MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Bilo je, a ima i sada, molitvenika koji su osobito voleli po neku kratku molitvicu i nju neprestano ponavljali. Sv. Kasijan govori da je u njegovo vreme bila uobičajena kratka molitva: Bože, pohitaj da me izbaviš, Gospode, da mi pomožeš! (Ps. 70,1). U žitiju sv. Joanikija piše da je on stalno ponavljao molitvicu: "Nada je moja Otac, utočište moje Sin, zaštita moja Duh Sveti". Ovu je molitvu on dodavao i svakome stihu od trideset psalma koje je bio naučio napamet i koji su sastavljali njegovo molitveno pravilo. Drugome nekome je stalna molitva bila: Ja kao čovek sagreših, a Ti mi se kao milostivi Bog smiluj! Drugi su opet voleli druge molitvice. A od najstarijeg vremena vrlo mnogi su uzimali molitvicu: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj se na mene grešnog. Nju spominje sv. Jefrem Sirin, sv. Jovan Zlatoust, sv. Isak Sirin, sv. Isihije, sv. Varsonufije i Jovan i sv. Lestvičnik. Kasnije je postajala sve opštija i izgovarala su je mnoga sveta usta, te je ušla i u crkveni ustav, koji je preporučuje kao zamenu za sve domaće molitve i sve crkvene službe. Zato se od kratkih molitava ona kod nas prvenstveno i upotrebljava. Potrudi se da se na nju navikneš i ti.

Ona se naziva Isusovom molitvom, jer se obraća Gospodu Isusu. Naziva se i umnom kada se ne vrši samo rečju nego i umom i srcem, a osobito kada se dugom i pravilnom upotrebom prosto slije s disanjem. Svaka kratka molitva može doći do tog stepena, a Isusovoj molitvi pripada prvenstvo jer ona sjedinjuje dušu s Gospodom Isusom, Koji predstavlja jedini put za zajednicu s Bogom što je i cilj molitve. On je Sam rekao: Niko neće doći Ocu do kroza Me (Jov. 14,6). Zato ko zadobije tu molitvu, prima u sebe svu silu iskupiteljskog podviga u čemu se i sastoji naše spasenje. Sad razumeš zašto revnitelji spasenja nisu žalili truda u navikavanju na ovu molitvu. Ugledaj se i ti na njih.

Navika na Isusovu molitvu sastoji se spolja u tome da se ta molitva sama od sebe neprestano nalazi na jeziku, a unutrašnje - u usredsređenju uma u srcu i neprestanom stajanju pred Bogom sa odgovarajućom srdačnom toplinom i naročito sa skrušenim pripadanjem Gospodu Spasitelju. Temelj ovoj navici se udara što je moguće češćim pažljivim ponavljanjem ove molitve u srcu. Kada se često ponavljanje ustali, um se sabira u stajanje pred Gospodom. A uz to dolazi zagrevanje srca i odbacivanje i običnih, a ne samo strasnih pomisli. Kada počne u srcu neprekidno da gori oganj ljubavi prema Gospodu, tada se zajedno s tim ukorenjuje u čoveku mirno nastrojenje srca sa skrušenim i smirenim misaonim pripadanjem Bogu dotle dolazi naš trud pomoću blagodati Božje.

Što se više ovoga postigne u daru molitve, to će biti jedino dar blagodati. Kod svetih otaca se ovo spominje samo da onaj koji je dostigao ovu granicu ne bi pomislio da nema više šta da želi i da ne uobrazi da stoji na vrhu molitvenog ili duhovnog savršenstva.

Dakle, kao prvo valja često, koliko možeš češće, da ponavljaš Isusovu molitvu dok ne navikneš da je neprestano ponavljaš. Čini to ovako:

1) Odredi u svom molitvenom pravilu deo i molitvi Isusovoj. Izgovori je nekoliko puta u početku i nekoliko puta na kraju molitvenog pravila. Ako postoji za to raspoloženje čini to i posle svake molitve koja u tvoje molitveno pravilo ulazi. Kao što je sv. Joanikije Veliki posle svakoga stiha psalma, koje je prilikom molitve čitao, dodavao svoju molitvicu: "Nada je moja Otac, utočište moje Sin, zaštita moja Duh Sveti".

