MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Zvona na zvoniku Manastira Lepavine oglasila su po volji Božijoj treće veče Petrovskog posta. Svaki post, pa tako i Petrovski, podrazumeva učestale molitve, te blagougodno ponavljanje Isusove Moltive učvršćuje nas u ljubavi prema Bogu našemu Isusu Hristu. Nežna Božija blagodat se useljava u našu dušu pročistivši je od svih zlih pomisli, zlih pomisli i želja. Čistom i neprikosnovenom Božijom milošću i nepresušnom dobrotom, sinoć smo bili počastovani gostovanjem novih duhovnih poklonika, RADIO „BLAGOVESTI“, koje pozdravljamo najsrdačnijom, najduševnijom i najumnijom molitvom, nada sve, molitvom ljubavi:                                                                              
"GOSPODE ISUSE HRISTE SINE BOŽIJI POMILUJ NAS GREŠNE!" 

Ispunjeni Božijom blagodaću očekivali smo da nam se obrati Glavni i odgovorni urednik Radio „Blagovesti“, naš bogomdani i voljeni  duhovni otac Gavrilo. Nova braća i sestre će moći svako veče da izgradjuju i nadopunjuju svoje duhovno biće slušanjem AKATISTA VLADIČICI NAŠOJ BOGORODICI, bogoumilnim pojanjem oca Gavrila, slušanjem duhovno-religijske muzike, kao i slušanjem čitanja relgijisko-teoloskih knjiga, a po volji Božijoj koje izabra otac Gavrilo.

Večeras nam se, braćo i sestre, naš Visokoprepodobni Arhimandrit Gavrilo Vučković obratio s novim poglavljem iz knjige " Veče u pustinji Svete Gore" Ahimandrita Jeroteja Vlahosa, naslova koji pleni bogobojažljivu pažnju slušaoca: " PLODOVI ISUSOVE MOLITVE" 
  
Dakle, šta su to plodovi Isusove Molitve? Svako jutro mi ustajemo i pozdravljamo s poštovanjem i prikrivenom radošću zbog novog susreta Gospoda našega Isusa Hrista:         

1) Kad izgovorimo prvi deo Isusove Molitve "Gospode Isuse Hriste.." mi prizivamo jedinog našeg Boga, želeći da se spojimo s Njim prvim i to je naš prvi jutarnji pozdrav -pozdrav zore, jer koga prvo da pozdravimo do Onoga Koji je dao život radi nas grešnih i Vasksnuo treći dan po Pismu, Spasa našega.  
                                         
2) Središnjim delom molitve koji glasi "Sine Božiji", mi potvrdjujemo istinitost Pisma i priznajemo pored Njegove čovekolike prirode i rodjenja od Prečiste Majke Bogoridice i Njegovu božansku ovaploćenost od Boga, Oca Njegovog Nebeskog, koji je posredstvom Duha Svetoga poslao Sina Svog ljubljenog, radi i izbavljenja i spasenja ogrehovljenog ljudskog roda. U ovom delu molitve naš glas je spušten, ponizan i često podrhtava nezaobilazno podsećajući nas na grešnost naše nesavršene duše

3) Završni deo molitve "pomiluj me grešnog(u)" jeste naša predaja našem Preslatkom i Predobrom Isusu Hristu, da nas izbavi, da nas spasi, jer shvatamo da samo preko Njega i sa Njim možemo dobiti oproštaj grehova, zbog kojih naša duša vapi za božanskom ljubavlju, koja proizilazi iz ISUSOVE MOLITVE povezujući se u neraskidivoj duhovnoj  vezi sa umom - prepoznaje i moli samo za jedan jedini put spasenja, kojim se jedino postiže BLAGODAT i PROČIŠĆENJE - PUT BOŽANSKI MOĆNE I NEUNIŠTIVE, U VEKOVE VEKOVA, ISUSOVE MOLITVE.

