MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

132) Ispovedajuci Hrista, Vi ispovedate i Boga Izrailjevog i Njegov zakon. Posto ste Vi svestenik –da li su po zakonu svestenici iz kolena Levina?

Anton,
02.01.2002

Dragi Antone!

Ako se pogleda sustina Vaseg pitanja onda se ona svodi na neophodnost postovanja Mojsijevog zakona, na koji se Vi i pozivate. Obredna strana zakona (ali niposto ne 10 zapovesti, koje se samo ispunjavaju – dovode do punoce – Hrista (Mt.5,6)) je zamenjena od strane apostola po Volji Duha Svetoga na apostolskom Saboru u Jerusalimu (Dela 15)., jer su oni koji veruju u Hrista jer su “umrli zakonu tijelom Hristovim�? (Rim.7,4), “jer zakon vlada nad covjekom samo dokle on zivi�? (Riml.7, 1-3). Na taj nacin je obredna strana Mojsijevog zakona imala vremenski karakter, i bila je predobraz nastupajuceg i dolaskom Blagodati ustupila joj je mesto (u Starom Zavetu pogl. Naprimer, Jer.31:31-34, Joil.2:28:29).

S postovanjem,

Djakon Jovan Sevcov

http://www.vstrecha.glasnet.ru/answers/2002/answ2002_1.htm

133) Recite mi molim Vas kako se mogu spasti predstavnici drugih religija, koji od rodjenja ispovedaju religiju svoje zemlje i smatraju je ne manje istinistom.

Irina,

29.06.2003

Bog samo zna ko se spasava a ko gine. Hriscanin moze da pogine bez obzira na istinitost svoje vere, a inoverac se moze spasti uprkos svojoj laznoj veri. Apostol Pavle kaze: “Jer koji bez zakona sagrijesise, bez zakona ce i izginuti; a koji pod zakonom sagrijesise, po zakonu ce se osuditi…Jer kad neznabosci nemajuci zakona cine od prirode sto je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon; oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono sto je po zakonu, posto svjedoci savjest njihova, i posto se misli njihove medju sobom optuzuju ili opravdavaju (Rim.2,12-14). Jedan optinski starac je govorio da se inoverac moze spasti ako veruje u prostoti srca. Naravno pravoslavnom hriscaninu je lakse da se spase nego onome ko ne zna za Hrista, ali ja verujem da Bog nece osuditi dobrog coveka koji zivi po savesti, ukoliko on, ne po svojoj krivici, nije nista znao o hriscanstvu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

134) Sta je za Vas kao svestenika vaznije: sluzenje Bogu ili spasenje sopstvene duse? (Insistiram na tome da su to razlicite stvari).

S postovanjem,

Denis,

28.06.2003

Spasenje sopstvene duse je nemoguce bez sluzenja Bogu, a onaj koji sluzi Bogu spasava svoju dusu. Iako Vi insistirate na nesaglasnosti ta dva pojma, ona su za mene nerazdvojna, kao rec sa dva akcenta. Mozda Vam moze pomoci citat iz Jevandjelja da to shvatite: “Ko hoce zivot svoj da sacuva, izgubice ga, a ko izgubi zivot svoj Mene radi i Jevandjelja onaj ce ga sacuvati�? (Mk.8,35).

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

135) Moja cerka je posle citanja Otkrovenja rekla da nije nista shvatila. Pokusala sam da joj pomognem, ali se pokazalo da ona ne shvata znacenje nekih reci kao naprimer “smaragd�?. Kazem joj da je to stari naziv dragocenog kamena, a ona je uporna: kog tacno? Da li postoje komentari ili recnik za Novi Zavet?

Tatjana,
23.05.2003

Kniga Apokalipsis ili Otkrovenje Svetog Jovana Bogoslova je prorocka knjiga Novog Zaveta i naravno nije laka za razumevanje. Bolje je poceti izucavanje Novog Zaveta citanjem jednog od cetiri Jevandjelja, iako postoje tumacenja Otkrovenja od raznih autora. S njima bi se trebalo vremenom upoznati. Sto se tice dragocenog kamena, smaragd (ili pravilnije – izmurud) je kamen zelene boje. U davnini se pronalazio u okolini planine Cabar u Egiptu. U danasnje vreme se najbolji smaragdi izvoze iz Perua. Prema recima Plinija, zelenilo drveca pricinjava najvece zadovoljstvo, ali se zelena boja smaragda ne moze ni sa cim uporediti. Drevni istoricari svedoce da su smaragdi ukrasavali vrata Kleopatrinog dvorca, kada je ona docekivala Julija Cezara. Pored toga, stari su mu pripisivali tajanstvenu silu i nosili su ga na vratu. Sto se tice tumacenja Novog Zaveta, ona naravno postoje. To je naprimer “Tumacenje Biblije�? od A.P.Lopuhina, ili “Popularna Biblijska enciklopedija�? arhimandrita Nikifora, koja je izdata odavno – pre vise od 100 godina. Ali u njoj mozete da nadjete podatke i iz biblijske arheologije, arhitekture, astronomije, geografije, botanike, vojne nauke, zemljoradnje, mineralogije itd.

S postovanjem,

Jerej Roman Bacman

136) Zdravo! Recite mi molim Vas kakav je Vas odnos prema delu Danila Andrejeva “Ruza sveta�? i uopste prema mogucnosti prezivljavanja transfizickog iskustva? Kakvo je Vase misljenje prema samoj ideji Ruze mira – formiranju “medjureligije�?? Unapred zahvalan. S postovanjem,

Sergej,
28.06.2003

Dragi Serjoza!

Bio sam u kuci jedne starije zene, koja je poznavala Danila Andrejeva. Ona mi je pricala kako se on pred smrt pokajao i odrekao svoje kniige “Ruza mira�?. Postoje razna prezivljavanja i razna iskustva, ali daleko od toga da su sva ona istinita i korisna. Sta je to – “medjureligija�?? Naravno da postoji teznja da se pripadnici razlicitih religija objedine. Medjutim ovde je pitanje na osnovu cega bi se oni objedinili. Na osnovu laznog, mracnog ucenja Leonida Andrejeva, koga se i on sam odrekao? Ili nekog drugog ucenja koje je izmislio neki guru? Ja imam zelju da se sjedinim sa svima u Hristu, Istinitom Bogu i Istinitom Coveku. Svako sjedinjenje van Hrista bi bilo sjedinjenje sa antihristom.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

137) Da li treba da ispovedim to sto sam bio na kursevima Norbekova? Ja licno ne smatram da oni imaju neke religijske osnove, jer se celokupna meditacija zasniva na predstavi o SEBI kao zdravoj osobi(mladost i zdravlje je nesto blisko autosugestiji). Da li sam u zabludi? U svakom slucaju oni odista pomazu u ozdravljenju.

Fotina,
18.06.2003

Draga Fotina!

Vodjenje pravilnog duhovnog zivota iskljucuje autosugestiju, jer ona nije potrebna pravoslavnom coveku, a cak je i stetna. Mi nas zivot zasnivamo na veri u Boga (pa samim tim i zdravlje tela), na Njegovom Promislu o nama, a ne na autosugestiji. Zato treba da zajedno sa svestenikom na ispovesti pazljivo proanalizirate sve to cime ste se bavili na tim kursevima, s pravoslavne tacke gledista. Rasudjivanja tipa: “Ja to licno ne smatram grehom�? treba ostaviti, jer nase znanje o grehu proizlilazi od Boga, od opita Crkve, a ne od nasih licnih (najcesce pogresnih) predstava.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

138) Desava se da te neki poznanik pri susretu pita kako posao, porodica itd. A kod tebe i nije bas sve kako treba tj. postoje problemi, neprijatnosti. Ali taj ko pita ne zeli da to zaista zna, ili prosto taj covek nije toliko blizak da bi morao da zna sve detalje. Odgovor da je sve u redu je – laz, ali ne odgovoriti je uvreda onog koji pita. Kako je najbolje postupiti u takvoj situacij? Veliko Vam hvala.

Valerija,
17.06.2003

Draga Valerija!

Na zalost, najcesce pitanje “kako zivis?�? ima formalni karakter, kao nesto umesto pozdrava. U zavisnosti ko i zasto ga postavlja treba dati i odgovor. Potpuno je neobavezno ispovedati se pred svakim koga sretnemo i otkrivati svoju dusu nepoznatom coveku. Moze se odgovoriti neutralno: “nista�?, “normalno�?…

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

139) Zdravo!

U razgovoru sa svestenikom sam cula, da se nekrstene bebe, kojima je vac dato ime crkvenim cinom, mogu pominjati u Crkvi, na Proskomidiji. Otac N. kaze da je to cuo od arhijereja (sada pokojnog), a objasnjava to time sto mu se pri davanju imena daje i Angeo-Cuvar, pa je zbog toga i moguce pominjanje…Da li je tako ili nije?

Marija,
09.06.2003

Draga Marija!

Na Liturgiji se mogu pominjati samo krsteni – umrli i zivi, zato sto su pre krstenja, po starim pravilima, ljudi cak i oglaseni napustali Crkvu pre savrsenja Tajne. Cestice, izvadjene iz prosfore za zive i upokojene na Proskomidiji, se stavljaju u Casu, sto oznacava sjedinjenje sa Hristom, koje je moguce samo posle Krstenja.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

140) Zasto treba paliti svece? Da li je to obavezno?

Elena,
29.06.2003

Paljenje sveca u Crkvi je deo Sluzbe. Ukoliko se kupuje sveca, onda je ona dobrovoljna covekova zrtva Bogu. Sveca izrazava nasu ljubav, a prava ljubav je uvek pozrtvovana. Sveca je takodje svedocanstvo vere, covekovog udela u Bozanskoj svetlosti. Plamen svece nam napominje kako nasa vera treba da bude plamena. Mekoca voska oznacava spremnost coveka na poslusanje Bogu. Paljenje svece je uvek praceno molitvom. Znam ljude koji dolaze u Crkvu a ne pale svece. Paljenje ili ne paljenje sveca zavisi od Vase zelje.

S postovanjem,

Jerej Roman Bacman

141) Zdravo, postovani jereje Romane Bacmane. Zivim sa ljudima iz sekte “Jehovini svedoci�?. Neprekidno me pozivaju na njihove “skupove�?, ja sam cak bila zainteresovana jednom i pogledala sam par video kaseta (upravo zbog toga mi se i pojavilo pitanje o Spasiteljevom Imenu). Zelim da znam sta je sekta, a sta je religija. Da li je razlika samo zaista u zvanicnom priznavanju u celom svetu, kako kazu nasi susedi? Hvala! S postovanjem,

Natalija,
23.05.2003

Zdravo postovana Natasa!

To je veoma slozeno pitanje, posebno ukoliko se uzme u obzir da nisu sve svetske religije koje su nam poznate istinite. Punoca Istine je u Pravoslavlju. U drugim religijama je istinsko znanje o Bogu iskrivljeno u raznim stepenima. U sektama je ono jos vise iskrivljeno. Rec religija dolazi od latinske reci religare, sto znaci “uspostavljanje veze�? tj. veze sa Bogom, ali u sektama je ta veza uvek sa liderima, vodjama sekte, koji se fakticki stavlja na mesto Boga, a za svoje najblize pristalice oni fakticki i jesu bogovi. Nekada se u sektama o tome govori direktno, a nekada prikriveno – lider je “Boziji poslanik�?, “najveci prorok�?, itd. Poreklo sekti je slozeno, nejednoznacno. Postoje sekte koje nemaju sopstveno religiozno ucenje, ucenje o Bogu. One imaju samo kult srece, bogatstva i gromoglsna nasrtljiva obecanja uspeha, koji se postize stupanjem u organizaciju, kompaniju, klub. Prvi sektas je bio sam satana, koji je u razgovoru sa Evom koristio tipicne metode vrbovanja. Vidimo i prevaru: “Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?�? I lazno obecanje: “Necete vi umrijeti, nego zna Bog da ce vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oci, pa cete postati kao bogovi i znati sto je dobro sto li zlo�? (post.3,1-5). Sektastvu je uvek svojstvena zelja da zamene veru u Istinitog Boga primitivnijom, spoljasnjom, prostijom i dostupnijom. Covek ne zeli da dorasta do istine, a zeli da je prisvoji – u tom slucaju su izvrtanja neizbezna. Na primeru sekte “Jehovinih svedoka�? je ocito kako lako izvrtanjem hriscanstva ubijaju samu njegovu dusu. Oni sebe nazivaju hriscanima i priznaju Novi Zavet, ali pritom odricu Trojicu i smatraju da Hristos – Prorok, ali nikako I Bog. Vazna razlika sekte u odnosu na religiju je neprekidno menjanje veroucenja. Za nesto manje od 100 godina postojanja sekte jehova njeno veroucenje se mnogo puta korenito menjalo. Ali sve te promene mogu dolaziti samo od same organizacije, koja i odredjuje u sta treba da veruju njeni clanovi u svakom datom trenutku. Zato mozemo da zakljucimo da svi jehovisti veruju potpuno i bespogovorno u samu organizaciju. Svi ostali predmeti vere (ukljucujuci cak i samog Jehovu, njegove osobine i pojavu), kako pokazuje istorija, lako mogu biti promenjene od strane rukovodstva organizacije. Cak stavise, i samu rec “religija�? jehovisti odricu, nazivajuci se organizacijom. Jos jedno obelezje sekte je sto ona religiju odredjuje kao poklonjenje idolima, poklonjenje tvari, smatrajuci sve religije stoprocentno laznim. Istina, takvo odricanje religije kao takve ne smeta “svedocima�? da za svoju organizaciju dobiju status religiozne sa svim prljavstinama koje iz nje proizilaze. “Jehovine svedoci�? se mogu posmatrati kao kosmicki kult ili trgovinsko-finansijska piramida sa ideolosko-pseudoreligioznom nadgradnjom, koja postoji radi sirenja clanaka izdavackog doma. Sami sastavljamo, sami ilustrujemo, sami publikujemo, sami razvozimo po celom svetu nekonkurentske proizvode, koje je bez moderne ideoloske podrske nemoguce prodati u obicnom kiosku jer ih niko nece kupiti. U vecini evropskih zemalja “Jehovini svedoci�? se nikada nisu smatrali religioznom organizacijom. Jos neka obelezja sekti, na kojima ne mogu detaljno da se zadrzavam: izolovanost od spoljasnjeg sveta, crno-belo prihvatanje stvarnosti, osecaj izabranosti, potpuna kontrola.

U odgovoru na pitanje su korisceni:

1.  Prot.Vladimir Vorobjev. Lekcije iz liturgike, PSTBI.

2.  A.Dvorkin Ponasanje sekti

3.  Djakon Andrej Kurajev. Skolsko bogoslovlje

S postovanjem,

Svestenik Roman

142) Zdravo! Recite mi molim Vas:

1) Kojim redosledom su se razvijali dogadjaji posle Hristovog Vaskrsenja? Zasto Vi bas to tako smatrate?

2) Kako se zna da je Marija Jakovljeva, Marija, mati Jakova i Josifa, druga Marija – i eto Mati Gospodnja? Zasto se spominju Jakov i Josija? Hvala!

Julija,
15.05.2003

1) Uvece na Veliku Subotu su Marija Madgalina i Marija Jakovljeva isle ka grobu, a vracavsi se poveli su sa sobom i Salomiju i zajedno su kupile mirise, kako bi pomazale Telo Gospodnje (kod Mateja). Dalje se kod Mateja govori o tome, kako je posle Hristovog Vaskrsenja, nocu, Andjeo odvalio kamen na grobu,a straza je tad pobegla (pog.2-4 stihove 28 glave Jevandjelja po Mateju). Sledeci dogadjaj je – dolazak Marije Magdalene do groba. Zatekavsi prazan grob, ona je otrcala Apostolima Petru i Jovanu. Oni su pritrcali grobu i ugledali u njemu samo pogrebne carsave. Posle njihovog odlaska, Marija Magdalina se ponovo vratila do groba, udostojivsi se da vidi Andjele i Samog Vaskrslog Gospoda (ti dogadjaji su opisani u Jevandjelju od Jovana, glava 20, stihovi 1-18). Apostol Marko kaze da joj se po Vaskrsenju prvo javio Hristos (gl.16, stih 9), a zatim sledi dolazak drugih zena sto je opisano kod Luke (gl.24, st.1-11). Ocito je bas u to vreme prolazila Jovana, posto su Marija Jakovljeva i Salomija dosle kasnije – zorom (Mk.16,1-8). Iz Jevandjelja po Luci se vidi (Lk.24,12) da je Petar dosao drugi put do groba (prvo je dosao zajedno sa Jovanom). Ocito mu se tada javio Hristos (Lk.24,34). Uskoro zatim je usledilo javljanje Vaskrslog Gospoda Apostolima Luki i Kleopi na putu za Emaus (Lk.24,13-35). Te veceri se Hristos javio svim Apostolima sem Tome (Lk.24,36-49;Jn.20,19-23). Kroz osam dana Gospod se ponovo javio ucenicima i zajedno sa njima – i Tomi (Jn.20,26-29).Po zavrsetku Judejske Pashe Apostoli su se vratili u Galileju, gde su se posle ribolova udostojili treceg Hristovog javljanja (Jn.21,1-23). Gospodnje javljanje vise od 500 bratije se desilo u Galileji (Mt.28,16-17; prva poslanica Apostola Pavla Koricanima,15,6). Posle toga se Hristos javio Apostolu Jakovu, Spasiteljevom bratu po ploti (1Kor.15,7), posle cega se Gospod ponovo javio jedanaestorici najblizih Apostola, kada se i vazneo (Mk.16.14-19;Lk.24.50-52;1Kor.15.7).

2) Iz Jevandjelja su nam poznata imena nekih mironosica: Marija Magdalina, Marija Jakovljeva (majka Jakova manjeg), Salomija (majka Apostola Jovana Bogoslova i Jakova), Jovana i druge. Pominjanje druge Marije se odnosi, sudeci po tekstu Jevandjelja na Mariju Jakovljevu. Jevandjelje skoro nista ne govori o Majci Bozijoj, sto je odraz Njenog najveceg smirenja, kao onda kada je mastala da bude poslednja sluskinja Te Djeve Koja ce nositi u utrobi i roditi Sina, tako je i sada bila obrazac smirenja i krotosti.

S postovanjem,

Djakon Jovan Sevcov

143) Kako se Pravoslavlje odnosi prema prekrstavanju odraslog hriscanina (to jest ako je on izvrsio tajnu Krstenja ponovo)?

Dmitrij,
08.06.2003

U Simbolu vere Crkva ispoveda JEDNO krstenje za ostavljenje grehova. Zasto je potrebno krstavati se drugi put? To je greh i za to se treba kajati na ispovesti.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

144) Oce, ja bih voleo da postavim jedno pitanje. Citao sam da lukavi ne moze da cita nase misli, vec kao prefinjeni psiholog, reaguje na najmanje spoljasnje projave s nase strane: motoriku, refleksne pokrete, fraze itd, veoma precizno odredjujuci nase dusevno stanje. Ako je to tako, kako je to onda u saglasnosti sa tim da ce nas zli duhovi pri prolasku mitarstava kusati i zbog nasih misli.

r.B.Aleksej,
03.06.2003

Dragi Aleksej!

Pri prolasku mitarstava zli duhovi ce nas kusati svim mogucim nacinima i mucice nas za one grehovne misli, koje su oni odgonetnuli. Bog zna nase misli i On ce nam suditi za grehe pomislju.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

145) Trenutno me uznemirava jedan problem – samoubistvo… Zelela bih da dobijem maksimalnu informaciju po tom pitanju.

02.06.2003

Oprostite molim Vas, ali mi nismo sasvim shvatili zasto Vas taj probolem uznemirava. Uznemiravaju Vas misli o samoubistvu? Ili Vas to interesuje samo teoretski? Crkva smatra samoubistvo najstrasnijim grehom, jer covek posto ga ucini ne moze da se pokaje, kao za bilo koji drugi greh. Posle smrti nema pokajanja, niti mogucnosti da se nesto ispravi. Za samoubice nema opela niti molitve u Crkvi. Misli o samoubistvu poticu od djavola kako bi coveka pogubile. Bez obzira koliko da Vam je tesko, treba trpeti i moliti Boga za pomoc, koja sugurno nece izostati. Bog nikad ne dozvoljava da neko strada vise od onoga sto moze da podnese. Ako se ucini taj strasni greh umrece samo telo, a dusa ce preci u vecnost zajedno sa svim probleimima, trzavicama i sopstvenim nemirom.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

146) Oce Arkadije, moje pitanje je vezano za problem duhovnistva. Tri godine odlazim u jednu te istu Crkvu i prakticno se uvek ispovedam kod jednog te istog svestenika. Nasa parohija je mala, tako da nema mnogo ljudi za ispovest;. Vec sam se navikla na bogosluzenja, i na o.N, i na parohijane, tako da ne zelim da menjam ni parohiju, ni duhovnika. Ali razgovor sa ocem N. se obicno sa moje strane svodi na nabrajanje grehova na ispovesti i njegovu neku veselu primedbu. On me skoro nikada ne pita za nesto ozbiljno, nista mi ne savetuje. Ako mu postavim pitanje, on odgovara vrlo kratko. Da li se takva situacija moze smatrati normalnom? Cini mi se, mada mozda nisam u pravu, da razgovor sa duhovnikom treba da bude drugaciji od prosto razresenja od grehova u Tajni Ispovesti. Mozda mi se taj osecaj pojavio nedavno kada sam upisala Sveto-Tihonovski institut i kada sam se upoznala sa atmosferom Nikolo-Kuznecke parohije. Posavetujte me molim Vas kako popravim odnos sa duhovnikom?

Sa zahvalnoscu,

Elena,
01.06.2003

Draga Elena!

Kao prvo, sve sto si napisala treba da ispricas duhovniku na ispovesti i da ga pitas sta da radis. Mozda svestenik nije primetio da si ti vec odrasla i da imas pitanja i duhovne probleme, i ako mu sve detaljno ispricas, on ce ozbiljno porazgovarati sa tobom. Ponekad svestenik savetuje da se potrazi i drugi duhoivnik. Drugo, treba se moliti Majci Bozijoj i moliti Je da ti se kroz duhovnika otkrije Volja Bozija. Nazalost, ne poznajuci tebe ni tvoga duhovnika, ja ne mogu nista vise da posavetujem.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

147) Oce, blagoslovite!

Nikako ne mogu da shvatim zasto je Bog zapovedajuci nam da ljubimo bliznje, rekao da onaj ko ne ljubi svoga bliznjega, ne moze da ljubi ni Boga tj. ako ne ume da voli onoga koga vidi i zna, kako moze da voli Onoga Koga nije ni video i Koga ne zna? (Ne mogu nazalost da pronadjem tacan citat). Ali ako covek veruje u Gospoda, onda je za njega neosporna cinjenica da nas On voli i zeli nam dobro. Verujuci covek ne mora da vidi Boga da bi sve to znao. I zbog toga covek ima ljubavi. A neke bliznje i ne zeli da voli bas zato sto ih je video i sto ih zna. Kako je moguce voleti sofera koji vozi velikom brzinom i namerno prolazi kroz baru kako bi isprskao narod na stanici? Ili kako voleti ljude koji se podsmevaju drugim ljudima? Ja nasuprot tome kazem da njih ne treba voleti. Naravno, treba se truditi, ali ne mogu da shvatim zasto ne voleci one koji nam se rugaju ne smemo istovremeno da volimo one koji nas vole? Hvala.

Valerija,
30.05.2003

Draga Valerija!

Sveti apostol Jovan Bogoslov pise o tome da se covek koji govori o ljubavi prema Bogu Koga nije video, i koji pritom ne voli bliznjeg, mozda nalazi u zabludi u odnosu na svoja osecanja. Ljubav prema Bogu moze biti mastovita, lazna i ne iskazivati se ni u kakvim delima. Ljubav prema Bogu se iskazuje u teznji da se zivi po Njegovoj Svetoj Volji, ali covek ne videci Boga ne moze da zna da li on zivi po svojoj volji ili po Volji Bozijoj. Njemu se moze ciniti da mu Bog nesto blagoslovi, a da to u stvari nije tako. Ako mozemo da odsecemo svoju volju u odnosu prema bliznjem onda mozemo da kazemo da ga volimo. Ako ne postupamo onako kako mi zelimo, nego onako kako nas neko moli, i ako to radimo iz ljubavi – onda tu nema nikakve sumnje. Mi ne mozemo iskazati svoju ljubav prema Bogu tako sto cemo Ga posluziti, nahraniti, potrpeti zbog Njega neku nevolju, neprijatnost. Nas bliznji je cesto nemocan, nesavrsen, i noseci njegove nedostatke, smirujuci se pred njim, fizicki radeci umesto njega mi se odricemo sebe i ucimo samopozrtvovanoj ljubavi. Sveti apostol Jovan Bogoslov ne govori o toj ljubavi o kojoj Vi pisete - o ljubavi koja se klanja pred Bozijim velicanstvom, o ljubavi koja bliznjega zadivljuje lepotom i vrlinama, vec omiljeni Hristov ucenik govori o samopozrtvovanoj, zrtvenoj, krsnoj ljubavi, o ljubavi kao sluzenju. O toj ljubavi u odnosu sa bliznjim Gospod govori u prici o milosrdnom Samarjaninu. Sta je privuklo srce Samarjanina prema Judejcu koji je lezao na putu, coveku koji s njegove tacke gledista zasluzuje prezir, koji huli na samarjansku veru, i zbog cega bi on trebalo da bude kaznjen radi opstenja sa njim. On je za Samarjanina mnogo gori od vaseg vozaca! Ali milosrdni Samarjanin se sazalio na njega, i njegova ljubav se projavila u brizi za tog nesrecnika. Na tu ljubav nas priziva Hristos i o takvoj ljubavi pise Sveti apostol Jovan Bogoslov. Na Strasnom Sudu cemo biti osudjeni ili pomilovani u zavisnosti od toga kako smo se mi odnosili prema nasim bliznjima kada je to bilo potrebno, jer nase sluzenje njima, Gospod prima kao sluzenje Njemu Samom: “Kad uciniste jednome od ove moje najmanje brace, meni uciniste�? (Mt.25:35-46).

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

1

48) Oce, studiram medicinu, prvi semestar. Cesto razmisljam o tome da li je greh uciti anatomiju na lesevima. Cesto na casovima anatomije, kada radimo na preparatima, pojavljuje mi se neki neobican osecaj krivice i razmilsljam: kada bude bio Strasan Sud mozda cu se sresti sa dusom coveka na cijem telu izucavam anatomiju. Sta da radim?

Masa,
27.05.2003

Draga Maso!

Bez znanja anatomije se ne moze postati lekar, a izucavanje anatomije je nezamislivo bez preparata. Pravoslavna Crkva ne zabranjuje takav rad. Samo se prema telu coveka koje se izucava treba odnositi sa strahopostovanjem, a za njegovu dusu se treba moliti. Neka ti Bog pomogne draga Masenjka da postanes dobar doctor!

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

149) Recite mi zasto treba verovati Bibliji i zasto je samo jedna religija istinita?

Sergej,
09.05.2003

Pitanje o jednoj istinitoj religiji se fakticki svodi na pitanje o jedistvenosti same istine. Ako postoje dve istine, onda je jedna od njih protivurecna drugoj, iako mozda u necem malom, ali tada jedna vec nije istina, jer nema dve istine vec jedna. Kako shvatiti gde je istina a gde nije? Odgovarajuci na ovo pitanje treba se setiti da covek ima dve veoma vazne osobine – slobodu i unutrasnji dokaz o istini. Sloboda nije mogucnost da se radi sve sto nam padne na pamet, vec sloboda daje svoj odgovor na zivotno vazna pitanja, pa cak i ona lazna! Ta sloboda je znati istinu ili je odbaciti. Unutrsanji dokaz istine se sastoji u tome da covek ukoliko ne obmanjuje sebe, uvek moze da razlikuje laz od istine. Ta osobina se naziva savescu. Po recima jednog drevnog hriscanskog pisca, svaka dusa je po svojoj prirodi – hriscanka, ona zna o Bogu i zna Boga, pa iako ponekad veoma malo. Ali se glas savesti cesto zaglusuje jer on govori istinu, a u danasnje vreme nije tako prosto ziveti po istini. No, a da li postoje spoljasnji dokazi istinitosti hriscanstva ili druge religije, drugog ucenja? I da i ne. Spoljasnje znanje, dokaz, je neka prinuda, kojem se pokoravas nasuprot sebi i svojoj slobodi. Bog je coveka stvorio slobodnim, da bi Ga covek mogao slobodno voleti ili odbaciti (a zar Bog nije Sama Istina). Izmedju Boga i coveka je – procep, ali on moze biti savladan samo zajednickim naporima. Bog gradi most skoro do samog coveka, ali ipak najmanje rastojanje velicine rupice, svako sam mora da savlada. Uostalom, postoje i spoljasnji dokazi istinitosti Pravoslavlja – njegovog dokaza o Bogu i svetu. Oni nisu “stoprocentni�? jer bi to tada bilo narusavanje slobode, ali oni pomazu da se savlada “rupica�?. Prvo, cela istorija Pravoslavne Crkve je svedocanstvo istinitosti Njenog ucenja. Mucenici su svedoci, - koji su bili muceni i ubijeni za svoje svedocanstvo. A takvih ima na hiljade. Sta moze biti bolji dokaz od toga?! Ispunjenje prorocanstava je druga potvrda. Trece, samo postojanje premudro stvorenog sveta svedoci o njegovom Tvorcu. Cetvrto, sama ideja o Bogu, svesavrsenom Bicu, nije mogla da nikne u ljudskoj svesti sama od sebe, jer je Bog potpuno drugaciji nego sto je taj svet. Mogli bi se navesti i drugi dokazi postojanja Boga i istinitosti Pravoslavlja. O njima se moze procitati i u knjigama, kao na primer u knjizi prof.A.I.Osipova “Put razuma u trazenju istine�?, M., Danilovski blagovesnik, 1997.

S postovanjem,

Djakon Jovan Sevcov

150)
1) Zamislite situaciju: sportista stoji na visokom pijedastalu, bavi se gimnastikom, i ponosan je na svoju zemlji i na svoj narod. Ili sledeca situacija: majka ide sa visoko podignutom glavom i gordi se time sto joj je sin odlican djak. Pitanje je: da li je to gordost koja je smrtni greh ili je ovo druga bezopasna gordost?

2) Da li hriscanin moze nesto da mrzi, ili je svaka mrznja (cak i prema zlu) neugodna Bogu?

Sergej,
24.05.2003

1) Sportista se moze radovati svojim uspesima, i majka moze biti srecna zbog svoje dece. Svi se mi mozemo radovati i zahvaljivati Bogu za sve, jer svako dobro dolazi od Njega, a nemamo cime da se gordimo.

2) Moze se mrzeti samo djavo i svoji gresi.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

151) Dragi oce Arkadije! Molim Vas da meni, mnogogresnom Pavlu, odgovorite na sledece pitanje: u kom uzrastu covek moze da bude prizvan na svestenicko sluzenje?

Pavle (40 godina),
24.05.2003

Dragi Pavle!

Vas uzrast ne predstavlja prepreku za primanje svestenickog cina. Svestenik moze da postane i stariji covek ukoliko ima snage za to odgovorno i tesko sluzenje.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

152) Da li se moze uvek reci da od Boga dolazi samo dobro, a od satane sve lose? Smatra se da sve sto je duhovno dolazi od Boga, a sve zemaljsko (u smislu sve prijatne stvari koje donose veliko zadovoljstvo) – od satane, i treba se truditi da se to odbaci… Ali kako? To je ipak zivot i NEMOGUCE je u potpunosti (!) to odbaciti!!!

Era,
18.05.2003

Od Boga nije samo duhovno, vec i sve materijalno, zemaljsko. On je Tvorac Neba i Zemlje. Ne treba odbaciti proste zemaljske ljudske radosti, vec greh. Od stane dolazi samo zlo, samo greh, samo stradanje, samo muka, samo obmana, samo smrt. Tebe je moja mila Era neko strasno obmanuo i prevario. Dodji kod nas da detaljnije porazgovaramo. Bice nam veoma zao ukoliko ne nadjes Istinu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

153) Oce, recite mi molim Vas kako se treba odnositi prema spletkama u parohijskom zivotu? Sta raditi ako duhovni otac uvek vodi racuna o javnom misljenju i tome sto se zove “kada su se na tebe naispovedali�?. Pri cemu im on bespogovorno veruje. Sta raditi? Sve vreme opravdavati je glupo. Moze li se napustiti duhovnik iako me mnogo toga vezuje za njega?

Ilja,
16.05.2003

Dragi Ilja!

Promena duhovnika je – opasna stvar, jer covek nekad posle napustanja duhovnika napusta i Crkvu. Treba sve Vase sumnje i prezivljavanja da iznesete pred duhovnikom, ne opravdavajuci se i nista ne skrivajuci. Veoma je tesko ne poznajuci Vas i Vaseg duhovnika dati neki odredjeniji odgovor. Oprostite.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

154) Zdravo! Objasnite mi molim Vas da li je samoubistvo greh, i ako da, zasto? Da li u tom slucaju covekova dusa odlazi u ad? Bicu veoma zahvalan za iscrpan odgovor. Hvala.

Roman,
12.05.2003

Dragi Romane!

Ne samo da samoubistvo nije greh, nego je to najstrasniji greh, za koji nema oprostaja, jer covek koji ga ucini ne moze da se pokaje – pokajanje posle smrti je nemoguce. Samoubistvo je greh, jer cineci ga, covek odbacuje Dar Zivota, koji mu je dat od Boga, ne zeleci da pretrpi privremena zemaljska stradanja i nevolje, koje se dopustaju radi ociscenja duse od grehovnih strasti. Bez obzira koliko je coveku tesko, njemu biva jos teze posle ovog ucinjenog teskog greha – biva mu neuporedivo teze nego sto mu je bilo. Cak je strasno i pomisliti sta ceka onoga ko je ucnio ovaj nepopravljivi greh!

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

155) U Bibliji se kaze da se praznici ne smeju slaviti. Objasnite mi zasto? Jer praznujuci ti ne cinis greh, a nekim praznicima ti ukazujes ljudima postovanje.

Sergej,
09.05.2003

Na zalost, niste ukazali na mesto u Bibliji gde se kaze da ne treba slaviti praznike. Ali ako se ima u vidu knjiga proroka Isaije, gde je napisano: “Ne prinosite vise zrtve zaludne… Na mladine vase i na praznike vase mrzi dusa moja, dosasadise mi, dodija mi podnositi�? (Is.1:13-14), to se onda ne misli na zabranu praznika, vec se razoblicava licemerje ljudi, koji cineci spoljasnje sluzenje Bogu, praznuju Bogom ustanovljene praznike, a istovremeno narusavaju Bozije zapovesti, vodeci grehovni zivot i ne trudeci se da se poprave. Takvo praznovanje i cinjenje zrtve bez odgovarajuceg raspolozenja srca je licemreje i zato predstavlja greh – eto zasto ih Bog odbacuje. Gospod ne samo da ne zabranjuje praznike, vec ih i Sam ustanovljava i kaze kako ih treba praznovati. U knjizi Levita se nalazi zakon o praznicima: “I rece Gospod Mojseju, govoreci: Objavi sinovima Izrailjevim i reci im o praznicima Gospodnjim,… Ovo su praznici Moji…�? (Lev.23), - i dalje nabraja praznike na koje ne treba raditi, kada se spominje Bozije stvaranje sveta i proslavljanje Tvorca prinosenjem zrtve Bogu, cime se pokazuje svoja ljubav prema Bogu. Bog je takodje ustanovio i novozavetne praznike. Najvazniji hriscanski praznik je – praznik Svete Pashe. Gospod ga je ustanovio Svojim Vaskrsenjem. Apostol Pavle kaze: “dakle pocnimo praznovati (Pashu)…�? (1Kor.5:8). Ostali praznici su takodje Hristovi, zatim u cast Majke Bozije, u cast Svetitelja ustanovljeni projavom Svetoga Duha, utvrdjeni crkvenim pravilima. Novozavetni praznici nam mogu dati neuporedivo vise nego starozavetni ako ih slavimo sa odgovarajucim raspolozenjem srca i sa pripremom. Praznici ne samo da nas podsecaju na glavno – Nebo, na istinski cilj naseg zivota na zemlji, - oni ukazuju i na sredstva za dostizanje tog cilja, podgrevajuci u nasim srcima teznju za vrlinu, ukrepljujuci nas u odlucnosti da idemo putevima Svetih. Hriscanski praznici, praceni zajednickom crkvenom molitvom nas uvode u tajanstveno opstenje sa Bogom. Radost praznika radja u coveku bodrost duha i ljubav prema trudu. Hriscanska praznicna radost nije radost od nerada i praznih zabava. Na ovosvetskim praznicima se rasipa ono sto je skupljeno u dane truda; na duhovnim praznicima se pune duhovne riznice. Bog je po Svojoj Sveprisutnosti uvek blizu coveka, ali covek nije uvek blizu Njemu zbog svog duhovnog nesavrsenstva, nepaznje i rasejanosti, opterecenosti ovozemaljskim stvarima, zbog sklonosti ka grehu. Praznici pruzaju mogucnost da se umom napuste zemaljske pomisli, srcem- od briga, telom – od svakodnevnog posla, sto omogucava priblizavanje Bogu bez prepreka. Zato je i neophodno u praznicne dane ostaviti sve brige i poslove, i sve sto nas odvaja od Boga, i doci u Crkvu, gde nas sve podseca na stajanje pred Bogom, gde se cuje Rec Bozija, gde dise Duh Boziji, i gde se ponovo savrsava Hristova Golgotska Zrtva.

S postovanjem,

Jerej Bocman

156) Zasto je svet nepravedan prema meni? I kako postati bolji?

Cerka gotike,

09.05.2003

Mozda je svet nepravedan prema tebi, ali je Bog prema tebi vise nego pravedan – On te voli i umro je na Krstu za tebe. Ako se ti obratis Njemu, pokajes se na ispovesti i budes odlazila u crkvu, ne samo da mozes postati bolja, vec mozes dostici i svetost i savrsenstvo.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

157) Zdravo, oce!

Recite mi molim Vas da li je moguce leciti se bioenergijom? Imala sam potres mozga i nervi su mi prikljesteni u kicmi, i doslo je do izlivanja krvi u velikom mozgu. Mama me je odvela kod lekara-neuropatologa koji leci bioenergijom. On je oslobodio nerve u kicmi, ali je zatim pregledao glavu, vrseci neke pokrete iznad nje. Sta je to? On kaze da je to za otklanjanje smetnji i krvnih ugrusaka. Da li je moguce koristiti se takvim metodama lecenja? Bicu Vam veoma zahvalna ako mi odgovorite.

Spasi Gospode!

Tatjana

07.05.2003

Draga Tanja!

Crkva ne daje blagoslov pravoslavnim vernicima da koriste takve metode lecenja, koje su povezane ne samo sa uticajem na ljudsko telo, vec i na njegovu dusu. Ne daje blagoslov jer se time moze nastetiti dusi, jer energije kojima se koriste slicni iscelitelji mogu biti najrazlicitijih svojstava, mogu nastajati iz najrazlicitijih izvora, ponekad – nejasnih, a ponekad tamnih i pogubnih.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

158) Zdravo! Ja imam nekoliko pitanja za Vas.

• Da li odredjen covek, razni narodi, gradovi itd. mogu vise postovati nekog svetitelja ili svetitelje, koji cak nije ni zastitniktog grada ili tako nesto?

• Da li covek koji ima ime nekog svetitelja, moze da ima drugog svetitelja kao zastitnika, posebno ako on to sam oseca? Da li zena moze da ima kao zastitnika muskog svetitelja?

• Raznim svetiteljima se moli za razne stvari. Za sta se treba moliti svetoj Ljudmili i Ekaterini?

• Da li mogu sama da uradim ikone kao kopije originala i koristim ih? (Prosto neke ikone ne mogu da nadjem u prodaji a zelim da ih imam). A da li mogu sama da ih slikam ako imam tu zelju?

• I poslednje pitanje, ako moze. Jednom sam kupovala ikone koje su mi zavijene u papir. Cula sam kako je svestenik, posto je prodao ikone nekom coveku rekao: “Ne treba cepati papir. Boziji sluga treba da spali papir…�? I da nesto uradi sa pepelom. Nisam saznala da li je to tradicija ili obicaj. Da li vi znate sta je to? Veliko hvala!

Ekaterina,
06.05.2003

1. Naravno da moze draga Kaca! Desava se da nas narocito privlace podvizi i zitija pojedinih svetitelja, i mi osecamo potrebu da im se molitveno obracamo. Pomoc mozemo da dobijemo od raznih Bozijih Ugodnika, I zahvalnost za tu pomoc ne moze a da u nasem srcu ne izazove ljubav i postovanje prema njima. Ljudi narocito postuju svetitelje koji su ziveli pre njih u njihovoj zemlji ili gradu.

2. Svi Svetitelji su nasi zastitnici. Ali se treba moliti onom svetitelju cije ime nosis.

3. Iako je tradicija da se svetom velikomuceniku Pantelejmonu moli za isceljenje od bolesti, svetom blagovernom knezu Petru i Tevroniji za brak, a za vreme pozara pred ikonom Majke Bozije “Neopalima kupina�? za pomoc se moze moliti pred bilo kojom drugom ikonom u ovom ili onom slucaju, kao i svim drugim svetiteljima.

4. Mozes sama da stavis reprodukciju na cvrstu osnovu, a da bi ikona postala prava ikona treba je osvetiti u Crkvi. Veoma je dobro sto imas zelju da slikas ikone. Mozes da probas da naslikas ikonu nekog svetitelja i da svoj rad pokazes svesteniku.

5. Neki ljudi spaljuju papir u koji je bila uvijena ikona, zato sto je bio uz svetinju, a neki to smatraju nepotrebnim. Veoma mi je drago sto te interesuju pitanja iz duhovnog zivota.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

159)

• Kako se Crkva odnosi prema licnosti i stvaralastvu Igora Taljkova?

• Koji alkoholni napici mogu da se piju?

• Da li je moguce jesti jabuke i kruske pre Preobrazenja? (I uopste jagode i drugo voce.)

Sergej,
28.03.2003

1) Crkva se prema svakom coveku odnosi pre svega kao prema Bozijem liku. Ona ne izrazava svoj odnos prema ljudskom stvaralastvu, ukoliko ono ne iskrivljuje crkveno ucenje. I zato Crkva nije izrazila svoj stav prema stvaralastvu tragicno poginulog Igora Taljkova. Crkva iznosi svoj stav o stvaralastvu svetih, koji su proslavljali Boga i Njegovu Svetu Crkvu.

2) Hriscani se uzdrzavaju od jakih alkoholnih napitaka, kao sto su votka, jaki likeri. Moguce je umereno upotrebljavati pivo i vino.

3) Na praznik Preobrazenja se osvecuju grozdje i psenica, a u Rusiji jabuke koje zamenjuju grozdje. Ustav napisan za monahe zabranjuje da se jede grozdje. Taj ustav se takodje odnosi na urme i voce koje sazreva u to vreme. Mi tradicionalno ne jedemo grozdje i jabuke, a ostalo voce – po blagoslovu duhovnika. To se ne odnosi na jagode.

Osvecenje plodova na dan praznika Preobrazenja prema ucenju Crkve ima tajinstveno-simbolicko znacenje: u dogadjaju Preobrazenja Gospodu je bilo ugodno da pokaze to novo preobrazeno stanje koje dobija covek i svet Vaskrsenjem Isusa Hrista i koje ce nastati pri sveopstem Vaskrsenju. Mi se uzdrzavamo od uzimanja tih plodova pre Preobrazenja u znak toga sto su nasi praroditelji Adam i Eva narusili zapovest o ne uzimanju plodova sa drveta poznanja dobra i zla. Na taj i druge nacine uzdrzanja mi ucestvujemo u ispravljanju tog greha, od koga je sve pocelo, a koji je ispravio Isus Hristos; ali jos je neophodno nase licno ucesce u tom delu kao i u celokupnom ustrojstvu duhovnog zivota.

S postovanjem,

Jerej Roman Bacman

160) Kako se Crkva odnosi prema savremenoj muzici, televiziji, kompjuterskim igricama?

Sergej,
28.03.2003

Savremena muzika, televizija, i kompjuterske igre pripadaju industirji za zabavu. “Zabaviti�? ovde znaci “odvuci�? od ozbiljnog, odgovornog odnosa prema zivotu. Crkva nije protiv zabave u smislu odmora, ali je protiv zabava koje coveka odvlace od najvaznijeg, i koje nasilno ovladavaju ljudskom paznjom, uvlaceci coveka u taj svet i praveci ga zavisnim od njih. Zahvaljujuci svom brzom ritmu, glasnosti, “sintetickom�? zvuku elektricnih instrumenata savremena muzika cak sa medicinske tacke gledista ima takve negativne efekte na ljudsku psihu, koji nisu svojstveni tradicionalnoj muzici (klasicnoj, folklornoj). O tome je mnogo napisano i u svetskoj literaturi koja je posvecena tom pitanju.

O stetnom uticaju televizora i racunara na ljudski organizam, pri dugotrajnoj “komunikaciji�? sa njima je takodje poznato. Televizija moze da zarobi dusu. To nije pogubno samo za dete: i odrastao covek sa jacom psihom ne moze da se suprotstavi tom uticaju, cak i ako kriticki prima to sto gleda.

Radnja na televiziji, kada se prezivljavaju razne stvari se cini vise “pravom�?, nego obicna. Nevoljno se vracajuci iz iluzornog sveta, gledalac smatra svoj zivot mracnim i dosadnim, a svoje bliznje – beznacajnim i zalosnim. Mi se neprimetno poistovecujemo sa herojem ili heroinom, stavljajuci sebe u istu takvu situaciju. Predlazuci scene razvrata, surovosti ili “lepog zivota�?, televizija budi u dusi strasti gneva, bluda, zavisti, srebroljublja. Ratnici uce da se preziru slabi, namecuci ne samo odredjeni nacin zivota, vec i manir opstenja sa ljudima, drzak i razvratan. Danas su nam za rasudjivanje-osudjivanje otkriveni zivoti stotine ljudi. Politicari i glumci, novinari i slikari, vojna lica i trgovci – sve je u nasoj vlasti i svi cekaju nas pravedni sud. A ako je nama tesko, onda ce za nas odluciti nasi pomocnici – reziseri i voditelji TV programa. Nama ostaje samo da poslusno prihvatimo njihovo misljenje. Dan za danom sujetni intelekt razresava politicke brzopletosti, nasladjujuci se otkrivanjem zakulisnih tajni. Krug televizijskih interesovanja moze da bude veliki i um je neprekidno okupiran, ali ta okupiranost ne donosi nikakav plod, sem puste gordosti, sujete i bespovratno izgubljenog vremena.

Televizor aktivira u nama emocionalnost, ali ne daje prostora za dusu. A praznina duse je pogibeljna. Navika da se prezivljava veliki broj izmisljenih ili autorskim misljenjem izvitoperenih sudbina, koje se srecu na ekranu, daju lazan osecaj iskustva, i hrane samovolju. Privrzenost televiziji ne siri vidokruge, vec naprotiv ogranicava ih jer se znacajan deo vremena ne provodi u stvarnosti, vec sa njenim odbleskom cesto puta iskrivljenim. Sve ti negativne uticaje ne moze da prihvati Crkva, a ne televizija kao takva.

