MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

KAKO BRZE DO INFORMACIJA



Internet enciklopedija
„Vikipedija” predstavlja najposećeniju slobodnu, besplatnu „galeriju znanja” koju godišnje koriste milioni „net fanova” širom sveta

U vremenu brze komunikacije, ekspres informacija, „instant” života, „fast-fud” znanja i „čet” prijateljstva, internet stil života postaje deo svakodnevice. „Papirnati” rečnici, enciklopedije, udžbenici ostaju da čame u prašnjavim policama, a njihovi klonovi „šetaju” po planetarnoj orbiti, iz dana u dan doživljavajući transformaciju i dobijajući nove oblike i sadržaje. Mogućnosti su beskonačne, a informacije dostupne u svakom trenutku, čak i na najudaljenijim tačkama meridijana. Internet znatiželjnici i intelektualci nove generacije, koji dobro barataju megabajtovima, raznoraznim portovima, drajverima, linkovima i ostalim tehnološkim pojmovima, poslednjih godina svoje vidike šire uz pomoć internet enciklopedije „Vikipedije” (Wikipedia). Reč je o, danas, najvećoj svetskoj enciklopediji koju godišnje posete milioni „net fanova” širom sveta. Ona predstavlja slobodnu, odnosno besplatnu, „galeriju” znanja, a nalazi se na adresi http://www.wikipedia.org .

U skladu sa filozofijom današnjice, naziv „Vikipedija” potiče od reči „viki, viki” što na havajskom znači brzo jer svaka stranica ove elektronske enciklopedije može da se odmah promeni, dopiše, dopuni ili izbriše. „Vikipedija” se objavljuje pod GNU Free Documentation Licence – Gnu licenca za slobodnu dokumentaciju, što praktično znači da svaki korisnik može, bez ikakvog straha, dodavati, menjati i naravno koristiti već postojeći sadržaj, i to bez ikakve novčane nadoknade.

Prva „Vikipedija” nastala je 15. januara 2001. godine na engleskom jeziku, a njen osnivač je internet preduzetnik Džimbo Vels. Za samo nekoliko godina rada „Vikipedija” je postala najveća svetska enciklopedija koja se najčešće lista. Moto njenih idejnih tvoraca je „Zamisli svet u kojem svaka osoba ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju. To je ono što mi radimo.”

O aktuelnosti ove „virtuelne” enciklopedije govori podatak da „Vikipedija” danas ima 3.100.000 članaka, od toga skoro milion na engleskom jeziku i više od 775.000 registrovanih saradnika. Danas postoje izdanja „Vikipedije” na 212 jezika, između ostalih, i na srpskom jeziku.

Neprofitna i nevladina organizacija „Vikipedija SCG” vodi računa o „Vikipedijinim” projektima na teritoriji Srbije i Crne Gore, ali ne polaže nikakva prava na njihov sadržaj. Domaća elektronska knjiga znanja postoji od 2003. godine i sve veći broj mladih u zemlji posećuje ovaj sajt. Mladi zagovornici novih ideja Nikola Smolenski i Jovana Milićević iz „Vikipedije SCG”, koja je peti ogranak „Vikipedije” u svetu, za „Politiku” objašnjavaju da su pre pojave „Vikipedije”, virtuelne enciklopedije mogli da pišu samo magistri i doktori nauka, znači vrhunski stručnjaci. Međutim, ovakav način rada nije bio efikasan. Pojmovi koji bi se našli u toj internet enciklopediji prolazili bi kroz rigoroznu kontrolu zbog čega je učinak bio mali. O tome svedoči podatak da je za tri godine rada enciklopedija uspela da prikupi svega 24 članka. Duhovni otac „Vikipedije” Džimbo Vels smatrao je da bi protok informacija trebalo da bude mnogo brži i da svako ko ima iole znanja o nekom pojmu, može to i da slobodno iznese u elektronskoj formi.

Prema kazivanju Nikole Smolenskog, svaki korisnik „Vikipedije” može da pogleda sve promene na jednoj strani, odnosno da pročita prvobitan tekst o određenom pojmu, kao i sve unete ispravke, dopune ili izbrisani deo teksta. Postoje administratori koji redovno ažuriraju sajt i kontrolišu sve intervencije na tekstu. Važno je napomenuti, smatra naš sagovornik, da su informacije i na srpskoj verziji „Vikipedije” besplatne i dostupne svakom korisniku. Naravno, kategoričan je Smolenski, postoje određeni sistemi zaštite koji štite enciklopediju od drskih i bezobzirnih posetilaca.

– Korisnici ove enciklopedije su jedino dužni da navedu „Vikipediju” kao izvor informacija. Tekst koji je zaštićen autorskim pravima ne sme se stavljati u ovu enciklopediju bez prethodne saglasnosti autora. Prednost virtuelne enciklopedije u odnosu na one klasične papirne jeste u tome što je ažurnost podataka veća, ističe Smolenski, dodavši da je upravo ta brzina presudila da „Vikipedija” bude jedan od najposećenijih sajtova u svetu.

Jovana Milićević objašnjava da se na srpskoj „Vikipediji” nalazi veliki broj pojmova iz različitih oblasti, ali da su ipak, najzastupljeniji članci iz istorije i filologije. U „Vikipediji” se zato, bar za sada dok neko ne dopiše, ne može naći mnogo informacija iz poljoprivredne nauke. Takođe, na „Vikipediji” se mogu pročitati i tekstovi iz oblasti popularne kulture i subkulture.

U okviru „Vikipedije” postoje i drugi projekti poput – „Vikirečnika”, „Vikiknjige”, „Vikivrste”, „Vikiizvora”, „Vikipedijine ostave”, „Meta vikija”, „Vikivesti” i dr.

Dom omladine Beograda jedini je pokrovitelj ove organizacije oko koje se okupljaju mladi entuzijasti. Rad na „Vikipediji” se isključivo odvija na dobrovoljnoj bazi. Volonteri se svake nedelje okupljaju u Domu omladine od 15 do 20 časova i svaki građanin je dobrodošao sa podsticajnim sugestijama.

Srpska „Vikipedija” se za sada može čitati samo na ćirilici, a uskoro će se naći i na latinici, kao i na ijekavici. Na ovom sajtu se nalaze i drugi korisni linkovi, a Milićevićeva podseća da su svi pojmovi pisani sa neutralne tačke gledišta.

Potpisnik ovih redova se uverio da se „Vikipedija” jednostavno pretražuje i koristi. Ako neko ne barata baš najbolje internetom, administratori su se dosetili i korisnicima ponudili pomoć sa uputstvima za navigaciju.

„Vikipedija” uvek ima sveže informacije zbog čega je i tako popularna u svetu, ali i kod nas, složili su se Nikola Smolenski i Jovana Milićević.

Isidora Masniković

preuzeto sa http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=27498&r=70.htm

Pročitano: 3223 puta