MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

POKLONJENJE ČUDOTVORNOJ IKONI MAJKE BOŽIJE LEPAVINSKE




Od prvog dana kada ugledah kopiju cudotvorne ikone Majke Bozije Lepavinske, pozeleh da joj se i sama poklonim i da je celivam..Dugo godina, zivota u grehu, i svakim grehom udaljavajuci se od Gospoda, osecajuci prazninu i bol u dusi, odstupih od Gospoda svoga, i zaboravih na zavet koji dadoh na krstenju..Crna i uprljana grehom, sa bolom u dusi, u vremenu kada sam mislila da sam od svih ostavljena, u vrtlogu strasti zaboravih  na milost i ljubav Boziju..Postadoh masina, pravi Evropski covek, kako kaze Ava Justin Popovic „LES KOJI SETA I GOVORI“. U tami svoga zivota, i miloscu Bozijom, saznadoh da se sa o.Gavrilom, blagocestivim monahom i asketom koji sluzi u Manastiru Lepavina moze kontaktirati i putem Skypa. Slava Gospodu, pa me Gospod uputi ka njemu..

Danima sam pisala ocu, mucila ga svojim problemima i pitanjima, crpela ga nesvesna u kakvom se zlu nalazim, remetivsi njegovo tihovanje. Otac me je brizno savetovao, ponekada bih bila i naporna, postavljala suvisna pitanja, misleci da znam sustinu zivota, razmisljajuci isuvise o ovozemaljskom blagu, zaboravljajuci na prolaznost svega...Otac Gavrilo me pozva da posetim Manastir Lepavinu, za sta naravno imadoh zelju, ali to je za mene momentalno bilo nedokucivo, i nekako nemoguce.. Zamolih oca da se pomoli za mene nedostojnu da mi Presveta Bogorodica otvori put..

Nakon par dana, Gospod me uputi na jednu divnu osobu, koja mi rece, da oni neplanirano idu u hodocasce i poklonjenje Cudotvornoj Ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, pa ako zelim mogu se pridruziti...Sa suzama u ocima, podigoh ruke ka nebu i zablagodarih Gospodu i Presvetoj na milosti i ocu Gavrilu na molitvama..Ne verujuci ni sama sta mi se desilo, nisam smela da se radujem, osetih lagano strah u sebi, strah koji mi govori da nisam dostojna ni da pridjem ikoni Presvete, a kamoli da je celivam..Osetih tugu u srcu, bol u grudima i shvatih koliko sam mala i nistavna..Poceh  moliti Gospoda za oprostaj..Navirase mi odjednom misli, sve ono cega bejah svesna i nesvesna, svaka gadost koju ucinih, svaka losa rec koju izgovorih..I sto vise zadirah sama u svoje srce, osecah se uzasno...Osetih smrad duse svoje od prljavstine koja se talozila godinama....Pokajah  se i  zamolih svestenika za blagoslov..



















Sutra krecemo u Manastir Lepavinu...Zbunjeno brojim sate…Dosao je i taj momenat..Srecem se sa grupom poboznih ljudi  koju do tada nikada nisam videla, prepustih se Gospodu i njegovoj volji i polako krenusmo..Cutim..Posmatram radost Brace i Sestara koji su sa mnom.Na samom polasku izvadise ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i pocese da se mole...OCE NAS...RADUJ SE BLAGODATNA...VERUJEM....Prikljucih se zbunjeno. Postavise Ikonu na sam prozor, prepustise se VLADICICI i kretosmo...Svi radosni, zeljni da sto pre stignu kako bi se priklonili ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske i sapnuli joj svoju zahvalnost i izmolili od nje nesto sto ih tisti...I dalje cutim, i od cuda ne mogu da progovorim...Oko sebe samo cujem saputanje, svako upucuje Gospodu svoje molitvice...Svanulo je, blizu smo manastira..Sestra me opominje, da smo blizu..Polako se priblizavamo...Posmatram sve oko sebe, prelep kraj, priroda neopisiva...Vidi se Manastir..Svi oko mene radosno povikase, stigli smo...

Ja i dalje cutim, ne znam sta me ocekuje..Cudna tisina, mir, priroda kao sa slike…Cini mi se da ovako zelenu travu jos nigde nisam videla..Otvorise kapiju, i polako u tisini uputismo se ka IZVORU PRESVETE BOGORODICE. Cvece ima neku cudnu, zivu  boju i miris neovozemaljski , sve odise Bozijim prisustvom...Svaki cvetic bese nagnut ka Ikoni kraj izvora, i pomislih: „ Boze, i priroda se klanja i zahvaljuje Presvetoj Bogorodici.“ Umih se sa vodom sa ovog izvora, i ucini mi se da nekako sve drugacije videh.

I dalje zbunjeno cutim...Kretosmo ka vratima manastira..Polako jedan za drugim pocesmo ulaziti.. Sve mirise. i kao da se sve moli..Ugledah ikonu Presvete Bogorodice postavljenu u velicanstvenom tronu, nekako kao da se osmehuje i raduje sa nama sto se odrekosmo greha i dodjosmo da od nje isprosimo milost i pokajanje.. O, Gospode, kako su velika dela tvoja, kada si mene gresnu udostojio da joj se poklonim..Pridjoh i poklonih joj se..Stavih svoju gresnu ruku na nju, i poceh da se molim...Osetih toplinu na sebi, bas kao da me Presveta zagrli i privuce sebi..Ne znam da li sam bila opijena od mirisa ili topline,ali na tren sam cini mi se bila van ovoga sveta...Sa suzama zahvalnosti celivah je i zatrazih blagoslov...Pocelo je pristizati mnogo ljudi...Izadjosmo iz Hrama da pricekamo jos malo, uskoro pocinje Sveta Liturgija...Odjednom ugledah o.Gavrila kako prilazi Crkvi..Ispred njega zastade mnogo ljudi, i svi klanjajuci se zatrazise blagoslov...Ugledah pred sobom Sveto Evanjdjelje u njegovom liku, ugledah onoga koji me ponovo RODI u HRISTU .Kao osice, ljudi pritrcavase njemu i uzimase blagoslov, sa takvim strahopostovanjem bas kao da sam Gospod stoji pred njima..A Otac, sav ozaren u svetlosti, sav u duhu i Hristu, blagosilja desnicom stado svoje, koje bese rasuto po svetu i dodje svome Pastiru, da svi zajedno i saborno zablagodare Gospodu za dela njegova i milost njegovu..Pridjoh, celivah desnicu i zatrazih blagoslov...


Udjosmo u Hram, pocinje Sveta Liturgija...Otvorise se dveri pred nama o.Gavrilo zapoce molitvu, a Jerodjakon Vasilije (sabrat manastira Lepavine) prisluzivase...Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha... Molitve se pocese nizati, a Otac svojom smirenoscu,  umilnim glasom otvarao je vrata Carstva nebeskog…Neki se jos ispovedaju, uskoro pocinje Pricesce…Cela Crkva blagodari pesmom i na tren pomislih da je tako umilno pojanje kao  da andjeli pevaju, I sve mi ovo nekako postade blisko i svetlo, sve je mirisalo i odisalo molitvom..Pomenuvsi Presvetu, precistu, preblagoslovenu, slavnu Vladicicu nasu Bogorodicu i prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu Predajmo... Sa strahom Bozjim, verom i ljubavlju pristupite...Pocinje Sveta Pricest…Sav narod poce polako prilaziti Svetoj Casi, sjedinjujuci se sa Gospodom…  Svi nekako postadose drugaciji, ozareni nekom cudnom svetloscu na licu..i svi postase radosni i veseli, i saborni…Gde je dvoje sabranih u moje ime i ja sam medju njima - govori Gospod..i ako nikada niste citali Sveto Evandjelje, ovde ga mozete doziveti. Ljubav i radost koji su zavladali medju vernicima, bili su vise nego ocigledni..

Sva radosna, izgrlih se sa svim prisutnima, i svakog od njih osetih bas kao svog najblizes. Mnoge nikada nisam ni videla, i prvi put sam ih ovde srela, ali osecala sam kao da se znamo i bili su mi dragi bas kao da se poznajemo citavog zivota.. Spoznadoh mnoge dobre, cestite i  pobozne ljude, i shvatih ponovo kako je lepo biti Pravoslavan, i da mi ne zamere mnogi koji to nisu, ali shvatih Boga kao Ljubav…

Napravljena je mala pauza, vernici izadjose iz crkve da se malo osveze..Otac Gavrilo nas ponovo posecuje, vernici mu prilaze sa raznim pitanjima, zahvalnicama, trazeci savete, moleci o.Gavrila da im pomogne u nekom svom problemu..Otac svakoga pazljivo prati i svakoga od nas prihvatase sa radoscu, bas kao OTAC ZABLUDELOG SINA...

Vernici ponovo odlaze u Crkvu, cita se molitva za zdravlje pred Cudotvornom Ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, osvestavaju se stvari koje su vernici poneli sa sobom, pominju se imena svih prisutnih, i onih cija su se imena pronasla na mnogobrojnim cedljicama. Otac smireno stoji pred Ikonom Presvete, i moli joj se da nas zastiti od svake necistoce i svakoga zla. U dubokoj molitvi, ja gresna i nedostojna, zahvaljujem se presvetoj Bogorodici sto sam danas ovde…

Posle  molitve, svi vernici su bili pozvani na zajednicki rucak - Trpezu Ljubavi, sto je i obicaj bratstva ovog Manastira. Ni jedan putnik odavde ne izlazi bez a da ne bude domacinski ugoscen. Uz molitvu, o.Gavrilo blagoslovi jelo, a monah Teofan zapoce citanje iz Prologa ( Sv.Vladika Nikolaj) o prazniku koji danas slavimo, Sv.Apostola Petra i Pavla u narodu poznat kao Petrovdan..


Vreme prolazi, i polako se pripremamo za odlazak..Otac nas sve doceka ispred konaka, i blagosiljajuci jednog po jednog svakoga pozdravi i svakome dariva po kopiju Cudotvorne Ikone Lepavinske..Neverovatno je bilo videti kako puno mladih ljudi, koji doputovase iz svih krajeva sveta, sa kakvom verom i  blagodarnoscu pristupase ocu. Sa tugom u srcu, sto napustam ovaj raj u kome se nadjoh, uzeh blagoslov i uputih se ka kapiji..Ponesoh mir ovog Svetog mesta u dusi i jos jednom zablagodarih Presvetoj Bogorodici, i divnim ljudima, svojim saputnicima, sto me udostojse ovako velikim darom i pozvase me da krenem sa njima.

Sa duhovnom radoscu  posmatram casovnik i cekam kada ce 22h, kako bih ponovo cula umilni glas Arhimandrita Gavrila, i pratila citanje Akatista…
 
Vaša Srna

Na dan Svetih Apostola Petra i Pavla - Petrovdan , 2009 godine

Pročitano: 46187 puta