MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Raskinuti lanac greha



Nedavno smo upoznali nase citaoce sa izuzetnom knjigom arhiepiskopa Jovana Belgorodskog i Marije Gorodove „Ljubav dugo trpi“. Dobijamo mnogo odziva u vezi knjige, ona ne ostaje na policama vec je cita i omladina i ljudi starije generacije. Marijina zivotna prica je istinski zadivila mnoge; i u „Ruske novine“ i na nas portal je stiglo mnogo pisama.

Razmatrajuci zajedno sa Marijom njene pripremljene clanke, primetili smo da na nas pravoslavni sajt dolaze sasvim drugacija pisma nego u “Ruske novine”. Na “Pravoslavlje i mir” stizu reci zahvalnosti, zadivljenosti. U “Ruske novine” stizu pisma-ispovesti, pisma – vapaji duse, koja na mnogim stranicama svedoce o teskim nevoljama. Verovatno je uzrok tome pretpostavljamo u tome sto covek koji zivi van Crkve, van crkvenih Tajni, cesto nema nikakve druge mogucnosti da izlije dusu i nadje utehu i zato su Marijina prica i njeni odgovori citaocima postali jedinstveno prosvecenje u zivotnim nevoljama. Nadajmo se da ce im Marijini odgovori pomoci da pridju k veri u Gospoda. Molicemo se za one koji jos nisu otkrili svoj put spasenja. A sada novo pismo: “Zdravo Marija! Pre nekoliko godina posle zavrsenog fakulteta, tetka mi je pomogla da se zaposlim u firmi kod njenog poznanika. Radio sam malo i vec hteo da odem – plata je bila mala i zena i ja smo dobili cerku. Ali nas grad je mali, tesko je naci posao, te sam ostao na tom poslu. I uskoro sam shvatio da mnoge moje kolege kradu – ili samog gazdu, ili drzavu, podmecuci njega u tom slucaju. Smatram da ih je direktor firme zbog svoje “gladi”primoravao da to rade.

Periodicno bi nekoga hvatali za ruku sve je ponekad postajalo strozije, ali ne za dugo. Kada mi je postalo jasno kako se sve radi, nasao sam se pred izborom: ili da odem, ili da prihvatim ta pravila igre. Sada znajuci kako se sve zavrsilo otisao bih bez razmisljanja. Ali tada sam bio uvredjen od strane gazde jer mi je od samog pocetka jos kad me je primio na posao obecao da mi kroz tri meseca poveca platu. On nije ispunio svoje obecanje, vec su me sve vise i vise opterecivali – radio sam kao za dvojicu za taj novac. Marija, verujte, ne opravdavam se, ali tog trenutka mi se cinilo da uspostavljam pravdu, ukoliko uzmem to sto je i tako moje. Proslo je pola godine, a potom – grom iz vedra neba: okolnosti su se tako slozile da je sve moglo da ispliva na povrsinu. I da nista nisam preduzeo doveo bih u nezgodnu situaciju ne samo sebe vec i tetku, koja mi je pomogla da dobijem taj posao, a ona se nikad nije uplitala u cudne stvari. Trebalo je brzo da odlucujem i morao sam da postupim tako da u slucaju da se sve otkrije odgovornost ne bi pala na mene vec na mog ortaka. Sve je ipak proslo ali ja sam odlucio da vise ne iskusavam sudbinu i na prvu mogucnost otisao sam na drugi posao.

Od tada je proslo nekoliko godina, nasa cerka je posla u skolu, zena je cekala drugo dete, a ja sam vec zaboravio celu tu pricu, ali se nedavno u toj firmi pokrenulo pitanje toga. Vrse se potpune provere u celom gradu. Ne mogu da opisem koliko straha sam pretrpeo.

Naravno osecam svoju krivicu, posebno pred tim covekom koga sam podmetnuo, iskreno govoreci nocima ne spavam, mnogo razmisljam. Desilo se da sam zbog ucinjene gluposti iz uvrede bio prinudjen da ucinim jos ozbiljniji postupak – da bih sve sakrio. Sestra je videci kako se mucim posavetovala me da odem u crkvu da se ispovedim govoreci: “Ne boj se nasa ispovest je pred Bogom a ne pred svestenikom”. A sta treba da kazem? Detaljno ili uopsteno? Sta Bog ocekuje od nas?” Aleksej Zdravo Aleksej! U duhovnom zivotu postoji pojava koja se u pravoslavnoj asketici naziva “lanac greha”. To je kada covek ucinivsi jedan greh, nadje se u situaciji kada je “najlaksi” izlaz iz nje drugi, sada mnogo tezi greh. Samo pokajanje moze da prekine taj pogubni lanac. Kakvo ono treba da bude i sta Bog ocekuje od nas? To cemo pokusati da shvatimo.

image
Pokajanje Cara Davida


Prestup
Svaki put kada se vernici pripremaju za ispovest oni se obracaju k Bogu recima poznatog 50 ili pokajnog psalma: “Pomiluj me Boze po velikoj milosti Tvojoj i po velikoj dobroti Tvojoj oprosti bezzakonja moja”. Te reci je pre skoro tri hiljade godina napisao car David “kada je kod njega dosao prorok Natan, posto je David ucinio preljubu sa Virsavijom”. Prica koja se desila pre skoro tri hiljade godina u Jerusalimu pomaze da se shvati kako greh pronice u dusu i ovladava njome, kako se uspostavlja lanac grehovnih postupaka. Biblija govori do kakvih posledica dovodi greh, i na kraju najvaznije shvatamo kako covek moze da iskupi svoj greh. Iskusenje koje je za sobom povuklo citav niz tragicnih dogadjaja, stize Davida kada je bio na vrhuncu vlasti. Godine lutanja su iza njega. Bivsi pastir, Boziji pomazanik, vojni nacelnik zavidljivog cara Saula, i odavno vec i sam car. Njegova vojska je tako jaka da on vec nema potrebe da sam umiruje neprijatelja. U centru njegov prestonice nalazi se raskosni dvorac, posebna, cisto istocna velicanstvenost dodaje njegovom dvoru porodicu koja se brzo povecava – u Bibliji se pominju imena osam carevih zena, u sta nisu ubrojane bezimene naloznice.

U slobodno vreme bez drzavnih obaveza mudri vladar David razmatra tuzbe podanika – on je pronicljivi sudija. Reklo bi se da nepromenljiv Boziji blagoslov pociva na Davidu. “Jednom uvece ustavsi sa kreveta, - pocinje pricu Biblija o Davidovom grehopadu, - setao se krovom carskog doma i ugledao zenu koja se kupala; a ta zena je bila veoma lepa”. I David je naredio da se sazna ko je ona. Odgovorili su mu da je to Virsavija – Urijeva zena, hrabrog vojnika, koji je tada bio u ratu. Jedna stvar je trebalo da zaustavi Davida – na Drevnom Istoku su se prema braku odnosili sa postovanjem. Ali ne, vest o tome da je pred njim zena vojnika, nije bila prepreka: ocigledno. David je vec odavno odvikao da sebi nesto uskracuje: “David je poslao slugu da je dovede i ona je dosla kod njega i on je spavao s njom”. Kroz neko vreme “ostavsi trudna” Virsavija to saopstava caru. Po Mojsijevom zakonu za preljubu je obema krivcima sledila smrt, i zato je David odlucio da pozove Urija iz vojske – uz izgovor da zeli da sazna od njega novosti s bojnog polja. Tok Davidovih misli je bio jednostavan: posle Urijinog dolaska kuci Virsavijina trudnoca ne bi bila dovedena u pitanje.

Porazgovaravsi sa Urijem koji nista nije naslucivao, David ga je milostivo otpustio: “Idi kuci, omij noge svoje”. I potom mu je u znak posebne casti poslao jela sa svoje trpeze. Kako se David zacudio kada je sutradan saznao da Urija nije otisao kod svoje zene lepotice, vec je nocevao s vojnicima pored vrata carskog dvorca. Uvece je David opet pozvao kod sebe hrabrog vojnika, i ovog puta ne samo da ga je hranio, vec ga je i pojio vinom. Davidov plan opet nije uspeo – Urije nije otisao da nociva sa zenom. Razlog takvog Urijinog ponasanja je u njegovom casnom i cvrstom karakteru: on je vojnik, u zemlji se vodi rat, njegovi prijatelji su tamo, i on prosto ne smatra mogucim da u tom trenutku ide svojoj kuci, da bi tamo “jeo, i pio, i spavao sa svojom zenom”.

image
Car David. Monahinja Marija (Skobcova)


Sledeceg jutra, saznavsi da je plan propao, David donosi sledecu odluku. On pise pismo svom vojnom nacelniku u kome ga moli da “postavi Urija tamo gde su najjace bitke, kako bi odstupio od njega kako bi bio porazen i umro”. David je pokusao da prida ubistvu vid slucajnosti. Pri cemu pismo daje samom Uriji. Naravno, vojni nacelnik ispunjava carevu naredbu. Tako je jedan prestup – preljuba, bio sakriven sledecim, jedan greh je za sobom povukao drugi.

Placanje Kada je Virsavija otplakala sve to, David ju je doveo u svoj dvorac, i uskoro im se rodio sin. I reklo bi se da nije bilo jadnog Urije sve bi se na kraju krajeva srecno zavrsilo. I Davidu je cak moglo da se ucini da su se prestupi koje je ucinio zaboravljeni, izgladjeni, da i niko ni o cemu nije saznao. Ali 11.glava 2 Knjige Careva u kojoj se prica o grehopadu cara Davida, zavrsava se recima: “I to delo koje je ucinio David bese zlo u ocima Gospoda”. Proslo je malo vremena i kao grom iz vedrog neba cuce se reci koje ce podsettii cara na Visnju vlast I na Visnji Sud. Kod cara ce doci prorok poslat od Boga koji ce mu ispricati pricu: “U jednom gradu su zivela dva coveka – bogat i siromasan. Bogatas je imao mnogo krupne i sitne stoke, a siromah nista sem jedne ovcice koja mu je bila kao cerka. Jednom je kod bogatasa dosao stranac i bogatasu je bilo zao da uzme jednu od svojih ovaca da bi pripremio jelo za stranca, i uzeo je jedinu siromahovu ovcu i spremio je...” Ocigledno je David koji je voleo da resava sudske tuzbe smatrao da je to jedna od tih stvari. Saslusavsi proroka on je sa negodovanjem uzviknuo: “Ziv je Gospod! Takav covek je dostojan smrti!”.

I tu se kao grom iz vedra neba culo: “Ti i jesi taj covek koji je to uradio!”. Prednaznacenje proroka je da budu usta Gospodnja, i zato je prica koju je ispricao Natan samo forma, kojom je Natan trebalo da probudi carevo srce. Pred zanemelim Davidom se otkriva bezdan ucinjenog prestupa, a Natan je nastavio: “Za to sto je porazio macem Urija, nece odstupiti mac od doma tvojega navek ...To sto si uradio tajno Gospod ce pokazati javno...”. Na kaznu se nije dugo ocekalo – posle bolesti umire sin Davida i Virsavije ... Ti dogadjaji su prethodili stvaranju 50. Pokajnog psalma ...Hiljadama godina slusamo tuzni plac koji se uznosi ka Bogu: “Ne odbaci me od lica Tvoga i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Vrati mi radost spasenja Tvoga i Duhom vladalackim utvrdi me...” (Ps. 50, 13-14). I dalje kao otkrice: “Zrtva je Bogu – duh skrusen; srce skruseno i smireno Bog nece prezreti” (Ps. 50, 19). Proizilazi da Bogu ne trebaju zrtve paljene na starozavetnim zrtvenicima. Srce ispunjeno iskrenim pokajanjem i smirenjem je ono sto Gospod ocekuje od coveka.

Molitva rodjena placem duse, placem zbog svoje grehovnosti, postaje mogucnost za slabog i gresnog coveka da se priblizi svome Tvorcu, da pripadne k Njegovim kolenima, zamoli Ga za pomoc. Pokajanje postaje ta lestvica koja ne samo uzvodi coveka tamo odakle je pao vec ga i podize do nevidljivih duhovnih visina. 50. pslam u Sinodalnom biblijskom prevodu Pomiluj me Boze po velikoj milosti Svojoj i po obilju milosrdja Svoga očisti bezakonje moje. Operi me sasvim od bezakonja moga, i od greha moga očisti me, jer ja znam bezakonje svoje i greh je moj stalno preda mnom. Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, da se opravdaš u rečima Svojim i da pobediš kad ti sude. Gle u bezakonjima sam začet i u gresima rodi me mati moja. Jer gle, istinu ljubiš, i javljaš mi neznano i tajno sve mudrosti svoje. Pokropi me isopom i očistiću se; operi me i bići belji od snega. Daj mi da čujem radost i veselje, da se prenu kosti potrvene. Odvrati lice svoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti. Srce mi čisto sazdaj Bože i duh prav obnovi u meni. Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasenja Tvoga i duhom vladalačkim učvrsti me. Naučiću bezakonike putevima Tvojim i nepobožni će se obratiti Tebi.

Izbavi me od krvi Bože Bože spasenja moga; obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode otvori usne moje i usta će moja kazivati slavu Tvoju. Jer da si hteo žrtve prineo bih; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva je Bogu duh skrušen; srce skrušeno i smerno Bog neće prezreti. Po blagosti Svojoj Gospode čini dobro Sionu neka se podignu zidovi jerusalimski. Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; tada će metati na žrtvenik Tvoj teoce.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3359.html

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

Pročitano: 8244 puta