mesto prema narodnom glasanju, a zvanični sajt Valaamskog manastira Valaam Ru je nagradjen medaljom “Blagodatno nebo” u okviru specijalne nominacije “Narodno priznanje”.

U toku protekle godine pravoslavni Internet je popunjen sa još nekoliko novih interesantnih projekata, medju kojima su sajtovi “Patrijaršija Ru”, otvorena Internet-enciklopedija “Drevo” i elektronska verzija velikog projekta “Pravoslavne enciklopedije”.

Izveštač je izdvojio tri glavna problema pravoslavnog Interneta. To je prema njegovom mišljenju nizak tehnički nivo pravoslavnih sajtova, “radoznali” pristup prema sadržaju i odsustvo povratne informacije od strane čitalaca.

Izgled “svetskog” specijaliste na pravoslavnim Internet-SMI-a

Najinteresantnijim i praktično najkorisnijim nastupom na konferenciji se može smatrati izveštaj direktora sajta RIA-Novosti (rian.ru) Natalije Loseve, koja nažalost nije mogla da prisustvuje konferenciji, i njen izveštaj je pročitao drugi učesnik. Natalija Genadijevna se u svom izveštaju potrudila da predstavi pogled “sa strane” na pravoslavna internet-SMI-a, da ukaže na očigledne probleme i na pitanja, koja se pojavljuju kod “svetskog” čitaoca pravoslavnih Internet-SMI-a. Ona je sva pravoslavna SMI-a podelila na četiri kategorije: zvanična SMI-a (opštecrkvena, eparhijska i sl.), SMI-a za ocrkovljene, orijentisana isključivo na “sopstvenog” čitaoca, SMI-a za početnike i one koji sumnjaju, i na kraju, svetska SMI-a, redakcijska politika, čiji sadržaj je jednak poziciji lica koja donose odluke, koje mogu da se primene na pravoslavne. Poslednja kategorija sajtova može da postane jedan od mostića u svet ocrkovljenih ljudi za one koji sumnjaju, traže se ili prosto žive ne znajući za veru i Crkvu.

Navedeni su takodje i glavni tipični problemi pravoslavnih-internet izdanja. To su pre svega grube greške u logici sajta. Takve greške su prema mišljenju izveštača tipične za apsolutno sve pravoslavne sajtove, koje je ona videla u poslednje vreme. Greške te vrste se ogledaju u neodgovarajućem ili intuitivno nerazumljivom rubrikatoru, u problemima sa dužinom, što se odražava na preopterećenost stranica, teškom i nefunkcionalnom dizajnu, u nedostatku mehanizma unakrsnih unutrašnjih linkova itd. Taj problem nije estetski, kako se to čini mnogima koji započinju sa internet-projektima, već je problem u prilagodjenosti sajta za auditorijum, i za neprekidno komforno prebivanje na njemu.

Druga vrsta grešaka je povezana sa režiranjem glavne stranice sajta. Sajt, koji želi da privuče pažnju auditorijuma treba da živi, da demonstrira svoje obnavljanje, dinamičnost, ravnomeran raspored materijala, servisa, interaktivnih elemenata.

Treći problem, koji je aktuelan za većinu sajtova tri prethodno navedene kategorije je odsustvo normalnih radnosposobnih mehanizama poboljšavanja resursa. Prema realnoj primedbi izveštača, veliki broj pravoslavnih sajtova 1) nije optimiziran prema pretraživačkim alatima i katalozima, 2) nije uključen u ekskluzivne promene: banera, linkova, tekstova i sl., 3) urednici i specijalisti prema “dozvoli” (ako one uopšte postoje) ignorišu kao takav rad sa linkovima, sloganima, i što je najvažnije ono što se zove imidz reklama.

Izveštač se posebno zaustavio na mogućim načinima poboljšanja pravoslavnih SMI-a. Onaj koji pravi sajt u prvom redu treba da zna šta želi da čita i šta želi da zna današnji potencijalni posetilac. Na osnovu analiza intenzivnosti poseta materijalima agencije RIA-Novosti Natalija Genadijevna je zaključila da široki čitalački auditorijum zaista interesuje informacija o životu Crkve. Rekavši niz praktičnih preporuka urednicima sajtova, izveštač je na kraju dodala: “Volite svoj auditorijum i postarajte se da odgonetnete ono što žele da vide”.

Misionarski projekti na Internetu

Još jedan interesantan izveštaj je predstavila Ana Ljubimova, urednik sajta “Pravoslavlje i svet” (pravmir.ru), koja je uoči svog nastupa dobila zvanje “Novinar godine” na sekciji “Pravoslavna žurnalistika” Božićnih Čtenija. Urednik popularnog sajta je podelila iskustvo formiranja misionarskog resursa.

Pravoslavni misionarski sajt, prema mišljenju izveštača, treba da bude dinamičan i da se redovno obnavlja, i na njemu treba da bude prisutan dijalog sa čitaocem. Taj dijalog može da se ostvari naprimer kao mogućnost postavljanja pitanja svešteniku i dobijanje brzog odgovora, kao i preko objavljivanja pisama čitalaca zajedno sa razvrstanim odgovorima na njih.
Veoma je dobro, ukoliko se na misionarskom sajtu objavljuju svedočenja o veri poznatih ljudi, koja su ponekad najneočekivanija za čitaoca. Medjutim, treba zapamtiti, da previše često spominjanje jednih te istih imena može kod čitaoca da izazove suprotan efekat.

