MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Primerom dobrog podviga mogu se privući mnogi

Već šestu godinu crkva sv.mučenice Tatijane u vreme medjunarodnih Božićnih čtenija prima učesnike sekcije, posvećene pitanjima misije medju omladinom i medjusbonom odnosu s omladinskom sabkulturom. Ove godine je istina drugo pitanje otišlo u drugi plan. Medjutim to nije smetalo da se razviju diskusije.

Rad sekcije je ovde godine obeležilo razmatranje misionarskog iskustva Ruske Zagranične Pravoslavne Crkve. I svoje izvešatje predstavio je zamenik predsednika Sinodalnog odeljenja Ruske Zagranične Crkve za rad s omladinom protojerej Andrej Somer.

Otac Andrej je posebno istakao da je omladini koja je dobila znanja o istinskim vrednostima, o svojoj pravoslavnoj veri i kulturi, teško da vodi borbu protiv sablazni ovoga sveta. I zato je zadatak Crkve danas da nastavi da se brine o mladim ljudima i posle završetka škole.

«Omladina može da privlači omladinu u duhu bratske ljubavi. I danas možemo da razmatramo mogućnost organizovanja zajedničkih projekata tako da naprimer mladi ljudi ne samo učestvuju u obnavljanju crkava u Rusiji, već i da imaju mogućnost da posete svetinje van granica zemlje», - podvukao je otac Andrej.

«Počevši od 50-ih godina prošlog veka, naši arhpastiri su počeli da primećuju odlazak pastve». U to vreme su shvatili da treba pridavati manje pažnje spoljašnjim duhovnim misijama, već se više usredsrediti na ispunjavanje unutrašnjih duhovnih pitanja. Istovremeno su bili osnovani Vladimirski kružoci, čiji cilj je bio briga za omladinu. Parohijski crkveni kružoci su saradjivali sa Sinodom RPCZ, a kasnije su postali eparhijski omladinski komiteti.

Rusi, koji su se našli van predela otadzbine, počeli su da osnivaju parohije, izgradjuju crkve na raznim krajevima sveta: u Kini, Americi, Africi, Australiji. Kupole ruskih crkava, zvona, litije svedočili su o Pravoslavlju i privlačili ljude drugih nacija. Odrasli na poslu, a deca u školi bili su prinudjeni da svakodnevno komuniciraju sa pripadnicima drugih konfesija, pa tako i sa neverujućim na jeziku drugih zemalja, i svako je izlazeći iz crkve već postajao misionar.



Za omladinu su potrebni posebna pažnja i razni pristupi. Primerom dobrog podviga mogu se privući mnogi», - zaključio je svoj nastup otac Andrej.

O tome, koliko je važno misionarsko služenje, izveštač je podvukao, citiravši odredbe Pomesnog Sabora Ruske Pravoslavne Crkve «O životu i radu Ruske Pravoslavne Crkve». U njemu se izmedju ostalog kaže: «Sabor smatra važnim umnožavanje napora u oblasti misionarenja i svenarodnog pravoslavnog prosvećenja. Misija, kao i duhovno, moralno vaspitanje ličnosti treba da postane centar naše delatnosti. U društvu, gde mnogi sebe nazivaju pravoslavnima, ali ne žive crkvenim životom, pastiri i njihova čeda prizvani su da ulože sve snage u to da ljudi upoznaju osnove pravoslavne vere, da učestvuju u Tajnama i Bogosluženju, i da se u ličnom i socijalnom životu rukovode moralnim normama Hristovog Jevandjelja. Danas treba posebno usmeriti crkvene delatnosti na prosvetiteljsko služenje, posebno medju decom i omladinom».

«Treba razraditi sistem dežurnih u crkvi»

Saradnik misionarskog odeljenja pri Moskovskoj Duhovnoj Akademiji Dmitrij Serov posvetio je svoj izveštaj analizi metoda pronošenja Blage vesti. Prema njegovim rečima, svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Medjutim prisutnost nedostataka ne govori o tome, da ovaj ili onaj metod ne treba da bude iskorišćen u Crkvi.

«Propoved se odvija unutar crkve i van nje. Naprimer propoved – kao deo Bogosluženja. U datom slučaju je zagarantovano i prisustvo slušalaca i poverenje ka onome koji propoveda. Medjutim nedostatak je taj što je vreme takve propovedi ograničeno, kao i njena tematika. Ili razgovor uz čaj sa sveštenikom posle Liturgije u dobroj domaćoj atmosferi, ali je to ograničeno time što na takav razgovor ne dolaze novi ljudi, koji su prvi put došli u crkvu.

Veliku ulogu u misionarskom radu imaju omladinski kampovi. Ali i tu ima stvari na kojima treba da radimo, - rekao je izveštač.

Nastojatelj crkve proroka Danila na Kantemirovskoj Danilo Sisojev izneo je iskustvo izgradnje misionarskog omladinskog centra i škole, kao i praktične preporuke za niz misionarskih pitanja.



