MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PITANJA I ODGOVORI





Pitanje: Kako shvatiti reči Gospoda našega Isusa Hrista: “Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegovog i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine. I neprijatelji čovjeku postaće domaći njegovi”?

Odgovor: U prvom trenutku te Hristove reči mogu da zvuče nerazumljivo surove. Za pravilno razmevanje ovog stiha treba prihvatiti ovaj citat u kontekstu onoga što je Hristos govorio: “Svaki koj prizna Mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem Svojim Koji je na Nebesima. A ko se odrekne Mene pre ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem Svojim Koji je na Nebesima. Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegovog i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine. I neprijatelji čovjeku postaće domaći njegovi” (Mt. 10, 32-36). Strašne reči, ali te Hristove reči su upućene Njegovim učenicima, apostolima. Gospod ih šalje na propoved, govoreći im o tome, kako treba da vrše svoje služenje i kakve prepreke ih čekaju na njihovom putu. I ukoliko porodične veze predstavljaju prepreku za čoveka na njegovom putu ka Bogu, onda čovek mora da napravi izbor: ili ostaje sa svojim ovozemaljskim strastima, ili njegovo srce pripada večnosti. Mesto koje je u ljudskom srcu pripremljeno za Boga ne treba da bude zauzeto ničim drugim, pa čak ni bližnjim.

S poštovanjem,
Jerej Dimitrij Karpenko

Pitanje: Ne shvatam do kraja priču o dobrom Samarjaninu. Dakle ko je moj bližnji?

Odgovor: Naši bližnji su naravno i naši neposredni bližnji, naši rodjaci, ljudi s kojima imamo neprekidno opštenje. Ali u datom slučaju se radi o onim ljudima kojima realno možemo da pomognemo. Svaki čovek, koji ti je čak i nepoznat, a kome imaš mogućnost da ukažeš konkretnu pomoć je naš bližnji. I ukoliko to ne radimo, onda se upodobljavamo tom starozavetnm svešteniku i levitu, koji su budući pozvani da pomažu ljudima uklonili se od toga zbog svoje nečasnosti.

S poštovanjem,
Jerej Dimitrij Karpenko

Pitanje: Pomaže Bog! Veoma želim da pravilno shvatim odnos pravoslavnih hrišćana prema životu i smrti. Život je Božiji Dar, i treba ga proživeti u Ime Hrista, usavršavajući svoju dušu i ispunjavajući zapovesti. I sve to radi toga da bi se sjedinili s Bogom posle svoje smrti. Ali zbog čega čujemo želje (čak i od sveštenika) za dug život? Zar godine ovozemaljskog života ne privode čoveka ka velikom grehu i odlažu trenutak susret sa Gospodom? Smrt je takodje Božiji Dar, jer se njome završavaju ovozemaljska stradanja i duševne pometnje i njome se blagočestivi čovek privodi ka Bogu.
Zbog čega tada slušamo da je smrt tragedija? Sveštenik nam je pričao o poginuloj porodici Protojereja Andreja, koja je izgorela u požaru i rekao je da je to i tragedija za narkološku bolnicu. Ali ako Bog uzima ljude onda kada su za najspremniji, zbog čega je to onda tragedija? Tragedija je u drugom – što su ljudi krivi za tu smrt počinili smrtni greh, ali se obično to nema u vidu kada se kaže tragedija, već se misli na ljude koji su poginuli … ustežem se da ovo pitam našeg sveštenika, jer sam i sama grešna, i bolje mi je da uvek ćutim, ali da li ojednom razmišljam nepravilno? Pomozite mi da sve ovo shvatim. Veoma želim da spasem svoju dušu i poslužim Bogu. Spasi Gospode.


Odgovor: Pitanje koje ste postavili je komplikovano, ali potrebno. Bez njegovog razumevanja je teško da kraja razumeti hrišćanstvo.

Život i smrt su nam darovani od Gospoda, i kako nas On poziva u ovaj svet, tako nas zove i nazad. Ali ljudska smrt umnogome za nas ostaje tajna, skrivena od našeg razuma sve do trenutka naše sopstvene smrti. Pravoslavni ljudi ne treba da se boje smrti, ali to ne znači da ne treba da volimo ovaj život, prema rečima apostola Pavla: “Jer za mene je život – Hristos, i smrt – dobitak” (Flp. 1, 21). Sveti mučenici se nisu bojali smrti za Hrista i veoma često su čak i dobrovoljno išli u smrt.

Ali mučeništvo je veoma težak podvig i čisto ljudski mi ne možemo da se do kraja pomirimo s tim da taj čovek koga smo poznavali, s kojim smo razgovarali, koga smo voleli, odjednom odlazi od nas. Negde u dubini duše mi razumemo i verujemo da “Bog nije Bog mrtvih, već živih, jer su u Njega svi živi” (Lk. 20, 38), ali srce tuguje zbog rastanka sa bližnjim. Tim pre kada smrt ne nastupi prirodno, već kao posledica nekog tragičnog slučaja.