Materijali misionarskih sajtova treba u sebi da sjedine jednostavnost izlaganja, lakoću prihvatanja i uporedo sa tim, dubinu i duhovnu mudrost, a stil i jezik sajta treba da odgovaraju zahtevima literarnog jezika sa najmanjom količinom crkvenoslavjanizma.

Na kraju, prema mišljenju izveštača, misionarski sajt bolje da se drži po strani od razmatranja aktuelnih političkih tema. U slučaju razmatranja političkih pitanja postoji previše veliki rizik da čovek odbacujući odredjeno političko usmerenje može da ga identifikuje sa Pravoslavljem. Drugim rečima, politički sajt može da bude pravoslavan, ali pravoslavni sajt ne treba da se politizuje.

Ana Ljubimova je iznela planove razvoja projekta “Pravoslavlje i svet”. Tako će u skoroj budućnosti čitaoci moći da nadju na tom sajtu izbor najprotivurečnijih, na pogled sa strane, citata iz Jevandjelja i odgovarajućih komentara na njih. Na sajtu će se takodje pojaviti rubrika fotomaterijala, koji treba da “pokažu lepotu Pravoslavlja”.

Dotaknut je i problem korišćenja internet-foruma u misionarske svrhe. Najpoznatiji religiozni forum runeta “Čovek i njegova vera”, poznatiji kao forum o.Andreja Kurajeva, u stvari zaslužuje naziv “antimisionarskog”, zbog toga što se odgovor na najednostavnije pitanje na tom forumu po pravilu završava gnevnom prepirkom izmedju učesnika i medjusobnim vredjanjem. “Očigledno je da se istina ne radja u svadji”, - zaključuje izveštač. Kao obrazac misionarskog korišćenja foruma je bio naveden forum na sajtu “Stranica gluvih” (http://www.deafworld.ru/), u čijem jednom sektoru učestvuje djakon Valentin, koji i sam ima teškoća sa sluhom. Teme u pravoslavnom segmentu svetskog foruma, koje ponekad započinju sa odredjenom dozom poziva, zahvaljujući pismenosti pravoslavnog sagovornika, prerastaju u mirne dijaloge.

***
Sekcija, koja je posvećena pitanjima razvoja pravoslavnog sektora na mreži, se organizuje u okviru Božićnih čtenija svake godine počevši od kraja 90-ih godina prošlog veka. Te godine je rad sekcije bio veoma interesantan (organizatorima sekcije se može posavetovati da ubuduće tehnička pitanja organizacije sajtova budu odvojena od pitanja redakcione politike). Razumni nastupi interesantnih izveštača su bili propraćeni živim diskusijama, a za vreme pauze učesnici konferencije su žurili da se medjusobno upoznaju, i da razmene mišljenja, ideje i kontakte. Obogativši se novim znanjima, i stekavši nova poznanstva, učesnici sekcije su se razišli kućama, puni snage i entuzijazma za rad da pravoslavno misionarsko prisustvo na Internetu u nastpuajućoj 2006 godini postane profesionalnije, pismenije i privlačnije za čitaoce.

http://kiev-orthodox.org/site/events/1232/
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic


Saša Lazić crkva je ušla direkt u domove...kontakt trenutačan...učenje o vjeri,duhovno obnavljanje,PROPOVJEDAT ĆE SE JEVANĐELJE PO SVEM SVJETU...eto opet ispunjenog proroštva...




Panda Rizoska da, navistina e taka, ova e nacin za propovedanje na evangelieto , no sepak ima uste luge koi ne gi koristat tehnickite pronajdoci vo svetot. Eve eden primer koj go slusnav od o.Nifont na Korint .Vo edna prilika o.Nifont bil vo poseta kaj ...monah pustinjak na Sv. Gora. Dodeka bil tamu starecot dal blagoslov na eden novinar da pisuva za negoviot zivot. Novinarot ja zapisal zivotnata storija polna so ljubov, vera i razbiranje za sekoja maka na lugeto vo svetot. Vooduseven od starecot , novinarot go fotografiral, no blicot od aparatot go voznemiril starecot taka da toj moral da si zaminil. Po ne mnogu vreme na starecot mu pristignuva posta. Iznenaden , starecot ja otvara pratkata i ja vadi negovata fotografijata sto mu ja pratil novinarot. Ja gledal so nasmevka na liceto, mnogu iznenaden i znaete koj bil komentarot-Znaci vo svetot ima uste eden covek sto e ist kako mene , ama nezna kako se nasol na ovoj list hartija. Za nego fotogravskiot aparat bil nesto za sto toj voopsto neznael za sto sluzi .

o.Gavrilo Bog blagoslovio brate Milane
Ja sam rukopoložen za đakona 24 novembra 1967 kad se praznuje sv. Stefan Dečanski.
 

 

Pročitano: 4910 puta