Tako na primer Crkva nije protiv racunara kao pomocnog sredstva u raznim oblastima ljudske delatnosti. Ali se on nazalost koristi i za druge stvari. Naprimer za igrice. Tu vec nisu potrebni prijatelji – jer racunar postaje tvoj prijatelj-partner, ti se igras na njemu, i sa njim. Lakse je odvojiti se od televizora jer i neki najstrasniji, najgnusniji film ima svoj kraj. A hazardna igra moze da traje beskonacno: poigravsi se, zelis jos da se igras, a igrajuci zelis – da pobedis. Hazard – je takvo dusevno stanje, kada covek vec ne vlada sobom vec njime vladaju strasti. Dolazi do potpune dusevne raslabljenosti, iako sam igrac smatra da je on maksimalno usredsredjen i spokojan. Dusa je u to vreme daleko od Boga, od bliznjih, od realnog zivota. Najdublje dusevno stanje je na pustom mestu. Sprecificnost kompjuterske igre je da od coveka nacini glavnog aktera. I on zivi i funkcionise vec ne u nasem, nego u drugom iluzornom svetu. Taj svet postoji po primitivnim i surovim zakonima koje igrac mora da postuje. Neke “pametne�? igre kao sto je naprimer “Civilizacija�? daju igracu mogucnost da ustanovi novi svetski poredak. “Ratovi zvezda�? ga upoznavaju sa “stanovnicima drugih planeta�?, monstrumima, pripremajuci coveka za susret sa palim duhovima. Glavna opasnost je u tome sto kompjuterske igre formiraju ateisticki pogled na svet. One ne razvijaju intelekt. One smestaju dete u veoma uproscen svet, koji je regulisan jasno odredjenim pravilima, tada kada se i u nauci, u i svakoj “zivoj�? ljudskoj delatnosti zahteva ne skup algoritama, vec stvaralacka intuicija. Zato racunarske igre razvijaju uobrazenost. Da li je to dobro u datom slucaju? Da li je dobro sebe zamisliti madjionicarem, zapovednikom sveta, ljudi i stihija? A svemoguci supermen uspostavlja pravdu i kaznjava zlocince? Neophodno je jasno shvatiti sve te opasnosti kako se ne bi nastetilo dusi. U odgovoru na ovo pitanje je delimicno koriscen materijal “Danilovskog blagovesnika�?, s kojim se po ovom pitanju slazem u potpunosti.

S postovanjem,

Jerer Roman Bocman

161) Zdravo!

Dolazi dugoocekivano leto: prolece, a zatim – leto. Zene i devojke su izgubivsi stid, potkrepljene “savremenim�? idejama o slobodi, prirodnosti, a opravdavajuci se toplotom, idu prakticno razgolicene i svojim bludnim ponasanjem ne uvode u greh samo sebe vec i okolinu. Kako spasti svoju dusu od nevoljnog gledanja “razgolicenog�? grada?

Oleg,
08.05.2003

Ziveci u poslednja vremena, po recima drevnih svetitelja, ljudi ce se spasavati i bez velikih podviga ako budu dobrocudni u nevoljama. Spasce se zato sto je ziveti medju svetom koji gine u gresima, a ne sablazniti se, ne biti u uniniju i nikoga ne osudjivati – veliki podvig. Na taj podvig smo mi i prizvani.Mi treba da ucimo da budemo celomudreni, kao sveti pravedni Lot i Noj, i da ne podlezemo djavolskim iskusenjima. Ja verujem da Gospod pomaze onome ko se usrdno podvizava da sacuva cistotu duse i usred sablazni savremenog grada, a ako mi ne mozemo da zadrzimo svoj pogled kakvi smo mi onda hriscani? Ne osudjujmo savremene nesrecne devojke, jer one ne znaju da cine greh i ne znaju sta rade.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

162) Zdravo!

Ja sam Jevrej i po ocu i po majci, ali ne osecam pripadnost judaizmu po duhu. S druge strane mislim da je promena religije tezak greh. Posavetujte me sta da radim…

Igor,
25.04 2003

Dragi moj Igore!

Religija nije nacionalna pripadnost. Ako je tako razmatramo, to znaci spustamo je na nivo etnicke kulture. Ako verujemo u Jednoga Boga, onda religija treba da bude iznad nacionalnih podela, ona treba da sjedinjuje ljude a ne da ih razdeljuje prema nacionalnim specificnostima. Hriscanstvo sjedinjuje ljude raznih nacionalnosti. Cak i kod nas u parohiji ima sem Rusa i cistokrvnih Jevreja, i Aramana, i Tatara, i juznoamerikanaca, i Korejaca, i crnaca a da ne govorimo o Ukrajincima, Belorusima i Moldavcima.

Pored toga hriscanstvo je nastalo u jevrejskoj sredini, i prvi hriscani su bili Jevreji: Majka Bozija, apostoli, zene-mironosice. Postati hriscanin ne znaci izdati svoj narod, jer ces ti po nacionalnosti i dalje ostati Jevrejin i neces prestati da volis svoje roditelje i da se molis za njih, kao i za svoje umrle pretke. U traganju za Istinom Avram je napustio svoju domovinu i veru i postao Avraam, otac svih istinski verujucih ljudi, Mojsej je pronasao novi zakon, knez Vladimir i mnogi evropski carevi su ostavili paganske zablude. Religija nije obred, niti vernost nacionalnoj tradiciji, vec poklonjenje Bogu u slobodi i istini. Neka ti dragi Igore, Bog pomogne da pronadjes istinsku veru!

S ljubavlju i saosecanjem,

Prot.A.Satov

163) Veri prilazim polako i jos sve ne znam i ne shvatam, a ustezem se da se obratim svesteniku u Crkvi (on ima ozbiljnije probleme), a babe mi u Crkvi odgovaraju nejednoznacno, svaka po svome. Udajem se u avgustu i veoma zelim da budem dobra i pravedna zena, takoreci idealna u svemu. Ne znam kome da se obratim. Sve cesce imam potrebu da nekome ispricam sta se desava u mojoj dusi (o mojim sumnjama, nerazumevanjima itd.), a nemam duhovnog oca, a ne znam gde da ga nadjem. Nadam se da cete me Vi posavetovati kako da postanem dobra hriscanka i zena svoga muza i gde da nadjem duhovnog oca. Unapred Vam zahvaljujem za odgovor i oprostite ako sam nesto pogresno napisala.

Evgenija,
25.04.2003

Draga Zenjecka! Hristos Vaskrse!

U Moskvi ima mnogo dobrih svestenika i moze se naci dobar duhovnik. Za to je pre svega potrebno usrdno se moliti Majci Bozijoj i moliti Je za pomoc. Moze se svaki dan citati kanon Majci Bozijoj u dusevnoj tuzi. On se nalazi u svim molitvenicima. Drugo, treba odlaziti na ispovest kod raznih svestenika i slusati sta ti oni govore, i potruditi se to ispuniti. Trece, mogu se pogledati sajtovi moskovskih pravoslavnih Crkava i upoznati sa propovedima svestenika, i s njihovim odgovorima na pitanja. Babe u Crkvi ne govore ponekad ono sto treba. Ne treba se bojati prilaziti svestenicima: odgovaranje na pitanja o duhovnom zivotu je osnovna svestenicka duznost. Svestenik nema ozbiljnijih probelma nego sto je duhovno rukovodstvo i pomoc, narocito onima koji tek pocinju da se ocrkovljavaju. Ako svestenik i zuri na sluzbu ili bolesniku, on ce reci kada se kod njega moze doci drugi put. Mi se ne bojimo da idemo kod lekara ukoliko smo bolesni, ne misleci da ih time odvlacimo od vaznijih poslova. Ako se sretnes sa svestenikom, koji ne moze da ti posveti paznju, znaci da ti on ne moze biti duhovnik, pa se obrati drugom. Ja sam sam tesko stradao kada nisam imao duhovnika, i mislim da je spasenje bez duhovnog rukovodstva veoma tesko i opasno. Neka ti Gospod IiMajka Bozija pomognu da nadjes duhovnika! Samo zapamti da duhovnika treba smireno slusati, a ne prosto ispitivati da bi se nesto saznalo.

S ljubavlju u Vaskrslom Hristu,

Prot.A.Satov

164) Oce Arkadije, imam jedno pitanje za Vas. Na Liturgiji, za vreme vozglasa “oglaseni, glave vase priklonite�?, glave saginju svi oni koji ne znaju sta to znaci. Ali ako oni postuju vozglas, onda znaci treba da poslusaju i vozglas “oglaseni izadjite�?. Oprostite ako se hvatam za sitnicu, ali treba li vernicima objasniti sta znace te reci?

Georgije,
25.04.2003

Dragi Georgije!

Neki vernici znaju smisao reci iz Liturgije koje ste naveli, i saginju glave smatrajuci sebe cak gorim od oglasenih, a neki saginju glave zajedno sa oglasenima, moleci se za sve koji se pripremaju za Sveto Krstenje. I pored toga, savremenom coveku treba obavezno objasniti smisao nejasnih svestenodejstava na Liturgiji.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

165) Zdravo, dragi oce. Veoma me zanima pitanje kako pronaci veru. Kako pronaci to najvece blago koje samo covek moze da ima. Koliko sam samo procitao pravoslavne literature, koliko sam se upoznavao sa osnovama Pravoslavlja, ali veru ne mogu da pronadjem. Ostaje mi samo jedno: da preko zivotnog iskustva nadjem veru. Ali trenutno ne mogu ni da se molim, ni da postim…

Vladislav,
24.04.2003

Dragi Vladislave!

Mislim da se treba moliti preko “ne mogu�?. Dozivati Boga: “Verujem, Gospode, pomozi mome neverju!�? Dozivati neprestano. Pored toga, moze da pomogne citanje knjiga, naprimer “Oca Aresnija�?, Zitija Svetih. A jos o svojim sumnjama mozete da porazgovarate sa istinski verujucim ljudima – mozda ce Vam oni pomoci da razresite Vase dileme? Neka Vas upravi Sam Gospod i neka Vam da ono najdragocenije – jaku veru.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

166) Neko mi je postavio pitanje zasto su svestenici odeveni u crnu odezdu kada je srna boja – boja djavola, a bela je uvek svecana boja (mlada je uvek u beloj haljini, a mladozenja takodje ima belu kosulju). Nazalost, ja nisam znao kako da odgovorim pravilno. Recite mi molim Vas kako treba pravilno odgovoriti na ovo pitanje?

