MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

o.Gavrilo Otac Dionisije se tako tiho popeo škripavim stepenicama prijemne prostorije u Optinskoj pustinji, da ugledavši ga, nisam odmah shvatio: Da li je to java? Preda mnom je stajao visok čovek u tamnoj monaškoj odeždi. Bledo i produhovljeno lice.

- Želite li čaj? Imam i meda.

- Kako da ne - sa zadovoljstvom je odgovorio. Shavtio sam, da se ceo dan molio sa bratijom, pa je čak zaboravio i da jede.

Posle čaja je započeo naš razgovor.

- Ja sam jeromonah Dionisije, sveštenik. Po poslušanju sam u Belorusiji, u Černobilskoj zoni. Od samog početka, kako je ona postala - zona.
Služim u Crkvi Svetitelja Nikolaja, u starom gradu Braginu. Ljudi su bili veoma uplašeni zbog katastrofe. Jedno su samo shvatali: ovde ne sme niko da bude. A ja sam im govorio, da treba živeti sa Bogom, i da je tad uvek moguće sve pobediti.

To je izazvalo zadivljenost i zbunjenost. Kako? Na šta se ovde može računati?!
A jos sveštenoslužitelj… Sada, posle mnogo godina, mnogi se vraćaju, jer je iskušenje beskućništva bilo teže od straha od radijacije, nas grad oživljava, i pomalo se menja. Ali su ljudi još smeteni, i dolazi mnogo izbeglica iz bivših sovjetskih republika, i njih takođe treba uključivati u duhovni život.

- Odakle su izbeglice?

- Iz Srednje Azije, Kazahstana, Azerbejdžana. Ja sam došao u tu Svetu obitelj, da bih se duhovno ukrepio.

Mi imamo vidljivu i nevidljivu borbu: s đavolom i 'atomsku'. "Mirni atom" se pokazao neprijateljskim.
Grad Bragin je 35km udaljen od reaktora.

Ovde služim već 10 godina. U mene nema mnogo onoga što od sebe znam. I ako ne bi Gospod Bog… Naravno, ja sam često u samoj zoni, na sahranama po selima. Narocito često - na Radionicu ili kada voze na pogreb iz Minska ili iz drugih gradova. Zabranjena zona je od grada udaljena 500m. Tamo je postavljena barijera.

- Da li ima mnogo sahrana?

- U poslednje vreme - da. Uglavnom - stari. Ali i mladih mnogo umire. Juče sam poslednji put ispratio privrednog predsednika. Imao je 45 godina. Radio je nedaleko od zone. Imao je srčanu manu. Puno obaveza, zalaganja. Sada ima mnogo mana, zbog ljudskih potreba.

Čovek se iscrpljuje. Ako ih duhovno ne podržite, ne ukrepite, mnogi malaksavaju, i stvaraju sebi mnogo veće teškoće.

Ovde ljudi opstaju samo verom, Tajnama, Bogosluženjem. Ipak, svako mora imati nadu, podršku, da bi se borio, suprotstavljao.
Oslonac je jedan - Gospod nas Isus Hristos.

Gospod je to dozvolio.

Znaci, to sve treba pobediti.

Bog daje iskušenje prema snazi. I mi treba da živimo sa Božijom pomoći i da ne padamo duhom.

Mnogima je posle Pričešća bilo bolje, lakše.

- A kako vi, kao sveštenik objašnjavate černobilsku katastrofu?

- To je dopuštenje Gospodnje. Gospod naređuje ali On i miluje, spasava.
Jednom je Gospod to dopustio i to se desilo, i treba se umiriti u vezi toga.

A okolo je sve živo. Zemlja je prekrasna, plodna. Ja još takvu nisam video. I zato sam ubeđivao: ne odlazite, ostanite. Znamo, da nas niko ne čeka u drugim gradovima i selima. Mene su gledali neprijateljski. O čemu on govori? Ljudi su molili mesnu vlast: brzo nas otpremite bilo gde.

Jednom su me pozvali na miting: umirite ih, baćuška.

Šta sam ja? Opet svoje. Sada, kada su protekle godine, ti ljudi koji se vraćaju, sećaju se mojih reči. Dolaze u otadžbinu sa suzama. Žale što su otišli.
A neki su tamo ostali, zauvek. Nisu izdržali rastanak sa rodnom kućom. A zemlja, kao pomoćnica, je čak postala bolja, odmorila se. Oni koji se vraćaju blagodare Gospoda Boga i nas, zato što smo ostali i sačuvali naš grad i našu zemlju. Celivaju je sa suzama.

- Da li proveravaju njene plodove? Da li su plodovi koji se rađaju na toj zemlji ekološki čisti?

- Da, uglavnom su čisti. I specijalisti se čude. Kako to može biti? Desila se dosad neviđena katastrofa, i ljudi su tu nesreću pobedili sa Bogom. Takav narod treba čuvati. I tu zemlju.

Recite nam oče Dionisije o deci koja se ovde rađaju.

- Dolaze mladi, mole: baćuška, blagoslovite, i ja ih venčavam. Žene u drugom stanju se pričesćuju. Zdravu decu rađaju oni koji idu u Crkvu, žive sa Bogom. A za sve ne mogu da kažem.

Da li su kod vas naučnici mnogo radili?

- Bilo je mnogo ekspedicija. Izumiru plodovi, radijacija je povećana - odslužim moleban, osvetim te plodove Bogojavljenskom vodicom, i radijacija nestaje.

Ja sam se svih godina hranio od te zemlje. U zoni sam viđao i tetrebe, i divlje svinje. Jeo sam ribu odatle. Već imamo crne rode.

Priroda je prekrasna. Kad sam se vraćao iz zone parohijani su pitali:

"Baćuška, zašto ste tako veseli?"

Ja sam odgovarao: "Išao sam u ribolov."

Verujte, ne pričam gluposti. Profesori iz Minska su uzeli moju krv na analizu. A zatim pitali: "Baćuška, zašto su svi vaši rezultati normalni?" Ja sam odgovarao: Gospod je sa mnom."

Bio sam bolestan, ali bolesti nisu bile zbog radijacije. Bilo je velikih nevolja. I lukavi se sve vreme starao da me slomi, jer sam mu 'pomrsio račune'.

- Oče Dionisije, da li ste mogli da otkažete odlazak u tu parohiju?

- Mogao sam. Mogao sam i da odem. Ali ja nikada nisam otišao. I do danasšnjeg dana nisam čak ni razmišljao o tome. Trenutno u Braginu ima mnogo promena na bolje. Ako i odem odatle, to će biti zato, što sam ja monah, i vreme mi je za manastir. Istina, naš Nikolajevski hram još uvek nije dobro uređen.
Nekoliko puta sam se obraćao: pomozite… Crkva u tom gradu treba da bude za sve nas velika pomoćnica, ali je ona u veoma lošem stanju.
Čak do današnjeg dana. Te godine smo mogli samo da uvedemo vodovod. Izgradimo podno grejanje. Napravimo čvrsta vrata. Zimi je unutra hladno.

- Oče Dionisije, kako vi sve to savladjujete?

Gospod i Majka Božija daju snagu. Plače za nas Carica Nebeska. Imamo i mnogo izbeglica. Koliko oni tek imaju nevolja?! Oni idu u prvi red u hramu, ka baćuški. Čoveku treba pomoći da pronađe sebe.

Neki parohijani imaju veoma teške probleme, da je teško i prisećati se. Bragin sa svojom okolinom je - epicentar černobilske katastrofe. I ljudi odlaze u tu zonu, jer moraju da idu negde.

26. aprila svake godine je pomen.

