MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Autor: jeromonah Konstantin (Novgorodcev)

Čovek koji je stupio na put zivota u Crkvi, trazi postepeno pomirenje s Bogom i usaglasavanje svog zivota sa Jevandjelskim zapovestima.

On je prvi put nesto otkrio u Tajnama ispovesti i svetog Pricesca, i u molitvi. “Jer je dobar Gospod” (Ps. 33, 9). Ali kako ziveti sada dalje, da bi se u sebi sacuvala bar cestica tog nebeskog mira, kako ici novim putem? Desetine pitanja javljaju se u umu i srcu novog hriscanina, i on je spreman da o njima satima razgovara – samo da ima odgovarajuceg sagovornika.

Zlatno vreme, kada ne samo svaki svestenik, vec i ocrkovljen covek izaziva kod njega najvaznije interesovanje i strahopostovanje. Pitanja ima mnogo i treba ih postavljati svesteniku jer on zbog toga postoji u Crkvi. Svesteniku je prijatno i lako da razgovara sa covekom koji je nedavno prisao Crkvi. Prijatno, jer se i Nebo raduje za gresnika koji se kaje (pogl. Lk. 15, 7). Lako, zbog toga sto su pitanja pocetnika veoma slicna i svestenik ih je cuo mnogo puta i odgovarao na njih. Ali ponekad covek koji pita posle razgovora sa svestenikom postaje tuzan i zamisljen. «Nešto mi nije jasno u vezi hrišćanstva jer ja želim duševni mir, normalan miran život. Volim kućnu toplinu, ukusnu hranu, novčanu sigurnost.

U prvom redu sebi i svojim bližnjima želim dobro zdravlje i spremam se da idem u Crkvu i molim Boga za to. Ali danas je sveštenik govorio uznemirujuće, meni neprijatne stvari: - treba uzeti i do poslednjeg trenutka života nositi svoj Krst; - treba se uvek boriti protiv nevidljivih neprijatelja, protiv sveta, i čak i protiv samog sebe; - treba biti spreman čak i postradati za Hrista. Zar sam ja sposoban za sve to? Ja nisam vojnik, ni podvižnik. Život je i tako težak a sad će biti još teži. Ranije sam lutao cele nedelje, a vikendom odmarao. Sad umesto odmora treba da idem u crkvu, i još ti postovi, nevolje, iskušenja, Krst ...Ne, verovatno to nije za mene!» Uznemirujuće, smutne misli roje se u duši početnika. Ali odjednom se iza olovnih oblaka teških misli projavilo se i nestalo nešto beskrajno svetlo, radosno, srcu veoma blisko. I taj tren je bio dovoljan da nestanu sve teške misli. Šta je to, ili Ko je to? I opet čovek ima pitanja za sveštenika. Ali jedno novi hrišćanin počinje da shvata: uz pomoć te Svetlosti, i radi te Svetlosti sve se može pretrpeti, sve se može savladati. «Moji prvi koraci ka Bogu su bili po ravnom putu, a sada je na mom putu visok stepenik, iza koga više nema širokog, udobnog puta. Ništa, kada se pojavi komplikovaniji put prosto treba učinivši prvi korak, učiniti i drugi i ne zaustavljati se. Vreme je da se ide u crkvu, na službu.

Razgovaraću o tome danas sa sveštenikom». ...Sveštenik zna za taj stepenik, zna da daleko od toga da svi uspeju da se popnu na njega. On je srećan što je čovek koji mu postavlja pitanja došao kod njega sa prvom malom pobedom. Tako treba! “Dakle, brže dušo, upoznaj sebe, i mudruj prema svojoj prirodi, ne pogružavaj se u san i lenjost, kako bi prošla tiho more života.

Podvizi i stradanja su ti naznačeni od Višnjeg, da bi se borila protiv nevidljivih neprijatelja, i pripremljeni su ti čast i kazna, u zavisnosti od toga da li ćeš hrabro voditi borbu ili trpeti poraze. I ako budeš hrabra, dobićeš počasti, večni život i samo Nebo sa svim njegovim žiteljima, i bićeš vozljubljeno čedo Višnjeg Boga, nasićujući se velikom premudrošću Oca svoga”.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3477.html

prevod sa ruskog Dr Radmila Makismović