MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Vest me je zatekla  u banji. Zbog svoje  bolesti,  boravio sam na redovnoj rehabilitaciji  u Banji Mlječanici pokraj Prijedora. Bilo je veče, kad mi se javio otac Teofan, sabrat  manastira  Lepavine: „Oče, imam radosnu vest, Vas su izabrali da izvučete koverat sa imenom patrijarha. Uskoro treba da dobijete poziv iz Beograda”. Ton kojim je to rekao bio je ozbiljan i svečan. Nisam znao od koga će stići poziv, a došao je od gospođe Snežane Petrović, predsednice Kola srpskih sestara za Eparhiju zagrebačko­ljubljansku, koja me je pozvala po blagoslovu  Visoko preosvećenog mitropolita Jovana. Prenela mi je da sutra, u petak 22. januara, dođem u Beograd i da se do 12 časova javim u Patrijaršiju.

Sinod ukazao čast

Bio sam veoma iznenađen i obradovan.  Kad sam čuo vest, na trenutak nisam mogao da poverujem kako sam upravo ja dobio tu  čast da svojom rukom izvučem ime budućeg patrijarha srpskog. Tog poslepodneva je zasedao Sveti Arhijerejski Sinod, i razmatrano je pitanje koga će za to odabrati. Bilo je više kandidata,  a članovi Sinoda su  jednoglasno odlučili da čast ukažu meni. Izvestili su o tome mitropolita Jovana, koji se nalazio u Patrijaršiji.

Već je bilo kasno, trebalo se brzo pobrinuti za prevoz. Odmah sam pomislio na o. Vladislava  Vučanovića, sveštenika crkve Rođenja  Presvete Bogorodice na Pašincu. U banji sam obavestio dežurnog lekara, dr Radu Kalamandu. Kad  sam mu rekao razlog zbog kojeg moram odmah krenuti na put, bio je iznenađen i više od mene. I on se takođe obradovao...

Otac Vladislav je došao oko pola jedanaest, bio sam skoro spreman za polazak. Prvo smo krenuli za manastir Lepavinu. Želeo sam najpre da uzmem blagoslov od Presvete Bogorodice Lepavinske, i da na svoje poslušanje pođem upravo iz manastira. Stigli smo oko pola tri posle ponoći. Bratija je bila budna, čekali su nas. I među njima je vladala radost.

Oko četiri sata o. Vladislav  i ja smo krenuli na put. Pred  ulaskom  u Beograd, javio sam se protojereju-stavroforu  o.Vaji  Joviću,  starešini beogradske crkve Sv. Aleksandra Nevskog. Želeo  sam da pre  odlaska u Patrijaršiju navratim  do njega,  da bih uzeo svoju terapiju i malo se okrepio. Kad smo stigli, o. Vajo je još bio u crkvi,  a dočekala nas je  protinica Rada. Pripremila nam je doručak i onako, uvek raspoložena, pogledala me i upitala zašto sam došao. „Da nisu tebe zvali da izvlačiš koverat za patrijarha?”. Potvrdio sam. Tada je i o. Vajo stigao, sa osmehom i po svom običaju   domaćinski srdačan.  Naše poznanstvo traje dugi niz godina, još od vremena kad je o.Vajo službovao  u Zagrebu. Svaki put kad dođem u Beograd, gost sam u kući o.Vaje i njegove čestite supruge Rade, koji svoje goste uvek sa ljubavlju dočekuju.

Oko 11.20 sati o. Vajo me je odvezao u Patrijaršiju. Na ulazu je prišao portiru i rekao: „Stigao je o. Gavrilo iz manastira  Lepavine, on je pozvan”. Portir  me je uputio  u  kancelariju generalnog sekretara  Svetog arhije­ rejskog Sinoda protojereja­stavrofora Save Jovića. On je nekome javio da sam stigao, a onda mi je potvrdio da sam pozvan na izbor patrijarha: „Juče je bila sednica Sinoda, Vas su predložili i jednoglasno prihvatili”. Pružio mi je tekst sa opisom načina izbora patrijarha, da bih se pripremio za čin koji sledi.

