MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega.

Potrebno je vojevati, ali treba pravilno vojevati - Starče razmišljam o tome da promenim poslušanje, ostavim pevnicu i prestanem da slikam ikone, da bih tako prestala neprekidno da se gordim i upadam u iskušenja. - Čak iako prestaneš da pevaš i slikaš ikone, a ne zamrziš sujetu, neprestano ćeš praviti još više grešaka. I u tom napuštanju poslušanja će takodje biti gordosti, čak i još više, pošto u stvari hoćeš da ostaviš svoja poslušanja da se ne bi povredio tvoj egoizam. - Starče, da li je bolje ništa ne raditi, nego nešto raditi i pritom se gorditi? - Ako ti kažu da nešto radiš, onda idi i radi, ali pazi da se ne spotakneš i padneš. A ako se i spotakneš i padneš, ustaj. Budi svesna da si se spotakla zbog nepažnje, i ako ti opet kažu da radiš, radi ali pazi da se opet ne spotakneš. Ako si jednom pala to ne znači da sledeći put ne treba da uradiš neki posao! Ako ti kažu: “Nemoj da ideš jer si prošli put pala”, onda nemoj da ideš. Jesi shvatila? Kada ti kažu da radiš nešto, radi, ali pravilno i sa smirenjem. Još gore je ništa ne raditi da se ne bi pogordili. To je isto što i gledati na bitku sa strane, ne vojevati da se ne bi zadobile rane.

Potrebno je vojevati, ali treba pravilno vojevati. Inače kakva je od tebe korist?

Tvoj brat ti pomaže da slomiš gordost - Starče ja se uznemirim kada mi sestre daju primedbe. - Gordiš se, zato se uznemiravaš. Tvoj brat ti pomaže da slomiš gordost, ako mu daš za pravo da ti da primedbe i ako mu dozvoliš da ti kaže nekoliko poučnih reči. Tako se duša čisti. Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega. Dobar lekar se sa ljubavlju i sastradanjem odnosi prema bolesniku, a loš sa zlobom i zavišću. I često upravo ovaj drugi biva bolji za čoveka, jer skalpel baš takvog hirurga ulazi dublje. - Starče ja sam glupa, jer često ne shvatam zbog čega mi daju primedbe. - Reci bolje: “Ja sam pametna, ali nemam smirenja”. Kada ti neko ukazuje na greške, ti počinješ da se opravdavaš. Kako možeš da priznaš svoje greške ako ih ne dopuštaš, a drugi te samo uzalud osudjuju? Čovek koji sebe opravdava kada mu drugi prave primedbe ubija time smirenje. A čovek koji priznaje svoje greške, smiruje se i njega osenjuje Božija Blagodat. - Starče čini mi se da se ne trudim da dokažem svoju ispravnost već prosto hoću da objasnim da su me pogrešno razumeli. - Primetio sam da kod tebe postoji skrivena gordost, koja se ispoljava u samoopravdanju. Potrudi se da se ne opravdavaš šta god da ti govore. Iskreno zamoli za oproštaj i to je dovoljno. Rečju “oprosti” i iskrenim pokajanjem lomi se gordost. - Danas je jedan dečak bio nestašan u arhondariku (sobi). Majka mu je naredila da traži oproštaj, a on je odgovorio: “Neću”. Zbog čega je nekim ljudima teško da kažu “oprosti”? - Gordost im ne dozvoljava.

Duhovno cepanje ličnosti - Starče kako da se oslobodim taštine? - Ako se zagledaš unutar sebe, i upoznaš se, videćeš tamo takvu rugobu da ćeš sama sebi postati odvratna. Ako se čovek kroz poznanje samog sebe ne smiri prirodno onda Božija Blagodat ne može da prebiva u njemu. Djavo će se ceo život (čak i ako Bog da čoveku dugovečnost Mafusala) igrati sa njim mačke i miša: ako djavo ubaci gordu misao, čovek treba da odgovori smirenom pomisli. Čas pobedjuje jedan čas drugi. Tako će nastaviti da sviraju u jednu frulu. - Starče vidim da su me sve sestre čak i mladje prevazišle u vrlinama. - Sama se nisi smirila, tako kako su se drugi smirili. Znaš šta rade kada žele da puste raketu u kosmos? Broje unazad: “Deset, devet, osam, sedam, …jedan, nula!” Kada dodju do nule raketa startuje. Ti si došla do nule sada ćeš poleteti uvis. Učila si fiziku? - Da, starče. - Došlo je vreme da izučiš duhovnu fiziku, kako dolazi do duhovnog cepanja ličnosti. - Kako starče? - Kada poznaš sebe i smiriš se tada dolazi do duhovnog cepanja tvoje ličnosti, oslobadja se duhovna energija i polećeš u kosmos. Samo tako se može doći na duhovnu orbitu, u suprotnom ostaješ na ovozemaljskoj. Nema čovek nikakve koristi ako spozna ceo svet, a ne upozna svoj sopstveni.

Ako on u početku upozna svoj unutrašnji svet, to jest svoju ličnost, onda potom lako može da izuči ne samo zemlju, već i kosmos. Kada čovek spozna sebe, onda samo po sebi dolazi do cepanja njegove ličnosti i on počinje da se vraća na duhovnu orbitu, van gravitacije, bez privlačnih sila ovoga sveta. I on iako živi na zemlji kao čovek, on ne oseća privlačne sile greha i uopšte ovozemaljskih pohota. - Ako u čoveku ostane gordost da li to znači da on nema pravilnu spoznaju sebe? - Da, još nije došlo do duhovnog cepanja njegove ličnosti. - To jest ponovo se vraćamo na smirenje? - Naravno! Čovek u kome postoji gordost nije spoznao sebe. Ako se spozna, gordost će nestati. Poznanje je – najvažnije. Bez poznanja nema smirenja. I kada čovek u smirenju spozna sebe, onda dobija priznanje od ljudi. - A ako postoji poznanje a nema smirenja? -

Onda nema dobrog raspoloženja.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3562.html

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic.