MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Mnogi od nas ce danas potrositi dosta vremena na razne ovozemaljske poslove od kojih nece biti koristi za dusu, vec ce se samo natovariti sa jos vise nemira i nevolja, a vrlo ce mali broj nas poraditi na dusekorisnim poslovima koji bi nam doneli mir i radost dusevnu.

Vaistinu, braco i sestre, malo i premalo se brinemo za duse svoje i svoj dusevni zivot, a mnogo i premnogo se brinemo za telo i telesne ugodnosti.

Danasnji dan bismo trebali ponajpre da posvetimo svetom Velikomuceniku Georgiju, sebi i svom duhovnom zivotu i bliznjima svojima, a tek onda telu i telesnim potrebama. Trebali bismo da se prisecamo sta je to sv. velikomucenik Georgije ucinio da ga danas toliki svet slavi; kako je ziveo i cime je stekao dar Bozji kojim pomaze svima onima koji mu se obrate za pomoc.

Oni koji slave svetog Georgija kao svoju Krsnu slavu trebali bi da ga dostojno proslavljaju, kao pravi hriscani, uz slavski kolac, koljivo i svecu, da docekuju svoju rodbinu i prijatelje i da ih najpre sa slavskim kolacem i koljivom posluze, pa tek onda sa ostalom hranom koju su spremili za tu priliku. Jer, Krsna slava bez slavskog kolaca, koljiva i svece nije Krsna slava, vec neki paganski i nehriscanski obicaj koji samo donosi stetu onima koji ga prireuju.

Preci nasi su to dobro znali i svetog velikomucenika Georgija mnogo postovali i molili mu se, crkve gradili i njemu ih posvecivali. Budimo pravi naslednici nasih predaka i cinimo ono sto su i oni cinili: molimo se Bogu i svetom Georgiju i privlacimo na sebe zastupnicke darove molitava svetog Georgija.

Sveti Georgije bese roen u Kapadokiji kao sin bogatih i blagocestivih roditelja. Otac mu postrada za Hrista, i majka mu se preseli u Palestinu. Kada poraste, Georgije ode u vojsku, gde dospe u svojoj dvadesetoj godini do cina tribuna, i kao takav bese na sluzbi pri caru Dioklecijanu.

Kada ovaj car otpoce strasno gonjenje hriscana, stupi Georgije pred njega i odvazno ispovedi da je on hriscanin. Car ga baci u tamnicu i naredi da mu se noge stave u klade, a na prsi tezak kamen. Sutradan ga izvede na javno sudiliste, gde se sakupi mnogo naroda i tu ga primoravase da se odrekne svoje vere hriscanske. Posto sveti velikomucenik Georgije nije pristajao na carevo trazenje, Dioklecijan naredi da ga vezu na tocak, pod kojim behu daske sa velikim ekserima, i da ga tako okrecu, dok mu celo telo ne posta kao jedna krvava rana. Meso se razdvajalo dok na kraju i same kosti ne pocese strugati po krvavim siljcima. Sveti velikomucenik Georgije nije niti jauknuo, nego se u sebi molio Bogu da mu da snage da izdrzi. I u jednom trenutku pojavi se Andjeo Gospodnji, zaustavi tocak, skide ga sa njega i trenutno mu isceli telo. Car Dioklecijan se zaprepasti, ali u svom bezumlju nije hteo da se pokloni tom velikom cudu, tom neobicnom svedocanstvu. U jarosti svojoj naredi da svetog velikomucenika Georgija zakopaju u rov, tako da mu samo glava bude van zemlje, i ostavi ga u rovu tri dana i tri noci. Posle tri dana nadjose Georgija kako veleglasno poje himne Hristu svome, a lice mu sijase kao u andjela. Car se jos vise razesti te preko nekoga vracara dade smrtonosni otrov sv. Georgiju. Georgije s nepokolebljivom verom ispi otrov i ponovo osta nepovredjen. Tada vracar spremi drugi strasni otrov i rece: Ako ovaj otrov ne otruje Georgija, ja cu postati hriscanin. Ispi Georgije i taj otrov i ponovo osta nepovredjen. Vracar videvsi to cudo pade pred noge Georgijeve i poverova u Hrista. Videvsi sve, car posta jos jarosniji te naredi da svetog Georgija bace u zivi krec. Posle tri dana otkrise jamu sa krecom i nadjose svetog Georgija kako uznosi slavu Bogu Hristu

Kada sveti Georgije i mrtvaca molitvom vaskrse, tada mnogi primise veru Hristovu. Medju ovima bese i zena careva Aleksandra. Najzad, osudi car Georgija i svoju zenu na posecenje macem. Blazena Aleksandra izdahnu na gubilistu pre posecenja, a sveti Georgije bi posecen 303. godine.

Cudesa koja se desise na grobu svetog Georgija ne mogu se izbrojati, a takodjer nema broja njegovim javljanjima u snu i na javi mnogima koji ga spomenuse i njegovu pomoc poiskase od onda do dana danasnjega.

Potrudimo se i mi, braco i sestre, da odrzavamo svoju veru ugledajuci se na primer svetog velikomucenika Georgija. Pomolimo se svi skupa da nam sveti velikomucenik Georgije izmoli u Boga dar nepokolebljive vere i trpljenja svih nevolja koje nas zadese. Samo sa cvrstom verom i nepokolebljivom nadom mogu se pobediti sva zla. To nam Sveti Georgije potvrdi svojim primerom, a to nam potvrdise i svi mucenici vere Hristove, koji kroz svoja stradanja stekose neprolazne vence na nebesima i neiskazanu slavu u Carstvu Bozjem. Milioni i milioni mucenika dadose dobrovoljno svoje zivote za veru Hristovu i svojim primerom nam zasvedocise da je Hristos Bogocovek najveca vrednost i ovoga i onoga sveta. Vaistinu, bolje svoju izgubiti glavu, nego svoju ogresiti dusu.

Georgije mucenice, Georgije pobednice: o smiluj se, Svece nama, zastiti nas molitvama

pred prestolom Hrista Boga, naseg Spasa svemocnoga, da se muke ne strasimo,

da trpljenjem pobedimo!

Bogu nasemu, Trojici jednobitnoj i nerazdeljnoj Ocu i Sinu i Svetome Duhu neka je slava vavek.

A M I N.

 

SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE

�?UR�?EVDAN

6. maj po novom / 23. april po starom

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kuci bogatih i casnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hriscanin, majka se preselila u Palestinu, gde je decak odrastao. Vec u dvadesetoj godini dospeo je do cina tribuna u sluzbi cara Dioklecijana. U to vreme car je zapoceo veliki progon hriscana, a mladi Djordje je stupio pred cara i odvazno rekao da je i on hriscanin. Time je zapocelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strasna mucenja nisu pokolebali mladica. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Djordje molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a medju njima i careva zena Aleksandra, glavni zrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin.

Car je najzad odlucio da Djordja i svoju zenu osudi na smrt secenjem glave. Carica je izdahnula na stratistu pre pogubljenja, a sveti Djordje posecen je 303. godine. Mnoga cuda desavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, ucinio mocnim da pomaze svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.