Pre nego što se obožimo, treba da se očelovečimo. Pre nego što primimo radost Vaskrsenja, treba realno da preživimo tugu ostavljenosti. Sam Hristos je plakao pored Lazarevog groba (Jn. 11, 35), plakale su mironosice, kada su žurile ka Grobu Gospodnjem, plakali su apostoli jer nije jednostavno poverovati u to da je Hristos vaskrsao, i shvatiti šta to znači. I zato nema ničeg čudnog u tome kada tugujemo zbog smrti bližnjih, kada vidimo tugu drugih ljudi. Previše je lako reći da “ga je Gospod pozvao, a ništa ne preživljavati”, ako se naše srce ne odaziva sa bolom na bol drugog čoveka, gde je ubedjenost u to da će se odazvati na Božiji poziv?
Neka vam Gospod pomogne!
Jerej Dimtrij Karpenko

Pitanje: Šta znače Hristove reči: “Blažen je onaj ko se ne sablazni o Mene”? S poštovanjem Anastasija

Odgovor: To su reči iz Jevandjelja od Mateja. U to vreme, kada je Jovan Krstitelj bio u tamnici, on je poslao dvojicu svojih učenika Isusu Hristu, s tim da bi Ga oni pitali da li je On Mesija ili ne?
Naravno, to nije bilo potrebno samom Jovanu Krstitelju, već njegovim učenicima, koji slušajući mnogo o čudima koje je učinio Spasitelj, nisu razumeli zbog čega se On otvoreno ne proglašava za Mesiju. Gospod ne daje na to pitanje direktan odgovor, zbog toga što su Judeji sa imenom Mesija povezivali njihove nade na ovozemaljsku slavu i veličinu. Tada je Hristos pozivajući se na proročanstvo proroka Isaije (Is. 35, 5) dodao: “Blažen je onaj ko se ne sablazni o Mene” (Mt. 11, 6) to jest ne posumnja u to da sam Ja Mesija, videvši Moj uniženi izgled.
Neka vam Bog pomogne!
Jerej Dimitrij Karpenko

Pitanje: Recite mi molim vas kako se treba odnositi prema duhovnoj literaturi koja je izdata bez blagoslova? Stvar je u tome što sam nedavno u crkvi kupila molitvenik i potom primetila da je on izdat bez blagoslova. Naravno, možda sadržaj takvih izdanja nije izopačen, ali odnos prema tome je različit. Možda nisam u pravu?

Odgovor: Prema takvoj literaturi se treba odnositi isto onako kao i prema literaturi izdatoj po blagoslovu to jest trezveno. Danas postoji mnogo izdanja, koja se prikrivaju iza blagoslova Svjatijejšeg Patrijarha i arhijereja, i štampa se ono što apsolutno nije u saglasnosti sa pravoslavnim veroučenjem, a ponekad prosto i sa zdravim razumom. I zato nabavljajući ovu ili onu knjigu, obratite pažnju pre svega na to, šta je u njoj napisano i trudite se da kritički o tome razmislite. Kritčki ne znači sa osudom, već sa rasudjivanjem.
Neka vam Gospod pomogne!
Jerej Dimitrij Karpenko

Pitanje: Od trenutka kada sam pročitala o Isusovoj molitvi, ona je sve češće sa mnom. Čitala sam o tome kako je pravilno izgovarati u delima Svetih Otaca, i malo pokušavam da primenim. Ali tamo sam pročitala i to da se ona ne sme praktikovati bez duhovnog učitelja. Da li je to istina? U čemu je tu opasnost?
Ja nemam duhovnog oca i nemam s kim da se posavetujem. Šta da radim ako mi je potrebna ta molitva, i ako želim da je izgovaram? I još, pročitala sam i ove reči: “Uvidećete kako će molitva preobraziti svu vašu ljudsku prirodu, ceo vaš život. U tome je posebna snaga Isusove molitve”. Želela bih da saznam kako Isusova molitva može da preobrazi čovekov život, kako ona utiče na njega, da li je to vidljivo, ili taj uticaj mogu da spoznaju samo ljudi sa velikim duhovnim iskustvom, kako se projavljuje snaga molitve?


Odgovor: To je divno što pokušavate da zadobijete to “iskustvo nad isustvima” Isusovu molitvu. Ali ne očekujte od nje spoljašnje projave, jer je ne izogvarate zbog toga već radi neprekidnog sećanja na Boga i oproštaja svojih sopstvenih grehova, u tome je njen smisao. Isusova molitva zaista menja čoveka, jer on kroz nju na najtešnji način ulazi u opštenje sa Bogom, ali i na tom putu postoje teškoće. Nažalost veoma je teško sresti takvog duhovnog oca, koji bi bio iskusan u tom delanju, što naravno ne treba da bude povod da potpuno ostavite to molitveno delanje.