«Pre nego što krenemo na misionarenje, treba čvrsto da znamo da imamo preciznu tačku gledišta na osnovne postavke vere. Drugo je pitanje kako misionarimo. Iskustvo pokazuje da je misionarski rad najeefikasniji kada negde odemo. Ako negde nekoga pozovemo onda će i efekat biti nula. Potreban je odlazak. Naše iskustvo pokazuje da će vam biti zahvalni ljudi s kojima se sretnete na ulici. I treći momenat: treba prethodno isplanirati sistem susreta. Jer ako čovek dodje u crkvui sretne tamo «dobre» starice i sveštenika koji «večno žuri», a starice počnu da ga urazumljavaju po pitanjima ponašanja u crkvi, onda će on otići odatle sa još negativnijom predstavom o Crkvi. Treba osmisliti sistem dežurnih koji dočekuju čoveka, odgovaraju na njegova pitanja, koji će mu dati razni materijal. Pritom, podvlačim da je list papira A4 formata efikasniji nego neka brošura. Potrebno je da taj čovek koji dočekuje može da objasni obične stvari na razumljivom, ruskom (srpskom) jeziku, a ne na mešavini ruskog i crkveno-slovenskog. Ako neko pitanje zahteva odgovor sveštenika, onda neka podju zajedno i kažu: «Hajde da zajedno odemo do sveštenika i pitamo ga». Oni mogu da se dogovore o vremenu susreta.

Današnja praksa pokazuje da skoro 70% parohijana, koji čak dolaze u crkvu 10'15 godina, imaju iskrivljene predstave o veronauci. Kada sam počinjao svoju službu obično sam pitao parohijane o Simvolu vere. Ne o doslovnom sadržaju već o principima. Tako se ispostavilo da 70% ne veruje u vaskrsenje tela.

Postoji postavka Svetog Sinoda od 16. februara 1840. godine koja obavezuje sve odrasle novokrštene da prodju 40-odnevnu pripremu pre krštenja. I ta postavka nije promenjena. To je po mom mišljenju odlična praksa – rekao je otac Danilo.

Još jedan gost iz inostranstva bio je profesor Tjubingenskog univerziteta, doktor pedagoških nauka, rukovodilac Medjunarodnog društva za mobilne programe rada sa omladinom (ISMO) iz Štutgarta Valter Špeht. On je ispričao o tesnoj i dugogodišnjoj saradnji te organizacije sa Ruskom Pravoslavnom Crkvom.



Ljude privlači to kada vide da se Crkva brine o njihovim realnim problemima

«U Nemačkoj postoje isti problemi kao i u Rusiji: omladina ne dolazi u crkvu. Ali kada mladi ljudi vide da se Crkva brine za realne probleme ljudi, onda ih to privlači. I zato specijalan rad omladine sa omladinom takodje može da bude dobro služenje. Problemi ovog ili onog regiona su očigledni. Ako se sveštenik interesuje za to onda će ih i znati, a to znači da može da pronikne u probleme omladine i organizuje verujuću omladinu kao socijalne volontere. Naša saradnja je počela 1994. godine a pre četiri godine po blagoslovu Patrijarha Alekseja II, u Sankt-Peterburgu je održan veliki simpozijum po pitanju socijalnog rada sa decom na ulici. Na njemu nisu bili samo predstavnici Crkve, već i eksperti iz cele Rusije. Okupili su se predstavnici iz više od 40 zemalja. Patrijarh Aleksej je tada primetio da su deca najslabija karika u našem društvu i da više od drugih imaju potrebu za pomoć od strane Crkve, - primetio je Valter Špeht.

Učesnici sekvije su razmotrili mogućnosti misionarenja putem organizovanja profesionalnih škola, predavanja sporta. O uspesima u toj oblasti govorio je predavač Sveto-Tihonovskog humanitarnog univerziteta Mihail Manjašin, koji je ceo svoj život posvetio sportu i radu sa omladinom. Prema njegovim rečima, sportski rad sa omladinom omogućava ukrepljenje njenog zdravlja, a i razvijanje njihovih moralnih vrednosti.

«Oda takve omladine se ne mogu čuti uvredljive reči, upućene na adresu suparnika, oni ne ulaze u sporove. A rezultat toga su pobede na spartakijadama, na Georgijevskim takmičenjima, koja su već postala tradicionalna», - rekao je Mihail Filipovič.

Još jedan način misionarskog služenja predstavlja organizacija profesionalnih škola i kružoka, naprimer kurseva fotogtafije. Važan uslov za to je visoki profesionalizam predavača, koji uslovljava poverenje prema njima kao verujućim ljudima.

«Vašan uslov je visoki profesionalizam predavača. I što se više bude verovalo učitelju kao profesionalcu svoga posla, tim će veće biti poverenje ka njemu kada on bude govorio o svom opitu vere», - rekao je protojerej Maksim Kozlov, nastojatelj crkve sv. mč. Tatijane pri MDU M.V. Lomonosova.

Rad sekcije je završio niz izveštaja predavača misionarskih fakulteta koji su govorili o pripremi mladih misionara. Pritom su izlagači sa žalošću primećivali da će daleko od toga svi diplomci tih fakulteta naći posao iz svoje struke.

Podvlačeći crtu rada, protojerej Maksim Kozlov je podvukao da je «važno da misionarska delatnost radi radi autoriteta Crkve, a ne radi autoriteta misionara. A dešava se da ljudi veruju konkretnom svešteniku a ne sveštenonačalstvu. Navešću analogiju sa frazom sadašnjeg pape rimskog koju je izogovorio dok je još bio kardinal: «Jovan Pavle II je bio takav papa u čije vreme su se milioni okupljali na stadionima, a crkve bile prazne». I danas je važno da se pri misionarskom radu ne desi to da se u okolocrkvenim klubovima okupljaju hiljade ljudi, a da pritom crkve ostaju prazne.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3819.html
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic