MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Beograd - Ukoliko devojke i mladići žive u stilu stiha „mi menjamo dan za noć”, mogu da imaju problema sa promenom metabolizma, hormonima, pritiskom...
– Hormon rasta se najviše luči do ponoći, pa je neophodno u krevet otići ranije

„Mama, idem sa drugaricama na neki rođendan, pa na žurku na jedan splav. Nemoj da me čekaš, neću doći pre pet sati.” Ovakve i slične poruke često zatiču roditelji tinejdžera i onih nešto starijih mladića i devojaka, koji imaju naviku da izlaze u provod tek posle 22 sata i da se zabavljaju do sitnih jutarnjih časova. Mnogi od njih u potpunosti zamene noć za dan, posebno za vreme raspusta, pa tako spavaju do kasnih podnevnih sati, a posle buđenja i „doručka” sledi priprema za novo zabavno veče. Stručnjaci upozoravaju da „blejanje” od sumraka do svitanja može i te kako da ostavi posledice po zdravlje. Remećenje ritma spavanja i budnosti na račun skraćenja vremena sna i spavanje izvan biološkog sata predstavlja pravi atak na organizam što u kombinaciji sa stresom, od kojeg „pati” 30,5 odsto mladih, i konzumiranjem brze hrane utiče i na to da mladi sve češće imaju problema sa poremećajem metabolizma, ali i hipertenzijom, odnosno povišenim krvnim pritiskom.

Ginekolog dr Mima Fazlagić objašnjava da je u Srbiji veoma raširena pojava obrtanja dana za noć, odnosno da mladi uveče izlaze, a danju spavaju. Takva nasilna promena ritma nečega što je normalno ostavlja štetne posledice po organizam, najviše po razvoj i mogućnost postizanja uspeha u različitim životnim aktivnostima. Najčešće nastaju problemi sa metabolizmom i hormonima zbog promene bioritma, jer telo ima „ugrađen” sopstveni sat kada šta treba raditi.

– Ako ne poštujemo prirodni sat organizma – posledice po zdravlje su neizbežne. Jako je važno poštovati ritam tela. Noć je vreme za san, zbog metabolizma i hormona koji se luče, ali i zbog navike našeg tela da tada odmara. Nasilno menjanje bioritma je veoma štetno za organizam. Može da ostavi posledice i u vidu nekih psihičkih problema, poput depresije i nervoze. Menja se i ritam ishrane i varenja, a sve je to veoma nezdravo. Nezdrav način života može da utiče i na ritam lučenja ginekoloških hormona, ali to nije tako očigledno kao kod drugih pomenutih problema – istakla je dr Fazlagić.

Stručnjaci iz oblasti medicine upozoravaju da je zamena dana za noć jedan od glavnih „okidača” i za pojavu agresivnosti kod devojaka i mladića. Kada su neispavani, mladi nisu sposobni ni za učenje, a samim tim ne mogu da postignu dobar uspeh u školi, dok nezadovoljstvo najčešće iskazuju tako što maltretiraju vršnjake.

– San pre ponoći je najkorisniji. Deci je potrebno da spavaju devet do deset sati, odraslima sedam. Dešava se da ljudi kažu: „Nema veze, dete mi ostaje do ranih jutarnjih sati u gradu, ali do kasno ujutru spava, pa tako ništa nije izgubilo od sna”. To je potpuno pogrešno i nije zdravo. Hormon rasta se najviše luči do ponoći i zato je važno da mladi legnu ranije. Treba napomenuti da zamena noći za dan može i da poremeti i menstrualni ciklus kod devojaka – naglasila je dr Fazlagić.

Ovakav način života mladih koji često podrazumeva i stupanje u rizične seksualne odnose, vuče sa sobom i druge posledice po zdravlje, kao što je pojava polno prenosivih bolesti koje su u ovoj populaciji u porastu, a dešava se da devojke i mladići u ovom uzrastu znaju da posegnu i za psihoaktivnim supstancama, cigaretama i alkoholnim pićima.

Prilikom noćnih izlazaka dešava se da mladići i devojke kombinuju alkoholna pića sa energetskim, ali i tabletama, pa da dva dana ne mogu da se oporave od užasne glavobolje i drugih tegoba. Treba imati na umu da neka istraživanja pokazuju da osobe koje su iz nekih razloga u mladosti često remetile ciklus spavanja menjanjem dana za noć imaju i poremećaje intelektualnih funkcija.

Iako stara izreka „u devet – u krevet” mladima danas deluje smešno, stručnjaci upozoravaju da je idealno da odrasli legnu da spavaju oko 23 sata, a deca između 20 i 21 sat.

----------------------------------------------

Psihoze iz monitora

Ima i onih koji umesto u diskoteci ili kafiću noći provode ispred kompjutera u igraonicama, jer je tada korišćenje računara u zabavne svrhe najjevtinije. Upućeni objašnjavaju da mladi koji u ranim jutarnjim satima imaju naviku da iz igraonice, gde su celu noć na ekranu „ubijali neprijatelje”, izađu sa različitim psihozama. Takvi mladići i pokoja devojka imaju osećaj da ih neko prati, da ih iza ćoška čeka neprijatelj, da moraju da se sakriju, a sve se smatra posledicom nespavanja i posvećenosti igricama koje zamagljuju realnost.

D. Davidov-Kesar
objavljeno: 19/07/2010

Izvor: http://www.politika.rs/