2) Koliko ćeš puta i u koje vreme ponavljati ovu molitvu, odredi sam ili se posavetuj s duhovnim ocem. Samo u početku nemoj mnogo određivati, nego ukoliko ti ova molitva bude slađa, utoliko je malo po malo povećavaj. Ako koji put zaželiš da ponoviš izvestan broj, ne zabranjuj to sebi, ali neka to bude samo za taj slučaj a ne pravilo. I koliko god bi tvoje srce zaželelo da je izgovara, ne odbijaj mu.

3) Ne žuri da govoriš brzo jednu molitvu za drugom, nego ih izgovaraj u potrebnim razmacima, onako kako se govori pred nekim koga za nešto moliš. Ipak, ne brini se jedino o rečima, nego više o tome da ta um bude u srcu i da stoji pred Gospodom kao da je On prisutan, i s potpunom svešću o Njegovom veličanstvu, blagodati i pravdi.

4) Ako si slobodan između jednog i drugog molitvenog pravila, onda odredi sebi da u to vreme uznosiš Gospodu nekoliko puta ovu molitvu. A ako nisi, onda tajno govori kad god ti se da prilika između poslova, čak i između reči.

5) Kad govoriš ovu molitvu u toku molitvenog pravila ili inače kad ti se daje prilika, zauzmi molitveni stav i pri svakom izgovaranju čini poklon - deset puta pojasni, a zatim zemni - tako sve dok ne svršiš. Svakako si slušao ili čitao da sveti oci u svojim pravilima o molitvi naređuju mnoštvo poklona. Jedan je od njih rekao: "Nedovoljna je molitva ako ko ne zamori i telo poklonima". Ako odlučiš da prema svojoj moći podražavaš tome, uskoro ćeš videti plod od svoga truda u privikavanju na Isusovu molitvu.

6) O daljim uputstvima, savetima i opomenama u pogledu Isusove molitve, čitaj u "Dobrotoljublju" Simeona Novog Bogoslova, Grigorija Sinajita, Nikifora Monaha, Ignjatija i Kalista, a i pouke svih drugih otaca o unutrašnjoj molitvi koje se mogu primeniti i na Isusovu molitvu. Obrati pažnju: u poukama svetih otaca nađi ćeš uputstva kako da sediš, kako da držiš glavu i kako da upravljaš disanjem. To sve, kao što su rekli Kalist i Ignjatije, nije bitno, nego su samo spoljašnja sredstva koja ne moraju biti za sve. Za tebe je dovoljno da bdiš u srcu pred Gospodom i da Mu uznosiš ovu molitvu pobožno i smerno, s poklonima kada si na molitvenom pravilu i s misaonim pripadanjima kada je vršiš između poslova.

7) Usredsredi pažnju na mesto nešto više iznad srca i tako ponavljaj molitvu Isusovu. Kada od naprezanja počinje u srcu tištati, onda, po savetu monaha Nikifora, promeni mesto usredsređivanja i premesti ga uvrh prsa. Posle opet siđi na prvo mesto. Ne potcenjuj ove napomene, ma koliko ti se one činile prostim i neduhovnim.

8) Kod sv. otaca ćeš nađi mnogo korisnih opomena protiv nepravilnog postupanja kod ove molitve. Da bi se te nepravilnosti izbegle, valja da imaš savetnika duhovnog oca ili brata kome ćeš poveravati što ti se dogodilo u toku podviga. A sam uvek radi s najvećom prostotom, s velikom smirenošću i ne prisvajaj uspeh sebi. Znaj da pravi uspeh biva unutra, neprimetno i bez pokazivanja, kao što neprimetno raste telo. Zato kada se tebi unutra oglasi: a, evo ga! znaj da je to glas zlog duha, koji umesto stvarnog pokazuje nešto što samo spolja izgleda. Tu je početak samoobmane. Ugušuj odmah taj glas, inače će on kao truba odjekivati u tebi i podgrevati samouverenost.

9) Ne određuj vreme koje je potrebno za uspeh u ovoj molitvi. Odredi sebi samo trud i trud. Proći će meseci i godine dok ti se ukažu slabi počeci uspeha. Jedan od atonskih otaca rekao je za sebe da je prošlo dve godine truda dok se zagrejalo srce, kod drugoga se to dogodilo posle osam meseci. Kod svakog to biva prema njegovoj moći i trudu u ovome delu.

Izvor: