MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

Današnjom jevanđelskom pričom, pričom o bludnom sinu Spasitelj nam blagovesti čudnu Blagovest. Blagovest: kako čovek pobeđuje smrt; kako nasleđuje Carstvo nebesko; kako Otac Nebeski trci u susret gresnome sinu, grli ga i ljubi. I jos Blagovest: vesele se Nebesa za bludnoga sina koji se pokajao. Kakva radost! Uzbudili se Andjeli, svi svetovi Nebeski. Sta se zbiva na maloj zemlji?

Covek gresni kaje se pred Bogom, vaskrsava iz mrtvih. Od bludnog postaje pametan, prolazi sav put od greha do Boga i nasledjuje Carstvo Nebesko.

No poslusajmo danasnju jevandjelsku pricu:

"Covek neki imadjase dva sina, i rece mladji od njih ocu: Oce, daj mi dio od imanja sto pripada meni. I on im podeli imanje".

Ove reci predstavljaju na prvi pogled nasu svakodnevnu zbilju, ali takodje predstavljaju jednu vrlo veliku Bozansku istinu koja je skrivena iza njihovog povrsinskog znacenja. Svi mi u nasim samoljubivim ovozemaljskim zeljama trazimo deobu Bozijih darova koji su nam dati smatrajuci svojim ozemljenim umovima da je to nase apsolutno pravo. Ne mozemo da proniknemo u samu istinu stvari i da shvatimo da mi svoga nista nemamo. Jer telo je stvoreno od praha zemljanoga (uporedi Post. 2, 7), u njega je udahnut duh zivota - Duh Bozji i posta covek dusa ziva, posta covek najsavrsenije bice u Bogom stvorenome svetu.

Svako odeljivanje od zajednice sa Bogom vodi coveka u ponor koji u pocetku izgleda privlacno i nudi povrsinski sjaj i lepotu, dok kasnije se sav pretvori u muku, nemir i napustenost koja pritiska i okiva hladnocom i beznadjem. Svakome se dogadja isto ono sto se dogodilo i mladjem sinu iz danasnje jevandjelske price koji: "posle nekoliko dana pokupi sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo prosu imanje svoje ziveci razvratno. A kad potrosi sve, nastade velika glad u zemlji onoj, i on poce oskudevati. I otisavsi pribi se kod jednoga zitelja one zemlje, i on ga posla u polje svoje da cuva svinje".

Tako biva i sa nama, kada mi svojevoljno se odelivsi od Boga odlazimo za raznim slastima i strastima na koje nas goni nase mladalacko i nezrelo shvatanje zivota i zivotnih obaveza. Misleci da nam je sve dozvoljeno mi odlazimo svako u svoju "zemlju daleku" i tamo prosipamo Bozanske darove koje nam je Bog po neiznernoj milosti svojoj darovao. Kada potrosimo sve, tada se pribijamo kod lekara, vracara, bioenergeticara i raznih drugih "zitelja one zemlje" zeleci da kod njih napunimo tela svoja "roscicima koje svinje jedjahu", medjutim prolazimo isto kao i bludni sin iz danasnje jevandjelske price: "a kad dodje sebi, rece: koliko najamnika u oca moga imaju hleba i suvise, a ja umirem od gladi! Ustavsi otici cu ocu svome, pa cu mu reci: Oce, sagresih nebu i tebi, i vise nisam dostojan nazvati se sinom tvojim: primi me kao jednog od najamnika svojih".

Tako i mi, braco i sestre, sledujemo ovoj crnoj istini, lutamo svetom i zivimo protiv Boga i Bozjih zapovesti gradeci tako nase "paklene kuce" u kojima nas za par desetina uludo potrosenih godina, pocinju muciti njihovi vlasnici - zli i necisti dusi, nedajuci nam da se odvojimo od njih nego nas sve vise i vise porobljuju sebi. Na trenutak se uspijemo odvojiti od njih i dotrcimo Ocu svome nebeskome koji obitava u Crkvi Bozjoj i On nas prima kao sto je primio i pokajannog mlaceg sina iz danasnje jevandjelske price: "a kad je jos podaleko bio, uglada ga otac njegov i sazali mu se, i potrcavsi zagrli ga i poljubi".

Tako Bog svemilostivi i danas prima pokajane zabludele sluge svoje i grli ih i ljubi darujuci im izbavljenje od nevolja i beda koje su ih snasle.

A kako mi odgovaramo ponovo na ukazanu milost i ljubav Bozju?

