MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PORODICA TRAJE U VECNOSTI




A da bi to tako bilo potrebno je negovati međusobnu ljubav, ne može mejl da zameni toplinu reči, dodira, zagrljaja, kaže dr Milijana Savić iz udruženja «Pomoć porodici»

«Ovo vreme se prelama i preko porodice i ne može čovek da se ne vrati na ono što Dostojevski kaže, svaka sretna porodica liči jedna na drugu, a nesretne su nesretne na nekakav poseban način. Toliko ljudske nevolje se razlilo, počevši od materijalne nemaštine iako ona nije najprimarnija, pa, do toga da postoji evidentna emocionalna hladnoća, otuđenost ljudi. Porodica je bila prava tvrđava iz koje je ljubav, cirkulišući unutar nje, cirkulisala i van nje. Kažu da bi hrišćanska porodica trebalo da bude krstolika, znači otvorena, pre svega, u vertikalu ka Bogu i u horizontali ka ljudima, ka okolini. Koliko imamo takvih porodica? U svojoj borbi za egzistenciju ljudi se zatvaraju, čak i unutar tzv. proširene porodice, jer užu porodicu čine roditelji i deca, a proširena su tetke, ujaci, stričevi itd. Nekada se nije moglo zamisliti da se jednom nedeljno čak proširena porodica sastane, a danas se ne sastaje ni uža porodica oko zajedničkog stola. Zato je neophodno neke vrednosti ponovo obnoviti», govori dr Milijana Savić Abramović iz Udruženja «Pomoć porodici».

TOPLINA KUĆNOG OGNjIŠTA

«Možda je centralni problem što imamo prekid u kontinuitetu, neke stvari su zaboravljene, prosto se smatra da su otišle u muzeje a zapravo su to večne vrednosti. Toplina kućnog ognjišta, zajedničkog obeda makar jednom dnevno su dragoceni, tada ukućani razmene informacije i šta se kome dešavalo u toku dana. Naravno, to je i prilika da se posavetuju, dogovore, uteše.

Žene su emancipacijom dobile i jedno veliko breme, žena je zajedno sa mužem borac za egzistenciju i za materijalno. Pri tome, majci ostaje njena dužnost pripremanja obroka, brige oko spremanja, oblačenja i vrlo često pomoć u obrazovanju dece pada na njena leđa. Prosto se još uvek smatra sve što je vezano za decu to je ženski posao, muškarci imaju izgovor da se bore za egzistenciju i ne sagledavaju dovoljno koliko žena danas ima obaveza. A gde su tu deca? Deca su često prepuštena sama sebi i to je problem. Roditelji smatraju da će ih dovaspitati škola, vrlo često mi profesori i nastavnici kažu, roditelji dovedu decu i kažu, vaše je da ih vaspitavate. A vaspitanje kreće od momenta rođenja deteta, takoreći i pre, jer majka dok ga nosi mora sa njim da komunicira, razgovara i obraća mu se i već ima neku ideju kako će s njim po rođenju. Majčinska ljubav, majčinska molitva, majčinska podrška je neophodna. Naravno, najvažnija je zajednička molitva i staranje o deci.

Na žalost, imam utisak da je ovo moderno vreme raspolutilo ljude, da ne kažem, nekako šizofreno razbilo, i pre svega, razbilo jedinstvo muškarca i žene. Dakle, osnovni je problem nekomuniciranja porodice, malo je skladnih brakova gde supruga izgovori pola rečenice a suprug dovršava rečenicu. Divno je sresti ljude koji tako funkcionišu, koji su toliko uskladili svoje živote. Ponekad se i pitam kako to da postignu ovi moderni ljudi sa ovakvim tempom života, koji traži aktivnost od jutra do mraka. Čovek se danas, pre svega, sveo na brigu o samom sebi. Prvo se brine da sam preživi taj užasan pritisak svega što se dešava u toku dana a ako ostane snage on će da pruži i svojim ukućanima. Velika veština je potrebna i mnogo, mnogo ljubavi da čovek postigne skladan i smiren život i da od toga ima boljitka cela porodica.»

LjUBAV TREBA NEGOVATI

«Kada danas govorimo o problemima porodice oni nisu samo u užasnom tempu, zahtevima pred porodicom nego, pre svega, u rangiranju vrednosti koje su primarne za život. Materijalno zauzima primat a potiskuje se duhovni deo. Često puta roditelji smatraju da ako ispune sve to materijalno da su sve ispunili, pa čujemo da kažu: «Sve sam mu kupio a on meni vraća tako». A u osnovi nije mu dao ništa. Nije dao, nije učestvovao u životu deteta. Sa decom treba biti, pratiti ih, razmišljati. Roditelji sa decom i roditelji uzajamno to je ono što čini sklad porodični, jednostavno, da mislimo jedni na druge što više i što češće u toku dana, da osećamo teret jedni drugih, da se ne desi da uveče kaže majka... jao pa nemamo ručka i da se opet briga svede samo na nabavku namirnica i spremanje ručka. Porodica živi svih dvadeset četiri sata i svako od nas pojedinačno, u svom mikro svetu živi tih dvadeset i četiri sata a jedan deo dana smo isprepletani unutar tog našeg porodičnog kruga, ali to je nedovoljno. Jednostavno, u svakom delu dana trebalo bi da osetimo jedni druge jer je porodica živo tkivo. Lepo je rečeno da se porodica formira jednom ali se formira za večnost. I tamo negde, kad se odselimo s one strane, ostajemo i dalje to što smo bili, porodica, a sve to s Božjom pomoći. Porodica traje u večnosti, to je velika odgovornost a mi smo se malo pogubili sa novim teorijama vaspitanja, sa novim moralnim kodeksom koji je više amoralan, neke stare, proverene vrednosti koje su od vajkada funkcionisale skoro su zaboravljene.