Jovan,
21.04.2003

Ranije su zenjeni svestenici nosili rase i podrjasnike raznih boja i samo su monasi nosili duhovnu odezdu crne boje. Danas mnogi svestenosluzitelji nose bele, plave, smedje, tamno-plave podrjasnike. U vreme gonjenja u XX veku svestenosluzitelji su nosili duhovnicku odezdu samo pri vrsenju Bogosluzenja, i to samo u jednoj boji.

Iako se na ikonama crnom bojom predstavlja neprijatelj ljudskog roda, ta boja nije karakteristicna za njega. Crna boja je znak smirenja i monasi je nose kao znak udaljavanja od svetskih radosti (cak stavise mladozenja je obucen u crni kostim i belu kosulju).

Obicaj da se nosi samo odezda crne boje je povezan i sa zapadnim uticajem – tamo tu boju smatraju kao boju tuge, pokajanja. U Rusiji ranije cak ni bogosluzbene odezde u toku Velikog Posta nisu bile crne. Sem toga treba reci, da sem ogrataca svestenik pri vrsenju Bogosluzenja oblaci specijalne odezde koje su crne boje samo u toku Velikog Posta. Cak se pri vrsenju opela oblace bele odezde. Postoje razna tumacenja zasto se pri vrsenju Bogosluzenja crna boja podrjasnika i rase menja drugim bojama.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

167) U razmisljanju o zivotu, postupcima itd. veoma lako se moze upasti u greh osudjivanja. Da li postoje neki kriterijumi po kojima je moguce spoznati granicu? Eto, ovog trenutka razmisljam, a ovog sam vec osudio i vec treba da se ispovedim?

Sergej,
14.04.2003

Jedno je ako govorimo da covek krade, a drugo ako ga nazivamo kradljivcem. Naravno ovde nije vazna razumska forma, vec to sta mi mislimo, podtekst, koji stoji ispod ovih ili onih reci. Moguce je najlepsu rec pretvoriti u veoma uvredljiv nadimak, kao i najtananiju formulaciju napraviti grubom i nepravednom. Mi treba da razlikujemo dobro i zlo, ali da ne osudjujemo one koji cine greh, vec da ih zalimo i da se za njih molimo. Evo kako avva Dororej savetuje da rasudjujemo ako vidimo onoga koji gresi: “On je sagresio danas, a ja cu sutra, i on ce se pokajati za svoj greh, a ja se mozda necu pokajati�?.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

168)

1) “…Neka se ne nadje u tebe ni vracar, ni onaj koji gata po zvijezdama, ni bajac, ni onaj koji puta mrtve … jer je mrzak pred Gospodom svaki koji to radi…�?Kakav je Vas stav prema tome i sta mozete da kazete o mogucnosti predskazanja buducnosti u okvirima Pravoslavlja?

2) Da li postoji “rok�??

Vladimir,
25.02.2003

1) Navedene reci su uzete iz Pete Mojsijeve knjige, u kojoj Mojsej ponavlja i objasnjava Zakon Boziji novoj generaciji, koja je odrasla za vreme stranstvovanja po pustinji pre ulaska u zemlju Hanansku. “Kada udjes u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uci se ciniti gadna djela onijeh naroda. Neka se ne nadje u tebe koji bi vodio sina svojega ili kcer svoju kroz oganj, ni vracar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni urocnik, ni bajac, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako cini, i za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe�? (Peta knjiga Mojsejeva 18:9-12). Ovde ne samo da se zabranjuje predskazivanje buducnosti, vec ovim recima Gospod preko Mojseja upozorava narod, koji je izveo iz idolopoklonickog Egipta, da se ne bavi crnom magijom, koja predstavlja opstenje sa mracnom silom. Iz ovih reci se vidi, da su ne samo u Egiptu, vec i u Hananu bili zastupljeni svi vidvi gatanja. Sveto Pismo nabraja njihove razlicite forme, kako oni koji se bave gatanjem ne bi rekli: “U Bibliji nisu zabranjeni svi vidovi vracanja, vec samo neki�?.

Predskazivanje buducnosti je povezano sa prorockim sluzenjem jos u Starom Zavetu. Iako osnovni smisao prorockog sluzenja nije samo u predskazanju buducnosti, koliko u objavljivanju ljudima Bozije Volje. U Pravoslavlju se prorocko sluzenje nastavlja od strane ucenika Isusa Hrista i onih ljudi koji su dostigli svetost. To je jedno od sluzenja nase Crkve kako o tome govori apostol Pavle: “I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, trece ucitelje…�? (1Kor.12,28). Prorocko sluzenje je poseban blagodatni dar, dar Duha Svetoga. Prorok poseduje poseban duhovni vid – prozorljivost. Za njega kao da nestaju granice prostora i vremena, i on svojim duhovnim vidom vidi ne samo prosle dogadjaje, vec i buduce, vidi njihov duhovni smisao, i ljudsku dusu. Tako veliki priziv ne moze a da ne bude povezan sa visokim moralnim nivoom, sa cistotom srca, i licnom svetoscu.

U pismenom spomeniku II veka – “Ucenje Dvanaetorice Apostola�? – se o proroku govori sledece: “Nije svaki koji govori u duhu – prorok, vec je to samo onaj koji ima prirodu Gospodnju. Jer se po prirodi poznaje lazni prorok i prorok�?. Erm, apostolski muz kaze: “Onaj koji ima Duha Odozgo je miran, krotak i smiren, udaljava se od svakog zla i sujetnih zelja ovoga veka, stavljajuci sebe nize od svih ljudi i nikome ne odgovara na pitanja, i ne govori nasamo; Duh Boziji ne govori onda kada to covek zeli, vec kada je Bogu to ugodno… Slusaj sada o duhu zemaljskom, sujetnom, besmislenom i bez ikakve sile. Pre svega covek koji kaze da je ispunjen duhom sebe uzvisava, mnogoglagoljiv je, zivi usred raskosi, uzima platu za svoje proricanje, ne ide na vece pravednih muzeva, vec ga izbegava i naprotiv opsti sa ljudima dvojedusnim i praznim, prorokuje na tajnim mestima i obmanjuje ljude, govoreci prema njihovim zeljama, i odgovarajuci sujetno sujetnim ljudima�?.

2) Postojanje proroka ne oznacava postojanje “roka�?. Prorok Jeremija govori o tome da Bozije naznacenje zavisi od ljudskih dela i nacina zivota:�?Kad bih rekao za narod i za carstvo da ga istrijebim i razorim i zatrem; ako se obrati narod oda zla, za koje bih rekao,i meni ce biti zao sa zla, koje misljah da mu ucinim. Ako ucini sto je zlo preda Mnom ne slusajuci glasa Mojega, i Meni ce biti zao dobra koje rekoh da mu ucinim�? (Jer.18:7-10). Bozije svevidjenje ne ogranicava covekovu slobodu izbora izmedju dobra i zla. A ako je za nekog coveka Bozija Volja, onda to nije rok, vec Ljubav Bozija, koja coveka vodi najboljim putem, ukoliko se on ne protivi. Jer Bog zeli “da se svi spasu�? (1Tim.2,4), i onome koji izabere dobro, Bog ucestvuje sa njim u tom dobru.

S postovanjem,

Jerej Bocman

169)

1) Imaju li snovi znacenja kao nacin opstenja sa Bogom?

2) Da li nekrsteni covek moze da se krsti i kakav je Vas stav prema uzimanju novca za Krstenje? Zar je Hristos platio Svetom Jovanu Krstitelju za Krstenje? Druga je stvar ja mislim sto svako moze da da onoliko koliko moze. Hvala.

Vladimir,
02.2003

1) Iako (veoma retko) snovi bivaju od Boga, oni ne mogu biti nacin opstenja sa Njim. Snovi bivaju i od naseg psihofizickog stanja kao i od mracne sile. Sveti Teofan Zatvornik kaze: “Snovima je bolje ne verovati, jer neprijatelj i na javi ubacuje mnogo besmislica u glavu, a u snu mu je to jos i lakse. Ako se neki snovi obistinjuju onda zahvaljujte Gospodu za milost. Zahvaljujte i za prijatne i za poucne snove. A od sablaznjivih snova ocistite svoju dusu i um ubrzo posle budjenja�?.

2) Ako govorite o osenjivanju krsnim znakom, onda nekrsteni koji se sprema za Krstenje moze da se prekrsti. U stavu prema plati za Krstenje ste u pravu – najbolje je ako svako da onoliko koliko moze. Samo da se ne desi kao u jednoj Crkvi gde je sve bilo besplatno: i svece, i cedulje, i Krstenje i opelo – racunali su na ljudsku svest, a oni se nisu pokazali bas “svesnima�?, da od necega treba platiti cistacima, horu, svestenicima.

S postovanjem,

Jerej Roman Bocman

170) Da li biste mogli nesto da kazete o Nedelji Pravoslavlja? Spasi Gospode!

Natalija,
23.04.2003

Nedeljom Pravoslavlja se naziva Prva Nedelja (nedelja kao dan) Velikog Posta. Njeno praznovanje je ustanovljeno u Vizantiji u prvoj polovini IX veka u cast konacne pobede Pravoslavne Crkve nad svim jeretickim ucenjima, koja su smucivala Crkvu, a narocito nad poslednjom od njih – ikonoborskom, koja je osudjena na Sedmom Vaseljenskom Saboru 787 godine. Bilo je to vreme kada je poklonjenje ikonama mnoge pravoslavne kostalo zivota. I takvo bezumlje se nastavilo u narednih sto godina. Crkva je svojom pobedom odbranila istinu i pravo vernih da se poklanjaju Hristu, Majci Bozijoj, i svetima naslikanim na ikonama. Posto je ucenje o svetim ikonama bilo zavrsetak formulisanja pravoslavnih hriscanskih istina, zasnovanih na Bozanskom Otkrovenju, na ucenjima apostola, na predanju Svetih Otaca, zato je taj praznik i dobio naziv “Nedelja Pravoslavlja�?.

