MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Izvestaj EUO Zagreb o kanonskim vizitacijama od 21. do 28. 8. 2001. g.



Posle izvesnog boravljenja u Manastiru Lepavini, otac Milenko i Simo otisli su u Zagreb, a ja sam ostao sa bratijom da se malo vratim u Manastirsko opstezice. EPARHIJSKOM UPRAVNOM ODBORU EPARHIJE ZAGREBACKO-LJUBLJANSKE Z A G R E B U Manastir su kroz celo vreme mog boravka dolazili poklonici radi svojih duhovnih potreba, neki od njih su boravili u Manastiru kao gosti; dolazili su posetioci iz Borova (jedan autobus pun vernika), zatim je dosla velika grupa vernika iz Banjaluke (dva puna autobusa vernika). Verni su prisustvovali na liturgiji, ispovedali se i pricescivali, posluzivani su u Manastirskoj trpezariji i rucavali, slusali pobozne pouke iz asketske literature, a posle toga postavljali su razna pitanja, na koja im je Uprava Manastira Lepavine uvek svesrdno davala odgovore. Manastirski casopis "PUT, ISTINA I ZIVOT" postao je veoma poznat, kao i knjizica o Cudima Presvete Bogorodice u Manastiru Lepavini. Manastirska crkva je obnovljena i uredna, uvedeno je centralno grejanje i u hram i u Manastirskom konaku, iskopan bunar, sve njive manastirske lepo i uredno pokosene, stado dobro negovano, tako da je sve na svome mestu mudrim rukovodjenjem oca Gavrila kao dobrog domacina. U nedelju, 26. 8. 2001. g. sluzio sam Svetu arhijerejsku liturgiju u Krizevcima u hramu Svetoga Save uz sasluzenje protojereja-stavrofora Marinka Juretica i protojereja-stavrofora Zvonka Pilingera. Pevao je na liturgiji hor mladih iz Zagreba. Narod se odazvao u lepom broju iako je to nasa mala parohija od tridesetak domova. Posle liturgije razgledali smo nas parohijski dom, u kome stanuju tri porodice i time se zgrada odrzava. Posle toga smo otisli u Vojakovac i rucali u domu nasih parohijana, koji su pripremili bogatu trpezu sa raznim posnim djakonijama. Na kraju je bila i pesma i igra uz spontano izvodjenje seoskih sviraca. Posle rucka otisli smo da vidimo hram Svetog Georgija, koji je obnovljen zalaganjem arhimandrita Gavrila. Obnovljen je zvonik, unutrasnjost hrama je lepo okrecena, cisto i uredno, u kome je ikonostas od Jovana Cetirevic-Grabovana. Konzervatori ne pokazuju interes da se ikone od strucnih lica ociste i zastite od daljeg propadanja. Na ulazu u portu i groblje izradjena je dvokrilna kapija od zeljeza, pravi umetnicki rad, staza betonirana, groblje negovanom zelenom ogradom ogradjeno, uredno negovano, sto je retko pokazana velika briga prema pokojnicima koji tu pocivaju. Iz Vojakovca smo otisli u Salnik. U Salniku je lep hram Svete Petke, pored kojeg je seosko groblje. Porta i groblje sve je lepo i uredno, trava pokosena, na grobovima cvece i zapaljene svece, a vernika vise nema, izumrli su. Pred kraj Drugog svetskog rata ustase su racijom pokupili ljude iz Salnika i zapalili ih zive sa senom. Prota Zvonko izvrsio je pomen na grobu pokojne Jovanke, koja nas je poslednja docekivala kada smo dolazili u Salnik na Svetu Petku Trnosu. Bili su prisutni sinovi pokojne Jovanke i nekoliko vernika iz susedne Lipnice. Iz Salnika smo otisli u filijalnu prahiju u Lipnici, nedaleko od Vrbovca. U Lipnici smo odsluzili vecernje kao i u Salniku, sluzio je prota Zvonko, a hor mladih iz Zagreba lepo je odgovarao na jektenije. Hram Svetog Nikole je uredan kao mala manastirska crkva. Limom je pokrivena i ofarbano i unutra i izvana. Hor je na kraju otpevao duhovnu pesmu: "O kto, kto Nikolaja ljubit..." Na kraju dobri domacini pozvali su nas na veceru, gde smo dali ohrabrenje nasim vernima, kojih je tridesetak porodica. Kasno u noc otisli smo u Manastir Lepavinu, a pevaci su sa protom otisli u Zagreb puni lepih utisaka sa ovog malog misionarskog putovanja. Sutradan, u ponedeljak, 27. 