Uskoro je o. Savi stigao poziv i pošli smo u kapelu  Sv. Simeona  Mirotočivog,  na moleban koji treba da se odsluži pre nego što počne izborna sednica Svetog arhijerejskog Sabora. Svi episkopi su se već nalazili u  kapeli,  a  mitropolit Amfilohije  je  bio u  mandiji, kao načalstvujući na molebanu. Sasluživao sam mu i ja, zajedno sa o. Savom i još jednim  sveštenikom koji  je  pri Sinodu. Po završetku molebana, svi su episkopi prilazili i celivali ikonu,  pri čemu je mitropolit  svakoga okropio svetom vodom. Stajao sam sa strane, da bih uzeo zadnje mesto u redu, kad mi je prišao mitropolit Hristofor, da me pozdravi. Uzeo sam blagoslov, a posle njega  su prilazili i ostali episkopi. Skoro svi su prišli da se pozdravimo, što sam iskoristio da od svakoga uzmem blagoslov. Na kraju sam prišao i mitropolitu Amfilohiju, da me i on blagoslovi. Tako sam pre izbora bio pod blagoslovom svih naših vladika.

Kad dođe vreme, pozvaće Vas

Episkopi su otišli u salu u kojoj se održavaju sednice Sabora, a mene je o. Savo  odveo u  jednu  od prostorija Patrijaršije.Tu je trebalo da boravim dok traje zasedanje. „Kad dođe vreme, pozvaće Vas”, rekao mi je. U toj prostoriji je, osim Spasiteljeve ikone, bila i jedna  Bogorodičina,  i pred njom sam počeo da čitam akatist Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj. Posle akatista sam nastavio s molitvom, dok nije došao jedan od sveštenih lica i odveo me ponovo u kancelariju o. Save, da još jedanput ponovimo pripremu za čin izabiranja.

Biranje trojice arhijereja za uži izbor trajalo je oko sat i po, a onda je stigao novi poziv i krenuli smo opet u kapelu. Sve su vladike već bile tamo. Ušao sam u oltar,  tu su bili vladika Lavrentije, pored svetog Prestola, i članovi Komisije, koje sam primetio samo u magnovenju  i kao kroz maglu. Bio sam u posebnom duhovnom uzbuđenju.

Uzeo  sam blagoslov  od vladike Lavrentija, stavio epitrahilj i felon, i stao pred sveti Presto. U sebi sam se tada molio Svetom Savi i sv. Simeonu. Napravio sam dve velike metanije, celivao Sveto Jevanđelje, i onda još jednom metaniju. Tri koverta su stajala na Svetom Jevanđelju. Iako sam umom bio u molitvi, došla mi je misao da sada, pred svim prisutnim arhijerejima naše Srpske Pravoslavne Crkve, svojom rukom izvlačim ime 45. patrijarha kojiće sesti na tron Svetog Save. Osim arhijereja, i sav naš verni svetosavski narod, ali i sve ostale pomesne Crkve, bili su u očekivanju  imena novog patrijarha. Pomolio sam se da kroz moju ruku Duh Sveti pokaže svoju volju, i krenuo rukom ka kovertima.

Uzeo  sam ih, promešao nekoliko puta i izabrao jedan koverat. Taj sam predao vladiki Lavrentiju, koji ga je otvorio i na carskim dverima pročitao  ime episkopa niškog Irineja, novog patrijarha srpskog.