Vracamo li se sa naseg zabludelog puta propasti?

Menjamo li nas zivot i unosimo li u njega istinu i pravdu Bozju?

Idemo li redovno na bogosluzenja nedeljama i praznicima i tako vracamo barem delic ukazane ljubavi i milosti Bozje prema nama?

Postujemo li zapovesti Bozje i zivimo li po njima?

Postimo li?

Molimo li se pojedinacno i skupno kod domova svojih?

Ispovedamo li svoje grehove pred svestenikom i kajemo li se za njih?

Pricescujemo li se Hristovim Tajnama?

»inimo li dela milosrdja prema bliznjima nasima?

I da ne nabrajamo vise vec da kazemo: zivimo li zivotom dostojnim imena koje nosimo i veri kojoj pripadamo ili radimo sve suprotno tome?

Stavimo svako sebe i svoj zivot na kantar Bozji i vidimo koliko premasuje u dobru stranu - u stranu zivljenja po Bogu i Bozjem zakonu.

Nemojmo ocajavati ako nadjemo da kazaljka pokazuje u suprotnu stranu. Bog je neizmerno milostiv i strpljivo ceka da mu se obratimo i spreman je da nam pritrci i pomogne kao i bludnom sinu iz danasnje jevandjelske price naredivsi slugama svojim:

"Iznesite najlepsu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obucu na noge. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj sin moj mrtav bese, i ozive; i izgubljen bese i nadje se. I stadose se veseliti".

Tako biva i sa svakim od nas kada istinski i odlucno pridjemo Bogu, omrznuvsi svoj zivot protiv Boga i Bozjeg zakona.

Ovo je jedna od pouka danasnje jevandjelske price kojom nam Spasitelj nas Gospod Isus Hristos pokazuje put za Carstvo Bozje i poziva naz kao bludne sinove da hodimo njime.

Tako pre Uskrsa, Gospod nam je dao vrlinu, Gospod nam je dao savet i mudrost da mi mozemo sami da dozivimo vaskrsenje. Kao sto je doziveo bludni sin pokajanje, tako i mi da se pokajemo za svoje grehe, da promenimo nacin svog zivota i unesemo vrlinu pokajanja u svoje duse.

Naredna sedmica se posti u sredu i petak po ustaljenom pravilu posta preko cele godine

Neka nam Bog bude na pomoci i njemu, Bogu trojedinom Ocu i Sinu i Svetome Duhu neka je slava vavek.

AMIN.

NEDELJA O BLUDNOM SINU

Zacalo 79, Luka (15, 11-32.)

Jedan covek imase dva sina, i rece mladji od njih rece ocu: oce! daj mi dio od imanja sto pripada meni. I otac im podijeli imanje. I potom do nekoliko dana pokupi mladji sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju; i onamo prosu imanje svoje zivjeci besputno. A kad potrosi sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nadje u nevolji. I otisavsi pribi se kod jednoga covjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da cuva svinje. I zeljase napuniti trbuh svoj roscicima koje svinje jedjahu, i niko mu ih ne davase. A kad dodje k sebi, rece: koliko najamnika u oca mojega imaju hleba i suvise, a ja umirem od gladi! Ustacu i idem ocu svojemu, pa cu mu reci: oce! sagrijesih nebu i tebi, i vec nijesam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojijeh najamnika. I ustavsi otide ocu svojemu. A kad je jos podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sazali mu se, i potrcavsi zagrli ga i cjeliva ga. A sin mu rece: oce, sagrijesih nebu i tebi, i vec nijesam dostojan nazvati se sin tvoj. A otac rece slugama svojijem: iznesite najljepsu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obucu na noge. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj sin moj bjese mrtav, i ozivlje; i izgubljen bjese, i nadje se. I stadose se veseliti. A sin njegov stariji bjese u polju, i dolazeci kad se priblizi kuci cu pjevanje i podvikivanje. I dozvavsi jednoga od slugu zapita: sta je to? A on mu rece: brat tvoj dodje; i otac tvoj zakla tele ugojeno, sto ga je zdrava vidio. A on se rasrdi i ne scadijase da udje. Tada izadje otac njegov i moljase ga. A on odgovarajuci rece ocu: eto te sluzim toliko godina i nikad ne prestupih tvoje zapovijesti, pa meni nikad nijesi dao jareta da bi se proveselio sa svojim drustvom; a kad dodje taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno. A on mu rece: sine! ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bjese, i ozivlje; i izgubljen bjese i nadje se.

A+ A-