MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

Kada vidimo da neko pati od kakve bolesti ili neduga, obicno se u nama javlja sazaljenje i zelja da bolesnik sto pre ozdravi. Ponekad se, medjutim, desava da obuzeti vlastitim nevoljama ili ovozemaljskim brigama ne primecujemo nista, vec svu paznju usmeravamo samo na sebe. Koliko je nase saosecanje za pohvalu, toliko je nasa nesazaljivost za osudu. 


Ne treba zaboravljati na nevolje bliznjih ni u vlastitim nevoljama, jer nam svaka zrtva ucinjena iz ljubavi i iskrene zelje da se pomogne donosi neizmernu milost Bozju, a preko milosti i pomoc i zastitu u izvrsenju zadaca koje nam je Bog po Svom vecnom i nepogresivom Promislu poverio. Svaki covek je poslan u ovaj svet da vrsi volju Bozju, da zivi sa Bogom i bliznjim svojima u jevandjelskoj ljubavi, u jevandjelskoj pravdi, u jevandjelskoj cistoti, u svemu jevandjelskom i Bogu ugodnom. 

Bog je coveku kao kruni svega stvorenoga darovao slobodu odluke, odnosno slobodnu volju da bira ili sluzbu u ljubavi sa Bogom ili sluzbu u savezu sa djavolom. U puno vecem broju slucajeva covek se opredeljuje, bilo svesno ili nesvesno, za ovu drugu sluzbu. Zbog toga ga snalaze bede i bolesti, a kroz ove i smrt. Za sluzbu Bogu opredeljuje se samo mali broj ljudi, samo oni ljudi koji zele da nose “krst Hristov” ispunjen raznim iskusenjima koja se na njih srucuju radi njihovog zivota po Bogu i za Boga. Sam Spasitelj je rekao: “Mislite li da sam dosao da mir dam na zemlji! Ne, kazem vam, nego razdor” (Lk.12,51). Spasitelj nas nije dosao na zemlju da izmiri zlo i dobro, vec da pokaze vlastitim zivotom i cudima neizmernu moc dobra i nemoc zla, da nama ljudima otvori kapiju na putu spasenja, da svaki “ko u Njega veruje i krsti se dobije zivot vecni”. 

Danas procitana jevandjelska prica prepuna je pouka potrebnih svakome ko zeli da svoj zivot, kako ovaj ovozemaljski tako i onaj vecni, provede sa Bogom, andjelima i svim drugim ugodnicima Bozjim. 

Spasitelj nas “ucase u jednoj sinagogi subotom” narod Svojoj bozanskoj nauci. U mnostvu naroda sakupljenom oko Sebe ugleda jednu zenu “koja imadjase duha nemoci osamnaest godina, i bese zgrcena, i ne mogase se uspraviti, prizva je i rece joj: zeno, oslobodjena si od nemoci svoje. I stavi na nju ruke, i odmah se uspravi i slavljase Boga”. Zapazimo ovde neizmernu ljubav Hristovu prema zgrcenoj zeni, Njegovu spremnost da pomogne i isceli zeninu bolest, zapazimo i zenino pravilno razumevanje dobivenog iscelenja i njenu zahvalnost Onome ko ju je iscelio. Spasitelj ni trenutka ne zastaje u svojim odlukama, On zapaza jadnu zenu “svezanu duhom nemoci, priziva je sebi” i odmah joj daruje iscelenje. Zena sa svoje strane, osetivsi se isceljena, bez razmisljanja uznosi blagodarnost Bogu. 