Gledajući na meštane i pridošlice, mislim: Crkvu treba čuvati ona je jedinstvena za sve nas. Crkva je - naša mati. Njena vrata su uvek otvorena. Svi nesrećni ljudi su bili u njoj. I svakakve nevolje smo s Božijom pomoći rešavali.

- Vi, istina, više sahranjujete nego što krstite?

- U poslednje vreme su sahrane učestale. Bilo je takvih perioda da je u svakoj kući bila sahrana. Često me pitaju: "Baćuška, pođimo u zabranjenu zonu, povedimo oca…" Prolaze pored svoje kućice, a ona razrušena…Kako je teško preživljavati sve to. I dolaze im misli: bolje da ostanemo kući - lakše je preživeti nevolju u otadžbini, nego u tuđini.

- Kakvo je zdravlje meštana?

- Bili su bolesni. I ne znamo, čime ćemo još biti zastrašeni, ali su se mnogi po veri isceljivali.

Imali smo molebane, Akatiste.

Ljudi su se ispovedali, pričešćivali Hristovim Telom i Krvlju… I kada su ih drugi lekari pregledali, prosto nisu verovali svojim očima.

Na primer, jednom dečaku Volođi, koji trenutno živi u Minsku, su noge otkazivale i imao je i drugih nemoći. I majka je počela da ga dovodi često u Crkvu. Ispovedao sam ga, pričešćivao. I ozdravio je. Povratila mu se kosa. … Počeo je da hoda normalno. Svi parohijani su to videli. A lekari su se divili.

Sada smo nekako smireni. A koliko smo pretrpeli sve ove godine. Naš narod je uzeo na sebe podvig da ostane u nevidljivoj nevolji, tinjajućoj nevidljivoj opasnosti. Podnosili smo svaku tugu. I sad se ne bojimo nikakvih posledica. Pobedili smo - radujemo se, blagodarimo Gospoda Boga.

Danas sam s takvim uzbudjenjem došao u tu Svetu obitelj da ukrepim svoj duh. Neprijatelj je jak. I u to vreme, odmah posle katastrofe, on je duboko ranjavao. Napadalo je i uninije, i očajanje, stremio je da nas uništi iznutra, da rastoči našu veru, našu pastvu, našu otadžbinu, našu zemlju.

- Oče Dionisije, a kako su se zli duhovi ponašali?

- Strasno , ali ne želim ni da pričam o tome. Dopuštenje Gospodnje…Ali Gospod zna, vidi, i još će više da nam pomaže. I Majka Božija.
Da, tad su zli duhovi veoma strasni, kada se verujući ljudi trude da se suprotstave spoljašnjoj zarazi i strahu, oni jako napadaju. Onda se vodi borba ne na život, nego na smrt…Nije jednostavno pričati o tome. I ne treba pričati.

- Da li ima Crkva koja je bliže epicentru katastrofe?

- Priznaću vam, tu sam se molio. 4 km od reaktora se nalazi hram Arhistratiga Mihaila. Tamo postoje svi uslovi za tihovanje. Naravno, pastva ne bi pošla, ali sam ja hteo da sačuvam Crkvu.
Došao sam do nje zajedno sa vojskom.
Oni su počeli da mere radijaciju, a zatim da govore: "Baćuška iza ograde tog hrama, uređaj registruje radijaciju, a u porti i u samom hramu nema ničega - sve je čisto". O tome su pisale i novine.

Bojana Hrlec Hvala vam Oce na divnoj prici,zaista je Bog veliki uz njega zaista covek prevazilazi sve teskoce i nevolje a bez njega smo tako nemocni i ne mozemo nista uraditi zato svi treba da se drzimo i zavolimo Boga da idemo u crkvu i da se molimo i pricescujemo da bi nam Bog dao snage i svojom ljubavlju nam pomogao i zavoleo nas da preprodimo sve teskoce i udjemo u zivot vecni!!!!


Dragana Milovanović Slava Bogu!