S postovanjem,

Jerej Bocman

171. Da li biste mogli da mi objasnite smisao fraze “stvorio je coveka po liku Nasem, po podobiju Nasem�?. Sta znace te reci?U kom smislu je covek Boziji lik? Jer to naravno ne oznacava slicnost u smislu fizicke konstitucije ili psihicke ljudske prirode. Takodje recite mi molim Vas zasto Bog ovde govori u mnozini? Unapred hvala za odgovor.

Ekaterina,
25.03.2003

Draga Ekaterina!

Postavili ste veoma dobro pitanje koje se tice same sustine pravoslavnog ucenja o coveku. Ali da bi Vam odgovorio, treba ukratko da razmotrimo biblijsku pricu o stvaranju coveka. Pogledajmo 26 stih: Potom rece Bog: “da nacinimo covjeka po svojemu oblicju, kao sto smo mi, koji ce biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih…�?Ovde, pre svega privlaci paznju neslaganje izmedju jednine reci Bog i mnozine – nacinimo. To nam prema objasnjenju Svetih Otaca ukazuje na Tajnu Svete Trojice. Medjutim ta tajna nije objavljena javno, jer je glavni zadatak Starog Zaveta u oblasti bozanstvene ikonomije (to jest domostroja naseg spasenja) bio u propovedi, kako Jevrejima, tako i mnogoboscima – Istine Jednog Boga. Tek Novi Zavet, po recima Apostola skida veo sa srca citalaca (2Kor.3,14). Tim pre je zadivljujuca ta cinjenica da su se slicni ukazatelji Trojicnosti sacuvali u Starom Zavetu hiljadama godina. U prvim glavama Knjige Postanja citamo: Bog stvara Recju, Duh ozivotvorava vodu to jest materiju (3:22, 11:6-7).

Sto se tice lika i oblicja Bozijeg u coveku, to najbolji tumaci ovde ne vide prosto sinonime, vec znacenja iako bliskih, ali potpuno razlicitih pojmova.

Sveti Oci kazu da je svaki covek lik Boziji, dok upodobljenje (oblicje) postize samo trudom. Upodobiti se Bogu i jeste glavni covekov zadatak.

Ali zbog grehovnog pada, Boziji lik se pomracio u coveku, slicno kao kada je ikona toliko zaprljana da se ne moze videti sta je na njoj naslikano. Tako da grehovni pad stavlja pred nas zadatak ne samo da se upodobimo Bogu vec pre svega da u sebi ocistimo lik Boziji. I onda se po meri ociscenja, a uz Milost Boziju desava upodobljenje Tvorcu. Sta je u coveku lik i oblicje Bozije? Ovde treba reci da je Sam Bog po Svojoj prirodi nepoznat do kraja ogranicenim ljudskim silama. Odatle sledi i nemogucnost potpunog otkrivanja Bozijeg lika u coveku. Medjutim, prema recima svetog Grigorija Niskog, ako mi ne mozemo da popijemo celu reku to ne znaci da ne treba da pijemo iz nje toliko koliko nam je potrebno. Lik Boziji je pre svega u tome sto je covek – licnost. Sloboda je druga projava lika Bozijeg u coveku – sloboda voleti ili ne voleti Boga. Sposobnost stvaralastva, davanje zivota za sebi slicne, prednaznacenost da se bude car nastavljaju ali ne i zavrsavaju taj spisak. Tri dela ljudske prirode – duh, dusa i telo takodje projavljuju lik Boziji, kao i sastav porodice – otac, majka i deca – ima osnovu u Bozanskoj Trojici.

Da bi se spoznala sustina upodobljenja Bogu, treba posmatrati primere prepodobnih to jest onih ljudi koji su se u potpunosti upodobili Bogu. Njima je svojstveno ono sto nije svojstveno ljudskoj prirodi – znanje buducnosti, sposobnost tvorenja cudesa, isceljivanje bolesnih, ali i najvaznije – ljubav Hristova, koja se prostire na svu tvar.

Sto se tice Vaseg pitanja o telesnom upodobljenju coveka Bogu videli smo da postoji, ali nije gruba “kopija�?, vec duhovno “zasnovana�?. Bog je naravno bestelesan, a pripisivanje Njemu ruku, nogu, ociju, usiju itd. samo pokazuje nacin Njegovog delovanja.

S postovanjem,

Djakon Jovan Sevcov

172. Oce, ja vec mnogo godina imam jednu veliku zelju – zelim da radim u decijem domu, sa malom decom. Pri cemu ja ne zelim da dolazim kod njih samo kao na posao vec bih volela da sa njima budem sto je moguce vise. Ne zelim da se udajem vec da svu svoju ljubav dam njima. Ali moji rodjaci, u prvom redu moji neverujuci roditelji, to ne odobravaju jer oni imaju druge predstave o zivotu, njegovim ciljevima i ja ne zelim da ih razocaravam. Radim kao dadilja u jednoj porodici i sve sam vise ubedjena u svoje namere. Veoma mi je interesantno sa malisanima i kao odgovor na to oni su veoma vezani za mene. JA NE ZNAM STA DA RADIM, ali poslednjih nekoliko godina osecam da je to moj put a ne samo mladalacka masta. Studiram u Sveto-Dimitrijevskom institutu koji sam i upisala samo da bih postala bolja i da bi se vise dala toj deci.

..01.04.2003

Draga moja bezimena sestro!

Ja sam srecan sto u nasem institutu ima pravih hriscana! I srecan sam sto te Gospod zove da budes pored dece koja nemaju porodice i roditelje koji ih vole. Srecan sam i zbog tebe i zbog nesrecne dece kojima je najvise od svega potreban neko ko ih voli a ne igracke i skupe stvari. Mislim da ce ti Gospod po tvojim molitvama pomoci da razresis neprijatnosti koje imas sa svojim roditeljima. Bog je milostiv: mozda ce roditelji vremenom omeksati i shvatiti da ti tvoja “nemoderna�? profesija donosi veliku radost. Mozda je bolje da o tvojoj odluci porazgovaramo licno? Ja sam spreman da te saslusam i razmotrim sva pitanja koja te uznemiruju.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

173. Recite mi molim Vas kako se Crkva odnosi prema dokumentarnim svedocanstvima Hristovog boravka u Indiji i Tibetu od 13-14 do 29 godine? To sam nasao na Internetu .
Ivan,
20.02.2003

Kao potvrdu toga da se Hristos od 13-14 do 29 godine nalazio u Indiji i Tibetu se moze reci sledece. Prvo, Hristos je – takva Licnost, da retko ko ne bi pozeleo da se iskoristi Njegovim autoritetom radi potvrde svog ucenja. Cak antihrist, covek sa najvise greha ce se koristiti Hristovim Imenom, da bi prevario ljude. Sto se tice hinduizma i budizma, za njih je karakteristican takozvani inkluzivizam (ukljucenost). Njegova sustina je u tome da takva vrsta ucenja lako ukljucuje u sebe elemente drugih ucenja (naprimer hriscanstva), tvrdeci pritom da granice izmedju ucenja (budizma, hinduizma itd.) i tog ucenja koje ono u sebe ukljucuje prakticno nema. Na prvi pogled izgleda da su te vrste ucenja siroko otvorene za dijalog i da cak postepeno usmeravaju ka hriscanstvu. Ali u stvari ovde se radi o prevari. Ona ukljucuju u svoja ucenja stavove hriscanstva koji im se svidjaju, ali se u stvari ispostavlja da su njihova znanja visa, starija, dublja, i da na kraju krajeva vode uvlacenju u hinduizam ili budizam onih koji su se uhvatili na taj mamac.

Drugo, Sveto Pismo sadrzi iako ne direktno pokazatelje na to da je Spasitelj ziveo u Nazaretu do izlaska na propoved. Navescemo nekoliko njih. “Nema proroka bez casti osim na postojbini svojoj i u domu svojemu�? (Mt.13,57). – da je Hristos ziveo u Indiji i na Tibetu skoro do krstenja, onda bi Nazaret nazivali Njegovom otadzbinom,a ne bi govorili: “Otkud Ovome premudrost ova i moci? Nije li ono drvodjeljin Sin? Ne zove li se Mati Njegova Marija, i braca Njegova Jakov, i Josija, i Simon i Juda�? (Mt.13, 54-55). Da je Hristos zaista isao negde onda bi bilo ocito da se tamo naucio toj premudrosti. Njegovo Ime Nazarecanin (Mt.2,23) je povezano sa gradom, u kojem je proveo veci deo zivota. Takodje se u Jevandjelju po Luki o Njegovom detinjstvu govori o tome da kada Njegova Majka i prividan otac nisu shvatili reci koje im je On rekao da treba da zivi u hramu to jest Domu Oca Svojega, “I sidje s Njima i dodje u Nazaret; i bijase im poslusan. …I Isus napredovase u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi�? (Lk.2,51-52). U to vreme Mu je bilo 12 godina po ljudskim merilima. Konacno, zasto bi On morao da ide negde? Ko i cemu bi mogao neko da nauci Njega – Boga?! Propoved pokajnja je pocela tek posle Krstenja, kako je On Sam govorio da je “poslan samo k izgubljenijem ovcama doma Izrailjeva�? (Mt.15,24). Iz ovoga se vidi da Isus Hristos nije nigde isao za vreme svog detinjstva i mladosti. I svi dokumenti koji “svedoce�? o tome su manje ili