Dok ne sretnete takvog sveštenika trudite se da se rukovodite poukama Svetih Otaca Crkve, a posebno bih vam savetovao da se upoznate sa delima svetog Ignjatija Brjančaninova “O Isusovoj molitvi”, u kojoj svetitelj na najbolji način govovri o tim teškoćama koje imaju početnici i citirajući Oce Crkve daje nam pouku kako možemo pravilno da činimo naš molitveni podvig.
Neka vam Gospod pomogne!
Jerej Dimitrij Karpenko

Pitanje: Kako se treba odnositi prema molitvama Majci Božijoj i svetiteljima? Jer se niko ne može uporediti sa Bogom po blagosti. Zaključuje se da po molitvama svetiteljima dobijamo za šta se molimo, ali zar Bog nije blaži, nego svetitelji koje prizivamo, jer ionako takodje uvek sve dobijemo od Njega. Pored toga sve što dobijamo po molitvama svetih je takodje od Boga. Pojasnite m ovo molim vas. Neka vas Gospod spase.

Odgovor: Prema molitvama Majci Božijoj i svetiteljima se treba odnositi apsolutno spokojno, ukoliko naravno želite da budete pravoslavni hrišćanin. Molitve svetiteljima uopšte ne protivureče rečima Pisma: “Jer jedan je Bog, jedan i posrednik izmedju Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus” (Tim. 2, 5). Jer kao što molimo naše poznanike da se pomole za nešto tako isto molimo i svete Božije Ugodnike da se oni pomole za nas i naše bližnje Hristu, zbog toga što samo kroz Njega dobijamo sve ono što nam je neophodno. Spasenje van Hrista i van Crkve je nemoguće, i zbog toga moleći se svetima, svedočimo da je Crkva Telo Hristovo, a svi hrišćani članovi Crkve čine to Telo. Kroz našu molitvu svetima dolazi do najtešnjeg sjedinjenja nas živih u ovom svetu sa onima koji stoje pored Prestola Hrista Spasitelja, zbog toga što je samo u Njemu i kroz Njega moguće naše spasenje.

To se isto odnosi i na molitvu Majci Božijoj, Čije poštovanje proističe direktno iz reči Same Prečiste Djeve: “jer gle od sada će me zvati Blaženom svi naraštaji” (Lk. 1, 48).
Neka vas Bog čuva molitvama Presvete Bogorodice i svih svetih!
Jerej Dimitrij Karpenko

Pitanje: Veoma bih želela da saznam pošto sam nekrštena, da li magija i urok deluju snažno na mene, za razliku od krštenog čoveka? Da li će me Bog uslišiti ako se budem molila?

Odgovor: Da, zaista se kršten čovek nalazi pod posebnom blagodatnom Božijom zaštitom. Ali važan faktor je i to, da čovek, a tim pre kršten treba da živi po Božijem Zakonu to jest da ispunjava zapovesti. A kršten čovek takodje ima mogućnost da pribegava blagodatnoj pomoći crkvenih Tajni, kao što je ispovest, pričešće Svetim Hristovim Tajnama, saborovanje. I naravno, krštenom čoveku koji snažno veruje u Boga uz poštovanje svega gore opisanog ne mogu ništa nikakve magije i uroci.

Čak iako čovek nije kršten Bog ga naravno čuje. Ali ja vas onda pitam: ako verujete u Boga i Njegovu pomoć, šta vam smeta da primite Tajnu Svetog Krštenja? Krstite se i pribegavajte pomoći Crkve, i Gospod će vam obavezno pomoći.

S poštovanjem,
sveštenik Dionisije Svečnikov

Pitanje: Mogu li se zvanično razvedeni supruzi pomiriti i živeti zajedno ne registrujući se ponovo u matičnom uredu, ili se to smatra bludom?

Odgovor: Želeo bih da vam postavim pitanje: da li ste venčani sa vašim suprugom? Ako jeste, onda nema problema, živite u svetu. Ako niste, onda da se vaša zajednica ne bi smatrala bludom treba da se registrujete u matičnom uredu pošto prema socijalnoj koncepciji Ruske Pravoslavne Crkve od 2000 godine brak koji je državno registrovan ne predstavlja bludnu zajednicu. A ukoliko ste vi i suprug kršteni, onda razmislite i o venčanju. Tada će vaš brak biti osvećen od strane Crkve i razmišljanja o grehovnosti vašeg zajedničkog života će potpuno nestati.
S poštovanjem,
sveštenik Dionisije Svečnikov

preuzeto sa www.pravmir.ru
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimović

Pročitano: 6540 puta