Teško je opisati osećaj koji me je obuzeo dok sam držao koverte  u ruci. To je bila kulminacija mog duhovnog stanja tokom celog tog dana. Pristupio sam tom činu kao duhovno lice, a ne kao neko ko samo treba da odigra svoju ulogu  predviđenu ceremonijalom. Zato mogu reći da je za mene to duhovno stanje bilo slično onom koje sam osetio tokom rukopoloženja  za sveštenika,  kad mi je episkop predao sveti Agnec. Novorukopoloženi  sveštenik stoji na gornjem mestu i drži sveti Agnec dok teče Liturgija, moleći se za to vreme Bogu. Svaki sveštenik poznaje to osećanje blagodati, one blagodati  sveštenstva   koju  nemaju niti anđeli na nebu, a koje je čovekoljubivi Gospod na rukopoloženju udostojio  služitelje  svoga  oltara.  Put svakog bogoslova, bez obzira na njegov lični život, vođen je Gospodom i ide ka tom najuzvišenijem trenutku. Takav trenutak, sa sličnim duhovnim osećanjem, sada sam milošću Božjom pred svetim Prestolom u oltaru patrijaršijske kapele ja ponovo doživeo.

Odmah posle izbora novog patrijarha služeno je blagodarenje. Služio sam sa đakonom,  koji  je  proiznosio jektenije.  S obzirom na stanje u kojem sam se nalazio, i glas mi je bio promenjen, kako mi je kasnije kazao episkop žički Hrizostom, koji me dobro poznaje još iz Hilandara: „Video sam tebe da ulaziš u oltar, ali glas je bio neobičan, kao da nije bio tvoj”.

Usledio je zajednički ručak. Trpeza je bila skromna, slična manastirskoj, a atmosfera svetla i praznična.  Episkopi su  bili raspoloženi, svi su među sobom razgovarali... Pomislio sam, kao da je praznik Pedesetnice, kad je Duh Sveti  sišao na apostole. Prethodnih dana se u medijima dosta pisalo o neslozi među episkopima, koju ja nisam video, naprotiv. Video sam tog dana slogu, mir i jednomislije, i bio sam radostan što to vidim.

Sutradan,  23. januara, sasluživao sam na Svetoj arhijerejskoj Liturgiji u Sabornoj crkvi, na kojoj je ustoličen Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej.

U nedelju sam se vratio u Banju Mlječanicu,  da bih nastavio  sa svojom rehabilitacijom...

Preuzeto iz časopisa PRAVOSLAVLJE od 01. marta 2010.godine.(str. 28-29)

 

Preosvećeni Episkop bački G. Irinej

U prvom zvaničnom obraćanju javnosti neposredno nakon izbora Patrijarha, Preosvećeni Episkop bački, Gospodin Irinej obrazložio je predstavnicima medija u ime Svetog arhijerejskog sabora i Sinoda razlog zašto je Arhimandritu Gavrilu, nastojatelju manastira Lepavine ukazana čast da izvuče koverat sa imenom 45. Patrijarha srpskog.

"Pozvan je bio iz manastira Lepavine kod Zagreba u Eparhiji zagebačko-ljubljanskoj  Visokoprepodobni arhimandrit, otac Gavrilo koji je jedan ugledan naš starešina manastira i dobar monah, omiljen, poznat. Od rane mladosti je u manastiru, čovek molitvenog života, duhovno veoma zreo, čovek koji je u svojoj ranoj mladosti proveo niz godina u neposrednoj blizini blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, jer je bio sabrat manastira Dečana i ja ga se sećam veoma dobro iz tih vremena, jer sam i ja tada bio često u Dečanima, i takođe jedno vreme bio sabrat manastira Dečana, a zatim je proveo opet još duži niz godina u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori gde je konačno stekao taj molitveni duh i tu sposobnost da svojim savetima narodu u njegovim tegobama i potrebama bude uvek pri ruci." rekao je Vladika Irinej.  Tako već dugi niz godina, otac Gavrilo vjerno služi Crkvi provodeći vrijeme u molitvi i bogosluženju.

(izvor: Radio - Televizija Republike Srpske; Radomir Vučić)