Pokusajmo, braco i sestre, da prenesemo ove pouke u svoje zivote i postupajmo kao sto je postupio Hristos i isceljena zena iz danasnje jevandjelske price. Pomazimo svoje bliznje u njihovim nevoljama bez mnogo razmisljanja, smatrajuci njihove nevolje kao svoje, i razumimo da smo samo orudje Bozje kroz koje Bog pruza pomoc onima kojima je potrebna. Ne zavaravajmo se svojim samoljubljem i oholoscu kao staresina zbornice iz danasnje jevandjelske price, koji umesto da blagodari Bogu sto nesrecna zena dobi isceljenje poce da “negoduje sto je Isus izleci u subotu”, zeleci se opravdati Zakonom: “Sest je dana u koje treba raditi, u ove, dakle, dolazite te se lecite, a ne u dan subotni”. Staresina zbornice zbog svog samoljublja zeli kroz zapovesti koju Bog dade preko Mojsija Izrailjskom narodu da privuce paznju naroda na sebe s jedne strane i da predstavi Hrista kao narusioca Zakona s druge strane. Ne da mu njegovo samoljublje da vidi ono sto se ne moze sakriti, ne zeli da dopusti Istini da prodre do njegovog srca ogrubelog farisejskim ispunjavanjem zapovesti. 

Cesto puta se i mi sami nalazimo u situacijama u kakvoj se nasao staresina sinagoge. Cesto cinimo nepravdu ne zeleci da povredimo neke nase koristoljubive veze, i stajemo na put neistine i zastitu nepravde. Tesko nam se odreci necega sto ce nam doneti kratkotrajnu korist i radije cinimo nepravdu nego pravdu Bozju. Kada vidimo da nam nase delo nije donelo ocekivane rezultate, tada okrivljujemo drugoga za to misleci da smo na taj nacin izbegli krivicu za pocinjeno delo. Ali pravda Bozja se ne moze izbeci. Za svako svoje nedelo odgovara onaj ko ga je i pocinio, i zbog svakog prestupa sledovace odgovarajuca nedaca. Jer gde je prestup, tu su i neciste sile. U danasnjem jevandjelskom dogadjaju slusali smo o jednom primeru delovanja necistih sila, sto je i sam Hristos potvrdio u Svome odgovoru staresini sinagoge: “Licemere, svaki od vas ne odresuje li u subotu svojega vola ili magarca od jasala i vodi da napoji? A ovu kcer Avraamovu, koju sveza satana evo osamnaest godina, ne trebase li odresiti od ove sveze u dan subotni?” Ovim odgovorom Hristos je zatvorio usta samoljubivom i gordom staresini, a i svima onima koji smisljaju razne izgovore kako bi izbegli cinjenje jevandjelskih dela milosrdja i ljubavi prema bliznjima i svima kojima je potrebna pomoc. Trebamo biti istinske sluge Bozje, ne samo da govorimo nego i da “cinimo ono sto bismo zeleli da drugi nama cine” (up. Mt. 7, 12; Lk. 6, 31). Tada cemo se i mi radovati, kao i narod iz danasnje jevandjelske price, za svako dobro delo koje ucinimo bliznjima. Tada ce i nas da ozaruje milost Bozija kao i isceljenu zenu. Tada ce u nasim srcima goreti plamen bozanske ljubavi prema svima i prema svemu sto je Bog stvorio i bicemo ono za sto smo i dosli u ovaj svet: bica koja trebaju da svojim zivotima proslavljaju Stvoritelja svoga, Boga trojedinog Oca i Sina i Svetoga Duha, Kome neka je slava vavek. 

Amin. 

Nedelja dvadeset sedma po Duhovima Jevandjelje o 


zgrčenom telu i zgrčenim dušama 

Luka (13, 10-17)


U ono vreme učaše Isus u jednoj zbornici u subotu, i gle, bese onde jedna zena bolesna od duha osamnaest godina, i bese zgrcena, i ne mogase se ispraviti. A kad je vide, dozva je Isus i rece joj: zeno! oprostena si od bolesti svoje. I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljase Boga. A staresina od zbornice srdjase se sto je Isus isceli u subotu, i odgovarajuci rece narodu: sest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lecite, a ne u dan subotni. A Gospod mu odgovori i rece: licemere! svako od vas u subotu ne odresuje li svoga vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji? A ovu kcer Avraamovu koju sveza sotona evo osamnaest godina, ne trebase li razresiti u dan subotni? I kad ovo govorase stidjahu se svi koji mu se protivljahu; i sav narod radovase se za njegova slavna dela.

A+ A-