Odgovor na ovo vreme je hrišćanska struktura porodice, krstolika i hristolika. Brak je tajna velika i kaže Gospod, ne govorim o braku nego o crkvi. Muž je glava ženi kao što je Hristos glava crkvi, ali je žena njemu jako bliska, ona je telo njegovog tela, znači muž i žena uzajamno moraju da budu celina. Ljudi moraju jedno drugo da osete ljubavlju, ljubav je osnovna energija koja nas vezuje. Vera, nada, ljubav a od to troje najjača je ljubav. Ona je vezivni materijal za porodicu i ako je ima dovoljno između muža i žene biće je dovoljno i za decu, i za prijatelje, i sve će onda funkionisati na pravi način. Ali ljubav treba negovati, ona ne dolazi sama po sebi.

Mladi se danas zbunjuju mešajući pojam strasti i ljubavi, zaljubljenosti i ljubavi. Do ljubavi se dolazi postepeno ali se u to mora ugrađivati svakodnevno. Ljubav treba da je uzajamna, da se dodaje, ona je i davanje i primanje. Trebalo bi da se trudimo da svaki dan nalikuje onom prvom danu, venčanju, koji je sama radost, svi vam čestitaju, svi vas ljube, svi su sretni jer je nastala jedna nova porodica. Ne zaboravimo tu radost, trebalo bi da se trudimo da makar delić te radosti prenosimo u svaki dan. Tako će se i teškoće, koje nas čekaju iza prve okuke, lakše rešavati, jer život nije što i poljem proći. Muž i žena su kao dve oblice, dva kamička koji se uglačavaju dan za danom zajedničkog života. Nikako ne može moj život da bude odvojen od života mog supruga i da to onda bude skladno, ne može mejl da zameni govor, dodir, toplinu reči, toplinu zagrljaja. Taj porodični sklad se prenose i na decu. Deca uče život posmatrajući roditelje, to je ono što je veoma bitno, sklad se prenosi dalje, koliko mi uspevamo da uskladimo svoj život to će se onda preštampati i na naredne generacije. Mi smo odgovorni i za ono što će doći.»

«U priči o ljubavi i kako se učiti ljubavi veoma je bitna i opšta klima. Jedno je porodica kao osnovna ćelija ali isto tako moramo da se potrudimo da to bude opšta pojava. Posebno su značajni tv, štampa, radio, oni diriguju našim životom hteli mi to ili ne. Trebalo bi da ima više toplih primera, pisati o njima, davati im na značaju i širiti dalje dobru vest, ljubav postoji, nije nešto što je prošlost.»

«Udruženje «Pomoć porodici» koje postoji već 15 godina, nastalo je u teškim ratnim vremenima zbog potrebe da se pomogne ljudima u ratnoj zoni, u Bosni, Hrvatskoj gde su buktali ratni sukobi, trebalo je obezbediti vakcinu, hranu, odeću, obuću. U početku se zvala «Žene pomažu ženama», jer je na evropskom nivou bilo tako zamišljeno i zapravo se pomagalo silovanim ženama u ratu. Faktički od početka smo pomagali celoj porodici i jedino tako i može da se pomogne ako pomažete svim članovima porodice.

Mi radimo pod zaštitom Mlekopitateljnice, ona simboliše ono što radimo. Imamo u našem Udruženju puno lekara, bavimo se i fizičkim i duhovnim zdravljem porodice. Radili smo dosta na programu prirodne ishrane, to znači vraćanja dece na majčino mleko, dosta je toga urađeno. Želimo da u ovom malom prostoru napravimo savetovalište za porodično zdravlje, gde bismo se bavili svim oblicima problema sa kojima se danas suočava porodica. Pokrenuli smo tribinu «Porodica u savremenom okruženju», održava se u prostorijama Verskog dobrotvornog starateljstva u Francuskoj 31, govorimo o formiranju porodice, vaspitanju dece, zapošljavanju, želimo da istaknemo prave vrednosti koje čine jednu zdravu, hrišćansku porodicu. Želimo da pomognemo ljudima i strukom, i naukom, i molitvom, i toplinom da bismo ojačali i podržali jedni druge», kaže Milijana Savić Abramović predsednik udruženja «Pomoć porodici».

Ljiljana Sinđelić Nikolić

Pročitano: 4993 puta