Arhimandrit Jerotej Vlahos u svojoj knjizi "Veče u pustinji Svete Gore" ističe da ISUSOVA MOLTIVA na onoga koji se moli deluje trostuko: 
- u obliku hleba - učvršćujući dušu duhovnog atlete 
- u vidu ulja - učvršćujući srce
- pretakanjem u vino - delujući kao neraskidiva spona Boga i ekstaznog uzbudjenja.

Podvižnici, koje je primio Hristos, u praktikovanju ISUSOVE MOLITVE mogu da potvrde da prvobitan osećaj, koji su imali nakon prvog dana moljenja jeste sveset o sopstvenoj grešnosti. Njihov racio ih opomije i ukazuje im da su "gnusobe opustošenja" Mt. (24, 15). Oni, Božijom voljom, primaju Slova Svetog Duha, koji im se urezuje u dubinu duše, pretaložene duhovnom prljavštinom i zadahom, koji se utkiva u najsitnije pore duše. Ipak, duhovni borci postepeno počinju da saznaju ono što nikad ranije znali nisu, a što  postižu upražnjavanjem ISUSOVE MOLITVE - neprocenjivu lepotu božanske istine. Zanemrljiva je činjenica da njihova odora poprima tako prepoznatljiv i težak duhovni miris, ove sluge Božije ga zanemaruju i potiskuju svesni težine unutrašnje nepročišćenosti. Duhovni borac oseća da je jedino štetno mesto prebivališta za njega -sam PAKAO i, oplakivanjem on nastoji da usmrti sopstvene grehe i duhovnog  pokojnika u sopstvenom telu. Prestaje da razmišlja o okolini i drugim ljudima, težeći pročišćenju kroz oplakivanje. Njegovo obraćanje Isusu Hristu je ispunjeno neprestanim oplakivanjem, propraćenim poniznom molbom: "Pomiluj me grešnog!“, pa ponovo, još molitvenijim glasom: "Pomiluj me grešnog!" Njegov naizgled nama nerazumljiv cilj je vrlo jasan - postići pročišćenje duše i uma, kao krune njenog pročišćenja. 

 Medjutim, plodovi  ISUSOVE MOLITVE ne mogu se osetiti bez ovih suza pročišćenja, koje se smatraju nekom vrstom drugog krštenja. Pročišćenje treba da bude dinamično i učestalo da bi Isusova molitva  mogla lepršavo da najavi najsladje plodove sveobuhvatnog pročišćenja. Sveti Jovan Lestvičnik je taj proces opisao jednom rečenicom, saznavši je od monaha, koji se ukrasio bestrašćem: "Savršenstvo, ali još uvek nesavršenstvo nestvarnih". Znači, potrebno je mnogo više oplakivanja, jer više pročišćenog nadahnuća usmerenog ka plakanju,  doprinosi većem Božijem pročišćenju. Sveti Simeon Bogoslov kaže da je za očišćenje duše potrebna učestalost molitve i  izvorište duša nabujalih od suza  i reči kojima se priznaje ogrehovljenost.

Pročišćenje se postiže kroz sve učastalije i češće čišćenje duše uprljane sladostrasnim i pohotnim mislima. Bogom traženi put čišćenja duše se postiže očišćenjem prvo želatelnog dela duše, a potom slavesnog dela prepunjenog čovekove taštine, sujete , mržnje itd.

Božijom energijom blagodat se postepeno spušta u dušu, ali čovek ne može preko svojih moći. Sveti Simeon je zabelažio da čovek ne može prevazići svoje strasti bez dolaska svetlosti.

 Čoveku je Božijom milošću dato da zna kad i koliko hodi putem pročišćenja sopstvene duše. U duhovnom životu to znači da se čovek poistovećuje sa zlim pomislima i  kad spozna njihovu gorčinu, preuzima i njihovu težinu. Pročišćenje je prestanak delovanja izazvanih rana, te dovodi do njihovog blagotvornog zeceljenja. To je prikazano i na primeru žene koja se rešila krvoliptanja, prišavši Isusu  Hristu s verom: "... I pristupivši sastrag, dotače se skuta haljine Njegove, i odmah stade tečenje krvi njene".

Razni oblici, stvari i drugi ljudi mogu da nas napadnu i ozlede nas duševno zbog svog demonskog dejstva. Ipak, ne treba zaboraviti da u suštini sve zavisi od nas. Ukoliko upražnjavamo ISUSOVU MOLITVU, svet oko nas dobija jednu novu, božansku misiju. Ljudi poprimaju obraz Boga, jer su stvoreni po Božijoj slici i prilici, odevenoj u blagodat Hristove Molitve. Uzmimo za primer Simeona Studita, koji je kao bestrasan čovek,  pročišćen božanskom blagodaću apsolutno i bezuslovno bio rasterećen nagosti sopstvenog ili tudjeg tela. On je toliko bio bestrasan i toliko ga se nije doticao spoljašnji ogrehovljeni svet, da je i nage ljude doživljavao kao obučene i obratno. Dakle, snaga bestrasnog čoveka ispunjenog Božijom blagošću  je tolika da pobedjuje djavola ne padajući u iskušenja. Naprotiv, duhovni atleta otkriva i prepoznaje protivnika, čije strele odbacuje hrabro na spoljašnjem omotaču srca, pre nego što se zariju u dušu - obitavalište blagodati 
Božija svetlost preferira svesvetlećem srcu. Zajedno sa pročišćenjem, Božija svetlost predstavlja dar Božije blagodati  koja pokriva i štiti Božanskom ljubavlju dušu. Sveti  Simeon Bogoslov poredi tela svetitelja s mesečevim diskom oblještenim svetlosnim prstenovima. Zašto? Iz prostog razloga da bi nam ukazao na razliku izmedju prolazne svetlosti i svetogoreće svetlosti, koja ne jenjava ispunjavajući se dobrim delima. Božija Svetlost je nalik prstenu, koji kao obruč stoji oko srca, ne puštajući zle misli do njega. Blagoslovenu, Božiju svetlost večito održavaju dobra dela podvnižnika, koji primenjuju i poštuju ISUSOVU MOLITVU. Iz svega navedenog, prizilazi da Božanska svetlost puni srce braneći ga, štiteći ga od nedostupnih neprijatelja.Ipak, pun učinak i dejstvo ISUSOVE MOLITVE ne postižu se samo putem Božije svetlosti. Istinsko duhovno pročišćenje uistinu, obuhvata Pročišćenje, Prosvetljenje i Savršenstvo. Ovu tvrdnju nalazim u dva primera koja su navedena u Svetom Jevandjelju:

1. Sveti Grigorije Nilski - Uspinjanje Mojseja na Sinajsku Goru u cilju preuzimanja dvanaest zakonskih tablica

2. Sveti Maksim ispovednik - Izlazak izraelskog naroda iz Misirskog ropstva u Obećanu Zemlju. 

Sveti Oci, koji su nam Božijom blagodaću preneli svoje nepresušno znanje, nikada nisu zaboravljali značaj i važnost Božijom ljubavlju nadahnute, umne molitve, pa je, molim Vas, ponovimo svi još jednom u svoj njenoj neverovatnoj, a ipak božanski stvarnoj snazi, produhovljenosti i moći: "GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOŽIJI, POMILUJ ME GRESNOG“.

 Premilostivi i preblagi, Bože Naš, Isuse Hriste, čuvaj nam našeg dragog oca Gavrila, daruj mu svu svoju blagodat i daj našem Arhimandritu Gavrilu Vučkoviču, svako zdravlje i dobro, koje mu po Božijem zakonu pripada. S najvećom ljubavlju u Gospodu Isusu Hristu, najtoplije Vam se zahvaljujemo, oče Gavrlo, na sinoćnjem duhovnom  prosvećenju, obogaćenom Vašim sećanjima sa Svete Gore. KIRIE ELEISON! (GOSPODE, SMILUJ SE!)

Sestra Branka Talić

18 juni 2009 godine