8. 2001. g. u prepodnevnim casovima otac Gavrilo me pozvao da posetimo Mali Poganac, hram Svetog Arhidjakona Stefana. Crkva je obnovljena u unutrasnjosti hrama, sve je lepo osvezeno i uredno da odusevljava u urednosti, a izvana je potrebno da se obnovi kao sto je u unutrasnjosti. Bratska kuca, koja je bila u rusevnom stanju, iz temelja je uzidana nova. Ovim je obezbedjena mogucnost da se posle bogosluzenja verni sa svojim svestenicima okupe i porazgovaraju, a u slucaju sahrana da se okupe ovde jer je porta i groblje oko hrama. Nasi parohijani su bili radosni da smo se sreli i malo porazgovarali o daljim naporima za obnovu fasade ovog lepog hrama. Iz Malog Poganca otisli smo u Veliki Poganac, gde je unutrasnjost hrama obnovljena, odise cistocom i urednoscu. Ikonostas Jovana Cetirevic-Grabovana uocljivo zahteva ciscenje i obnovu. Zavod za zastitu spomenika kulture odneo je cetiri ikone radi restauracije, ali godine prolaze, a mi ne vidimo rezultate rada; a i nasu imovinu nisu vratili na svoje mesto odakle su ikone odneli. Izvana je crkva u dobrom stanju, ispred ulaznih vrata je betonirani plato, staza od hrama do ulice uredna je i odrzava se. Krov na crkvi je obnovljen u svoje vreme, jedino na krovu ima izvesnih neravnina, koje su verovatno zbog rogova i prilikom postavljanja letava to nije do kraja izvedeno kako bi se neravnine izbegle. Zvona su na elektricni pogon. Odlazeci iz ove Parohije razmisljali smo kako je potrebno mnogo napora da se sve ovo odrzava, jer nam vreme i prilike u kojima zivimo nisu naklonjene. U Manastiru Lepavini ceo dan je bio u pripremama za veliki praznik Uspenija Presvete Bogorodice. Sve je odisalo svecanom i praznicnom atmosferom. Bogosluzbeni deo je poceo osvecenjem novoiskopanog bunara, koje je osvetio Mitropolit Jovan uz sasluzenje arhimandrita Gavrila i uz prisustvo Manastirske bratije i vernog naroda koji se vec okupio Praznika radi. Po zavrsenim poslovima bratija se okupila u Manastirski hram na bdenije. Cinodejstvovali su Mitropolit Jovan i arhimandrit Gavrilo, a bratija je pevala za pevnicom. Na kraju bdenija arhimandrit Gavrilo priveo je iskusenika brata Dalibora Prosenicu na monasenje. Mitropolit Jovan izvrsio je postrig brata Dalibora u Cin Male Shime, davsi mu ime TEOFAN (Nacertani) i time se zavrsilo ovo svecano bogosluzenje ispunjavajuci molbu sada novopostrizenog monaha Teofana. Na kraju je bila vecera u manastirskoj i monaskoj atmosferi. Velika Gospojina, 28./15. avgusta 2001. g. u rane jutarnje casove okupljala je verne u Manastiru Lepavini. Brzo se stvorila slika Narodnog vasara. Sa mitropolitom Jovanom sasluzivali su arhimandrit Gavrilo, protojerej-stavrofor Zvonko Pilinger, protonamesnik Milenko Popovic, cteci, a Manastirska bratija je pevala za pevnicom. Hram je bio ispunjen vernima, porta je bila puna poboznog sveta, koji se na kraju liturgije prikljucio u Litiju i kao venac opasao manastirski hram. Na kraju, slavski obred i posle zajednicka praznicna trpeza u novom manastirskom konaku. Sve je bilo lepo i u praznicnom raspolozenju zavrseno vecernjim bogosluzenjem, na kome je bilo skoro vise vernika nego na prepodnevnom slavlju. Opsti utisak je najlepsi, sve je kako prilici u Domu Bozjem, a to osete i nasi verni, zbog cega u velikom broju hrle ovoj Svetovavedenjskoj Obitelji Manastira Lepavine. + Mitropolit Zagrebacko-Ljubljanski Jovan (Pavlovic)

Pročitano: 916 puta