Vladimir Oplakan Slava Bogu.



o.Gavrilo Bog blagoslovio, Mogli biste da napišete koji rečenicu više, kao komentar na ovaj tekst.



Sladjana Pavlovic ...Da, tad su zli duhovi veoma strasni, kada se verujući ljudi trude da se suprotstave spoljašnjoj zarazi i strahu, oni jako napadaju...
Jer zaista je teško pronaći sebe.... Jako dušekorisno, divan tekst!!!!!!


Snezana Bosnjakovic Slava Bogu ,predivna prica ! Kako covek samo verom u Boga moze i mora da se nosi sa jednom takvom strasnom situacijom .Kad mora da izabere da li ce iz straha napustiti rodni kraj ili ce iz ljubavi ostati .Vera bez dela nije vera ,ali ovi ljudi imaju dela itekako.!
Neka Gospod sacuva i ukrepi svestenika Dionisija i sav narod koji se skupio oko njega...

Nenad Badovinac Ja mislim? ne mislim, ja znam da je radijacija.. ma ne znam sta je radijacija.. mozda neki virus od kojeg umire moje srce? Postoji na zemlji mesto Bragin.. To je pustinja gde je odavno život nestao. Bragin je ostao bez zaštitnog omotača. Ni najdeblji olovni omotači nebi uspeli zaštititi grad od radioaktivnog zračenja, ali zato postoji tanka stara sigurno sada već trula drvena ograda oko parohijske crkvice kroz koju ne može proćito opasno i ubitačno zračenje. Unutar porte i same crkve razina zračenja je nula. hmm.. Kada bih takvu drvenu ogradu mogao da sagradim oko svoga srca da ga sačuvam od negativnih zračenja koje ga svakodnevno bombarduju i uništavaju.. Zbog kojih svakim danom moje srce sve više trune. Možda je i moguće ali ograda oko srca se gradi dugo i postepeno, letvica po letvica pa ako je i sagradim jednog dana, pitanje je da li sam je kvalitetno gradio da traje zauvek ili samo privremeno do prve oluje!!

Milica Stević Jos jedan dokaza da covjek moze ici protiv drugog covjeka ali nikada ne moze protiv Boga.



o.Gavrilo Hvala vam na ovim dušekorisnim komentarima nadam se da će se produziti duhovna braća i sestara sa fejsboka sa ovakvim nadahnutim komentarima, da svi oni koji su na mom profilu pokažu svojim duhovnim mislima i svaki komentar bude dušekoristan i na spasenje duše, da se ne ostane samo u brojkama i lepim fotografijama u albumima na fejsboku.


Saša Ćurko crkva je suština postojanja jednoga naroda i temelj bitisanja jer bolje je i državu izgubiti nego li crkvu izgubiti zato što je crkva suština opstanka i postojanja naroda a koli ima crkvu on ima i veru u večno živog hrista amin



Stojanka Ristovska Prikaznata,ama ne vaka detalno, ja imav slusnato od tetka mi.Togas a i sega mislam deka so verba vo Boga se e mozno.Nekogas "losite" raboti sto se slucuvaat se za slava na Boga,kako pogore,dokaz deka toj e tuka so nas,ako veruvame vo nego nema da ne napusti,dokaz za lugeto koi ne poveruvale-da poveruvaat,a tie koi veruvaat da ne ja izgubat nadezta vo nego.


Dragana Milovanović Pomaže Bog. Oče, blagoslovite. Ovaj tekst za mene je podsetnik da je GOSPOD S NAMA i da je BOGU SVE MOGUĆE. Takođe me podseća i da od životnih «briga o nebitnom» zaboravljavam da je ono što nazivamo čudima u stvari svakodnevnica svakog čoveka koji se prepusti volji Božjoj i živi trudeći se da bude bliži Bogu.


