MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Da Te ljubim tražio bih Te svakog trena, čeznuo bih za Tobom dan i noć, radovao bih se svakom trenu samoće, da bih bio sa Tobom; ali to nije tako Gospode!

Autor: Mitropolit Antonije Surožski

Ova zajednička ispovest-molitva je održana u vreme Božićnog posta u decembru 1978. Gospode, stojim pred Tobom sa svom nepravdom svojom i obučen u blagodat Tvoju; Gospode kao bludnog sina, kao izgubljenu ovcu, potraži, oprosti i isceli! Gospode svakog trena grešim pred Tobom …Nema u meni radosti za susret s Tobom; nema u meni usrdnosti u traganju za Tobom! Bože kako mi je lako u životnoj sujeti, u praznim mislima; Gospode kako mi je teško u tihovanju i poklonjenju, u molitvi i samoći da stojim pred Tobom! Bože oprosti…Da Te ljubim tražio bih Te svakog trena, čeznuo bih za Tobom dan i noć, radovao bih se svakom trenu samoće, da bih bio sa Tobom; ali to nije tako Gospode!..Ti si mi dao život. Ti si me pozvao da budem Tvoj prijatelj, Ti si sišao na zemlju i postao jedan od nas ljudi, srodnim nam po telu; Ti si umro na Krstu, u tugi dočekujući smrt u Getsimanskom vrtu; Gospode i kao odgovor na sve to ja ne mogu da prinesem tu blagodarnost koja bi me pokrenula da izmenim život, da živim Tobom, za Tebe, za Tvoja dela ljubavi…Bože da Te ljubim ja bih Te tražio, ja bih Ti služio …I oprosti lažne reči moje kada govorim o mom životu; Gospode podigni me! Moje telo je prožeto blagodaću Pričešća Tvoga, ceo moj život je sjedinjen s Tobom krštenjem; Duha Tvoga Svetoga Ti si poslao, u daru miropomazanja zapečativši me…

Bože apostolima Tvojim si rekao da ništa ne može da nas odvoji od ljubavi Tvoje; daj mi Bože da se probudim od smti grehovne, od sna i od truleži! Bože izbavi me od zaborava, od malodušnosti, od neblagodarnosti, od okamenjene neosetljivosti! Bože grešim pred Tobom svakog trena i u odnosu prema bližnjem mome; nisi li Ti Gospode rekao: Što učiniste jednom od ovih malih, Meni učiniste … Bože Ti veruješ u nas, bez obzira na to što sve znaš o nama – a ja ne umem da verujem u brata, u sestru, u bližnje moje. Vidim samo spoljašnost, površinu: znam Bože da Ti veruješ u njih, i ostajem stran Tvojoj veri, Tvojoj nadi i ljubavi za nas. Bože oprosti! Kako malo volim, kako je malo onih za koje je moje srce otvoreno, i kako ono kalkuliše, kako mnogo zahtevam od onih koji su spremni da me vole, i kako malo ja dajem! Od svoga – skoro ništa, a sebe – uopšte ne! Bože Ti si postavio svakog od nas da kaže reč utehe, reč ohrabrenja, reč radosti, reč istine, reč vere i reč nade, i reč ljubavi Tvoje – i mi nemamo tih reči, i ja nemam te reči. A gde nema reči tu nema sadržaja – one su prazne Gospode kao zvečka! ..Bože grešim u odnosu na svog bližnjeg svakog trena – i prevarom, i licemerjem, i hladnoćom, i zaboravnošću, i neljubavlju …Grešim i materijalno, grešim i duševno – svime Gospode!

I Tebe Gospode lišavam toga zbog čega si dao Svoj život: ne tražim grešnika koji gine, niti nestalu ovcu, a kada ona dodje odbacujem je; sudim i osudjujem … Bože Ti i od mene i od svakog od nas očekuješ da se prema svome telu, umu, srcu, volji – prema svoj svojoj prirodi odnosim sa strahopoštovanjem, jer si nas Ti stvorio, jer sin as Ti iskupio, jer se naše telo dotiče svetinje u vodici Krštenja, u Hlebu i Vinu Pričešća, u Tvojem Telu i Krvi…Bože sagrešio sam protiv mog tela nebrigom, strastima! Sagrešio sam protiv uma pomračenjem, zabavom i rasejanošću! Pokvarenošću sam sagrešio protiv srca moga, ne očistivši ga!.. Bože neću ugledati slavu Tvoju zbog njegove pomračenosti! Ono se ne odaziva na Tvoju reč, ne drhti u Tvom prisustvu; Bože ono neće oživeti kada ga se dotakneš: ono je mrtvo, kameno, hladno … Bože živim samo na površini svog duševnog života, bojim se dubina, bojim se da se osamim, bojim se pustinje, bojim se dubine i tame; a Ti Gospode me čekaš u dubinama …

Bože gubim u sebi čoveka koga si stvorio za život večni – oprosti i pomiluj! I mi, Crkva Hristova, zajednica, okupljena u Tvoje Ime Gospode ovde – zar nismo grešni pred Tobom? Zar ljudi mogu da čuju istinu, i vide pravdu, i spoznaju ljubav i stradanje, i milosrdje i krotost, i uzdržanje, i dugotrpljenje, i milost, i veru u našej sredini?..Bože Tebi sude po nama: oprosti nam! Radi nas se huli Ime Tvoje …Oprosti Gospode, oprosti Crkvi Tvojoj, koja je zaboravila reč života i prestala da živi …Bože duni Duhom Tvojim Svetim, prodrmaj dubine naše, obnovi nas. Gospode silom Tvojom , ako je potrebno strahom Tvojim, ako je moguće – ljubavlju Tvojom … Gospode Isuse Hriste, Bože naš, molitvama Bogorodice obnovi nas, oprosti nam, očisti nas, isceli; daj nam nemoć koja prima Boga, i snagu Tvoju daj, umesto naše lažne snage, i učini nas novima Gospode! Udostoj nas da se pričestimo Tvojim Tajnama ne na sud ni na osudu! Daj nam da se tako pričestimo prečistim Telom i Krvlju, da bismo i telom, i dušom, i duhom bili s Tobom jedno, prisajedinjujući se Tvojoj večnosti i primajući i prolaznu, ovozemaljsku sudbinu Tvoju…Bože slično apostolima Jakovu i Jovanu i nama Ti govoriš: Da li ste spremni da pijete Čašu Moju i krstite se Krštenjem kojim se Ja krstim? ..

Daj nam Bože da i mi slično njima odgovorimo: Spremni smo Gospode da se pričestimo Krstu Tvome i da ispijemo Čašu Tvoju i pogruzimo se u užas kroz koji si Ti prošao, za spasenje naše duše i spasenje bližnjeg! …Bože primi nas koji se kajemo i spasi nas! Presveta Bogorodice, uznesi svesilnu, svetu molitvu Tvoju k Sinu Tvome i Bogu našem, da Tobom spase duše naše! Vladičice, Ti si se predala Bogu, i u Tebi se ispunilo sve Njegovo obećanje: umoli Hrista da nas obnovi po meri našoj! Da bude Njegova volja u nama, da bi bez laži, iz dubine života i duše bili sposobni da Mu uznesemo molitvu, da prizivamo Oca našeg Nebeskog kao istinskog Oca, budući Njegovim sinovima i kćerima. Amin.