MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Pomaže Bog, oče Gavrilo!  Blagoslovite
 

Prelistala sam Vaše jutarnje kolumne i mnogo sam se obradovala što su manastirske ruže pobudile mnoge vernike da napišu svoje utiske o Lepavinskom cveću. To je, pre svega Vaša zasluga, oče. Osećam da je u tom cveću utkan miris Svete Gore i da ste, podstičući oca Vasilija da se posveti uzgoju cveća, istovremeno, uticali na sve mirjane, koji su, svako na svoj način, opisali božansku dubinu cveća iskazujući ne samo svoj estetski doživljaj o izvanrednom cvetnom albumu, nego pronikavši duhovno, iskazujući sebe i celo svoje biće.

Nedvosmisleno je da ste nas Vi, oče, sledeći put Božije volje, sve ponukali da radimo, jer, pred lepotom mnogi uzmiču i gube dah.
Oče Gavrilo, Vi ste nam blagoizvoleli i milosrdno otvorili nebeski put posut miomirisnim ružama da pišemo o njima, da se unosimo i razmišljamo o Bogu i Njegovim darovima, da se duhovno nadogradimo i pročistimo. Blagodarimo, oče, što ste nam dozvolili da radimo na sebi i da shvatimo da sve što je lepo na zemlji, to je i prolazno, ali da će vaskrnuti sledeće godine i ponovo se pojaviti u svoj svojoj lepoti, sjaju i moći.

Oče Gavrilo, blagodat je biti radan i vredan, ali je Božija mudrost ujediniti braću i sestre koji u slavu Gospoda kao mravi vredno rade za sebe i okolinu, podsećajući na one pčelice sa Svete Gore Atonske, gde ste Vi udisali nektar neprolazni i preneli ga ne samo u Manastir Lepavinu, gde danonoćno revnujete, već i u virtuelnu mrežu, koju sa svojom duhovnom decom milošću Božijom izgradjujete  s puno ljubavi i Božijeg nadahnuća.

Oprostite, oče, i blagoslovite!

Sestra Talic Branka
22.septembar 2009.
Na dan slave svetog Joakima i Ane, 2009. Leta Gospodnjeg