Zvezdan MilinovicHerceg Gospodu i presvetoj majci njegovoj i našoj,Bogorodici uvek djevi Mariji hvala,što odredi i oblagodati oca Dionisija,te on,pomoću Gospodnjom,bi postavljen da pronađe izgubljeno,da sakupi razbacano,da isceli,bolesno,i Sagradi porušeno,da uveri razuvereno...da produhovi Obezduhovljeno i prosvetli potamnelo,i Osoli bljutavo.
Jednom rečju Da vaskrsne Umrlo. Gospod Hristos i Presveta Bogorodica,da ga i dalje čuvaju na mnogaja ljeta
PODAJ GOSPODI, AMIN.

Sofija Stojanovic-Nikolic prelepa i jako poucna prica-da se sa verom u Boga moze sve postici i pobediti



Saša Lazić ovdje još jednom vidimo šta znači prava vjera,pa ni atomska radijacija koja uništava prirodu hiljade kilometara kvadratnih jednom vjerujućem čovjeku ništa ne može...ovo je još jedna potvrda moći čovjekove ako u Gospoda i svu silu Njegovu vjeruje...čovjeku ostaje samo da se divi i svakim danom jača u vjeri i straha nema...pa zar nije fantastično to:SVUD OKOLO RADIJACIJE A U DVORIŠTU NIŠTA...SLAVA GOSPODU... HVALA OČE NA OVOM JAČANJU NAŠE VJERE I NA MALOPRIJAŠNOJ BESJEDI O GREŠNIKU,JAČA VJERU I NADU..

Dunja Neda Divno je imati ,pravog,od boga datog prosvetitelja koji vodi narod pravim putem do Boga.To mogu samo nesebični,produhovljeni ljudi,sa čistom dušom i čistim srcem.



Goran Stojanovski Slava na Boga. Mnogu poucen tekst Oce, kako treba da veruvame deka se e od Boga za nase spasenie a ne za steta.



Milena Madzar Zivot sa Bogom je jedino spasenje duse i tjela,treba da ustajemo i lijezemo sa Bogom i zahvaljujemo mu,da postimo,pricescujemo se ispovjedamo,molimo'samo tako cemo biti spaseni od neprijatelja i zlih duhova koji nas na sve nacine sputavaju u zivotu ali kad smo sa Bogom onda ce nas on cuvati i netrebamo se bojati iako je ponekad tesko ali kad smo sa... Prikaži više Bogom molimo ga da nam da snage i lakse cemo i prebroditi nedace.Sve ima svoje zasto i kako,nase je da kad padnemo odma da se dizemo a nikako ne ostajemo u blatu.Hvala Oce vam mnogo na ovim divnim tekstovima i poukama i porukama koje nam dajete preko ovih tekstova.Blagoslovite sve ljude pa i mene.

Tankosava Damjanovic Evo primera kako je Vaskrsli Gospod i nakon 2000 godina po milosti Svojoj, a ne po našoj zasluzi, ostavio svoje apostole na zenlji da propovedaju i sedoče Pravu Veru. To je otac Dioisije, koji je u toj strašnoj katastrofi prepoznao dopuštenje Božije, pa ipak se ne predade uniniju, već čvrsto poverova u Milost Božiju, kleknu, pomoli se i Sila Božija i blagodat oseni njegov hram i spasi sve koji iskreno poverovaše.
"Verujem, Gospode, pomozi mom neverju!"
Ali, apostol i sluga Božiji je i naš otac Gavrilo. On ne štedi ni reči ni vreme da svojim misinarskim putevima povede što više zalutalih ovčica i da ih vrati u Božije stado.

Mirjana Damjanac Ex Periz eh, kada bi sada svi zajedno, i mi, koji osetismo ovu lepotu doživljaja Gospoda našeg i svi naši bližnji, mogli ući u zagrljaj Hristov... uz Gospoda, ne postoji nikakva opasnost, ništa negativno, samo ljubav i radost.. kada bi svi zajedno to mogli da osetimo... slava tebi Gospode!


Mirjana Velovska Slava na Boga .Prelep tekst poucan i dusekorisan. Sve dolazi od Boga nista nije tako kako sta nam izgleda.Sve je Bozje dopustenje ,da uvidimo svoje gresi . Sepak sve je za spasenje duse



Jovana Čonjić sa radijacijom se borim svakog dana..recimo kad podjem nedeljom na sluzbu, mene prvo od ranog jutra ozraci nesto negativno da ne idem tamo, a kad smognem snage i odem,cim predjem "drvenu ogradicu" ja osjecam neko drugo zracenje,mirno,tiho,koje miluje, prosvecuje i osvecuje..


Marijana Stevanović Bog je svorio svet tako jednostavno i sa puno ljubavi ali tu se necastivi umesao da to zakomplikuje i pomuti ljude i da im unese nemir. Kroz ovu pricu koju ste nam postavili mogu da uvidim da nas Bog nikada nece ostaviti ma kolika katastrofa da se desi..jedino sto zeli od nas jeste da imamo VERE u Njega i da ga ne zaboravimo koliko god da nam je tesko.Ne moze se nigde pobeci da bi se prevazisao problem, sa verom mozemo svako iskusenje prevazici a to se vidi kroz Bozija dela koja sprovodi na bolesnima, naucenima i napacenima..
Da nam Gospod Bog pomogne i da nam doda vere da mozemo dalje nastaviti borbu i da spasavamo nase duse...

Andrija Stanulović Oce,ne biste mi verovali,sinoc smo sa drustvom polemisali o Cernobilju i radijaciji.Pricali smo kako je danas sve radioaktivno,i kako je na carinarnicama nekada koriscen uredjaj za merenje radioaktivnosti,a sada ga gase-jer pisti na sve.Pricali smo o mogucoj zastiti od toga,i setili se nekih magneta koji se prodaju u vidu nakita i navodno pomazu...ali,zakljucak je bio isti,osloni se na Boga i ne sekiraj se nizasta.Eto kako odgovor nadje put do coveka.Hvala sto ste mi potvrdili!!!!!!!!!!

Izabela Gveroska Oce blagoslovete! Ova e dokaz deka za Boga se e mozno i nikoj ne moze da ne otrgne od Bozjata raka!
 
Suzana Vukmir Sve što se nama ljudima dešava je s Njegovim ciljem da se mi uvjerimo u moć sile Božije i da se vratimo Bogu, da živimo u zajednici s Njime.
Ovo su istinita svjedočanstva u Černobilu o blagotvornom dejstvu molitve i Crkve, o Božijoj milosti i našem spasenju. Jer vjerom su se dešavala čuda, a moć molitve je u vjeri:
Mk 11,24. »Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi vjerujte da ćete primiti; i biće vam.«
Dakle, prirodni zakoni djeluju, ali tamo gdje je vjera u Gospoda Hrista, molitva, Crkva, tamo je Gospod, tamo je, kako kaže Aleksandar Šmeman ulazak čovjeka u život Carstva nebeskog, u radost i mir Duha Svetoga.
Mi se dakle preobražavamo obnovljenjem uma svoga, vjerom čistimo srca svoja, i cijelu tvar Božiju oko nas.
Rim 12, 2 » I ne saobražavajte se ovome vijeku, nego se preobražavajte obnovljenjem uma svoga, da iskustvom poznate šta je dobra i ugodna i savršena volja Božija.«
D.ap 15, 8 i 9. »I Bog, koji poznaje srca, posvjedoči im i dade im Duha Svetoga kao i nama. I ne postavi nikakve razlike među nama i njima, očistivši vjerom srca njihova.«
Mk 7,15.« Ništa nema što bi čovjeka moglo opoganiti od onoga što spolja ulazi u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čovjeka.«

Saša Ćurko nadanje je moje otac pribežište je moje sin pokrov moj duh sveti trojice svesveta slava tebi amin sa krstom živim sve pobjeđuj